ČUDO ŽIVOTA i posvećenost porodici - Božija milost

[Дијана.]

Postali roditelji na početku šezdesetih

Šapčani Svetlana i Bogdan Lukić postali su roditelji na početku šeste decenije života. Devojčicu tešku 3,6 kilograma na svet je doneo lekarski tim šabačke Opšte bolnice. Oni ističu da ovaj slučaj treba da bude motiv svim ženama da se odluče za rađanje, jer medicina napreduje, a Srbiji su potrebne bebe.

 

Svetlaninoj i Bogdanovoj sreći nema kraja. Posle duge borbe i isčekivanja, 12. jula, pet minuta posle ponoći na svet je došla Jana. Taj trenutak njena majka, koja je u januaru napunila 51 godinu, dugo će pamtiti. 

„ Svu prazninu koju sam imala u duši, ona je popunila. Ne znam šta da kažem. Kao bog kad vam nešto pokloni. Rođena je na praznik, to je poklon od Boga“, kaže Svetlana Lukić 

Pomešane emocije, smeh i suze smenjuju se kod oca Bogdana. Nadao se, molio i verovao da će postati otac. 

„Plakao sam kao što sada plačem od sreće. Drago mi je što sam postao otac. Sad ćemo se nas dvoje u nekim poznim godinama okrenuti njoj. Dobili smo je kasno. Pogledao je i nas bog“, kaže Bogdan Lukić.

Veliku zahvalnost duguju lekarskom timu šabačke bolnice, koji su i pored komplikacija i rizika, trudnoću doveli do srećnog kraja. 

Biološki potpomognuta trudnoća sa tri začeta ploda, zahtevala je dodatni nadzor. 

„Uspeli smo da spasemo jedan plodić koji je ostao. Po izlasku iz bolnice, bio je stalni nadzor. Doveli smo trudnicu do željenih 36 nedelja, kada je iz medicinskih razloga porođaj završen carskim rezom“, kaže dr Darko Vukojčić. 

Svetlana je najstarija porodilja u ovoj ustanovi koju lekari pamte. Statistika podseća da je pre četiri decenije procenat žena koje su „kasnije“ rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom. I ovde je takva statistika, ali se intenzivno radi na podsticaju rađanja. 

„ Ja se nadam da će ovaj primer motivisati i ostale žene da rađaju. Nama trebaju bebe. Bebe su i dalje u modi, ja se nadam“, kaže dr Dragan Milošević, načelnik Službe ginekologije i akušerstva

Ova slika iz šabačkog porodilišta nada je za sve žene koje nisu uspele da postanu majke u godinama koje su optimalne za rađanje. Biološki sat sporije kuca i na strani je novog života.

B 92
foto: B 92

 

http://www.rtvbn.com/3825719/sapcani-postali-roditelji-na-pocetku-seste-decenije

[Дијана.]

POČETNA / VIJESTI

20.07.16 u 12:15

Trudna Sirijka, držeći kćerku za ruku, pješačila do Srbije, a onda se desilo ČUDO ŽIVOTA! 

Jedna hrabra Sirijka je, bježeći od bombi i užasa, prevalivši kilometre i kilometre sa jednim djetetom u ruci, a drugim u stomaku, na svijet u Miksalištu (Srbija) poslije dugog puta donijela predivnu bebu.

Prihvatni centar za migrante beogradsko Miksalište u Savamali dočekao je mnoge migrante koji su bježali od petogodišnjeg građanskog rata u Siriji, ali neki su upravo tamo po prvi put ugledali svjetlost dana, piše “Telegraf“…

 

Jedna hrabra Sirijka je, bježeći od bombi i užasa, prevalivši kilometre i kilometre sa jednim djetetom u ruci, a drugim u stomaku, na svijet u Miksalištu nakon dugog puta donijela predivnu bebu.

 

“Uzela je svoju kćerku i krenula iz Sirije u siguran život. Sa trudovima je pješačila kroz Bugarsku i izdržala je do Srbije gdje se porodila prije četiri dana”, piše iznad slike na kojoj Sirijka drži svoju bebu, a koja je objavljena na Facebook grupi Miksališta.

