Председник Америке, Доналд Џ Трамп

[Аурор]

пре 5 часа, Кратос рече

Da zato se u socijaldemokratijama poput Švedske ili Norveške živi izuzetno loše.

Čuveni mit o skandinavskom socijalizmu...   To su inače među najslobodnijim ekonomijama na svetu.

Odličan primer za socijal-demokratiju bi bila Venecuela.

[uros]

Nema gore i krvavije podvale u istoriji od mitologije o "exploataciji" od strane bilo koga ko nema policijsku i zakonodavnu vlast (to ukljucuje i mafiju jer nije problem sto mafija krsi zakone, problem je sto ih drzava ne sprovodi, sto ne zastiti stanovnistvo i mafijase lisi slobode). Verujte ljudi, kad se jednom odreknete ove bajke bicete korak blize svojoj licnoj slobodi, a bez slobode nema srece

[Ћириличар]

пре 14 минута, Juanito рече

Те ствари може да реши једино конкуренција и развој економије. Регулације не могу по самој природи ствари. Где год има мање радних места него што има радне снаге, биће овога.

Итекако могу, ако су добро и правилно одмјерене и дослиједно спроведене. На примјер, најобичнија регулација да људи смију дневно радити највише 8 сати је итекако рестриктивна ( јер ограничава радно вријеме, а тиме и зараду радника ), али је она ипак добро одмјерена тако да ово ограничење не гуши превише привреду, а радници нису натјерани ( пардон, "убијеђени" ) да остану још дуже, што због здравствеих разлога што због неких обзира здравог разума ( имају и они животе ван посла, јелте ). Држава се ту мијеша и проблеми са експлоатацијом су 90% ријешени у погледу радног времена ( с тим да је чак дозвољено радити и преко 8 сати, али под условом да се за тај прековремени рад плаћа више - што је разумно ). Дакле, очигледно је да није проблем својствен самој државној интервенцији, него у начину и мјери спровођења и осмишљавања саме државне интервенције. Проблеми се јављају онда када државни апарат загризе више него што може сажвакати, па покуша да регулише све и свашта што је ван његових способности. А вођење бриге да се најосновнија радничка права спроведу није уопште тешко нити компликовано - ако се хоће. Проблем је што се најчешће то не жели, јер је свако у талу са сваким, "рука руку мије" или једноставно државни инспектори воле даи х часте тако ракијицом и неким џепарцем. То већ није проблем саме интервенције као концепта, него њене примјене и рјешење се треба тражити на кадровском нивоу.

пре 21 минута, Juanito рече

За људе из његовог краја рад у некој тамо фабрици телефона или чега већ за минималну плату је благослов

Не спорим. Дјечији рад је многима помогао да мало побољшају своје економско стање, или да се дигну из сиромаштва и то је једна тужна чињеница суровог свијета. Али, када имаш ситуацију да послодавци су спремни стављати у опасност животе или здравље својих радника, или макар показивати велики немар ка њима, само зато јер има доста других који би их радо замијенили - као током почетака индустријске револуције, прагматична економска аргументација једноставно лети кроз прозор јер се очигледно нарушава апсолутна морална норма око које нема спора и компромиса. Проблем је сада што си ти навикао на ове салонске црвенокошуљаше који би из једне крајности ( капиталистичка експлоатација ) отишли у другу ( огромне рестрикције ) да си већ након пар реченица се престао расправљати са мном и почео расправљати са Џеремијем Корбином или Бернијем Сандерсом по аутоматизму Што је и разумљиво ипак, јер човјек развије неку несвјесну аутоматску реакцију на одређену причу чим је чује по стоти пут ( тако ја сада бијем битку сам са собом да разумијем ове српске националисте и патриоте јер видим да сам доста тога пропустио и нисам чуо када сам их слушао, јер сам био превише заузет колутањем очима већ на прво "Сви су се о нас огријешили јер је Косово Србија и јер смо мали Руси на Балкану" ). Елем, мој поглед на то је да неке минималне основе се морају имати по сваку цијену. Само се те основе не смију поставити превисоко ( као на примјер потпуна забрана дјечијег рада у Кини ), него да се осмисли државни одговор у некој мањој, адекватној мјери ( нпр. дозволити дјечији рад, али ограничити радно вријеме на 6 сати, па након пар деценија када се ситауција побољша, на 4, па на 2, па забранити онда дјечији рад до 10 године живота, па 12, па 14, па онда одредити да само тинејџери могу радити уз дозволу родитеља јер више нема потребе за дјечијим радом који је претходним мјерама ипак био обезбијеђен неким основним сигурностним и здравственим и моралним рјешењима ). Дакле, нијансирати, али тако да се неки морални минимум минимума постигне и да се не оде у другу крајност.

