Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Oglo]

mislim da je pogrešan pristup iz naše perspektive posmatrati sve to,perspektive odraslih,

a onda još povrh svega tražiti neko opravdanje ili razlog kod Boga ili negdje drugdje

svaki pokušaj da se opravda zlo daje mu na značenju i postojanju,i svaki takav pristup je pogrešan,i šta onda ostaje,samo da sudimo

djeca ne umiju da sude,prije svgega mislim da ne shvataju što se u tom trenutku dešava,jer je to ipak svijet odraslih,i samo kod odraslih ovaj problem ima gradaciju među ostalim nepočinstvima,dok kod djece toga nema.

[Никола Ђоловић]

  Цитат

 

  Цитат

Зашто би се осећали криво?

Они су у шоку, ако ћемо тражити прецизнији термин.

Међутим, овде има пуно протагониста који мисле да ће Бог аутоматски отклонити проблем код жртве или казнити починиоца.

А нико не помиње богоостављеност на милост и немилост док зло траје.

Посматрати овај проблем из есхатона и није баш утешно за онога ко живи у времену и трпи геноцид над собом.

Đakon Ognjen je mislio na osećaj krivice kod žrtve. Obično takve osobe kada odrastu osećaju sram i krivicu da su oni krivi za to što im se dogodilo.

A što se tiče bogoostavljenosti, nema goreg osećaja od tog. To je sve što mogu da kažem. Mislim da nikome od nas nije stran taj osećaj i da se svi povremeno upitamo "Bože moj, zašto si me ostavio?"

Da, ali kako moze silovano dete koje nema svest ni o sebi a kamoli o Bogu da pomislja na "Bože moj, zašto si me ostavio?". Za njega/nju dok agonija traje, nema nikoga. Mi sad mozemo spekulisati sta ce biti/ da ce biti spaseni/ da im je Bog nagradu pripremio/itd. ali dok zlo traje nad njihovim nejakim telima - prastajte na otvorenosti ali postoji i silovanje beba - gde je resenje problema dok zlo traje? I da li ga je moguce uopste inkorporirati u teoloski domen - jer mislim da teologija nema odgovor na ovo pitanje nego sve prebacuje na eshatologiju /futur: bice ti bolje ali ne sad.

 

  Цитат

mislim da je pogrešan pristup iz naše perspektive posmatrati sve to,perspektive odraslih,

a onda još povrh svega tražiti neko opravdanje ili razlog kod Boga ili negdje drugdje

svaki pokušaj da se opravda zlo daje mu na značenju i postojanju,i svaki takav pristup je pogrešan,i šta onda ostaje,samo da sudimo

djeca ne umiju da sude,prije svgega mislim da ne shvataju što se u tom trenutku dešava,jer je to ipak svijet odraslih,i samo kod odraslih ovaj problem ima gradaciju među ostalim nepočinstvima,dok kod djece toga nema.

facenew22222222 ali ako dete ne moze da deifinise ono sto se desava to ne znaci da ne oseca bol koji se desava - na starijima je samo da procenjuju moralne/nemoralne norme koje dete ne ume

Dok bol traje - to je sok, krivica nastaje jenjavanjem rana i proticanjem vremena. Za ostalo se slazem. Ali to nije argument za onog ko biva mucen.

Kao sto sam govorio i pre, neko ko je hriscanin mozda bi i imao korist od tog stradanja, ali onaj ko nema izgradjen odnos prema Hristu vidi samo nistavilo.

[SANJA]

  Цитат

Међутим, овде има пуно протагониста који мисле да ће Бог аутоматски отклонити проблем код жртве или казнити починиоца.

А нико не помиње богоостављеност на милост и немилост док зло траје.

Посматрати овај проблем из есхатона и није баш утешно за онога ко живи у времену и трпи геноцид над собом.

Uh, znam da postoji silovanje beba. Nema tu odgovora, već sam ti rekla na jednoj drugoj temi.  

P.S. Naravno da deca ne prizivaju Boga u takvoj situaciji ali je činjenica da su napušteni od Boga i od ljudi. O bolu i osećaju krivice da ne govorim...možda je još gore stanje tog deteta kada odraste...Da li takvu osobu treba osuđivati što se ponekad tokom jakog bola jako ljuti na Boga? Da li Bog razume ljutnju takve odrasle osobe?

[NinaD]

  Цитат

  Цитат

Што се тиче проблема нашег приступа жртвама мислим да је потпуно погрешно објашњавати им да Бог постоји. Њима прво треба објаснити да нису криви за то шта им се догодило.

Зашто би се осећали криво?

Они су у шоку, ако ћемо тражити прецизнији термин.

Још ако је дете у питању, онда је траума на помолу.

Жртве, не само деца већ уопште, се по правилу осећају криве за оно што им се догодило. Није прецизан термин "шок" већ је управо проблем у осећању кривице.

Зашто се све то дешава? Како ја то видим ради се о слободи. Бог је дао човеку слободу, а шта ће ко урадити са том слободом је ствар сваког појединца. Не можемо очекивати да имамо сву слободу, а да Бог истовремено предузима одређене интервенције у виду спречавања неких људи да чине лоша дела. Можда се у овоме лепо проналази она народна "не пада снег да покрије брег, већ да звери покажу траг".  

Жртве, нарочито деца, су добиле нарочито тежак крст. Изборити се са осећањем кривице, срамоте, мржње према починиоцу..., сећања на догађај..., мислим да је најтеже од свега.

Зашто се све то дешава? Морамо се помирити с тим да нам није дато да знамо све и можда је важније од разумевања целог тог проблема да помогнемо, ако смо у прилици и колико можемо и умемо. Шта друго?

