Вести са Косова и Метохије

[Џуманџи]

Zar stvarno nema nikog normalnog ni dole ni ovde da reaguje na ovu bahatost

Tek ce ona sacica koja je ostala da ispasta... Zelim i nadam se da gresim, ali... Zna se kuda sve ovo vodi.

[nana]

Svakodnevno stradanje Srba na Kosovu i Metohiji,.....stradanje pod terorom u kom nema fizičkog nasilja, u kom je čvrsta rešenost terorista da permanentno terorišu sve koji uspeše da fizički opstanu.

"......Na Kosovu se donoseni zakoni, uz manju ili veću podršku Međunarodne zajednice, uglavnom usaglašeni sa standardima EU. Jedan od takvih je i Zakon o upotrebi jezika, koji, u skladu sa Ustavom koji je nastao prostom inkorporacijom Sveobuhvatnog plana za Kosovo Martija Ahtisarija u najviši pravni akt, garantuje da su albanski i srpski službeni jezici na Kosovu, ali – nisu… U životu je sasvim drugačije nego na papiru.

Ako krenete na Kosovo, odmah, na administrativnom prelazu ili graničnom, kako ga neki zovu, videćete u kakvom je stanju srpski jezik. Jadnom i bednom. Natpisa na srpskom nema, a ono malo što ima i što nije premazano crnom bojom ili izgrebano - iskidano, nije baš razumljivo. Već svaka priča o ravnopravnosti jezika pada na samo stotinak metara od administrativnog prelaza ili granice (kako vam je volja).

Imena naseljenih mesta, ulica, nazivi institucija, lična dokumenta, sve ukazuje na to da je od srpskog ostalo samo “s”, a negde ni njega nema. Tako se Obilić zove Kastrioti ili Obiliq, Đeneral Janković postade Elez Han, Ministarstvo trgovine Ministarstvo tergovine, umesto Izvoda iz knjige rođenih, dobićete “ekstrakt rođenih”, kosovskim institucijama se ne upravlja, nego “menađira”, zajednice su sve ređe narodi i sve češće “komuniteti”.... Ako imate sreće, pisaće vam na ličnoj karti, na primer Petrović, a ako nemate ili niste proverili na vreme, bićete “od sad, pa nadalje i ubuduće” - Petroviq.

Kada odete do opštine ili neke druge institucije na centralnom ili lokalnom nivou, dočekaće vas “permanentni sekretar”, “egzekutivni direktor”, “savetnik predsedenika za finansije”, (dobro je da nije presednik, vidi se da tu ne rade Srbi), a ako imate političkih ili rodbinskih veza i lično “direktor za menadžiranje …”.

Ovaj nadri jezik, ni srpski, ni albanski, do skoro su koristili i neki srpski predstavnici u kosovskim institucijama. Sada više njih nema na javnoj sceni, ali je nakaza od jezika nastavila da se širi. Katastrofalni simultani prevodi u Skupštini Kosova svakom novom slušaocu, posle momentalnog šoka, bivaju smešni oko pet sekundi u proseku, strašni oko pola minute, da bi već posle toga ta glasovna poruka postala paradigma stvarnosti o životu Srba na Kosovu i tipičan primer izigravanja manjinskih i drugih ljudskih prava. Iz tih prevoda niko ništa ne može da razume, a najmanje poslanici u Skupštini Kosova koji ne znaju albanski jezik, a treba da glasaju za ili protiv nekih važnih zakona, od kojih zavisi život i njihove i sve dece na Kosovu (i na Metohiji).

Nikakvog srpskog, pa ni grešnog ili pogrešnog, više nema, nego što ima u Kabinetu predsednika (sada predsednice) Kosova.

Kada srpski novinari koji izveštavaju iz parlamenta i predsedničkih odaja protestuju, tražeći ne pravdu, nego elementarne uslove za rad, dobijaju odgovor kako se nema para za bolje ili ikakve prevodioce na srpskom.