пре 33 минута, Juanito рече

Друго, не можеш ти у сиромаштном друштву да направиш неку скандинавску утопију и поред најбољих намера,

Нисам нигдје ни говорио о скандинавској утопији, већ о основном минимуму. Можда ми је Берни био хаковао профил накратко

пре 34 минута, Juanito рече

Осим што Кина није слободно друштво ни по једном параметру.

Капитализам није исто што и слободно друштво. Кина и СИнгапур то савршено показују, а Жижек на то већ указује и изјављује бојазан да ће ускоро доћи до "развода капитализма и демократије" јер ће се  показати да капитализам може и без слободе ( што је и једна од порука савремене лијевице, праве лијевице, која још прави добру реге музику попут ове испод пјевајући о томе како постајемо робови материјализма, којег наравно контролишу првенствено капиталистичке мега-корпорације изникле у слободним и демократским земљама ):

 

пре 37 минута, Juanito рече

Одсуство регулације не значи јавашлук.

Значи, ако има јаких подстицаја за јавашлук чак и на најнижим нивоима привреде. На Балкану људи живе са менталитетом да је колач толико мали да мораш урадити све што можеш како би се дочепао свог парчета. И без обзира да ли је заиста тако, или да ли је баш тако лоше у толикој мјери, људи тако поступају. Реалност је, рецимо, да све моје колеге и колегинице са факултета са којима сам и пријатељ имају некога ко их је макар негдје прогурао или им нешто олакшао, или тек треба да то уради. Сваки ( то ми је синуло прије пар седмица и био је јако хладан туш и отријежњење ). Реалност је да је и моја матер већ саставила у глави списак од ко зна колико људи на које она рачуна да и мене повуку ( за неке ме чак облије хладан зној, јер би са њима се першле неке границе пристојности и части, макар по неким мојим стандардима ). Реалност је да у сиромашним државама лако преовладава такав менталитет ( наравно, ако нема неких културних запрека томе, попут оног протестантског односа према раду ). Такав менталитет је преовлађујући у одређеним земљама, и поред Балкана, или макар у одређеним срединама неких земаља - а сам такав менталитет је веома јак подстицај за јавашлук чим држава нешто не регулише или неће да регулише како треба. Укратко - замисли чопор хијена како се рву око оглођане коске са нешто мало меса. То је отприлике то. Са хијенама нема слободног тржишта, него опстанка најприлагодљивијег, ако их не натјера "челична рука у свиленој рукавици" госпође државе да се држе макар најминималнијих основних основа. За све више захтјеве - може се преговарати и толерисати. Но проблем је што су подстицаји јаки и за кршење и тих најосновнијих захтјева.

пре 47 минута, Juanito рече

Правна држава треба да постоји

Проблем је само када не може да постоји, или макар не у пуном капацитету, управо због ових јаких подстицаја за јавашлук. Дакле, јавашлук утиче и на државу и на тржиште. Ако повећаш државу превише, угушићеш привреду и осакатити народ, као у Венецуели, али ако смањиш државу да буде премала или ако она једнсотавно не функционише па је стање као да је и нема - онда опет обичан народ грца док се пар главоња богати и бахати и иживљава над њим. А све то јер постоје јаки подстицаји за јавашлук који проистичу што из лоше економске ситуације, што из неких културолошких основа.

