Субвенције - да или не?

[GeniusAtWork]

И ако да, коме?

Пошто је то стално једна од врућих тема, а у економију се не разумем превише, реко да отворим тему па да видимо каква су мишљења.

Поготову је збуњујуће да и међу самим економистима постоје потпуно опречна мишљења. Док једни мисле да је то штетно, други сматрају да без субвенционисања ниједно ново радно место не би могло да буде отворено у Србији, јер страни инвеститори не иду тамо где нема правне државе, квалификоване радне снаге и ресурса, а то све фали Србији данас (један пример таквих опречних ставова: линк).

[Плутон]

3 minutes ago, GeniusAtWork рече

И ако да, коме?

Мени.

[Јелена011]

Subvencije nacelno ne, uslovno da.

Paralela sa kreditom.

Uzeti kredit da bi finansirao tekucu potrosnju npr da se lepo najedes i napijes, izlazis i slicno je pa ne znam, bacanje para je preslab izraz. Uzeti kredit da bi investirao u nesto sto ce ti jednog dana dati profit, da.

Opet zavisi kako od koga, pod kojim uslovima, koje su ti raspolozive opcije, koje je manje zlo, vece zlo, kakav je status kvo...

Ako subvencionises otvaranje fabrika, ajde, u nekoj situaciji nuzno zlo, ali bez dobre i detaljne analize o mogucim opcijama dzaba sve...i poklanjanje zemljista, subvencije plata radnicima i slicno, nisu subvencije nego pranje para.

Nije u samim subvencijama kao takvim problem, problem je sto mi nemamo CILJ, nacionalnu strategiju po svim osnovama, pa onda detaljne akcione planove i sve tome slicno.

Ovakve subvencije kao kod nas bez cilja, tek da bi se reklo, bez neke vizije zasto i sta radimo i sta zelimo da postignemo osim da se slikamo u novine...su sulude u normalnom svetu.

[Justin Waters]

Subvencije opravdavam jedino za poljoprivredu, stocarstvo, prehrambene proizvode jednostavnog kvaliteta poput mlijeka itd... ili neke druge strateske resurse recimo u energetskom sektoru, subvencije radi podsticanja razvoja obnovljivih energija recimo.

Subvencije bankama, subvencije takozvanim "stranim investitiorima", subvencije za zaposljavanje itd... smatram jako jako pogubnim. 

[Плутон]

Против, осим у специфичним случајевима, отприлике као Јустин.

Ево до чега воде субвенције „страним инвеститорима“ за „отварање нових радних места“: https://pouke.org/forum/topic/32008-biv%C5%A1i-ministar-sa%C5%A1a-radulovi%C4%87/?page=247#comment-144578

Малагурски смара, ал' концентришите се на суштину

Последице су ужасне по економију и право, пре свега.

Решење - уредиш државу.

[Istochnik]

Ne

[Guest]

Ne subvencije, zato što su selektivne i pogodne za korupciju i partijski reket. Tržište je utakmica i zamislite na šta bi ličilo kada bi sudija onako selektivno dosuđivao date golove nekom timu.

Pravo rešenje je da država sjaše sa privrede, da smanji poreze i namete na rad i da napravi uređen sistem, pa će svi moći da posluju.

Pogotovo su štetne subvencije stranim "investitorima". Da nema njih, oni nikada ne bi došli, jer sistem nije uređen, pa ih zato Vučić vuče za rukav. Kada je sistem dobar za domaće privrednike, dolaziće i strani, ali nikako da se favorizuju.

[GeniusAtWork]

Наш премијер је управо дошао на генијалну идеју да дуплира субвенције које Србија даје немачком Бошу да би ови остали код нас  

 

Цела вест

[Плутон]

9 minutes ago, GeniusAtWork рече

Наш премијер је управо дошао на генијалну идеју да дуплира субвенције које Србија даје немачком Бошу да би ови остали код нас  

 

Цела вест

Ето, једноставан пример на ком се види сва катастрофа субвенционисања радних места.

[Deja Vu]

Uglavnom ne pogotovo stranim investitorima, videli smo sta se desava sa Jurom citam jutros ne verujem, doduse moguce da preteruju novine ali ne sumnjam da je stanje takvo sa mnogim stranim kompanijama kod nas gde strani poslodavci maltretiraju i kako bi to levicari rekli eksploatisu radnike. I naravno da ce kada vide tako nesto udariti protiv kapitalizma i globalizacije, doduse ne razumejuci sta je to, ali ce narod da se nalozi na takve stvari eto nama populizma jos vece drzave i manje privrede. 