 

Slika je odmah pobrala simpatije mnogobrojnih korisnika ove društvene mreže.

(Telegraf.rs)

http://www.ekskluziva.ba/Trudna-Sirijka-drzeci-kcerku-za-ruku-pjesacila-do-Srbije-a-onda-se-desilo-CUDO-ZIVOTA-/94333.html

[Дијана.]

MAJSTOR MILE, ČOVEK VELIKOG SRCA: Zbog njega se rađa sve više beba u Srbiji! 

 Suština moga rada je borba protiv bele kuge, hranilice za bebe poklanjam onim porodicima koje ne mogu sebi to da priušte. Do sada sam poklonio preko pet stotina stolica za bebe, krevete na sprat i krevece - priča za Telegraf, Milorad Mile Jurković, stolar iz Beočina, kojeg čitava Srbija zna kao Mileta – čoveka velikog srca.

- Učinio sam to iz revolta, stvari za bebe su skupe i većina mladih parova se ne odlučuje na potomstvo jer se plaše za svoju egzistenciju - priča Mile

http://www.telegraf.rs/vesti/2132982-majstor-mile-covek-velikog-srca-zbog-njega-se-radja-sve-vise-beba-u-srbiji-foto

Stolar Mile napravio i 600. hranilicu za bebe! 

Autor: N.M. | 20.07.2016. 11:58

Milorad Jurković iz Beočina, čovek koji nam je vratio veru u ljudskost, tako što pravi poklanja hranilice za bebe, obradovao nas je vešću da je gotova i 600. stolica!

Jubilarnu stolicu, stolar Mile, je rešio da pokloni grupi "Mame Novosađanke".

Mile je nedavno za Alo! rekao kako je rešen da se ovom humanitarnom akcijom bavi dokle god bude bio u stanju da pravi stolice.

Stolice ljudi naručuju preko Fejsbuk stranice, a on im ih lično donosi na kućni prag. Kako je svojevremeno rekao, od toga nema finansijske koristi, ali dobija nešto što novcem ne može da kupi.

http://www.alo.rs/stolar-mile-napravio-i-600-hranilicu-za-bebe-foto/61705

[Дијана.]

Ovo je porodična stvaraonica puna ljubavi: Pešići na NEVEROVATAN način prehranjuju petoro dece (VIDEO) (FOTO)

Objavljeno 19. jul 2016. 22:58 | Nema komentara

Foto: privatna arhiva

Supružnici Momčilo Pešić i Irena Panajotović Pešić iz Pirota uspeli su da svoj umetnički duh usmere u pravcu koji najviše raduje mališane – proizvode prelepe knjige, bebi posteljine, jastuke i garderobu i u svaku nesebično utkaju svoju dušu i ljubav. U tome im pomažu njihovi naslednici kojih je čak petoro.

Nedavno je na svet došao i Simeon, pa tako porodica Pešić sada broji sedam članova. Pre njega dečji žagor i smeh dolazio je od Matije (11), Sergeja (10), Doroteje (9) i Amelije (6). Svi vredno pomažu mlađem bratu.

– Dečaci pomažu u poslu, a devojčice zabavljaju bebu, mada dečaci ponekad okače veš ili operu sudove, a da nam to i ne kažu. Beba je u kuću unela i neka nova pravila ponašanja (tiho pričanje, lagano hodanje po kući bez trčanja kao i razgovore kontrolisane jačine kako bi Simeon mogao neometano da spava) i to je sjajno – počeo je priču za „24 sata” Momčilo Pešić.

Irena i Momčilo se zadnjih 12 godina bave umetničkim radom kojeg sve vreme nastoje da učine primenjenim i praktičnim. Oduvek su se oboje bavili slikarstvom, ali njoj niko nije govorio da je odlična u tome, pa je to bio zadatak Momčila.