пре 50 минута, Juanito рече

И нисам против овог осталог (регулације, социјала, државно школство итд) из неких моралних или философских аргумената (да је порез једини проблем на планети, био би рај на земљи) колико из практичних - изгубио сам поверење у државу. Нема готиво ничега чега се није дотакла, а да није била скупља тара него мера.

Има. Инфраструктура, чији трошкови изградње и одржавања су превелики за ентитете мање величине и мање организационе моћи од државе, а чије користи су готово неизмјерљиве на дуги рок како за приватни сектор, тако и за државу која послије само скида кајмак са врха.

А највише користи, богатства, стабилности и сигурности има у системима гдје држава адекватно и прецизно одмјери докле треба бити њен домет и колико треба компликовати  и ограничавати, тако да у приватном сектору нема подстицаја за јавашлук са једне стране, али нема ни превеликог и значајног гушења привредне слободе и напретка са друге стране. Но, да би држава могла то прецизно одмјерити, мора бити састављена од квалитетних људи. Па тако, рецимо Србија нема шансе да покушава емулирати Скандинавију у овом тренутку - јер је пуна неспособних ухљеба и ухљупа, па је најбоље такве државне структуре стесати по либертаријанским стандардима, а повећавати је тек касније када се етика друштва и економско стање побољшају, и то на неке нормалне разине.

[Ћириличар]

пре 12 минута, uros рече

Nema gore i krvavije podvale u istoriji od mitologije o "exploataciji" od strane bilo koga ko nema policijsku i zakonodavnu vlast (to ukljucuje i mafiju jer nije problem sto mafija krsi zakone, problem je sto ih drzava ne sprovodi, sto ne zastiti stanovnistvo i mafijase lisi slobode). Verujte ljudi, kad se jednom odreknete ove bajke bicete korak blize svojoj licnoj slobodi, a bez slobode nema srece

Ни у случају којег сам описао - да власници пилане не плаћају раднике и по пола године, а и када им исплате то буде на нивоу једне мјесечне плате, а ови јадници опет не дају отказ јер немају гдје друго?

 

[Juanito]

пре 12 минута, Ћириличар рече

А вођење бриге да се најосновнија радничка права спроведу није уопште тешко нити компликовано - ако се хоће.

Одакле уопште та идеја да радник има некаква посебна права ван слободног уговора њега и послодавца? Нико нема право на посао. Посао постоји јер је некоме потребан твој рад, а не обрнуто. Та читава прича о ”радничким правима” и ”експслоатисању” и државној ”заштити” радника резултује у армији људи који су потпуно неспособни да узму свој живот у своје руке или пак у армији људи који паразитирају. Ајде да се оградим, заиста не могу да причам о тим почецима капитализма и како је тада било и да ли је тада некаква интервенција била потребна. Мало знам о тадашњем свеопштем стању у друштву и не осећам се компетентним да говорим о томе. Говорим о данашњем времену, па чак и о земљама потпут Србије. Имам нулто разумевање за мазохисте који пристају да раде за оне које их понижавају. И сам сам одрастао у радничкој породици и мајка је напустила ”сигуран посао” да би започела свој бизнис потпуно ризикујући све. Имали смо једну велику нулу тада када је почињала. Знам и данас многе људе у Србији који нису пристали на понижења, дали отказе и нашли нови посао или покренули свој мали, али бољи од било ког просечног радног места. Данас има милион начина да човек заради. Они који људима говоре: ”Ти си неспособан, треба држава да те заштити од злог капиталисте!” им не чине добро попут родитеља који презаштићују децу. Мука ми је више од тог вештачког стварања некаквих неспособних мученика од гомиле потпуно здравих и правих људи. 

