Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Кратос]

  On 30. 1. 2016. at 12:07, MiroslavJ рече

@@Kratos, Никад нећеш наћи одговор на та питања, не ти, ни ја, било ко. Можемо само да покушавамо себи да објаснимо, па докле стигнемо, а докле год стигли у објашњавању то ће увек бити недовољно, делимично, недоречено и кусо што каже народ. Осим што нам је рекао да сав свет у злу лежи ни Христос нам није дао одговоре на та питања. Кад су га ученици питали за слепорођеног "ко је сагрешио, он или родитељи његови" Христос је одговорио одрично, а онда је пљунуо на земљу, направио блато и премазао му очи. Али не само то, већ је након тога слепорођеног послао у бању да се умије. Нема ћирибу-ћириба и хокус-покус-препарандус.

Pa ja imam objašnjenje samo ne verujem da bi se svidelo mnogima i u Pismu stoji da je sve od Gospoda,i dobro i zlo.Na pitanje zašto naravno nemam odgovor.Bog je.Može mu se.

Imam za tebe jedno pitanje.Pretspostavljam da kao svi veruješ da je Bog svemoćan,svemoguć.Ja bar tako verujem.Da li ta svemogućnost uključuje i činjenje zla?Ako ne uključuje onda atribut omnipotetnosti treba odbaciti kao Božiji.

[Јелена011]

Nije sve toliko licno, znas onu staru, ne pada sneg da pokrije breg nego da svaka zverka pokrije svoj trag...

Za tu decu ce se itekako Bog pobrinuti, a da li ce za nas? Nas odnos prema takvoj deci odredjuje nas, da li cemo takvu decu zaobici i reci to nije moja nadleznost, moj problem ja sam mali i nemocan ili cemo uraditi ono sto je do nas, pruziti ljubav, razumevanje, brigu...koliko je do nas i koliko njima treba.

A vako pricam je ja nisam bogoslov nego ekonomista I ovako je to sve lepo svedeno i jasno i ja tu ne vidim nikakvo bankarstvo.

Sta je Hristos rekao u prici o talantima nego to? Ko koliko ima talanta i koliko je na kraju predao gazdi? sta se desilo sa onim koji je talant zakopao u zemlju?dakle nije ga izgubio, vratio je gazdi tacno koliko je uzeo ni manje ni vise...

[Кратос]

  On 30. 1. 2016. at 12:11, Јелена011 рече

Kao prvo, svaka vlast je od Boga, to je oduvek bio Boziji fazon, jel si video hriscane da se bune protiv rimljana, da odbijaju da budu robovi...

Drugo, Hrista je predao Juda a njego zezno djavo, a trece tako je prsto moralo biti da bi se ispunilo pismo...

Dopusteno je da tako bude, mislim Hristos je dosao radi nasega spasenja, a ne da procaska s Pilatom i ode kuci na rucak

Šta znači to da je od Boga?Po volji Božijoj?Pitao sam te već može li nešto da postoji mimo Božije volje ili protiv Božije volje?Ako može onda je to nije Bog,jer postoji volja koja je nadmoćnija od njegove i koju on ne može da nadvlada.

[Кратос]

  On 30. 1. 2016. at 12:14, Јелена011 рече

Sta je Hristos rekao u prici o talantima nego to? Ko koliko ima talanta i koliko je na kraju predao gazdi? sta se desilo sa onim koji je talant zakopao u zemlju?dakle nije ga izgubio, vratio je gazdi tacno koliko je uzeo ni manje ni vise...

 

Nije platio kamatu.Kao što ti banka daje pare da bi vratila više tako i u ovoj priči. Glavnica ne zadovoljava apetite gazde.Nečim ćeš to morati da platiš.nekom imovinom.

[Toma]

  On 30. 1. 2016. at 12:17, Kratos рече

Šta znači to da je od Boga?Po volji Božijoj?Pitao sam te već može li nešto da postoji mimo Božije volje ili protiv Božije volje?Ako može onda je to nije Bog,jer postoji volja koja je nadmoćnija od njegove i koju on ne može da nadvlada.

Možda je 'trik' u razlici izmedju Božije volje i Božijeg dopuštenja.