Foto: Privatna arhiva

U međuvremenu su fotografije svega što su kroz igru sa decom stvarali godinama ubacili na Fejsbuk stranicu koju su nazvali „Naša mala porodična stvaraonica” i to je bio početak priče koja još uvek traje. – Počeli smo da primamo porudžbine od ljudi koji su želeli nešto što nigde nisu mogli da kupe i tada smo postavili sebi jedno pravilo: ako ćemo već da radimo po želji, onda će svako da dobije unikatan proizvod.

Time smo sebi rad učinili uvek zanimljivim, a poručiocima obezbedili mogućnost da to što poruče neće imati niko drugi.Svaka porudžbina je posle toga bila izazov za sebe. Ljudi su poručivali portrete u olovci, ikone, novčanike, ukrasne jastuke, šatore, garderobu za dečje maskembale, bebi posteljine, a u poslednje vreme i sve popularnije pamučne knjige – priča Momčilo.

Posteljina za krevetac, Foto: Privatna arhiva

Sam rad na knjigama je krenuo porukom i porudžbinom jednog roditelja: „Možete li da napravite pamučnu knjigu za moju ćerku?”. Devojčica je bila slepa od rođenja, pa je samim tim to za njih bila velika odgovornost i izazov.

– Vrlo brzo smo shvatili da je pamučna knjiga, ili popularno zvana „Tiha knjiga”, jedan predivan način da se deci omogući sasvim zabavan način za razvijanje osnovne motorike ruku i vizuelnog opažanja. Od tog trenutka zaista smo svim srcem u tome, ali svakako da i dalje radimo bebi posteljine, kao i sve ostalo što neko poruči. Mi ispunjavamo želje i to je ono što je kod nas jedinstveno i privlačno. Osnovni materijal za izradu knjiga koji mi koristimo je pamučno platno i filc. Za jednu knjigu je potrebno u proseku dva dana, ali nekada knjigu završimo i za jedan dan, a nekada za 3-5 dana – istakao je naš sagovornik.Koliko su njihove „Tihe knjige” popularne govori i podatak da porudžbine stižu sa svih strana sveta. Kako kažu, to ume da bude jako zabavno, naročito kada se koristi gugl-trenslejt u razgovoru sa ljudima koji ne znaju engleski. Ali na sve poruke, nažalost, ne stignu da odgovore.

– Jako je teško odgovarati svima, najpre zbog činjenice da dnevno primimo, kako na mejl, tako i na stranici, preko 200 poruka koje je nemoguće sve ni otvoriti. Ali, i pored toga, ljudi su zaista divni i puni razumevanja, pa čak i pristaju na spisak čekanja koji je već sada do avgusta sledeće godine. Svi nam žele zdravlje i ljubav, i zaista je jako malo onih „nestrpljivih“ koji bi da se za njih radi odmah. Mi svima koji ne mogu da čekaju preporučujemo druge stranice koje se takođe bave izradom sičnih proizvoda. Trudimo se da ispoštujemo datume koji su im bitni, ali i kada to ne uspemo zaista nam niko ne zamera, jer je naša svakodnevica toliko transparentna da je svima jasno i u kolikim smo obavezama oko kuće i dece – objasnila nam je Irena Pešić.

Ipak, nije sve išlo kako su planirali zbog zdravstvenih problema njenog supruga. Zahvaljujući pomoći našeg čoveka iz Amerike uspeli su da prebrode i tu poteškoću.

– Sa zdravstvenim problemima mog supruga sa venama suočavali smo se svakog dana. Zahvaljujući jednom predivnom čoveku iz Amerike, Aleksandru Krsmanoviću, uspeo je nedavno i da se operiše. Aleksandar je jedan od osnivača humanitarne organizacije „Srbi za Srbe”, ali je mimo organizacije pokrenuo akciju prikupljanja para za operaciju mog supruga i za samo mesec dana uspeo da prikupi neophodna sredstva za hitnu ablaciju vena najsavremenijom tehnologijom na klinici Dr. Dragić u Beogradu. Mi nemamo reči kojima možemo da mu se zahvalimo, ali on zna šta je učinio za nas i našu decu kojoj je zdrav otac zaista neophodan. Takođe bismo hteli da se zahvalimo i Verskom Dobrotvornom Starateljstvu na pomoći oko smeštaja posle operacije, na velikodušnom iznenađenju i na poklonima koje su poslali kao dobrodošlicu za rođenje malom Simeonu – sa zahvalnošću je istakla Irena.

