Историја у слици

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 16 година...

Припадник ЈСО, целива руку оцу Владану Перишићу, професору Патрологије на Богословском факултету...

 

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 5. октобра 1991., од експлозије гранате испаљене од стране Југословенске народне армије (ЈНА) на град Дубровник, погинуо је у свом стану, за столом за који је сео да руча, песник, књижевник и преводилац Милан Милишић. Био је прва жртва напада на Дубровник.

Остао је запамћен по поезији коју је писао, радовима и чињеници да је први превео Токиновог Хобита на српскохрватски језик.
И, ако је то некоме важно, био је дубровачки Србин.

 

 

[Драшко]

22 minutes ago, Милан Ракић рече

На данашњи дан, 5. октобра 1991., од експлозије гранате испаљене од стране Југословенске народне армије (ЈНА) на град Дубровник, погинуо је у свом стану, за столом за који је сео да руча, песник, књижевник и преводилац Милан Милишић. Био је прва жртва напада на Дубровник.

Остао је запамћен по поезији коју је писао, радовима и чињеници да је први превео Токиновог Хобита на српскохрватски језик.
И, ако је то некоме важно, био је дубровачки Србин.

 

 

Ау бре

[Zayron]

1 hour ago, Драшко рече

Ау бре

Tačno takvim istim načinom je pogínuo i moj nastavnik engleskog i radni kolega moje mame i strine Crnogorke, obe učiteljice, moja učiteljica (inače kolegica moje mame, išao sam u istu školu gdje mi je radila i mama kao učiteljica) bila takodjer Crnogorka, nastavnik tehničkog, njen suprug Crnogorac, razrednik Crnogorac, nastavnik likovnog Crnogorac, (tamo je bio "klan Crnogoraca" tj. klan crnogorskih prosvjetnih radnika s kojima je moja porodica osim u prijateljskim i radnim odnosima bila takkodjer i u rodjačkim i poslovnim vezama (crnogorsko-srpski prosvjetarski bračni par, on muž, suprug bio je brat tog mog razrednika Crnogorca, njegova žena mi bila nastavnica takodjer, bili dugo godina podstanari kod moje babe, te Moravanke) i s kojima smo se često družili kod nas i po cijeloj Evropi, na primjer u Njemačkoj u Geretsriedu). Dakle izašao pred zgradu da zapali, u kući imao malu djecu pa da ne puši tamo, bila zima da se ne otvaraju prozori i ne mora zračit i provjetravat od dima. A sa Vlašića sa srpskih položaja priletila topovska granata ravno na njega i ubila ga.

Zenica je nakon toga bila cesto na udaru granatiranja. Granate su dolazile sa Vlasica, mnogi su se pitali kako je moguce na toliku razdaljinu da dobace ali stos je bio u tkz. duplom punjenju, negdje na "pola puta" bi bilo jos jedno ispaljenje. Sjecam se toga vrlo dobro jer sam bio svjedok posto sam cesto isao na selo kod dede koje se nalazi na Han Biloj iza Ovnaka i na putu do tamo posto sam cesto isao pjeske ili sa biciklom sam cuo to sekundarno opaljenje. Od te granate je i poginuo u Crkvicama moj nastavnik Tomo i jos nekoliko njegovih komsija.

http://forum.klix.ba/zenica-tokom-rata-t94874s175.html

Među imenima poginulih stoji i ime nastavnika engleskog jezika Tome Radenovića, kojeg oni koji su pohađali Osnovnu školu "Prvi maj", pamte po legendarnim solufima, ali i čvokama koje je znao istinski opaliti onome ko ne sluša.

http://zenicki.blogspot.cz/2006/11/crkvice-raskrsnica-petokraka.html

 

 

[Grizzly Adams]

Господ да се смилује и опрости.

И да се никад више не понови.

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 6. октобра 1983. године, полетео је први прототип америчког лаког борбеног хеликоптера ОХ-58, који је као и сви војни хеликоптери у САД добио име по једном племену СА Индијанаца. Кајова...

Ове, 2016. године, Република Хрватска, односно њено Ратно Зракопловство, добило је 16 хеликоптера овог типа као војну помоћ САД. Србија и даље чека да се оне силне руске шарене лаже претворе у нешто конкретно...

[Danijela]

 

[Juanito]

 

[Аурор]

"Barbarism vs. Civilization" (1900.)

[Милан Ракић]

Рајан Вајт је био дечак којем је са 13 година установљено да је заражен вирусом ХИВ. Хемофиличар, стигматизован од стране шире друштвене заједнице и школе на првом месту, мали Рајан, односно његова породица су дуго година водили борбу против осуђивања и одбацивања болесних људи. 

У тој борби су имали и подршку многих јавних личности... Међу њима и ове двојице (десно од пок. Мајкла је Доналд Трамп, уколико га не препознајете), који су усликани када су кренули у Индијанополис да обиђу Вајта, негде почетком 1990 године.

