Насиље у породици

[Paradoksologija]

U cemu je fora, sta mislite? Cemu tolika tolerancija na nasilje u vezama? To su ljudi koji svakako nisu finansijski zavisili jedno od drugog, niti je bilo dece, pa jos i da pokusas da razumes citavu stvar...

 

Nasilje je toliko deo naše svakodnevice da se retko i primećuje, a u kombinaciji sa "ljubavlju" i "strastima" se neretko gotovo glorifikuje.

[Paradoksologija]

 

 

U prošloj godini policiji je stiglo oko 6000 prijava nasilja u porodici, od čega je 3642 policija prosledila tužilaštvu. Osudjeno je 1712, od čega samo 634 zatvorskom kaznom (ostalo su uslovne i novčane kazne). U istom periodu je nasilnicima izrečeno samo 70 mera iseljenja, a kuće je moralo da napusti 1250 žena i dece.

 

Izvor: Autonomni ženski centar, koji sutra organizuje dobrotvornu akciju za Fond za pomoć ženama žrtvama nasilja (Ljutić, Stevana Sremca 5, 20h)

[-Владимир-]

U cemu je fora, sta mislite? Cemu tolika tolerancija na nasilje u vezama? To su ljudi koji svakako nisu finansijski zavisili jedno od drugog, niti je bilo dece, pa jos i da pokusas da razumes citavu stvar...

 

Чим је узајамно онда није насиље, онда је страственост . Као кад, рецимо жена вара мужа или обрнуто, то је онда прељуба а кад се узајамно варају то је отворен брак . Реципроцитет је битан .

[DankaM]

Чим је узајамно онда није насиље, онда је страственост

 

???

 

Eh, kad sam se nekoc tukla dok sam bila klinka, reciprocno smo bili nasilni jedni prema drugima, a o strastvenosti tog tipa nije bilo ni govora. Ustvari jeste, prilicno smo se mrzeli. Ali, brate, to jeste bilo nasilje. Najgrublje, najsirovije, prerasporedila-sam-nekom-crte-lica nasilje.

 

Ali komentar ti je takav da se upravo u ovom trenutku razmisljam da li se zezas.

[-Владимир-]

???

 

Eh, kad sam se nekoc tukla dok sam bila klinka, reciprocno smo bili nasilni jedni prema drugima, a o strastvenosti tog tipa nije bilo ni govora. Ustvari jeste, prilicno smo se mrzeli. Ali, brate, to jeste bilo nasilje. Najgrublje, najsirovije, prerasporedila-sam-nekom-crte-lica nasilje.

 

Ali komentar ti je takav da se upravo u ovom trenutku razmisljam da li se zezas.

 

Полу озбиљан сам. Јесте насиље али некако се то прихвата док је међусобно, док немаш неког на кога можеш да упериш прст и да кажеш , ово је жртва . Док год једно другом делимо ударце и нико се не окреће да оде, кога ћеш да окривиш да је насилник ? Нема везе што сам ја ударио шамар теби, јер и ти си мени малочас . Што каже Бора Чорба , " кад добијем батине нисам кукао, био сам тучен , и ја сам тукао " . 

[DankaM]

Јесте насиље али некако се то прихвата док је међусобно, док немаш неког на кога можеш да упериш прст и да кажеш , ово је жртва .

 

Moje misljenje je da su svi ukljuceni na neki nacin zrtve nasilja. I zrtva, i pocinilac, i ocevidac. 

[aliluja]

Полу озбиљан сам. Јесте насиље али некако се то прихвата док је међусобно, док немаш неког на кога можеш да упериш прст и да кажеш , ово је жртва . Док год једно другом делимо ударце и нико се не окреће да оде, кога ћеш да окривиш да је насилник ? Нема везе што сам ја ударио шамар теби, јер и ти си мени малочас . Што каже Бора Чорба , " кад добијем батине нисам кукао, био сам тучен , и ја сам тукао " .

Jes.. Jes.. sa "opravdanjem".. - Jer.. tad tad je bio mlad..

[Иван Ивковић]

Ове године 34 жене убијене у породичном насиљу

Аутор: Катарина Ђорђевић

 

Половина ових жена насиље у породици пријавила је надлежним установама.