A kako je sve krenulo? Njih dvoje su se vremenom sa slikanja po drvetu i platnu prebacili na oslikavanje zidova u kući, što je prvom sinu Matiji bilo jako zanimljivo. Tako su krenuli sa umetničkim molerajem.

– Ja sam rođen u Boru, ali mi je majka iz Pirota. Otac mi je preminuo davne 1992. godine, a kako sam nekako srcem uvek bio bliže rodbini sa mamine strane, došao sam u Pirot odakle je i Irena. Kako smo uvećavali porodicu, shvatili smo da rad u drugim kućama oduzima previše vremena u našoj, pa smo malo drugačije organizovali život. Ja sam nakon zatvaranja kasarne u Pirotu gde sam radio dve godine i pritom završio obuku za vojnog boničara u Novom Sadu, posao bolničara nastavio da radim i privatno, ali smo uporedo sa time krenuli i da šijemo. Kroz igru sa decom mogli smo da stvaramo lepu i bajkovitu garderobu. To nam je iste godine obezbedilo saradnju sa pozorištem u Pirotu na predstavi „Škola za manekene” za koju smo šili maske i delove garderobe glumcima. Tada smo shvatili da je za šivaćom mašinom sve moguće – prepričava Momčilo.

 

Kući u kojoj žive potrebna je adaptacija, pa tako uz sve poslove koje završavaju i vreme koje moraju da posvete deci, oni i renoviraju porodični dom.

– Pre dve godine smo imali problem sa podzemnim vodama koje su poplavile kompletno prizemlje kada smo ustanovili da u nijednoj sobi na prizemlju, osim u kuhinji, nema betonskog poda. Pomoć u materijalu za renoviranje prostorija na prizemlju, koje je moj suprug, u to vreme sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i ranama po nogama, sam renovirao za 4 meseca, došla je od organizacije „Srbi za Srbe” koja je takođe pomogla i rad „Naše male porodične stvaraonice” kupovinom mašina koje u tom trenutku nismo imali, a svakako nismo mogli ni da priuštimo. Teško je zahvaliti se ljudima na velikoj pomoći, jednostavno ponekad nema načina, ali oni znaju koliko su velika njihova dela – rekla nam je mama pet divnih mališana.

Da bi život sa petoro dece bio finansijski održiv i funkcionalan zahteva veliku posvećenost porodici. Sve što se tiče želje za izlascima, druženjima, šopinzima, provodima i slično moralo je da utihne.

– Nama je sve to lako jer smo oboje porodične ličnosti. Mi uživamo u svom čudesnom malom svetu, koji stvaramo sami i svaki dan u našoj porodici je dan za sebe, uvek drugačiji i zanimljiv. Možda ponekad bude previše aktivnosti a premalo sna i odmora, ali nagrada za trud i napore je uvek velika. Koliko kroz zadovoljstvo postignutim radom, toliko i kroz divna kreativna iskustva koja delimo sa svojom decom. Mi to nismo imali sa svojim roditeljima – za zadovoljstvom su zaključili Pešići u razgovoru za „24 sata”.