[-Владимир-]

  On 30. 1. 2016. at 11:47, Kratos рече

zašto je bilo potrebno da stradaju toliki nevini ljudi na tako svirep i podmukao način?Da bi se formirao Izrael?Šta Bog radi sa svojom dobrotom dok mu ubijaju njegova stvorenja koja su stvorena po njegovom liku i za koje je on stradao za krstu?

 

Јел би веровао да су Хрвати способни за тако нешто да ти неко прича а да се ниси сам уверио ? Мислио би да је лажов и лош човек , чим му тако нешто пада напамет . Јел би веровао у шта се човек без Бога претвори да ти није показано у примеру ? Јел може неко да те убеди у добродушну природу римокатоличке цркве кад си видео да су скривали и подржавали људе од којих би се " марва застидела и вепрови дивљи посрамили " ? Јел би веровао колико су се Срби одаљили од Христа да ниси видео како су лако пљунули на Њега ? Не вреди ићи кроз живот заштићен и анестезиран, неке ствари мораш да искусиш сам , да би нешто научио .

[Рапсоди]

Gazda šalje dvojicu sluga u jedno te isto mesto, ali različitim putevima, ne rekavši za to ni jednom ni drugom. Njihov susret u tom mestu je SLUČAJAN u odnosu na njih same: oni nisu znali da će se sresti, - ali nije slučajan u odnosu na gazdu. Tako siromah nalazi zakopano blago SLUČAJNO, ali za Boga, Koji je blagoizvoleo da blago bude tamo zakopano, kako bi ga siromah našao i obogatio se, - to već nije slučajnost, već Božiji očinski Promisao, Kojim obogaćuje siromaha. Kod Boga nema slučajnosti. Često se prevarimo nazivajući slučajnošću to, u čemu se otkriva najviša Božija Premudrost i Promisao. 

[Кратос]

  On 30. 1. 2016. at 12:38, -Владимир- рече

Јел би веровао да су Хрвати способни за тако нешто да ти неко прича а да се ниси сам уверио ?

 

Kako misliš da se uverim sam?Verujem svedočanstvima ljudi toga vremena.Da bi se sam uverio morao bi od bata Gašića da pozajmim teleprompter ili od Babića vremenski vazduplohov.

Budala uči iz svojih iskustava,pametan čovek iz tuđih.Ne moram da probam heroin da bi znao da je zlo.

[Рапсоди]

  On 30. 1. 2016. at 12:14, Kratos рече

Pa ja imam objašnjenje samo ne verujem da bi se svidelo mnogima i u Pismu stoji da je sve od Gospoda,i dobro i zlo.Na pitanje zašto naravno nemam odgovor.Bog je.Može mu se. Imam za tebe jedno pitanje.Pretspostavljam da kao svi veruješ da je Bog svemoćan,svemoguć.Ja bar tako verujem.Da li ta svemogućnost uključuje i činjenje zla?Ako ne uključuje onda atribut omnipotetnosti treba odbaciti kao Božiji.

 

 Етички сценарио

Бог је Љубав. Он даје вечни живот излазећи из Своје оностраности у овај свет. Не коригује историјско зло насилно као што ни добро не даје насилно. Бог се креће у светости а не у законским пропорцијама. Зараћене стране овога света Бог једнако воли на нивоу онтологије, (није пасиван навијач) зато и нема етичког решења у историји. Есхатон продире у садашњост љубећи све али не мењајући насилно све. Бог се не меша у сукобе да се Сам не би сукобио са људском слободом, него је ту да би обе стране дошле разуму кроз Њега. Трагичност историје је што увек једна страна слободе човекове испашта на рачун друге слободе човекове а Бог воли једнако обе. Када би Бог насилно помогао или одмогао само једном човеку у историји, то би имало ланчане реакције по цео свет. Зато се етика у историји не мења. Јер је етика у руке слободе човека дата а не да човек очекује поредак и правду од стране неког другог или Трећег. Бог се не расправља са сваким новим нараштајем изнова него даје благодат без мере, немо и ненаметљиво, сакривен да не би утицао на слободу човека. Ако милост дара (пневме) не уразуми – ништа неће.