Kada se i nađe neka para u budžetu, nema zainteresovanih, navodno. Skupština Kosova već tri puta raspisuje konkurs za lektora za srpski jezik, ali nažalost, nema raspoloženih kandidata. Možda zato što niko na srpskom nije čuo oglas. Zato nam tekstove i zakone lektorišu ljudi kojima srpski nije maternji ili samozvani lektori koji imaju agencije, ljudi rođeni u mešovitim brakovima ili se predstavljaju kao “nezavisni eksperti” za srpski jezik. Užas od prevoda, ali ljudi se trude, šta ćeš, mora se od nečeg živeti.

Svesni da ima signifikantnih problema sa jezikom, na Kosovu je osnovana institucija koja se zove “Kancelarija poverenika za jezike”. U toj kancelariji od šestoro zaqposlenih, dvoje je Srba i svi kontrolišu službene tekstove na srpskom, odnosno primenu zakona. Kao najjaču meru, mogu da opomenu instituciju ili funkcionera koji krši zakon o ravnopravnoj upotrebi srpskog.

Rezultat uspešnosti ne samo te kancelarije, nego čitavog sistema vladavine prava na Kosovu, vidi se ako pročitate zakone, dopise ili Ustav Kosova, u kome je koleginica Jelena Petković pronašla, verovali ili ne, više od četiri hiljade grešaka.

To, što još uvek u nekim mestima, kao što je Đakovica, ne smete glasno da pričate na srpskom, jer ste nacionalista i “otadžbinar”, kako kaže kosovska predsednica, nije više toliko neobično, ali to, što tekstove na srpskom ne razumete, a srpski vam je maternji jezik, to treba da zabrine sve nas, i političare, i novinare i nastavnike. Samo da podsetim da reč “otadžbinar”, verovatno znači rodoljub ili patriota, stvarno nisam sigurna, pitaću predsednicu, ako me bude razumela, s obzirom da nema službenog prevodioca......."

http://vesti-online.com/Vesti/Drustvo/535468/Lose-vreme-za-srpski-jezik-na-Kosovu-Kako-je-Petrovic-postao-Petroviq

[Пг]

Торино – Џихадистичка острашћеност међу становништвом албанског говорног подручја све више изазива забринутост европских и америчких антитерористичких служби, а мреже албанских џихадиста регрутују следбенике међу албанском дијаспором у Европи, укључујући и Италију, преноси торински лист „Стампа”.

У том контексту, Косово у Европи има највиши број бораца који ратују у Сирији пропорционално броју становника, док џихадисти албанског порекла заузимају високе положаје међу исламистичким милицијама, истиче италијански лист.

Корени овог проблема потичу из 1990-их година прошлог века, када је Балкан постао погодно тло за освајања и ширење вехабизма.

Иако су првобитно стигли да би пружали хуманитарну помоћ у конфликтима тог доба, саудијске, кувајтске и установе других заливских земаља створиле су мрежу џамија и центара за верске студије чији је прави циљ био ширење милитантне интерпретације ислама међу локалним становништвом, наводи „Стампа”.

То је наишло на добар пријем међу најмлађима, погођенима сиромаштвом и незапосленошћу, који су привучени снажном поруком вехабизма.

Нова генерација балканских имама формирана је захваљујући, између осталог, и великодушним стипендијама фундаменталистичких школа на арапском полуострву и они су по повратку кући у многобројним новоизграђеним џамијама (100 их је изграђено на Косову за само 10 година) почели да шире отров џихадизма.

Двадесетак година касније, производ свега овога је мобилизација џихадиста који одлазе у Сирију, при чему бораца албанског порекла тамо има око 1.000. Са Косова је око 900 бораца, показују подаци италијанских обавештајних служби и Кфора.

Њихове мреже су софистициране и често испреплетане са моћним локалним криминалом, тако да су добро наоружане и финансиране. Међу европским земљама, посебно до Италије, директно стижу џихадисти том балканском рутом.

Радикални албански имами често долазе у џамије у Италији и ту шире своје идеје и међу најактивнијима су који врше регрутацију бораца за Сирију и ИД, пише „Стампа”.