(Dnevne.rs /Izvor: Miloš Ljuna, 24 sata)

http://www.dnevne.rs/zuta-stampa/ovo-je-porodicna-stvaraonica-puna-ljubavi-pesici-na-neverovatan-nacin-prehranjuju-petoro-dece-video-foto

[АлександраВ]

On 7/20/2016 at 15:25, Дијана. рече

Stolar Mile

Миле је један невероватан човек! Толико истрајан у својој намери, жељи и доброти. И са чиме се све бори, читала сам његове постове још од првих столица, од молби да му неко поклони палете које би иначе бацио како би имао материјал, до молби да мајке не врше притисак на њега, зато што се суочавао са женама које су се понашале као да је његова обавеза да им направи и дотера столице (уз још понеке захтеве и замерке), а не његова добра воља. Мени је то било невероватно. И поред свега, сналажења за материјал, трошења својих пара за гориво, незапослености жене (неколико пута је постављао молбе да му се јаве људи који знају за неки посао за његову жену), Миле је са својом породицом истрајао у својој доброти. Фотографије "његових" беба и текстови мајки које му захваљују су предивни. Заиста је човек доброг срца.

 

[JESSY]

Čudo Božije ili medicinsko čudo: Majčin zagrljaj vratio u život preminulu bebu 

Kejt Og je rodila blizance, međutim doktor joj je rekao da je jedna beba, nažalost, preminula

 

Rođenje bebe predstavlja jedan od najlepših trenutaka u životu svakoga, ali za Kejt i Dejvida to je bilo jedno izuzetno stresno iskustvo.

Naime, majka po imenu Kejt Og (Kate Ogg) rodila je blizance, devojčicu i dečaka, međutim doktor joj je rekao da je jedna beba, nažalost, preminula.

Zagrlila je obe bebe, privila ih na svoje grudi i u tom položaju držala ih je dva sata. Pred njenim očima, dečak za kog su doktori konstatovali da je preminuo, udahnuo je vazduh i počeo da plače. Doktori, a ni sama majka, nisu mogli da veruju šta se desilo.

Ovo je dokaz da majčin dodir, toplina, ljubav i energija mogu da učine nemoguće. U videu pogledajte ovu predivnu priču.

Rođenje bebe predstavlja jedan od najlepših trenutaka u životu svakoga, ali za Kejt i Dejvida to je bilo jedno izuzetno stresno iskustvo.Zagrlila je obe bebe, privila ih na svoje grudi i u tom položaju držala ih jedva sata. Pred njenim očima, dečak za kog su doktori konstatovali da je preminuo, udahnuo je vazduh i počeo da plače. Doktori, a ni sama majka, nisu mogli da veruju šta se desilo.Ovo je dokaz da majčin dodir, toplina, ljubav i energija mogu da učine nemoguće.

http://www.janevolimrecimavecsrcem.com/arhive/7592

 

[JESSY]

ISPOVEST MILICE JOKŠIĆ IZ OBRENOVCA: Sveti Nektarije mi je pomogao da dobijem dete i izlečim kičmu!  

Milica Jokšić iz Obrenovca podelila je svoju zahvalnost prema Svetom Nektariju, kao i ocu Nenadu Andriću, jer su joj omogućili da dobije dete koje je dugo želela.

Moje svedočenje o pomoći Sv. Nektarija započeću zahvalnicama prvenstveno Gospodu Bogu, jer mi je slučajno poslao Oca Nenada Andrića preko društvene mreže, da čujem za Sv. Nektarija, da se zahvalim Sv. Nektariju što mi je omogućio i pozvao me na Eginu, što mi je skratio muke i bolove sa kičmom, i što smo suprug i ja dobili devojčicu sa njegovim imenom Nektarija.

Da se zahvalim starcu Nektariju na Kamarizi što me poslao da popijem ulje iz kandila, a niko mu nije rekao zašto sam ja dosla da se molim, znao je. Da se zahvalim monahinji manastira Filotei što me uputila šta treba da radim ako želim da postanem majka.

Hvala dobrim ljudima na blagoslovima za moju Nektariju preko društvenih mreža. Hvala od srca do neba svima za moju sreću i radost, i da Gospod Bog i Sveti Nektarije pomognu svima Vama koji im se molite i trazite spas. Ja sam eto našla spas za dva problema koje sam imala.