[Tumaralo.]

пре 12 минута, Braquemard рече

zmedju nas i Amerikanaca mora da stoji samo mač, nema kod njih pozitivnih stvari i pozitivnih pomaka. Zveri jednom-zveri uvek.

Neće baš poslužiti svrsi

Mislim ni PVO naš zastareli nije poslužio protiv njihovog F-117. a zamisli da smo tek potegli mač.

Grohotom bi se nasmejali a Srbiju ispeglali na 0 nadmorske visine.

Ili još niže.

[Juanito]

пре 14 минута, Ћириличар рече

Но, да би држава могла то прецизно одмјерити, мора бити састављена од квалитетних људи. Па тако, рецимо Србија нема шансе да покушава емулирати Скандинавију у овом тренутку - јер је пуна неспособних ухљеба и ухљупа, па је најбоље такве државне структуре стесати по либертаријанским стандардима, а повећавати је тек касније када се етика друштва и економско стање побољшају, и то на неке нормалне разине.

Ти стварно мислиш да су скандинавски политичари квалитетни људи? Ма важи...

[Juanito]

пре 16 минута, Ћириличар рече

Капитализам није исто што и слободно друштво. Кина и СИнгапур то савршено показују, а Жижек на то већ указује и изјављује бојазан да ће ускоро доћи до "развода капитализма и демократије" јер ће се  показати да капитализам може и без слободе ( што је и једна од порука савремене лијевице, праве лијевице, која још прави добру реге музику попут ове испод пјевајући о томе како постајемо робови материјализма, којег наравно контролишу првенствено капиталистичке мега-корпорације изникле у слободним и демократским земљама ):

Па ОК, ако ћемо да се гађамо терминима, онда сам ја за слободно друштво, па какво год економско уређење слободни људи остваре, широко им поље.

Мислим да је јасно да говорим о капитализму као једном аспекту (или последици) слободног друштва, а не о некаквим државним капитализмима. А либератирјански однос према Сингапуру ми уопште није јасан. Па та земља је изразито тоталитарна. Заиста јесте смешно уздизати Сингапур а пљувати земље западне Европе које су реално економски слободније (иако су друштвено опако загазиле у социјализам, феминизам и остало, па ће сад да добију ове десне комуњаре и још мање економских слобода, а више регулација и изолационизма).

[Ћириличар]

пре 16 минута, Juanito рече

Одакле уопште та идеја да радник има некаква посебна права ван слободног уговора њега и послодавца? Нико нема право на посао. Посао постоји јер је некоме потребан твој рад, а не обрнуто. Та читава прича о ”радничким правима” и ”експслоатисању” и државној ”заштити” радника резултује у армији људи који су потпуно неспособни да узму свој живот у своје руке или пак у армији људи који паразитирају. Ајде да се оградим, заиста не могу да причам о тим почецима капитализма и како је тада било и да ли је тада некаква интервенција била потребна. Мало знам о тадашњем свеопштем стању у друштву и не осећам се компетентним да говорим о томе. Говорим о данашњем времену, па чак и о земљама потпут Србије. Имам нулто разумевање за мазохисте који пристају да раде за оне које их понижавају. И сам сам одрастао у радничкој породици и мајка је напустила ”сигуран посао” да би започела свој бизнис потпуно ризикујући све. Имали смо једну велику нулу тада када је почињала. Знам и данас многе људе у Србији који нису пристали на понижења, дали отказе и нашли нови посао или покренули свој мали, али бољи од било ког просечног радног места. Данас има милион начина да човек заради. Они који људима говоре: ”Ти си неспособан, треба држава да те заштити од злог капиталисте!” им не чине добро попут родитеља који презаштићују децу. Мука ми је више од тог вештачког стварања некаквих неспособних мученика од гомиле потпуно здравих и правих људи. 