 

 

Чији је текст 

[Данче*]

Много пута сам се питала, зашто баш ја да будем мајка детету са потешкоћама, и увек је одговор исти, зато што вероватно могу, Бог зна да ја то могу да носим, зато што требам мом детету, и зато што се пре свега кроз ње исправљам, мој живот није више исти, ја нисам више она стара, која су ми били неке друге ствари битнији у животу, ето то је неки мој одговор..

[Дијана.]

Danče, to je samo odgovor na tvoje mjesto i tvoju svrhu u tome; ali ne i na ono mučnije pitanje: zašto (dobri Bog dopušta da) ona strada... Naša  djeca su Božija stvorenja, nezavisne ličnosti sa svojom svrhom a ne samo oruđa promisla za naše spasenje.. Uzročnost, pala priroda, grijeh, zloupotreba slobode, vidljivi su kad smo mi ljudi izazvali dječije stradanje; ali je neobjašnjivo to stradanje od bolesti npr., koje onda opet traži uzroke: da li je to kazna za grijeh predaka, ako nije otkud, ako jeste, kako kad smo već jednom Njegovom žrtvom iskupljeni...

To je ono teže pitanje, na koje odgovora koji zadovoljava razum, a još više srce, nema...

[Кратос]

  On 30. 1. 2016. at 12:57, Дани рече

Много пута сам се питала, зашто баш ја да будем мајка детету са потешкоћама, и увек је одговор исти, зато што вероватно могу, Бог зна да ја то могу да носим, зато што требам мом детету, и зато што се пре свега кроз ње исправљам, мој живот није више исти, ја нисам више она стара, која су ми били неке друге ствари битнији у животу, ето то је неки мој одговор..

A šta je sa detetom?Kao što kaže Dijana ispada da je dete tu kao neko sredstvo u službi tvoga spasenja.Šta je sa ličnošću deteta?

[Рапсоди]

Зашто страдају деца?

Додао садржај:: Пријатељ Божији2015-11-13 00:00:00

Трагедије у којима страдају невини, посебно деца, тешко је објаснити људском логиком. Ми верујемо у Бога који је Бог живих, а не мртвих и дубоко верујемо да Господ љуби пострадалу децу и све невине жртве, као уосталом и све људе и васцелу твар. Зато се молимо за упокојене и односимо се према њима као према онима који су и даље живи у Господу и који чекају васкрсење из мртвих.

Тагови:

 

Проблем са овоземаљском људском логиком је у томе што све гледамо из перспективе нашег времена и, наравно, ту нема смисла нити га може бити. Веома је важно да се страдање не посматра моралистички као неопходна последица личних грехова. У животу видимо да ту често нема логике јер злочинци неретко доживе дубоку старост и избегавају казну у овом животу, а добри и честити људи често се пате и страдају и поред свих добрих дела која чине. Свет из такве перспективе изгледа крајње неправедан, несавршен. Како наћи смисао у тој свеопштој неправди и бесмислу?

Један начин јесте да се препустимо морализму и да пројектујемо овоземаљску правду на Бога објашњавајући и правдајући његове поступке нашом логиком. Али Бог не суди по правди, већ по љубави јер само Он познаје срце сваког човека. Зато ти хришћански моралистички системи пре или касније воде у разочарење или се у њима вера у живог Бога претвара у људску религију и сујеверје.

Првородним грехом Адам је увео смрт у људску природу и са њом страдање и патње који обележавају историју људског рода. Будући да ми носимо ту људску природу, и сами смо подложни страдању и пропадљивости. Христос, Богочовек, победио је смрт својом смрћу на крсту јер смрт није могла држати у својој власти Животодавца. Зато смрти више суштински нема силу над нама. Физички феномен умирања и страдања и даље се наставља до свеопштег Васкрсења, али они који живе у Христу настављају да живе и живеће вечно. То нам је потврђено самим Христовим страдањем и васкрсењем и зато је ова тајна извор наше велике радости и наде. "Где ти је смрти жалац? Где ти је аде победа." (1Кор. 15,55).