U poslednje 4 godine sam imala problem sa kičmom težak oblik diskus hernije 3 diska, teški bolovi, jedva pokretna tražila sam pomoć neurohirurga. Rekli su mi operacija mora, ali i posle operacije pitanje je šta će biti, ne smem ostati u drugom stanju, jer bi mozda ostala u invalidskim kolicima… Veliki rizik, jer je i veliki problem sa leđima. Ja sam sa suprugom 10 godina, za dete smo čekali kao i svi u početku, neko bolje vreme, pa posao, pa pazili ne pazili nisam ostajala u drugom stanju, i onda ovo sa kičmom nas je poremetilo skroz.

Želeli smo bebu, a plašili smo se, ne ja trudnoće i da ostanem nepokretna, plašili smo se ko će je odgajati, praviti prve korake, kupati i sve ostalo. Počela sam sa borbom da izlečim kičmu, bez operacije, nije mi išlo skoro 4 godine.

Otisla sam na Eginu, da se molim svim srcem i dušom da dobijemo bebu i izlečim kičmu. Objasnila sam sestri Filotei, da ja ne znam mogu li imati decu ili ne, da nismo nikad išli kod lekara povodom toga, ali da su mi doktori rekli što se kičme tiče da je veliki rizik.

Rekla mi je da ce mi igumanija reći šta treba da radim, bez obzira mogu li imati decu ili ne, dovoljno je da imam želju da budem majka. Otišla sam igumaniji, rekla je da pijem ulje po pola bočice 4 nedelje, sa tim uljem gutam po malo fitilja sa kandila koji neprestano gori na Egini, da vežem konac oko struka koji mi je ona dala i da se molim i čitam akatist.

Poslušala sam i bila presrećna, što sam tamo, što sam dobila pomoć, što je sestra Filotea rekla da će se za mene moliti. Otišla sam na grob Sv. Nektarija da se pomolim i zahvalim. Klekla pored groba, naslonila glavu i počela sa molitvom za sve druge pa i za sebe i moju porodicu.C

Čula sam štap i korake unutra, pomislila sam: tu si dragi moj Sv.Nektarije, čujes me. Srce mi je bilo puno, duša je bila presrećna. Za sve to vreme mog putovanja na Eginu i nazad od prevelikih bolova, ja sam sve izdržala bez problema, i bilo je tek malo žiganje.

Vratila sam se sa Egine, i prvo što sam rekla suprugu: Čuo me je Sv. Nektarije. Imaćemo bebu. Bolovi su se nastavili, bilo je teško i dalje, ja sam se molila, preživela na nogama, i za 9 meseci suprug i ja smo dobili Nektariju, da tako brzo, jer je Svetac u našem slučaju odmah pomogao i delovao.

Hvala Bogu i Sv. Nektariju sve prošlo dobro, rodila se ona velika i napredna. Posle porođaja je bilo teških bolova u leđima, molila sam se i dalje, e sad da ostanem na nogama, jer ko će učiti da hoda sa Nektarijom. Posle mesec dana od porođaja, isto zaslugom Sv. Nektarija pošto sam obišla celu Srbiju prethodne 4 godine tražeći lek, našla sam odličnog fizijatra, koji mi je pomogao da ostanem na nogama, i više nikad nemam bolove u leđima.

Evo nas posle 13 meseci, učimo da hodamo, pričamo, igramo se, a nekoliko puta na dan Nektarija se okrene prema ikoni Svetog Nektarija i zove ga Deda, i maše mu, i tada ja moram da je odvedem tamo, da mazi njenog dedu, smeje i priča nešto sa njim, njenim bebećim jezikom.

Želim da poručim svim ljudima, da sam na primeru naučila koliko je molitva bitna i važna i da nas samo Gospod može spasiti od raznih nevolja i bolesti“, piše u statusu sveštenika Nenada Andrića, koji je preneo Miličinu poruku.

 

http://beograd.in/ispovest-milice-joksic-iz-obrenovca-sveti-nektarije-mi-je-pomogao-da-dobijem-dete-i-izlecim-kicmu/

[Дијана.]