[draganzzz]

A sta ako i dzelat i zrtva budu na kraju zajedno u raju.

Zar ne stoji da "Jer ne želim smrti grešniku, nego da se obrati on od puta zla i živ da bude (Jez. 18:23).

Zar nije razbojnik sa desne strane na krstu pokajavsi se zasluzio raj.

Bog spasavsi i uvesi u carstvo svoje tu nevinu i zlostavljanu zrtvu i dalje ne zeli smrti gresniku.

I najvecem silovatelju i zlikovcu je data mogucnost da se iskreno i gorko pokaje ili vecno pogine.

[NinaD]

  Цитат

A sta ako i dzelat i zrtva budu na kraju zajedno u raju.
Zar ne stoji da "Jer ne želim smrti grešniku, nego da se obrati on od puta zla i živ da bude (Jez. 18:23).
Zar nije razbojnik sa desne strane na krstu pokajavsi se zasluzio raj.
Bog spasavsi i uvesi u carstvo svoje tu nevinu i zlostavljanu zrtvu i dalje ne zeli smrti gresniku.
I najvecem silovatelju i zlikovcu je data mogucnost da se iskreno i gorko pokaje ili vecno pogine.

To niko ne spori. Pitanje je hoće li takav grešnik smoći snage i ljudskosti da se suoči sa svojim delima i pokaje se istinski zbog njih? Kako je upotrebio svoju slobodu? No, nisu grešnici pitanje ove teme već kako prihvatiti da se takve stvari dešavaju i ostati čvrst u veri.

[Passenger]

  Цитат

No, nisu grešnici pitanje ove teme već kako prihvatiti da se takve stvari dešavaju i ostati čvrst u veri.

Evo, dacu vam jednostavno resenje koje ce sigurno da radi.
Sacuvajte veru u Boga. I dalje mislite o njemu kao o savrsenom bicu. Ali pomirite se sa tim da je Bog indiferentan prema deci koja pate.

[SANJA]

  Цитат

Evo, dacu vam jednostavno resenje koje ce sigurno da radi.

Sacuvajte veru u Boga. I dalje mislite o njemu kao o savrsenom bicu. Ali pomirite se sa tim da je Bog indiferentan prema deci koja pate.

Molim te, ti mi se ne javljaj na ovoj temi. Pitam samo one koji veruju a ne ateiste. Hvala unapred.

 

  Цитат

Elem, a koji je stav ateista po pitanju muka patnji i stradanja?

Kakvu utehu ili savet nekome moze dati ateista?

Može samo da kaže da ga nije briga i da je indiferentan. Jer, "to je rešenje koje sigurno radi."

[draganzzz]

Elem, a koji je stav ateista po pitanju muka patnji i stradanja?

Sa njihove tacke gledista da ne postoji Bog.

Kakvu utehu ili savet nekome moze dati ateista?

[Passenger]

Moj savet je da uvek pokusas da popravis situaciju, jer pomaganje ispunjava iznutra i stimulise druge.

 

  Цитат

Može samo da kaže da ga nije briga i da je indiferentan. Jer, "to je rešenje koje sigurno radi."

Ma kako da ne, ateista ce da prica kao da Bog postoji.  Bog je izmisljotina. Kad ateista vidi bolesno dete poslednje na pameti mu je Bog.

[-Владимир-]

  Цитат

Naravno da sam mnoge povredila i da mi je žao. Imam greha više nego kose na glavi, što neko reče.Ali se ne slažem sa ovim "da Bogu ovaj truli svet ne znači ništa" jer to bi značilo da ne voli ono što je stvorio. nema logike i nema ljubavi u takvom poimanju.

Бог је створио свет ради човека, а не човека ради света. Тело је претежније од одела и душа је претежнија од тела.

Кад смо већ код теме, шта мислите до ког узраста Бог не треба да допушта да се чини зло над децом. Другим речима од колико је годино допуштено чинити зло над другима, који је тај узраст у коме људско биће неће патити кад му чине зло. И на крају зашто се увек уплиће Бог тамо где је кривица човека. Јели Бог чини зло на земљи или човек. Овај свет сав лежи у злу, и све што можемо је да му не доприносимо и да ако је у нашој моћи ублажимо патње других.

[Никола Ђоловић]

nije svaka bol blagoslovenog karaktera niti je od Boga.
Sam Bog nije imao superiroran odnos prema bolu na krstu. Borba u Getsimanskom vrtu...
Niti mozemo svaki bol - ovde silovanje, itd. - da uvrstimo u domen Bozijeg blagoslova.

[jermel]

Могли би пре да кажемо да је и Бог силован у том детету
и Бог претучен у оном претученом
испљуван у оном пљуваном
извређан у оном вређаном...

Што се тиче питања: а зашто баш дете које никаквог греха-кривице нема? мислим да анализа(труд) не треба да буде усмерена ка тражењу решења које би за крај имало ''оправдање'' Бога у смислу сваљивања кривице на неког ''тамо другог'' или у простом решењу '- ''благослова Божијег''
већ ка проналажењу везе, дубоко у себи, са СВОЈОМ сопственом кривицом и свим злом којe  у свету влада.
А у тим дубинама ћемо наићи и на одговоре како Бог поставши ЈЕДАН човек врши спасење свију нас и сваког појединачно и како Он и  у нашој личној патњи и болу пати и болује заједно са нама.

[Никола Ђоловић]

Ima autora koji govore da Hristos jos uvek strada za svet. Tu se slazemo apropo silovanja Boga u detetu.

Sa druge strane, slazem se i sa tim samootkrivanjem zla u sebi, ali negirati da drugi moze ipak biti krivac, potire sam koncept Suda Bozijeg.

[jermel]

Може други бити кривац али сам и ја у њему.