 

Од почетка ове године 34 жене су страдале у породичном насиљу, а анализа Аутономног женског центра сведочи да су све убијене жене страдале од руке ближњег свог – супруга, сина, бившег партнера и рођака. Осам жена убијено је ножем, седам хицима из пиштоља и исто толико из пушке. Половина ових убистава десила се у породичном дому.

И једино што је страшније од ове црне статистике јесте чињеница да је педесеторо деце остало без мајки и да је половина ових жена насиље у породици пријавила надлежним установама.

Која државна установа је затајила у ланцу заштите ових жена?

„Ја мислим да су сви одговорни. Полиција мора да ради процену ризика жртве, што се у пракси често не примењује. Они су потом дужни да известе тужиоца о својој процени ризика, а тужилац је тај који доноси одлуку да ли се та жена налази у животној опасности.

Ако тужилац каже 'нека то иде по редовном поступку' полиција је немоћна – чак не може ни да притвори насилника ако тужилац то не дозволи. Ако тужилац не изда наредбу да се насилник удаљи из стана или затвори на 48 сати, полиција не може да заштити жену“, објашњава Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра.

Представници ове невладине организације упозорили су, поводом 25. новембра Међународног дана борбе против насиља над женама, да наша земља није испунила ниједну обавезу из Конвенције Савета Европе о сузбијању насиља према женама, чија је потписница.

„Иако се овим међународним документом Србија обавезала да ће побољшати заштиту жртава и санкционисање насилника, Србија још увек није увела хитне мере заштите за жртве (исељење насилника на лицу места) нити је установила јединствен СОС телефон за територију целе земље. Нису формирани ни кризни центри за помоћ жртвама сексуалног насиља, нити је до краја дефинисан начин функционисања бесплатне правне помоћи за жртве насиља. Насилницима се и даље пресуђују непримерено ниске казне, а уместо њих, жене и деца жртве насиља морају да напусте свој дом. Чак 70 одсто свих казни за насиље у породици су условне“, упозорава Вања Мацановић, додајући да одговор државе мора да буде снажнији, бржи и адекватнији јер само држава може да правично казни насилника и пружи одговарајућу заштиту жртви.

Иако број закона, конвенција и прописа које штите жену од насиља у породици расте из године у годину, стручњаци упозоравају да истовремено расте и број жена које завршавају у читуљи – током 2014. године убијено је 27 жена, годину дана раније 44, 2012. године убијене су 32 жене, током 2011. године – 29, док је у 2010. години смртно страдало 20 жена.

Вања Мацановић подсећа да Кривични и Породични закон различито дефинишу чланове породице и да због тога Аутономни женски центар захтева да све жене, без обзира на то да ли су супруге или су са неким у емотивној вези, треба да имају статус жртве насиља у породици.

„Ми тражимо измену дефиниције 'породице' у Кривичном законику по коме се чланом породице сматрају супружници, њихова деца, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник, браћа и сестре, бивши супружници и њихова деца, као и особе које имају заједничко дете иако никада нису живела у истом породичном домаћинству. Кривични закон не третира девојке и бивше супруге као чланове породице, што за последицу има чињеницу да оне морају да поднесу приватне тужбе против насилника. Мало је тужилаца који ће насиље у партнерској вези да преквалификују у кривично дело”, закључује Вања Мацановић.

 

Извор

[Sanja Т.]

Ако овако наставимо, на овој планети ће само мушкарци да остану.Јер су јачи...

Част изузецима.

[Kaludjerovic Sreten]

Ако овако наставимо, на овој планети ће само мушкарци да остану.Јер су јачи...

Част изузецима.

pre bih rekao da su slabi,cim to resavaju pistoljima itd

[Дијана.]

Koga ova teška tema zanima, preporučujem ovu temu sa potresnim dijeljenjem iskustava. Pakao u porodici - zlostavljanje

[Буцка]

Читам ову тему, рекла бих нешто, па опет не бих, па све у круг, каним се већ пола сата.

Тешко је ово за нас које смо преживеле. Претешко.