Италијанске антитерористичке снаге пажљиво прате балканске фундаменталисте, свесне колико они могу бити опасни. „Стампа” преноси и упозорење италијанских власти да је све отишло толико далеко да постоји страховање да је Албанија постала оно што је Белгија за Француску – упориште које пружа логистику и базу одакле се планирају напади. (Танјуг)

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/346523/Albanija-i-Kosovo-izvor-dzihadista

 

Хтио сам о овоме да напише на овој претходној теми на којој сам писао, али можда је боље да ипак раздвојим. У разговору са људима из Народних кухиња између осталог су нам рекли да је број џихадиста(нисам сигуран чија је процјена у питању) око 900 и да је тај број у односу на број становника изузетно велик! Отуда и велики страх који су увукао међу нашим становништвом доље. Тужна је чињеница да се наш народ доље нада да ће одатле да их регрутују за неке даље акције. У супротном... Биће врло тешко!

[nana]

Није вест са Косова и Метохије али је врло вело везана ........ 9. марта објавио Инсајдер.

https://www.youtube.com/watch?v=CHaSWTjfr6k#t=64

[RYLAH]

Није вест са Косова и Метохије али је врло вело везана ........ 9. марта објавио Инсајдер. https://www.youtube.com/watch?v=CHaSWTjfr6k#t=64

ЈАсно ти је да ово емисија са Б92 од пре пар година?

[nana]

;

ЈАсно ти је да ово емисија са Б92 од пре пар година?

Јасно,па добро,.. није прошо век .... просто сам се питала и желела да ( нам) освежим памћење. Да ли се сада, после тих пар година, више зна шта се радило са тим новцем? Колико и коме је конкретно одлазио (и до данашњег дана одлази) ? Које је позитивне резултате дао...има ли их? Зашто старицу Персу Стојковић ( наравно и не само њу) ниједна од тих финансираних групација није узела у заштиту,помогла....

Питам се....има ли уопште таквих вести са Косова и Метохије ?

[nana]

ех Србијо ....ипак је доста од тих новаца изгледа "појела маца"....

https://insajder.net/sr/sajt/tema/427/Dokazi-o-zloupotrebama-novca-ostaju-samo-na-papiru.htm

"...Poslednji put zvanične podatke o trošenju novca iz budžeta Srbije za Kosovo tražili smo u januaru ove godine od svih ministarstava i Kancelarije za Kosovo. Odgovore smo dobili od 12 ministarstava i kancelarije za Kosovo. Prema tim podacima za 4 godine potrošeno je oko 145 miliona evra. Ovo su podaci bez troškova koja za Kosovo izdvajaju javna preduzeca, agencije i fondovi....."

[Плутон]

DŽIPOM NA MALOLETNICE Albanci napali srpske devojčice na Kosovu

UPLAŠENE SESTRICE SA KOSOVA O NAPADU "Počele smo da vrištimo i pobegle smo kod strica"

[Плутон]

Pokušaj kidnapovanja srpske devojčice u Gračanici

[Пг]

У српском народу познат као Душанов град, Призрен, јуче је био центар окупљања Срба са Косова и Метохије, али и оних из централне Србије.  Од 1999. године па до данас, никада више Срба није боравило у овом граду на Бистрици. Призрен је јуче био и седиште свештенства Српске православне цркве, а разлог је редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве које је почело у суботу, литургијом у Пећкој Патријаршији.  
Истовремено, јуче је прва генерација свршених богослова обновљене Призренске богословије, звоном, заједно са својим разредним старешином, Дејаном Ристићем, обележила завршетак последњег часа у Призрену.

 

Свету архијерејску литургију у саборном храму Светог Ђорђа служио је српски патријарх Иринеј уз саслужење архијереја СПЦ.
Након литургије, патријарх је, заједно са епископима и осталим званицама, прошетао улицама Призрена, а потом и извршио чин освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Такође, Патријарх Српске православне цркве освештао је и споменик ктитору Призренске богословије, Сими Андрејевићу Игуманову.
Ученици Богословије су, потом, приредили пригодан програм за све присутне, а патријарх Иринеј је доделио највиша одликовања СПЦ институцијама и појединцима који су допринели обнови Богословије.
Радни део овогодишњег Сабора СПЦ почеће данас, у 17 часова, у сали за одржавање седница Светог архијерејског сабора у згради патријаршијског двора у Београду.
 

http://kossev.info/strana/arhiva/foto_prica__/8710

 

 

[АлександраВ]

Општина Гацко, по трећи пут за редом, данас је дочекала 49 најбољих ученика основаца из Косовске Каменице и Ранилуга. Ученике са Косова који су дошли у пратњи својих учитеља и наставника, дочекали су предсједник СО Гацко, Јован Ковачевић и предсједник синдиката РиТЕ Гацко, Жељко Тепавчевић, као и породице из Гацка које су и ове године врата својих домова отвориле за ове малишане.