Рајан је преминуо неколико месеци касније. Напунио је 18 година... Амерички конгрес је донео убрзо након његове смрти један документ назван по овом дечаку "Ryan White CARE Act", који обезбеђује додатне фондове за лечење оболелих од ХИВ...

[Аурор]

Последње писмо Марије Антоанете, умрљано њеним сузама:

Садржај:
 

“16th October, 4.30 A.M.

It is to you, my sister, that I write for the last time. I have just been condemned, not to a shameful death, for such is only for criminals, but to go and rejoin your brother. Innocent like him, I hope to show the same firmness in my last moments. I am calm, as one is when one’s conscience reproaches one with nothing. I feel profound sorrow in leaving my poor children: you know that I only lived for them and for you, my good and tender sister. You who out of love have sacrificed everything to be with us, in what a position do I leave you! I have learned from the proceedings at my trial that my daughter was separated from you. Alas! poor child; I do not venture to write to her; she would not receive my letter. I do not even know whether this will reach you. Do you receive my blessing for both of them. I hope that one day when they are older they may be able to rejoin you, and to enjoy to the full your tender care. Let them both think of the lesson which I have never ceased to impress upon them, that the principles and the exact performance of their duties are the chief foundation of life; and then mutual affection and confidence in one another will constitute its happiness. Let my daughter feel that at her age she ought always to aid her brother by the advice which her greater experience and her affection may inspire her to give him. And let my son in his turn render to his sister all the care and all the services which affection can inspire. Let them, in short, both feel that, in whatever positions they may be placed, they will never be truly happy but through their union. Let them follow our example. In our own misfortunes how much comfort has our affection for one another afforded us! And, in times of happiness, we have enjoyed that doubly from being able to share it with a friend; and where can one find friends more tender and more united than in one’s own family? Let my son never forget the last words of his father, which I repeat emphatically; let him never seek to avenge our deaths.

I have to speak to you of one thing which is very painful to my heart, I know how much pain the child must have caused you. Forgive him, my dear sister; think of his age, and how easy it is to make a child say whatever one wishes, especially when he does not understand it. It will come to pass one day, I hope, that he will better feel the value of your kindness and of your tender affection for both of them. It remains to confide to you my last thoughts. I should have wished to write them at the beginning of my trial; but, besides that they did not leave me any means of writing, events have passed so rapidly that I really have not had time.

I die in the Catholic Apostolic and Roman religion, that of my fathers, that in which I was brought up, and which I have always professed. Having no spiritual consolation to look for, not even knowing whether there are still in this place any priests of that religion (and indeed the place where I am would expose them to too much danger if they were to enter it but once), I sincerely implore pardon of God for all the faults which I may have committed during my life. I trust that, in His goodness, He will mercifully accept my last prayers, as well as those which I have for a long time addressed to Him, to receive my soul into His mercy. I beg pardon of all whom I know, and especially of you, my sister, for all the vexations which, without intending it, I may have caused you. I pardon all my enemies the evils that they have done me. I bid farewell to my aunts and to all my brothers and sisters. I had friends. The idea of being forever separated from them and from all their troubles is one of the greatest sorrows that I suffer in dying. Let them at least know that to my latest moment I thought of them.

Farewell, my good and tender sister. May this letter reach you. Think always of me; I embrace you with all my heart, as I do my poor dear children. My God, how heart-rending it is to leave them forever! Farewell! farewell! I must now occupy myself with my spiritual duties, as I am not free in my actions. Perhaps they will bring me a priest; but I here protest that I will not say a word to him, but that I will treat him as a total stranger. ”(Translation by Charles Duke Yonge)

[Danijela]

Bogoslovija. Ova zgrada je i danas ista ali je krajolik potpuno promenjen. Ovde je u zimu 1942. u zgradi bila nemačka komanda.

[Danijela]

Ovi mermerni spomenici sa vojničkih grobova biće 1947. godine upotrebljeni za nivelaciju bine na Letnjoj pozornici na Topčideru gde se vide i danas.

[Agaton Vuzman]

Стрељање немачког комунисте у Минхену 1919. године

 

http://www.mens-den.com/rare-historical-images-1/3/

[Милан Ракић]

• 19. октобра 1964 године, на Авали се срушио совјетски путнички авион Ил-18. 

Поводом 20-те годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, из Москве је за Београд у авиону Иљушин Ил-18 полетела седмочлана делегација државног и војног врха СССР-а. Приликом слетања на аеродром у Сурчину где је већ био и организован дочек, у прилазу преко Авале, из непознатих разлога (постоји више верзија), летелица је ударила у планину и изгорела. Погинули су сви чланови посаде (њих 11-удвојена 5-члана посада и домаћин летелице), као и поменута седмочлана делегација, коју су предводили Сергеј Семјонович Бирјузов, Начелник Генералштаба оружаних снага СССР и Владимир Иванович Жданов, генерал пуковник Црвене Армије и Народни херој СССР и СФРЈ, иначе обојица учесници у октобарској операцији ослобођења престонице Србије и Југославије. На месту пада авиона, данас се налази подигнут велелепни споменик...