Столар Миле прави и хранилице за децу са хендикепом

Вредни столар Милорад Јурковић из Беочина који је својим столицама за храњење беба даровао више од 650 породица у Србији, осмислио је и направио специјану такву столицу за потребе корисника Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју у Чоки

Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 02.09.2016. у 08:04

Милорад Миле Јурковић у својој радионици (Фото: лична архива)

У протеклих годину и по дана вредни столар Милорад Јурковић из Беочина поклонио је више од 650 столица за храњење беба оним родитељима који нису у могућности да издвоје неколико хиљада динара за куповину хранилица. Беби-столице до сад је поклонио свакоме ко му се обратио за помоћ – неки родитељи су чекали дан-два, у неке породице хранилица је стигла након недељу-две, али није било ниједног родитеља коме није изашао у сусрет. Обишао је свих 150 општина у Србији, а када су му се за помоћ обратиле породице са Косова, из Републике Српске, Босне и Херцеговине и Хрватске сео је у свој ауто и лично им однео хранилице.

Милету су се недавно обратили из Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју у Чоки. Замолили га да направи столицу за храњење која би била дизајнирана за потребе њихових штићеника. Након што је провео неколико сати у дружењу са штићеницима овог дома, Миле је направио специјалну столицу коју ће моћи да користе девојчице и дечаци који свакодневно иду у ову установу.

– У последње време јавио ми се већи број породица којима је потребна хранилица за децу са сметњама у развоју – осим што су веома скупе, ове столице нису једноставне за израду. Универзални модел хранилице не постоји, јер је сама природа хендикепа различита – нека деца не могу да померају ноге, нека не могу да покрећу руке, неки имају висок степен психомоторног немира па су им потребни фиксатори за главу, а некима су неопходни посебни каишеви за ноге и наслони за руке. Поједине столице је баш тешко да направим – пре свега мислим на хранилице за децу која имају церебралну парализу, јер су њима потребне штофане полице. Шта сам умео и, могао да урадим са својим машинама, ја сам урадио – прича мајстор Јурковић.

Кад је правио прву столицу специјалне намене, велику помоћ му је пружила мајка тог детета која је нацртала прецизну скицу хранилице. Поред тога, извесно време је провео са тим дечаком да би видео како седи и које покрете прави.

А за његов рад заинтересовала и фондација „Ана и Владе Дивац” која му је послала цео шлепер палета за прављење столица и купила му нови компресор. Сада се траже спонзори, како би се овом столару за бебе набавила нова машина за прављење специјализованих столица.

Иако је овај хумани човек унео радост у више од 600 породица у Србији, у његовом животу ништа се није променило – са четворочланом породицом и даље живи у подстанарском стану у Беочину, супруга му је незапослена, а он у вечерњим часовома свира у једном бенду како би сину и кћерки могао да обезбеди нормално детињство.

Не одолевамо да поставимо Милораду исто питање које му поставља цела Србија – са којом мотивацијом поклања столице људима које не познаје?

– Нема ту никакве мистерије. Моја породица и ја најбоље знамо шта значи имати и немати. Столарством се бавим из хобија и многим пријатељима сам даровао столице и кревеце за бебе. Једино што од њих тражим да, када беба порасте, тај намештај дају некој, другој породици која не може себи да приушти опрему за новорођенче. А то молим и породице којима сада донирам хранилице – каже Милорад.

Он не жели да мистификује ни процес прављења столица и каже да га израда беби-хранилица не кошта много.

– За израду једне беби-хранилице потребно ми је два сата, а највећи број столица правим од дрвета које ми преостане од прављења других комада намештаја.

Најпријатније изненађење приредио ми је мој четрнаестогодишњи син који је инсистирао да његову хранилицу из детињства поклоним једној породици из Батајнице – каже овај хумани човек, који је у јавности већ добио почасну титулу „столар за бебе“.

Миле не крије задовољство што је велики број родитеља стекао поверење у њега и што су управо њему донирали старе креветиће, душеке, носиљке, оградице и ћебенца за бебе, јер су били сигурни да ће их он поклонити оним родитељима којима је помоћ најпотребнија. 

http://www.politika.rs/scc/clanak/362625/Stolar-Mile-pravi-i-hranilice-za-decu-sa-hendikepom

[Дијана.]