Sto se tice subvencija domacim preduzetnicima i privrednim granama, pa sad uglavnom ne ali ako je potrebno i ako postoji mogucnost da to pogura zemlju napred, why not? Pa SAD, Britanija, Japan, da ne pricam tek o Juznoj Koreji, su dobrim delom razvijene postale zbog guranja sopstvenih kompanija. Ali to ne znaci da se treba ugledati na to, jer neka tendencija obicno ne ide u prilog drzavnom mesanju u privredu, ali izuzetaka uvek ima, nego samo kada je potrebno i to dobro razmotrititi. 

[kordun]

ja sam za obilne subvencije, ako nista u inat ovim liberalima.

svakog treba pogurati u zivotu, posebno u mladjem periodu mu treba udariti i smjernice i pomoc, kasnije narod pobenavi, uvati se filozofije da opravda svoje nistavilo i nesposobnost, aj sam za subvencije, nekada su bliznji izmedju sebe to radili, danas je zivot mnogo dinamicniji i ako izgubis korak jako tesko se vracas . lupio bi poreze svima da pomognem mladima da se zaposle, osnuju porodicu, pa bi onda i njima lupio poreze zbog drugih mladih, od ovog liberalizma nema nista, nit on gdje na svijetu psotoji, samo u masti logicara koji misle da vrede vise od prosjecnog covjeka, a obicno nista od zivota nisu uradili

[Justin Waters]

Subvencije se moraju vratiti nazad drzavi bilo kroz porez ili nesto drugo. Recimo kad neko skuplja kisnicu i korsiti tu vodu za zalivanje baste, drzava ako subvencionise dijelom kupovinu sistema za skupljane dobija na rasterecenju vodovoda i manjim troskovima odrzavanja. Subvencije za solarne ploce i druge izvore obonovljive energije rasterecuju elektrodistribuciju i time rasterecuje drzavu troskova. 

Subvencije u poljoprivredi ako se to odradi kako treba dobra su stvar. Konacni proizvod poljoprivrede moze biti zito, povrce i voce i ono ako je normalno uzgojeno ne moze biti nekog posebnog kvaliteta u odnosu na ono uvozno. Ta vrsta robe, zito, voce, povrce i mlijeko je poprilicno jednsotavna stvar i ono je onako kako je priroda dala i ne moze biti predemt jake trzisne konmkurencije koliko to mogu biti produkti masinke industrije, IT, farmacije itd...Tako da stiti takve proizvodjace koji iskoristavaju domaci potnecijal je sasvim opravdano. Interes svake drzave je da u stratskim resursima sto manje zavisi od uvoza i da bude nezavisna koliko je moguce na tom polju. Drzavi se subvencije ovog tipa vracaju kroz porez kupovinom tih produkata koji bi onda bili mahoma zastupljeni na domacim policama. Tako rade Njemci. 

Subvencije koje trenutno radi srpska vlast cisti su populizam bez ikakvog stvarnog efekta. Nekakvi "strani investitori" dodju u ekonomski nestablino podrucije sa zeljom da pokrenu biznis, ali nemau petlju da uloze sopstveni novac zbog nesigurnog trzista, lose pravne drzave, milion regulacija itd...drzava im ponudi novac da zapocnu biznis. Ako uspiju uspiju, ako ne uspjiju nece snositi posljedice makar i svojih losih poslovnih poteza jer cem im drzava sve nadoknaditi. Eto to je jedan skolski primjer sta drzava radi i kako kroz demagogiju odrzava sliku nekakvog navodnog ekonomskog progresa. Slicna je stvar i sa subvencijama za zaposljavanje, to je 100% populizam kako bi se vlast mogla hvaliti. Subvencije bankama ne treba komentarisati, to je kriminal zesce vrste.

[Ћириличар]

 

[Ћириличар]

Против сам субвенција генерално, осим у посебним случајевима и у посебним ограниченим временским периодима. Субвенције могу бити директне ( држава ти да паре ) али и индиректне ( држава те ослободи плаћања пореза, такси или других намета које други иначе сносе ) и све зависи од конкретног случаја шта се треба примјенити.

