Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Одговор је битан јер се због оваквих питања губи вјера у доброг Бога. 

Одговор на оваква питања тражи сврху: смањење зла и патње у свијету.

Треба говорити.. 

Онај ко не вјерује, остаће због њих у невјеровању. Онај ко има слабу вјеру, похулиће. Онај ко има јаку вјеру, патиће до границе издржљивости.   

Кажем ти, остаде одговор у вери. Рационалног објашњења нема, нити универзалне утехе. Постоје само искуства и вера која спасити може.

[Иван ♪♫]

...

meni je ovo previse komplikovano, i ne mogu da izvucem samu poentu, jel poenta nema veze sto stradas, radovaces se na onom svetu?

Ipak mislim da nas Bog nije u potpunosti prepustio stihiji. Ali opet ko moze razumeti mucenistvo...

Imam dosta razmisljanja na ovu temu, ali nekako mi je neumesno i neprijatno ovde da diskutujem

[Дијана.]

Diskutovati neprijatno jeste, ali neumjesno nije. Vidio si ako si čitao diskusiju od prije 4 godine da smo došli uglavnom do zaključka da to najteže, najmučnije stradanje, stradanje djece, dolazi zbog zloupotrebe slobode odraslog, tj. njegovog izbora da čini zlo. Poenta svega je ono Dostojevskovo "Čemu služi pakao ako su oni mučeni", i "cijela vječna harmonija u oba svijeta nije vrijedna suzice jednog djeteta". Vječna radost je pojmljiva odraslom kao cilj i olakšica za podnošenje stradanja, ali dječije suze su najteža žrtva i nema humanog osmišljenja za njih, pa ni takvog... 

[Svetlost svetu]

Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

Зар сваки покушај да се на ово одговори није јерес? Ко смо ми да предвиђамо Божије одлуке?

Моја сестра која и није нешто везана за цркву управо каже "Бог је Бог, може му се".

А ја бих рекао зарад неког добра и љубави..

[JESSY]

jeste tesko, jeste komplikovano, ali niko nam nije ni rekao da ce biti prosto, lako, lepo....

jel poenta nema veze sto stradas, radovaces se na onom svetu

svi mi u ovom svetu stradamo manje ili vise, na razlicite nacine....ne zeli Gospod da mi stradamo, nije to Njegova volja, Njegova promisao....On nas ne kaznjava, On nas voli....ako i dopusti neko zlo da nam se desi, On to iskoristi da ga okrene na dobro...za nase dobro, za nase spasenje...On prvi je stradao zbog (za) nas....koliko hiljada svetitelja je stradalo, a ceo svoj zivot su posvetili Gospodu, molitvi, podvigu....naravno da mi to nasom ljudskom logikom i skucenim mozgom ne mozemo da shvatimo...zato je i bolje ne analizirati, ne donositi svoje licne zakljucke....istinu zna samo On....jednostavno, ako Mu verujes, znas da je ucinio ono sto je najbolje bilo za tebe u datom trenutku....i sto je jos vaznije, bolje je da prihvatis to sto se desilo, jer se desilo i ne mozes nista promeniti....i tada dobijes od Gospoda utehu i sve biva mnogo lakse....sta je ovaj nas kratak zivot prema vecnosti.....!

a kako bi inace duhovno uzrastali i sticali vrline u ovom palom svetu....?

mislim da nas Bog nije u potpunosti prepustio stihiji

naravno da nije....On je uvek tu i brine onoliko koliko Mu to dopustimo....

mam dosta razmisljanja na ovu temu

volela bih da pises o tome....

[Дијана.]

Džesice, slažem se s tobom u potpunosti u ovom objašnjenju gore, kad se odnosi na nas, odrasle, svjesne nužnosti, razloga, svrhe, cilja... ali opet, dječica... Ne zadovoljava odgovor: nužnost pale prirode, nadilaženje istorije, neispitivanje promisla...

[JESSY]

ali opet, dječica...

Gospod brine o njima....On se uvek pobrine da oni svoje stradanje vide i osete sasvim drugacije od nas ovde.....(mislim, nas koji smo u ovom svetu...)...ja nekako osecam da kod njih nema boli....Gospod preuzima njihovu bol na Sebe....

[Sanja Т.]

...и ја сам мишљења да их Господ спашава...( само лично мишљење, а можда и нада...)