Он има права као радник унутар његовог уговора о раду, али ван тога има права као човјек на неке основне ствари - сигурност и здравље, које му други не би смјели угрожавати.

Е сад, у неким срединама је поступак твоје мајке скоро па незамислив. На примјер, у оном селу у Кини о којем си говорио. Или код мене, гдје је тржиште тако мало да постоји микроскопски број самосталних предузетника. Једноставно, постоје ситуације када ти је "сигуран посао" једини посао, и то добрим дијелом не твојом кривицом. Додуше, увијек се може поставити питање зашто не одеш у друго мјесто, не ризикујеш и сл., али људи имају карактерно различите афинитете ( односно аверзије ) према ризику.

А за подебљано - неки људи имају ограничен број начина на које би знали зарадити. У неким ситуацијама скоро ниједна њихова вјештина није исплатива. Опет, може се псотавити питање зашто онда они сами себе не науче нечему исплативом, но то је заиста питање за сваког конкретног човјека. Имаш и оних који нису баш... "надарени" да то постигну, иако је у реалности у питању само њихов менталитет гледе рада. Шта да ради мој сеоски ђикан коме је смисао живота да се добро наједе и напије и да се не напреже превише, већ само колико мора, јер је тако одгојен да ради од малена?

пре 12 минута, Juanito рече

Ти стварно мислиш да су скандинавски политичари квалитетни људи? Ма важи...

У односу на српске - да. А овако у апсолутном смислу - идиоти као и сви остали политиканти. Али они су макар идиоти који раде унутар закона. Капа доље за идиоте који поштују правила.

пре 6 минута, Juanito рече

Па ОК, ако ћемо да се гађамо терминима, онда сам ја за слободно друштво, па какво год економско уређење слободни људи остваре, широко им поље.

Мислим да је јасно да говорим о капитализму као једном аспекту (или последици) слободног друштва, а не о некаквим државним капитализмима. А либератирјански однос према Сингапуру ми уопште није јасан. Па та земља је изразито тоталитарна. Заиста јесте смешно уздизати Сингапур а пљувати земље западне Европе које су реално економски слободније (иако су друштвено опако загазиле у социјализам, феминизам и остало, па ће сад да добију ове десне комуњаре и још мање економских слобода, а више регулација и изолационизма).

Е, ту се либертаријанци дијеле на оне којима је слобода један шири друштвени и морални појам исто колико и економски, и на оне којима је слобода ограничена само на економску димензију. Ови први би били неки лијеви "хипи" либертаријанци по мени, а ови други тврдокорни десни либертаријанци. Управо у њиховом ставу се види и концептуална разлика слободе, капитализма и "слободног" тржишта.

Некоме је битно слободно друштво у општем смислу, а некоме је најбитније да је само тржиште слободно. И на ове друге највише вриште савремени "критичари капитализма", али ударе и на ове прве јер су "сви неолиберали исти - експлоататори".

[Tumaralo.]

пре 29 минута, Juanito рече

Одакле уопште та идеја да радник има некаква посебна права ван слободног уговора њега и послодавца? Нико нема право на посао. Посао постоји јер је некоме потребан твој рад, а не обрнуто. Та читава прича о ”радничким правима” и ”експслоатисању” и државној ”заштити” радника резултује у армији људи који су потпуно неспособни да узму свој живот у своје руке или пак у армији људи који паразитирају. Ајде да се оградим, заиста не могу да причам о тим почецима капитализма и како је тада било и да ли је тада некаква интервенција била потребна. Мало знам о тадашњем свеопштем стању у друштву и не осећам се компетентним да говорим о томе. Говорим о данашњем времену, па чак и о земљама потпут Србије. Имам нулто разумевање за мазохисте који пристају да раде за оне које их понижавају. И сам сам одрастао у радничкој породици и мајка је напустила ”сигуран посао” да би започела свој бизнис потпуно ризикујући све. Имали смо једну велику нулу тада када је почињала. Знам и данас многе људе у Србији који нису пристали на понижења, дали отказе и нашли нови посао или покренули свој мали, али бољи од било ког просечног радног места. Данас има милион начина да човек заради. Они који људима говоре: ”Ти си неспособан, треба држава да те заштити од злог капиталисте!” им не чине добро попут родитеља који презаштићују децу. Мука ми је више од тог вештачког стварања некаквих неспособних мученика од гомиле потпуно здравих и правих људи. 

