Претражи Живе Речи Утехе

Нажалост, у данима ванредног стања на Косову се наставља тренд насиља над Србима повратницима. У последњих 5 дана десило се неколико крађа и паљења кућа у селима Новаке, Бабин Мост, Цернице и Црколез. Медији се мало баве овим проблемима и многи људи у Србији нису свесни стварних дешавања у енклавама. Видео о најновим нападима на Србе повратнике можете видети на следећем линку: Насиље над Србима на КиМ и антисрбизам, зашто не треба да ћутимо? 01.05.2020. Антисрпске провокације се настављају на КиМ! Јуче је група млађих Албанаца на згради основне школе у селу Гојубља код Вучитрна исписала графите ОВК и нацртала албанску заставу. Такође, покушали су да провале у цркву. Преузето са: https://www.kosovo-online.com/vesti/hronika/nastavak-provokacija-u-gojbulji-ponovo-ispisani-grafiti-ovk-1-5-2020 https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/gujon-nasilje-nad-srbima-se-nastavlja-dok-je-vecina-pocinilaca-van-domasaja-pravde-28

Владика Максим посетио је најпре српска села у околини Каменице, а потом је у капели Св. Максима Исповедника у манастиру Грачаници служико Св. Литургију и поделио новчану помоћ за децу из сиромашних породица. И овај пут Владика Максим је показао искрену братску солидарност коју он са својим свештенством и верним народом из САД дубоко осећа према Србима на Косову и Метохији. Епископ Западно-амерички посетио је пре два месеца Призрен и Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. Владика Теодосије пренео је Епископу Максиму и његовим епархиотима искрену благодарност на пожртвованом труду и љубави коју показују према верном народу на Косову и Метохији. Беседа Еп. Максима на Св. Литургији Извор: Епархија рашко-призренска

Након Св. Литургије Владика је благословио и пресекао славски колач и обратио се беседом присутним верницима који су се окупили у светињи Св. Јоаникија и поред тешких временских услова. На данашњој свечаности Епископ Теодосије је у чин протођакона произвео ђакона Зорана Гођевца из парохије грачаничке. У својој беседи на Литургији Епископ Теодосије је говорио о лику Св. Јоаникија и његовом подвигу љубави и сведочења Христа који се наставља нарочито кроз страдање и васкрсење овог манастира који је основао. Поред игуманије Анастасије и сестринства манастира овогодишњи свечари који су помогли сестрама у припреми славе су били Слободан Крстовић и Ацо Томашевић. За све присутне игуманија Анастасија са сестрама припремила је на крају славља славски ручак у манастирској трпезарији. http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-praznik-sv-joanikija-devickog-ktitorska-slava-manastira-devic-0

Литургији у манастиру светих Влача у Зочишту присуствовало је око три стотине верника из свих крајева Косова и Метохије, међу којима је био и велики број деце. На крају Св. Литургије благословени су и преломљени славски колачи. Осим манастирског колача, колаче су принели овогодишњи домаћини славе Радмила Вулићевић из Приштине и Звонко Радовановић из Ораховца. У име радника Дома здравља Ораховац, који такође славе овај празник као своју славу, колач и жито је принео Милош Антић из Ораховца. Манастир Светих Врача се налази у селу Зочиште, пет километара удаљеном од Ораховца. Манастир и село 1999. године су потпуно уништени. Братија се склонила најпре у Призрен, а после тога у Црну Реку. Монаси су се у Зочиште вратили тек 17. октобра 2004. године. Обновљени манастир освештан је 14. јула 2007. године. Манастир Зочиште посвећен је светим бесребреницима Козми и Дамјану и у њему се чува део светих моштију ових светитеља према којима и локални Албанци гаје поштовање и често га посећују тражећи исцелење и помоћ од Бога. http://www.eparhija-...nastiru-zociste