„Данас, по трећи пут на испиту хуманости, Гацко и Херцеговина руке шире својим другарима са Косова. И овај пут бићемо прави домаћини, а надамо се да ће оваква дружења постати лијепа традиција“, рекао је Ковачевић, који је на челу координационог Одбора за дочек дјеце са Косова. Посебан поздрав упутио је свим породицама из Гацка које су и овај пут угостиле малишане.

Наредних дана, до 27. августa, дјеца ће боравити код породица чланова културно-умјетничких друштава „Зеленгора“ и „Сава Владиславић“, као и плесне групе „We dance“. Организатори су и ове године припремили план и програм посјете током које ће ученици, између осталог, упознати природне и културно – историјске знаменитости Гацка и Херцеговине.

Главни спонзор и покровитељ овог пројекта су Општина Гацко и Синдикат РиТЕ Гацко.

http://gacko-rs.info/gacani-docekali-djecu-sa-kosova/

[Н И Н Е]

Deca sa Kosova u Banjaluci: Ovo je za nas 7 dana slobode

Prepun plato na Trgu Republike. U posetu su stigla deca sa Kosova i Metohije. Jedva su, pričaju, dočekali da krenu put Srpske koju su do sada videli samo na televiziji.

- Nikada nismo putovali i izašli iz rodnog mesta. Ovo je za nas sedam dana slobode – pričaju mali gosti sa Kosmeta. Ovde su, kažu, sigurni.

 

A svoje gostoljublje pokazala je i porodica Vrakila iz Banjaluke. Irenu i Davida su prihvatili kao svoju decu. Kažu, svaki minut njihovog boravka u Banjaluci ispuniće na najlepši način.

- Pokazali smo im grad, sutra imamo u planu da idemo u Konjički klub, pa na Banj brdo da vide naš grad odozgo. Ima još dosta stvari koje ćemo im pokazati - kaže Stanka Vrakila.

Period nakon kojeg ni Irena ni David ne žele da se vrate kući. Želja je čak i veća.

- Ja bih volio ovde i da živim, koliko mi je lepo. Mogu da izađem, mogu da hodam gde god hoću. Da šetam noću - priča David Rakić.

Irena Rakić kaže da je upoznala nove drugare i da se nada da će se sa njima družiti celoga života.

Kad im je već tako lepo, onda nije problem da dođu kad god požele. Barem im je tako poručila premijerka, ali i organizatori njihove posete.

- Ova deca bukvalno od svog rođenja, nemaju pravo detinjstvo. Oni otimaju svaki dan svog detinjstva kada padne noć. Strepe hoće li i gde da se probude - rekao je Milorad Arlov, predsednik Odbora RS za pomoć Srbima na Kosmetu.

Predsednika Vlade RS dodala je da misli kako je ovo dobra prilika da oni osete slobodu koju nemaju.

- Zato sam rekla da je ona sloboda koju mi uživamo u RS, rezultat našeg postojanja - istakla je Željka Cvijanović, predsednik Vlade RS.

Mališani su se na svoj način zahvalili domaćinima na gostoprimstvu. Bio je to, danas, najbrojni i najglasniji hor u Vladi Republike Srpske.

http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/deca-sa-kosova-u-banjaluci-ovo-je-za-nas-7-dana-slobode/2yksyn3

[александар живаљев]

Симић: Обнављањем светиња обнављамо себе

 

понедељак, 22.08.2016. у 21:02

Слика је начињена током мартовског погрома 2004. године када је манастир Девич у потпуности спаљен (Фото Живојин Ракочевић)

СРБИЦА - У манастиру Девич, који се налази у општини Србица на северу Косова, организована је акција уклањања остатака спаљеног манастирског конака и помоћног објекта.

Током мартовског погрома 2004. године манастир Девич је у потпуности спаљен, а његова обнова још траје.

„Уз благослов мати Анастасије окупили смо се у овде да уклонимо остатке манастирског конака, који је запаљен 2004. године и у оваквом стању као што видите стоји до данас”, казао је председник Српске листе Славко Симић.

