Историја у слици

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 27. маја 1992. године, од ЈНА потенцијала који су до тада базирали у базама Церкље об Сави (у Словенији крај Кршког), односно Лучко код Загреба, на аеродрому у селу Александровац код Лакташа (иначе, аеродром се након Друге војне "звао" Маховљани по потесу села Александровац где се ливада налази, а е да би се "избегло" име по негдашњем краљу); дакле, на данашњи дан је основано легендарно Ваздухопловство и Противваздушна одбрана Војске Републике Српске!

Још претходне, 1991. године, из зракопловних и протузрачних база на територији Републике Словеније и Републике Хрватске, а које су све биле под командом Петог ваздухопловног корпуса ЈНА са седиштем у Загребу, НВО ЈНА се повлачи преко реке Саве прво у Бања Луку, а затим даље према процедурама Врховне команде новоосноване државе-Савезне Републике Југославије.

Део тих ресурса, првенствено из базе Церкље об Сави, односно загребачког Лучког, завршава са "једне и друге стране" села Лакташи. Северно од ове насеобине, на аеродрому Маховљани настаје база јуришне и бомбардерске авијације, док јужно од Лакташа, негдашњи тенковски школски центар у селу Залужани, постаје "дом" хеликоптерске мешовите ескадриле, која је у свом састава имала борбене и транспортне хеликоптере....

Након "деобе" и проглашења СРЈ, односно повлачења ЈНА потенцијала из БиХ закључно са датумом 19. мај 1992. године, највећи део ваздухопловаца-људи и технике придошлих у претходном периоду из Словеније и Хрватске, одбио је Нардебу Врховне команде Војске Југославије и извршивши демобилизацију из дотадашњег састава, придружили су се новонасталој Војсци Републике Српске. У оквиру те стратегијске групације, од затеченог стања авиона, хеликоптера, пратеће технике, ПВО система и људи, покренута је иницијатива за оснивањем Ваздухопловства и Противваздушне одбране Војске Републике Српске. (колоквијално "Рисови са Врбаса")

У само неколико наредних дана, организована је структура овог вида, у којој је заправо "аминовано" затечено стање у Маховљанима, Залужанима, ПВО положајима који су били на територији под контролом босанских Срба, односно ремонтним заводима "Космос" у Бања Луци и "Орао" у Рајловцу. Авијације гледе В и ПВО РС је "на стању" имала 10 авиона Јастреб, 13 авиона типа Орао, 27 хеликоптера типа Газела и 14 хеликоптера Ми-8. ПВО системе су чиниле генерације Куб, Двина и Волхов. У Бања Луци је основана 474. ваздухопловна база као основна подршка авијацијским јединицима, 155. ракетни пук који је објединио све "ракеташе" и 51. батаљон ВОЈИН који је мрежом радарских станица био "очи и уши" овог младог ваздухопловства. Од састава авиона и хеликоптера, формирана је 92. мешовита авијацијска бригада (мабр) - практично борбена авијација Републике Српске

За комнаданта В и ПВО ВРС, постављен је генерал Живомир Нинковић, а за Начелника Штаба генерал Божо Новак, док је за команданта оперативне авијације, 92. мабр именован потпуковник пилот-ловац Слободан Кустурић. (на слици доле)

На данашњи дан пре 24 године, авијација ВРС је извела прве летачке задатке под српском тробојком и стегом новооснованог ентитета, који се датум и сматра датумом оснивања В и ПВО ВРС. На непријатељске положаје у околини Кључа, односно у Посавини,  27. маја 1992. године изведено је укупно 16 авио-излаза. Убрзо након тога, ппук Кустурић је као пилот-ловац руководио зракопловном компонентом операције "Коридор". 

Нажалост, на празник српских авијатичара, на Светог Илију, 2. августа 1993. године, у хеликоптерском удесу у рејону Брчког, од последица ангажовања ПА ракете "Стрела 2М" испаљене са положаја АБиХ, која је погодила транспортни хеликоптер ВРС Ми-8, хеликоптер је постао неуправљив те се срушио. Сви чланови посаде и путници, међу којима и командант Кустурић су погинули на лицу места.

Слава легендарном команданту и хероју који је свој живот уградио у стварање Републике Српске!