Ne razumeš.

Nisu svi sposobni kao tvoja majka.

Neki smo nesposobni da zaradimo novac za pokrivanje troškova postojanja. Ali smo sposobni za destrukciju (malo je onih koji nisu, i nalaze se u carstvu biljaka).

I takvi mi neki smo postojali oduvek.

Samo što je sveopšti progres, naučno-tehnološki razvoj, a na temelju liberalnih blagodatnih vrednosti i institucija doveo do izuma bombe i puško-mitraljeza. I učinio ih veoma pristupačnim.

Od tada su kapitalisti ukapirali da im se više isplati (dakle bili su vođeni čisto ekonomskom logikom, a čime bi drugo bili vođeni?) da bace kosku sirotinji u vidu socijane pomoći, zdravstva, školstva, socijalnog stanovanja itd. sve ono što mrski porezi obezbeđuju, nego da rizikuju da im neki Če Gevara upadne na posed sa pištOljom i kaže "Daj novce pseto!"

Tako da kada libtardi kažu da je porez legalizovana pljačka- oni su sasvim u pravu. Kao i što je lobiranje u Kongresu legalizovana korupcija. Ova dva su primeri racionalizacije i legalizacije objektivnih drušvenih činbenika i u funkciji su sveopćeg društvenog boljiitka.

Po istom principu treba legalizovati drogu i prostituciju.

[uros]

Skandinavski politicari??

 

[RYLAH]

пре 10 часа, Juanito рече

Те ствари може да реши једино конкуренција и развој економије. Регулације не могу по самој природи ствари.

На почетку индустријске револуције, у рудницима и за машинама су радила деца, труднице, није било никакве заштите од испарења за која се и тада знало да су штетна, све се заснивало на беспоштедном израбљивању људи да раде што дуже и тако производе што више, однора није било, ако се разболиш губиш посао, ако потражиш боље услове рада остајеш на улици занавек јер су послодавци између себе имали спискове "бунџија" и слично.

Регулације су много тога промениле, па чак и подстакле прогрес (јеа, збучи као јерес тешка, али да објасним само).

Као прво, увели су општу забрану дечјег рада (за свако дете испод 14 година). То је резултирало да више деце иде у школе и образује се, и касније постигне много више него што би ако од својих седам година ради у мемљивој фабрици. Даље, скраћено је радно време, и радна снага више није била ресурс који можеш да гониш колико год хоћеш. То је, између осталих фактора, подстакло људе да размишљају на други начин и продуктивност повећавају на други начин, сад кад је ресурс радне снаге постао ограничен. Тада су машине постајале све боље, јер си за ограничено радно време од осам сати био принуђен да смислиш како ћеш да произведеш исту или већу количину робе. Даље, послодавци су натерани да побољшају услове рада у својим фабрикама (ово је долазило постепено, али је долазило). Све мање болесних радника који би се навалили некоме на грбачу или на неко лечење - све о државном трошку, наравно - значило је и више пара за друге сврхе (културу пре свега, али и финансирање науке). Кад су се увела боловања и одмори, имао си раднике који су постали још продуктивнији и правили још мање трошкова здравственим фондовима. И тако редом.

Не треба се држати једне концепције слепо, као пијан плота. Јесте се капитализам показао најбоље до сада, али далеко од тога да је без мана или да се сме дозволити да буде препуштен самом себи.