Хришћани су од историјског почетка Цркве Христове живели у овој сталној свести тријумфа живота над смрћу и за њих је физичка смрт била пре нови почетак него крај живота. Зато у прогонима и страдањима хришћани благосиљају своје прогонитеље, а мученици нису посматрани као трагичне жртве нечовечних прогонитеља, већ као хероји и победници који су овенчани славом Божијом. Читајући ране хришћанске списе о мученицима просто се некада зачудимо одсуству "природних емоција" - мајке са радошћу гледају страдање своје деце и благодаре Богу (сетимо се само римске мученице Св. Феликите и њених седам синова, слави се 1. фебруара). Ово није био фанатизам, већ жива вера да они који страдају у Христу и даље живе. Отуда са толиком радошћу Црква прославља празник Васкрсења Христовог.

Кроз ову тајну можемо да разумемо да је овај свет савршен и савршено је створен од Бога. Сва несавршенства не долазе од Бога, већ од палог човека који је злоупотребио своју слободу и кроз кога је смрт ушла у свет. Као што је смрт ушла у постојање преко старог Адама, смрт је коначно побеђена Новим Адамом - Христом и људској природи је враћено достојанство - она је узнесена у ипостасној заједници са божанском природом Бога Логоса и обитава вечно "с десне стране Бога Оца". Хришћани зато не мењају свет споља, у хришћанству нема револуције, већ колико до њих стоји заквашују време и простор кроз које путују ка вечности живећи еванђелским животом и вршећи заповести Господње.

Насупрот овој еванђелској философији (љубомудрију) живота је демонска философија (мракољубље). Пали анђели покушавају да убеде човека да је Бог неправедан, да је све погрешно саздано и да човек уз њихову помоћ треба да ПРЕСТВОРИ овај свет на своју слику и прилику (тј. на слику и прилику палог и огреховљеног човека, а заправо на слику самих палих анђела). Читава историја људског рода непрестано нам показује настојања да се револуцијама исправе "Божије грешке" што доводи на крају до тога да се Бог потпуно поништи или релативизује.

Ми живимо у тим последњим временима у којима је такав поглед на свет и Бога толико присутан око нас, да ће многи, како нас учи последња књига Откровења, на крају прихватити сина безакоња и погибли као Христа и Бога. Наравно, последња победа је Божија и како ће се то све издешавати остаје тајна. Наше је да чврсто верујемо Богу и да у нашем путешествију кроз време идемо ка вечности у постојаној вери, нади и љубави. Зато, уместо да се мучимо да људском логиком овога света објашњавамо неправде и страдања која нас окружују, треба још више да молитвено и евхаристијски пониремо у тајну Христовог страдања и васкрсења и непосредније живимо у перспективи Царства небеског које долази и које ће се у својој пуноћи пројавити након Другог доласка Господњег и Свеопштег Васкрсења.

Архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани

 

[Данче*]

  On 30. 1. 2016. at 13:14, Kratos рече

A šta je sa detetom?Kao što kaže Dijana ispada da je dete tu kao neko sredstvo u službi tvoga spasenja.Šta je sa ličnošću deteta?

Чекам ред за исповест а и дете је било самном, у тренутку док се исповедам она ме чврсто са обе ручице загрлила и лежи ми на рамену, после исповести мој духовник мени каже: "Она је твој бродић ка спасењу, како је она тебе чврсто загрлила и како зависи од тебе овде на земљи, тако ћеш се  сутра ти  држати за њу када будеш стала Богу на истини..." 

 

Вероватно је Бог покушавао на разне начине да ме исправи али ја сам била опијена гордошћу, сујетом и све овоземаљском, слепа при очију, па ка вели чекај да ја ударим јаче иначе ова душа пропаде..Св.Серафим каже:"Бог дуго трпи али јако бије." И све у службу спасења нашег...како год то нама изгледало, а ја сам убеђена да је тако, без обзира што понекад падам духовно, психички одлепим итд.. Тежак је то крст, али идемо нас две Голготом па све до Васкресења!

[Ненад Р.]

Ми вођени људском логиком, очекујемо од Бога да одмах будемо награђени за добра дела, а Бог има своју другачију логику коју ми као обични смртници не можемо да схватимо. Нама је дата само слобода да будемо са Њим или против, Њега, а све остало је у Његовим рукама.