На Литургији је беседио Епископ Јован Ћулибрк на тему из Јеванђеља, да би потом говорио о Св Краљу Милутину и његовом великом труду у подизању храмова и манастира. После Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређен и пригодан културно-уметнички програм. http://www.eparhija-...nastiru-banjska

На крају Литургије Епископ Јоаникије је благословио и преломио славски колач, а потом је за све госте игуманија манастира мати Февронија са сестрама приредила славски ручак, после кога је присутним поклоницима музички програм извела група „Кимвал“ из Фоче. Данашњем слављу у Пећкој Патријаршији присуствовало је око 150 верника већином из Београда, Црне Горе и Републике Српске. Домаћин данашње свечаности био је градоначелник Фоче у Републици Српској г. Здравко Крсмановић. Епископи Теодосије Шибалић и Јован Пурић, као и цетињски богословци и г. Крсмановић су у поподневним часовима посетили и манастир Високи Дечани. Св Арсеније је наследио „престо архиепископа српских и поморских земаља“ 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу. Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у Манастир Св. Петра и Павла на Лиму. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио се три године доцније. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи, а мошти му данас почивају у манастиру Ждребаоник. О Св. Архиепископу Арсенију, чланак из „Православља“: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1065-1066/tekst/sveti-arsenije-sremac-drugi-arhiepiskop-srpski-1233-1263/ Извор: Епархија рашко-призренска

Након Св. Литургије је по обичају формирана литија која је кренула улицама града до централног трга где је Владика Теодосије са свештенством благословио славски колач и преломио га са председником општине као домаћином славе града. Владика Рашко - призренски Теодосије захвалио се бројним гостима који су дошли да заједно са Митровчанима прославе градску славу нагласивши значај народног јединства и солидарности. Извор и фотогалерија: Епархија рашко-призренска