Слажем се да све ово ништа неће да значи онима који су и иначе амбициознији од већине или су индивидуалци који желе да им нико не седи над главом, али колико је таквих? Већина људи једноставно хоће да ради од девет до пет, оде кући, комуницира са укућанима и гледа Парове. И то је ОК. И они због тога не треба да буду кажњени или препуштени кретенима који би да их израбљују до смрти само зато што им се може.

А да не помињемо колико је тако нешто успоравало и свеошти напредак.

[Juanito]

пре 5 минута, RYLAH рече

На почетку индустријске револуције

 

пре 9 часа, Juanito рече

Ајде да се оградим, заиста не могу да причам о тим почецима капитализма и како је тада било и да ли је тада некаква интервенција била потребна. Мало знам о тадашњем свеопштем стању у друштву и не осећам се компетентним да говорим о томе. Говорим о данашњем времену, па чак и о земљама потпут Србије.

 

[RYLAH]

пре 2 минута, Juanito рече

 

 

Not signed in

Капирам да си се оградио, само хоћу да кажем да те регулације нису дошле безвезе и да имају своју сврху, да су је имале и онда, а имају је и сада, јер се људска похлепа не мења, и израбљивали би људе и дан-данас, само да им је дозвољено.

Ево, да се одмакнемо од индустријске револуције, и код нас је пре пар година укинуто "право послодавца" да постави питање женским кандидатима за посао да ли планирају да рађају. И у прво време су то игнорисали, али кад их је пар пресуда пукло по глави, више не смеју да се зезају.

А зашто су постављали то питање? Због једне плате коју морају да исплате ћени кад оде на породиљско. Једне плате, после које све остало плаћа држава. Због једне плате им није фрка да ограниче жени право на породицу и на рађање.

Значи, нема оне толико слављене филантропије, нема бриге за свог брата, има само похлепе која нема границе ако се не ограничи од стране јачег од њих. А тај јачи је, за сада, једино држава. Али држава која своје законе не само доноси него их и примењује.

[Juanito]

пре 7 минута, RYLAH рече

Већина људи једноставно хоће да ради од девет до пет, оде кући, комуницира са укућанима и гледа Парове. И то је ОК. И они због тога не треба да буду кажњени или препуштени кретенима који би да их израбљују до смрти само зато што им се може.

Хм...

пре 8 минута, RYLAH рече

То је, између осталих фактора, подстакло људе да размишљају на други начин и продуктивност повећавају на други начин, сад кад је ресурс радне снаге постао ограничен.

Е сад, зашто онда не престати штитити те што гледају парове и натерати их да размисле како да креативније искористе своје време (као што су регулације натерале привреднике) и побољшају свој живот? Штитећи лезилебовиће, држава заправо подстиче гледање парова, лењост, очајање и остале не тако лепе особине. Не мислим да су сви који желе да раде од 9 до 17 и који гледају парове лезилебовићи промашеног живота. За мене је поента живота бити срећан и задовољан оним што јеси. Ако те такав живот чини срећним, подржавам 100% и не мислим да сам бољи. Говорим о онима који би тако да живе, а да их други издржавају и да их држава штити...

И још нешто, написах већ да ми реглуације нису философски и етички проблем. Није ми спорно да прихватим да је нека тамо регулација имала или има позитивни ефекат и није ми у питању јерес. Имам практични проблем. Спорно ми је то што могућност регулације даје огромну моћ политичарима. А у последњих годину дана сам схватио (иако сам знао и пре, али човек одбија да поверује све док не ) да су сви politi;ari једноставно потпуни ретарди и да је изразито опасно то што имају моћ да регулишу и стално измишљају неке нове регулације. Да, чак и чувени богови из Шведске су ретардирани до крајњих граница. Не верујем више ништа држави, то је све. Одатле моје скретање у десно, не због неке философије (иако сам и философски прилично десно, али не баш толико).