Наиме, шта је проблем са субвенцијама? Проблем је тај што држава одређује коме те субвенције иду. А зашто је проблем што држава доноси такву одлуку? То је због веома велике шансе уплива политичких интереса у економску сферу који могу оптирати за економски субоптималну солуцију ( што то често се и дешава ). Дакле, први разлог је неадекватност поступка доношења одлуке о давању субвенција.

Други разлог је разлог (не)ефективности. Када се појединаци ли предузеће субвенционише, то значи да он не сноси све трошкове свог ангажмана. То јест, он не сноси пун обим штетних посљедица свог понашања, па је због тога под подстицајем да се не понаша најрационалније могуће, најефективније могуће и сл. ( то се назива "морални хазард" јер се управи тим осигурањем од штетних посљедица својих дјела ствара опасност од "лошег" понашања појединца или предузећа - што је веома евидентно, рецимо, код богатих размажених тинејџера, и генерално све размажене дјечурлије које родитељи тетоше и стално бране ). 

Трећи разлог је разлог (не)квалитета. Наиме, ако се субвенционишу они који без тих субвенција не би могли опстати ( као наши губиташи ), то онда значи да се на тржишту одржавају субоптимални произвођачи који не могу задовољити потрошаче, али због субвенција имају одређену предност над квалитетнијим произвођачима ( ово све начелно говорећи ).

Четврти разлог је разлог (не)правичности. Могуће је да субвенције добија једно предузеће, док друго које се бави истом дјелатношћу их не добија. Опет - због политичких интереса који су упливали у економску сферу.

 

Е сад - шта су предности субвенција ( како директних, тако и индиректних у виду пореских олакшица и сл. )? Предности су заправо исте ствари које су им и мане, иронично. Прво, код начина доношења одлука, очигледно је да је веома лоше када се политика умијеша у доношење коначне економске одлуке. Али, предност јест ешто уопште постоји ентитет који располаже новцем којег жели инвестирати у привреду, и предност је да је то могуће.

Друго, уколико одређена грана привреде, или одређени произвођач има велики јавни значај и при томе је у питању привредна грана у којој остваривање и максимизација профита није примарни циљ ( већ је примарни циљ да се услуга пружа стално, непрекидно и квалитетно, тј. важнија је сигурност од профита - као што је то случај са здравством, јавним превозом и сл. ), онда државне субвенције помажу да се та активност и даље спроводи, упркос неконкурентности њеног произвођача/понуђача ( као нпр. јавна библиотека или полиција, комунално предузеће итд. ).

Треће, због субвенција одређеним привредним учесницима, могуће је ограничавање конкурентности других привредних субјеката ( као нпр. кад аЊемачка субвенционише своје компаније у њиховом извозу на српско тржиште, па нас онда преплаве својим нижим цијенама ), што је веома битно имати на уму код одређених сектора гдје постоји сагласност да се одређени привредни учесници морају помагати. ово уједно обухвата и четврти разлог.

На крају крајева, потребно је само схватити како субвенције дјелују и сходно томе одлучити када их примјенити, а када не примјенити, и у коликој мјери, као и у којем облику ( као директне или индиректне ).

[Ћириличар]

Укратко, субвенције примаоцу ( произвођачу ) смањују трошкове производње, олакшавају му производњу. Тако због субвенција се може десити брз и велики економски раст. Али, управо због моралног хазарда којег субвенције носе са собом, помијешаним са лошим начином доношења одлука од стране државе, велиак је вјероватноћа да ће доста субвенционисаних произвођача бити неквалитетни, неконкурентни и генерално субоптимални. Ако се то деси, онда је веома могуће да ће се десити да се држави неће вратити сав новац који је она утрошила на субвенције, па на крају читаве приче забиљежен је само губитак. Али, са друге стране могуће је да се ефекти субвенционисане производње пренесу на друге ствари и на друге гране привреде које нису субвенционисане, али које не би настале без ове прве субвенционисане гране привреде, тако да је погрешно одмах у почетку сагледати ефекте субвенција овако линеарно и једнозначно ( као што је у видеу објашњено, због државних субвенција створена је НАСА која је омогућила настанак других производа својим свемирским истраживањима, а који се не користе у ту сврху ).

Субвенције значе лак и брз почетак, али ако се у току читавог поступка ил ина његовом крају не направе одређене промјене, онда субвенционисана грана привреде неће моћи опстати без субвенција. Како брзо нешто створе, тако брзо могу нешто и уништити - easy come, easy go.