Непријатно ми је ово рећи на форуму посвећеном православљу, али Бога сам се одрекла са неких десетак година. Памтим да сам се као дете умела ноћима молити да ми помогне, а никад ми није одговорио. Уместо тога, редовно сам крила модрице, раздеротине, посекотине и прала крв са свих делова тела. У просеку 3-4пута недељно, дешавало се и више, а ретко - мање. Псовке, клетве, понижавање.

 

Трајало је до моје 19. године. Сада имам 26.

 

Од тада сам на веома мрачном месту. Свесна сам шта сам прошла, али не налазим начин да те емоције обрадим. Како нисам могла да се изборим са сопственим осећајима, ја сам их све лепо спаковала и отупела. Живим механички, у потпуном ништавилу, са угашеном ватром у грудима.

 

У августу прошле године сам отишла у један манастир, исповедила се али ово нисам спомињала. Било ми је лакше.

Полако покушавам да поново изградим веру у Бога и у људе.

 

И стога бих замолила за препоруку неког старијег и искусног монаха, који би могао да ме саслуша, разуме и својом мудрошћу и смиреношћу помогне.

[Goku]

Страшно ми је жао због свега што си прошла и заиста ми је тешко док ово читам. На жалост, не могу ти помоћи нити имам ријечи утјехе које ти могу упутити, а које ниси већ чула нити да ти од њих буде лакше. Од мене само саосјећање, ако ти нешто значи, и најискреније жеље да то пребродиш.

Што се монаха тиче, ја знам само за оца Саву из манастира Крупа на Врбасу, овдје код нас у РС, али претпостављам да ти је то предалеко...

Надам се да ће се неко јавити са препоруком. Можда нека од форумашица психолога (психолошкиња) или неко ко је прошао слично, може макар упутити неку ријеч утјехе...

[Јелена011]

Gde zivis?

Pokusaj da pronađes dobru psiholosku pomoc tu u blizini, nekog s kim bi mogla da proradis sve sto ti se desava, iako znam koliko je to tesko u drzavnim uslovima. Retko ko pronalazi privatnu psihoterapiju posebno u manjim mestima gde svako svakog poznaje.

Bitno je da si sada sigurna i bilo bi divno da imas pouzdane ljude sa kojima mozes da pricas o tome.

Razumem i da je ljudima to strano, tesko, da mogu da te saslusaju jednom, dva puta i da posle beze...

Bitno je da ti imas poverenja u nekog i slobodu da to izbacis iz sebe.

A onda da se okrenes buducnosti, al ne u onom smislu da se nista nije desilo i da "zaboravis". To je suludo.

Sve sto osecas je normalno, i promene raspolozenja, i disocojacija -to zakopavanje, i kao otupljenje, i depresija i anksioznost i sta god da ti padne na pamet i sta god da osetis znaj da je to notmalno i ljudski i da nisi ti poludela zbog toga, niti ostecena zbog toga.

Sto se Boga tice, mislim da je sasvim razumljivo da budes i ljuta i besna, i ocajna do mere da pitas gde si aman Boze bio sve to vreme...i sve smo svi mi to prosli. Ne dozvoli da na tebe uticu reci onih koji misle da je odnos s Bogom sterilan, divan i krasan i tako cvetici i leptirici.

U redu je i svadjati se i ne razumeti i sve to po redu. Bilo bi cudno da nije tako. Cak je i zdravo da ispoljavas tu ljutnju, da je ne zakopavas u sebe,samo znaj da ce i to proci.

Bog ti sigurna sam to nece zameriti, iako ljudi koji to ne razumeju mozda i hoce.

Nemas ti sta da ispovedis osim svojih grehova, tuđi gresi nisu tvoji da ih nosis i ispovedas.

Samo vremenom ces nauciti da nas tuđi ma koliko bezumni postupci ne oslobađaju krivice za nasa dela.

Potrebno je i vreme i neznosti i truda, da izgradis svoj svet i sebe, da ne upadnes u zamku samoosude ali ni samosazaljenja, da ne odes ti u drugu krajnost ili da ne trpis tuđe nasilje opet.

Kada bi ovaj svet bio drugaciji ta podrska bi se podrazumevala, nazalost sada se placa.