[Александар Милојков]

Истина је на крају, када оно што је покренуто ни из чега (творевина) дође до свог циља - обожења. Ми имамо проблем што стварност гледамо фрагментарно, апсолутизујући тренутак. Нама је фрагменат и тренутак покрета ка истини, истина сама. И зато постављамо оваква питања и зато нам није јасно зашто Бог ћути.
А то даље значи једно - немамо вере.

[Ненад Р.]

Телесна смрт није крај . Нити можемо , а нити је на нама да испитујемо Божију промисао , већ треба са пуним поверењем да се препустимо Њему . 

[Дијана.]

Da li biste prijavili miliciji ako biste sumnjali da se u susedovoj kuci dete tuce? Ili biste precutali tj.samo biste u razgovoru sa drugim komsijama vrteli glavom pokazujuci svoje neslaganje i mozda cak tugu, ali se ipak ne biste mesali direktno?

...молећи се, доказујући своју јаку вјеру и смиривање пред неиспитљивошћу промисла?

Управо наше мијешање и предузимање дјела да се дјечија патња смањи јесте најјаче оруђе Божијег промисла. Бог ћути утолико колико нам је допустио слободу да чинимо зло, а проговара и дјелује кад ми дјелујемо против зла у себи или другима. 

[Mirjam]

Gospod brine o njima....On se uvek pobrine da oni svoje stradanje vide i osete sasvim drugacije od nas ovde.....(mislim, nas koji smo u ovom svetu...)...ja nekako osecam da kod njih nema boli....Gospod preuzima njihovu bol na Sebe....

Боли их и то много, плачу и вриште од боли. Бебе и не преживе злостављање.

[Vasa L.]

A jos manje odrastao covek...

To samo pokazuje nemogucnost da covek prihvati bol kao posve normalan stadijum...

"Bol kao posve normalan stadijum" ne razumem, da li moze malo vise o ovome, stadijum ka cemu?

Maloj Kaji(3.god.) koju je silovao partner njene majke nekakav Malisa Jevtovic(39.), je povredjena jetra dok ju je silovao, samo jedan od milion slucajeva zlostavljanja i ubijanja deteta.

Vidim da se ovde opusteno pricaju nekakve bajke kako decu to navodno ne boli itd.

http://arhiva.alo.rs/vesti/hronika/maloj-kaji-cepao-jetru-dok-je-majka-pusila-cigaretu/13981

[Иван ♪♫]

naravno da mi to nasom ljudskom logikom i skucenim mozgom ne mozemo da shvatimo...zato je i bolje ne analizirati, ne donositi svoje licne zakljucke...

volela bih da pises o tome....

ali zelimo da pokusamo jer nas se tice. Sam Hristos je stradao i rekao da ako tako postupaju sa sirovim drvetom, kako ce tek sa suvim. St. Tadej je (kako pise) otprilike rekao da ne znamo zasto je Gospod tako odlucio da strada, ali da imamo poverenja

hvala ti, pisacu ako uspem da formulisem tako da ne povredim nikoga

[Иван ♪♫]

Истина је на крају, када оно што је покренуто ни из чега (творевина) дође до свог циља - обожења. Ми имамо проблем што стварност гледамо фрагментарно, апсолутизујући тренутак. Нама је фрагменат и тренутак покрета ка истини, истина сама. И зато постављамо оваква питања и зато нам није јасно зашто Бог ћути.

Zato sto zivimo u trenutku. Sad izvini sto ovako kazem, ali ovo, barem meni, nema skoro nikakvog smisla ni znacenja, ni logickog ni po veri, prazna filozofija koja pada pred realnoscu patnje

Ako konsultujemo Jevandjelje, Hristos nije samo obecavao bolesnima, vec ih je lecio odmah. Isto cini i kroz svetitelje do danas

O kakvoj istini je rec? Mozda ukazivanje na ocekivanje Carstva u kome ce radost i blazenstvo uciniti proslost beznacajnom? ili nesto drugo? ali opet zar Carstvo ne nastaje vec ovde i sada u dusi?

Voleo bih da znam kome je jasno zasto Bog „cuti”?

Secam se kod vl. Nikolaja da je rekao kako je Bozija pravda kao trava, spora ali neumitna

svasta nesto razmisljam ali ne smem da napisem