РС и град Бања Лука су се команданту Кустурићу "одужили" једном малом улицом у Старчевици крај Мејдана...

[Милан Ракић]

Данас је у Маховљанима био парастос свим припадницима В и ПВО ВРС који су дали своје животе за одбрану и стварање Републике Српске...

 

[Милан Ракић]

фото: Јовица Мачкић

[Danijela]

Narodni heroj Ljubo Čupić pred streljanje u Nikšiću smeje se okupatoru u lice.

 

[Danijela]

Свети Лука епископ Симферопољски.
Фото: Совјетски гулаг

[Danijela]

 

Зграда у којој су убијен краљ Александар и краљица Драга са отвореним прозором са којег су бачени у дворско двориште. Тајна просторија у којој су се крили налази се у еркеру са мало размакнутим шалукатрама. Фотографија је настала непосредно по догађају. Видимо стражара али и радознало грађанство. Захваљујући иностраним репортерима данас располажемо ретким фотографијама двора након атентата, поготово његове унутрашњости и спаваће собе. Једино су они имали право да тамо завире. Домаћа штампа се није уопште бавила тиме. Са прогласом да су краљ и краљица погинули, свака прича о тој теми била је завршена.

[Danijela]

Виши клер СПЦ у друштву потпредседника СФРЈ Александра Ранковића спроводи у дело речи апостола Павла: "Нема власти која није од Бога: јер је свака власт од Бога дата."

[Danijela]

Велики кнез Михаил Александрович Романов, млађи брат последњег руског цара Николаја II и један од првих Романова који је погубљен од стране Бољшевика. Поједини историчари га сматрају и последњим руским царем, будући да је на тој функцији био 24 часа као регент царевића Алексеја.

 

 

[Danijela]

На данашњи дан 1922. године у Саборној цркви су се венчали краљ Александар Карађорђевић и румунска принцеза Марија Хоенцолерн. Иза младенаца је краљев стриц кнез Арсен, отац кнеза Павла.

 

 

[Danijela]

 

Шта се десило са аутомобилом у којем је убијен краљ Александар Карађорђевић?
Аутомобил марке "делаж" у којем је убијен претпоследњи краљ Југославије четири је године боравио у Француској, а затим је железницом послат у Београд где је постао један од најважнијих експоната Војног музеја. Након Другог светског рата аутомобил добија нову улогу: њиме се превозе помије од неутрошене хране београдског Дома Армије (можда је ово један од најсликовитијих примера на који се начин нова власт односила према свим тековинама претходног поретка). Када је аутомобил посрнуо под теретом година, али и помија, завршио је на једној депонији у близини Калемегдана. Данас је су од њега остали само фарови који се чувају у Музеју аутомобила у Београду.

[Danijela]

 

Романови.

[Danijela]

 

Прстен средњовековног феудалца Радула.
Овај сребрни прстен потиче из средине XIV века настао је у златарским радионицама Новог Брда, најзначајнијег центра српског средњовековног рударства, златарства и трговине. Припадао је феудалцу Радулу, о чему сведочи запис са главе прстена. Прстен је украшен декоративним мотивима који спајају утицаје и традицију византијског и западно-европског златарства, са античким симболом који добија ново значење кроз контекст хришћанске уметности.
Налази се у Музеју примењене уметности у Београду.

[Danijela]

 

Запон хумског кнеза Петра, 1222-28.
Ова копча изванредне израде припадала је сину Мирослава, хумског кнеза у чијој је задужбини настало чувено Мирослављево јеванђеље. Мајка му је била сестра Кулина Бана, а стриц Стефан Немања. Копчу је краљ Милан Обреновић 1886. године поклонио Народном музеју, заједно са 1352 примерка српског средњовековног новца.

 

[Danijela]

 

Mаска младића са парадног шлема који је откривен код Смедерева, представља део римске свечане војничке опреме, коришћене у турнирима или коњичким парадама. Представа младог мушкараца са идеалним цртама лица идеал је мужевности Хадријановог доба и представља један од најбољих и најзначајнијих примерака овoг типа шлемова.
Налази се у Народном музеју у Београду.

 

[Danijela]

 

Печат краља Милана од сребра и аметиста.
Историјски музеј Србије.