Porodila se u 62. godini

FoNet | 19. oktobar 2016. 14:09 | Komentara: 2

Šezdesetdvogodišnja lekarka iz Španije Lina Alvarez ući će u anale medicine kao jedna od najstarijih porodilja na svetu, pošto je 10. oktobra donela na svet zdravu devojčicu

 

Ona je danas sa ćerkicom izašla iz porodilišta u gradu Lugo i pozvala je sve žene da je slede ukoliko u poodmaklim godinama žele da imaju decu.

Devojčica Lina je rođena carskim rezom, teška je 2,4 kilograma i dobila je najvišu ocenu.

Lini Alvarez to je treće dete, a najstarije, koje ima 27 godina, rođeno je sa cerebralnom paralizom.

Žene koje su dovoljno zdrave da rode dete u kasnim godinama ne treba da se plaše da to urade. Treba da slušaju glas prirode, a ne ginekologa, poručila je Alvarez, prenosi AP.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/zanimljivosti/aktuelno.288.html:630751-Porodila-se-u-62-godini

[Goku]

12 hours ago, Дијана. рече

Treba da slušaju glas prirode, a ne ginekologa

Симпатичан текстић, али недостају битне информације а тичу се управо горе цитираног.

Да ли је зачеће било природним путем, одн да ли жена у 62. години уопште овулира, ако не, да ли говоримо о њеној змрзнутој јајној ћелији или о некој врсти донора..? Мислим када се већ спомиње глас природе требало је и то навести.

У сваком случају, congratulaciones и мами и беби, 

[Justin Waters]

13 hours ago, Дијана. рече

Žene koje su dovoljno zdrave da rode dete u kasnim godinama ne treba da se plaše da to urade. Treba da slušaju glas prirode, a ne ginekologa, poručila je Alvarez, prenosi AP.

‘Then some years ago I met a gynaecologist who agreed to help me if the tests were okay. They were positive and so he helped me to implant an embryo.’

http://metro.co.uk/2016/10/19/62-year-old-woman-gives-birth-in-spain-6202471/

Uh sto se uprirodila, i embrio je onako sam prirodnim putem uskocio u matericu, nije ginekolog nista imao s tim. 

[Goku]

Хвала, Џастине, то је информација која је недостајала.

Немам ништа против цијелог случаја, само против ове контрадикторне реченице.

[Justin Waters]

3 minutes ago, Goku рече

Хвала, Џастине, то је информација која је недостајала.

Немам ништа против цијелог случаја, само против ове контрадикторне реченице.

Ma ja sam siguran da su novinari novosti malo lazirali tekst, jer je novinar sigurno u nekom fazonu alternativne medicine. 

[Дијана.]

Mnoge mlade zene moraju na vantjelesnu oplodnju jer ne mogu prirodno da zacnu/zadrze embrion. Sta ima veze ako je tako uradila i zena u njenim godinama, kojoj je uz to jedno dijete bolesno. 'Nasuprot uobicajenim preporukama ginekologa' se odnosi na cinjenicu da bi rijetko koji odobrio rizicne trudnoce gdje su majke presle 40 i koju, obavezno se pregleda plod i preporucuje abortus ako se utvrde/naslute anomalije. Zena je ljekar i dobro je znala sta radi. Nije iskljuceno da zena ima ovulaciju i u tim godinama. Itd., itd.

Ne razumijem poentu umanjivanja vrijednosti ovakvog slucaja. 

[Goku]

Ne slučaja, Dijana, nipošto, ali vrijednosti teksta koji govori o slučaju, svakako. Naročito sporne rečenice, bilo pogrešno prenesene ili izgovorene. Žena, ispade, pljuje po ginekolozima i pozova se na prirodu u slučaju kada joj je ginekolog omogućio ono što joj je priroda oduzela. Ili kontradiktorno, ili licemjerno.