САОПШТЕЊЕ Са великом забринутошћу већ данима пратимо бесомучну медијску кампању екстремних косовских медија да се саборни храм Христа Спаса у Приштини претвори у "Меморијални музеј косовских Албанаца" или сасвим уклони. Овакве идеје, које су се могле чути на недавној седници сената косовског Универзитета у Приштини, Епархија Рашко-призренска са својим верним народом најоштрије осуђује као покушај директног гажења не само имовинских права наше Цркве, која је почетком деведесетих година по законској процедури добила дозволу за градњу храма у центру Приштине, већ пре свега верских права и слобода српског православног народа на Косову и Метохији. У време када је у центру Приштине, недалеко од места где се уздиже Спаситељев храм, подигнута огромна римокатоличка катедрала, а у плану је ускоро и подизање, како се већ наговештава, једне од највећих џамија на Балкану, намера да се поруши или обесвети незавршени Саборни храм Христа Спаса у непосредној близини Универзитета представља отворени позив на дискриминацију и наставак процеса затирања српске духовне баштине на Косову и Метохији. Овакве идеје, које нажалост долазе од појединих лица која себе сматрају академским грађанима, неодољиво подсећају на идеологију Енвер Хоџине Албаније у којој су на стотине цркава и џамија претворене у разне меморијалне музеје, биоскопе, или су потпуно порушене. Поготово је цинична и неморална идеја да се храм претвори у меморијални музеј косовских Албанаца и то у граду из кога је протерано готово целокупно српско становништво и у коме је од 40.000 предратних Срба Приштеваца остало само педесетак старијих људи. Позиви из кругова косовског Универзитета у Приштини на уништење једне хришћанске цркве у центру града, која се, узгред речено, годинама користи као депонија и јавни нужник, шаљу у свет поруку отворене нетрпељивости и верске мржње која је након оружаног сукоба на Косову и Метохији довела до систематског уништења преко 150 српских православних цркава и скрнављења на стотине хришћанских гробаља. Епархија Рашко-призренска остаје као и до сада при чврстом и децидном ставу да се намена храма чија је изградња започела на иницијативу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, тадашњег Епископа Рашко-призренскога, ни на какав начин не може мењати и да ће сваки покушај уклањања или даљег скрнављења ове хришћанске светиње, која је годинама на мети екстремиста, бити сраман и варварски гест који ће осудити цео цивлизовани свет. (крај саопштења) У наставку преносимо текст о писању косовске штампе са сајта РТС: Неизвесна судбина српске цркве у Приштини На последњој седници Сената Универзитета у Приштини изнета различита мишљења судбини недовршене српске православне цркве у том граду, од тога да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише "Коха диторе". О судбини недовршене српске православне цркве Христа Спаса у центру Приштине, чија је изградња започета деведесетих година, на Косову се износе различита мишљења, међу којима и да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише Коха диторе. "Независно од околности под којима је изграђен објекат, који је остао и данас незавршен, има различитих мишљења, од тога да га треба порушити, можда претворити у музеј патње косовских Албанаца, до предлога да се настави изградња и да она у будућности служи ономе чему је била намењена, буде место где ће се људи молити свом богу", пише приштински лист. Како се наводи, то питање је актуелизовано у петак, на последњој седници старог сазива Сената Универзитета у Приштини, пошто је црква изграђена у оквиру универзитетског центра, у време, како се тврди, "најжешћег апартхејда Србије на Косову". Посланик Љутфи Хазирим, бивши заменик премијера и бивши министар културе, сматра да треба наставити са изградњом цркве и не мењати јој намену, јер ће тиме, како сматра, Албанци добити политичке поене. Актуелни министар културе, омладине и спорта Мемљи Краснићи, са своје стране није хтео да коментарише садашње дискусије, тако што је за Коху доторе рекао да ни објекат, нити земљиште на којем је црква изграђена, није власништво министарства на чијем је челу. Директор Института културног наслеђе општине Приштина, Хаџи Мехметај, међутим, сматра да цркву треба срушити управо због времена у којем је изграђена и чињенице да је то, како тврди, "симбол бахатости режима који је све албанске студенте отерао да Приштинског универзитета". За академика Реџепа Ферија најважније је да тај објекат српске православне цркве више не изражава верска опредељења. Он сматра да студенти треба да буду ти који ће захтевати да се том објекту одреди да буде место за хуманитарне, научне и стручне дебате. Новоизарбани ректор Универзитета у Приштини, Ибрахим Гаши, рекао је за "Коху" да има много пречих послова него ли да се бави судбином цркве. Недовршена Црква Христа Спаса у Приштини је после сукоба 1999. године била мета напада, унутрашњост цркве запуштена, а у околини је никло нехигијенско насеље. Извор: Епархија рашко-призренска

Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење игумана ове свете обитељи протосинђела Ромила, намесника Митровачког протојереја ставрофора Милије Арсовића и Архимандрита Стефана из манастира Зочиште. На крају Литургије Владика је благословио и преломио славски колач честитајући славу игуману Ромилу и свечару Раду Добрићу из Зубиног Потока.Колач за следећу годину узео је Милан Илић такође из Дубоког Потока. Слављу се придружило преко сто људи и деце из Зубиног Потока и Косовске Митровице. Извор: Епархија рашко-призренска

Душан Ђаковић од ове године је предавач у Призренској богословији. Ђаковић је и сам завршио Богословију у Призрену, а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Душанова супруга Соња дошла је за својим супругом у Призрен и први је пут на Косову и Метохији. Радује се што ће свој заједнички живот почети баш у царском граду. Прво српско венчање након 13 година у Призрену било је повод за велику радост свих преосталих Призренаца и ученика Богословије. Звуци хармонике и српског кола поново су одјекнули центром Призрена. У коло се поред призренских богословаца укључила и мала Милица Ђорђевић, најмлађа Призренка. Извор: Епархија рашко-призренска Фотографије