Симић је истакао да се манастир, који је изолован у дреничкој шуми, суочавао са многобројним изазовима.

„Ми смо данас желели да волонтерском акцијом помогнемо манастиру, како би створили предуслове да уз помоћ донатора и људи добре воље веома брзо кренемо у обнову и изградњу конака”, навео је Симић.

Акцију су организовали председник Српске листе, одборник Српске листе у општини Вучитрн Зоран Ракић, одборник Српске листе у општини Лепосавић Бранко Бојовић, а у акцији су учествовали и грађани Прилужја и Лепосавића.

Манастир Девич из 15.века, међу православним верницима представља једну од најважнијих светиња, пре свега због моштију свеца манастира Јоаникија Девичког и окупља ходочаснике са разних страна.

У овом манастиру живи шест монахиња.

Кфор се повукао 2012. године и од тада је безбедност манастира у надлежности Косовске полиције – преноси Танјуг.

[александар живаљев]

Храм, нада за повратак

Д. ЗЕЧЕВИЋ | 14. септембар 2016. 14:00

Недавно обновљена Црква Светог цара Уроша једини је чувар српства у Урошевцу. Већина домова порушена или узурпирана. На њиховом месту никли паркинзи

Део расељених у храму

НЕМАМО неких већих проблема јер светињу и нас обезбеђује косовска полиција - прича Александра Влајковић, свештеникова супруга, држећи у наручју кћеркицу Сару, у дворишту Цркве Светог цара Уроша у центру Урошевца. Ипак овде највише недостају верници. Зато и не скрива радост што се неколико стотина расељених из централне Србије али и других крајева Космета окупило у недељу на празник Светог Јована, храмовну славу. Ове године први пут су присуствовали литургији у обновљеној светињи која је спаљена 1999. а потом уништена у мартовском погрому 2004.

- Порасла сам у овом црквеном дворишту и зато ми сећања само навиру - прича Далиборка Љубић (37), кћерка свештеника Живојина Којића, који је годинама овде службовао. Док на црквеним степеницама крај ње седи четворогодишњи син Лука, Далиборка објашњава да је њен отац више од пола живота провео у овој цркви.

- Идеја о обнови Цркве Светог цара Уроша покренута је пре две године. Тада сам у цркви затекао само свештеника Којића у олтару и протиницу за певницом и ниједног парохијана - прича професор Миленко Џелетовић. - Божија снага није у сили већ у правди и верујем да ће се попут ове обновити и остале наше уништене светиње на Космету, али и домови.

Расељенима није испуњена жеља да оду до својих домова који су углавном порушени или узурпирани. Са околних улица могли су се видети радознали Албанци, док је звук зурли однекуда допирао врло гласно.

 

ВЕЗАНИ ЗА СВОЈ ГРАД - ЗАДОВОЉСТВО је што смо успели да обележимо храмовну славу у обновљеној цркви, али је жалосно што и ове године можемо само да констатујемо да у Урошевцу нема Срба - рекао је Далибор Јевтић, министар за повратак, док је Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера, указао да расељени из Урошевца својим доласком потврђују да су везани за свој град.

- Некако се осећам као да је време стало - каже Наташа Николић (32), која је детињство провела у центру града.

- Кућа у којој сам рођена порушена је и уместо ње је некакав паркинг - прича кроз сузе Зорица Војиновић, док и остали расељени, који су ранијих година долазили у град, кажу да су готово сви српски домови у ткз. Лењинградском насељу, надомак католичке цркве, порушени.

 

ТРОЈЕ СРБА

У ОПШТИНИ Урошевац до 1999. живело је око 30.000 Срба од чега близу 12.000 у граду у којем су данас само јереј Трајко Влајковић са супругом и ћеркицом. И док после литургије кратко објашњава да не размишља о страху, свештеник Трајко каже да се нада повратку Срба и доласку верника у светињу и о другим празницима.

 

["Tamo daleko"]

Neka bi Gospod svagda stitio I ukrepio sve nase ljude na Kosovu I Metohiji, a njihovim mucenistvom I molitvama da svi budemo jedinstveni u veri, nadi I ljubavi, kao dostojni udovi Jednog Tela!