Sigurno ima i dobrih duhovnika tu gde zivis, pricaj sa svestenicima, prvo ih upoznaj, pokusaj da ides u crkvu, na liturgiju, pa vidi kakvi su. Ne umeju ni svi oni da pricaju sa svakim, ali ima ih koji su sasvim ok.

Upoznaj ljude, i svestenici su ljudi samo, pa na osnovu sopstvenog osecaja odluci s kim mozes pricati.

I pazi se zamke, mi ponekad u sebi znamo da neko nije za nas, da nece razumeti sta mu govorimo, da nam nije blizak po mislima i osecanjima, a ipak odlucimo se da mu ispricamo nesto i kad ne dobijemo pomoc nego nas povredi nerazumevanjem upadnemo u zamku -eto niko mene ne razume. A duboko u sebi glas nam je govorio da nas i nece razumeti. Slusaj taj glas jer nisi ti ni dete niti nesposobna da o sebi odlucujes i da znas sta je dobro il nije.

Mozes naci i podrsku na netu, tu je i centar srce mozes im pisati mail kad ti je tesko, imas i viktimolosko drustvo srbije, mozes njima pisati da vidis gde te mogu uputiti.

Ima na guglu da se nađe i besplatna psiholoska podrska, na mrezi, u zavisnosti od toga gde si, ima dosta psihoterapeuta pocetnika koji rade besplatno ili za par stotina dinara terapiju. Ne brini, oni su svi zavrsili prvo fakultete i jos cetri god edukacije, nisu bas pocetnici, a cesto su mnogo revnosniji da ti pomognu od nekog koga to ne zanima. Oni imaju superviziju na kojoj dobijaju podrsku i savete od iskusnijih kolega i to je dobar nacin za besplatnu ili bas jeftinu psihoterapiju.

Ako jos uvek imas nocne more, fleseve,prisilne misli, a negde si u velikom gradu, pokusaj emdr metodu.

Ona u jednoj bukvalno jednoj seansi resava traumatsko iskustvo tog tipa, da smozes lepo da spavas, da se odmoris. Emdr je sjajna metoda da te resi traumatskih secanja. Mislim, neces ih zaboraviti al nece secanja da te guse, da budu preplavljujuca, da te drze zatvorenu.

I samo polako, nista nije nenormalno i sve je ok sta god da te muci.

[DankaM]

@@Буцка,

 

Zao mi je sto ti se to desavalo. Iskreno.

Patnje tebe kao deteta su veliko iskusenje za svakog hriscanina...

 

http://www.vds.org.rs/OrgIInstKojePruzajuPomocZrtvama.htm 

 

Viktimološko društvo Srbije 
 

Ismeta Mujezinovića 21/6
11000 Beograd

tel/fax: +381 11 228 80 40 i +381 11 630 30 22

e-mail: [email protected] i [email protected]

 

 

 

Ovde je spisak organizacija koje pruzaju pomoc zrtvama nasilja. Nazalost, vecina je u Bgd-u, ali ih ima i na podrucju centralne Srbije. 

Stavila sa i kontakt VDS-a. tamo rade neke moje kolege koje su jako fini ljudi, i moze se sa njima stupiti u konakt. 

 

Znam da je nekad taj prvi korak jako tezak, s obzirom da godine zlostavljanja (to sto si ti prosla je grozno zlostavljanje, i to se ne moze osporiti) umeju da ostave osobu u stalnom osecanju bespomocnosti. Pocinje da ti se cini da nista sto uradis nema smisla i ne vodi nikuda. Ali nije tako. 

No, polako. Ako trenutno nisi u kriznoj situaciji i u opasnosti od nasilnistva, u redu je i da prikupis snagu i das sebi vremena da imas hrabrosti da radis na posledicama koje je na tebe ostavilo to sto si prezivela. Nasilje te jeste promenilo ali te nije unistilo ili deformisalo. Ti si jos uvek divno Bozje stvorenje, bez obzira na rane koje ti je zivot naneo.

 

Uz tebe smo. I Bog je sa nama, koliko god ti se cinilo da je svetlosnim godinama daleko. Ne dopusti da ti zivot takav kakav je usadi osecaj da si sama na svetu, koliko god da se stvari tako postave. Ne daj se.