У манастиру Кончул свечано је прослављена манастирска слава - празник Рођења Пресвете Богородице, Мала Госпојина. Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење шесторице свештенослужитеља. На крају Литургије Владика је благословио и преломио славски колач честитајући славу игуманији манастира, мати Минодори и њеним сестрама. За све присутне мати Минодора приредила је потом славски ручак. Извор и фотографије

Свету Литургију у грачаничком храму Пресвете Богородице служио је Епископ Теодосије уз саслужење осморице свештенослужитеља. Након Литургије Владика је благословио и преломио славски колач са директорком организације протиницом Светланом Стевић која већ годинама улаже несебичне напоре како би се наставио рад ове организације. Д.О. "Мајка девет Југовића" ангажована је на низу добротворних и хуманитарних пројеката међу којима посебно место заузимају шест народних кухиња у којима свакодневно топли оброк добија око 2000 социјално најугроженијих лица, већином са простора Косовског поморавља. Славско расположење настављено је и за трпезом где је традиционалног гостопримство подељено са уваженим гостима који су се одазвали на позив Владике Теодосија и протинице Светлане Стевић. Поред нове америчке амбасадорке у Приштини гђе. Трејси Џекобсон, слави су присуствовали и шеф ЕУЛЕКС-а ген. Хавијер де Марњак, заменик команданта КФОР-а, бригадни генерал Бојан Пограјц и представници више јавних предузећа, фудбалских клубова и других донатора који доприносе раду "Мајке девет Југовића". Владика Теодосије искрено се захвалио свим донаторима, а потом и поделио архијерејске захвалнице онима који су нарочито помогли сиромашне на Косову и Метохији и рад народних кухиња: Ј.П. Електропривреди Србије, Теленору, Ф.К. Партизан, Ф.К. Црвена Звезда, Команди КФОР-а као и вишегодишњем возачу епархијске добротворне организације Ивану Костићу који свакодневно неуморно развози топле оброке до најудаљенијих домова. Извор и фотографије

Сабор је започео Светом архијерејском Литургијом коју је уз служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештеника и свештеномонаха из Епархија рашко-призренске, будимљанско-никшићке и жичке. На крају Литургије владика Теодосије је осветио и преломио славски колач у част светог Симеона Мироточивог и Сабора српских светитеља. На Литургији је појао Црквени хор Бранислав Нушић из Косовске Митровице. После свете Литургије одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет химном Боже правде и поздравном беседом и благословом епископа Теодосија. Беседу о светом Симеону Мироточивом одржао је протосинђел Никифор, секретар Епархије будимљанско-никшићке, а након тога су у програму учествовали: Црквени хор Бранислав Нушић из Косовске Митровице, глумац Момир Брадић, песник и здравичар Велибор Величковић, певница цркве светог Николе из Новог Пазара, гуслар Вук Пантовић, фрулаш Стефан Бешевић и КУД „РАС“ из Новог Пазара. Након програма Српска православна црквена општина за Рашку област је за госте приредила ручак. Први Немањин светопетровско-дежевски сабор је одржан код Петрове цркве у Расу 2010. године са благословом тадашњег мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. За дан Сабора је одређена недеља када се прославља Сабор Срба светитеља, како би се уз молитвено заступништво светог Симеона Мироточивог и свих Срба светитеља наставила традиција саборовања код древног храма светих апостола Петра и Павла у Расу - Петрове цркве. Јер, у Петровој цркви у Расу, која је саграђена крајем 9. века на темељима цркве из 6. века Стефан Немања је одржао два државна сабора. На Првом сабору је донео одлуку да протера богумилску јерес из Србије, а на Другом (1196. године) се одрекао престола у корист Стефана Првовенчаног и након тога је у истом храму замонашен добивши име Симеон. Петрова црква је и древно седиште Рашких епископа, а касније и Рашких митрополита, и верујемо да ће и у будућности остати место молитвеног окупљања и саборовања православних хришћана Рашке области. Извор: Епархија рашко-призренска