Правопис српског језика

[w.a.mozart]

prvi - poslednji

prednji - zadnji : )

[Севастократор]

Ако сте озбиљни, правилно је рећи „задњи“ у значењу последњег. И код тога кад су нас наставници математике и природних наука исправљали, нису били у праву.

 

Ако се шалите, онда ништа.

[Arsenija]

Ако сте озбиљни, правилно је рећи „задњи“ у значењу последњег.

Šta je pravilnije ?

[w.a.mozart]

Ако сте озбиљни, правилно је рећи „задњи“ у значењу последњег. И код тога кад су нас наставници математике и природних наука исправљали, нису били у праву.

 

Ако се шалите, онда ништа.

 

Znam, tako kaže Klajn ali meni to i dalje zvuči iščašeno. Naravno, u pravopisu nema mesta za subjektivni doživlaj ali samo kažem.

 

 

‚‚Zadnji u značenju poslednji nije pogrešno", kaže Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica.

Prilog zadnji osim prostornog ima i vremensko značenje: zadnje sedište, zadnje noge ali i zadnja noć, zadnji čas i zadnje vreme.

[Ненад Р.]

А да ли је правилно да се каже ,, први од позади"

[GeniusAtWork]

Задњи или последњи

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Да ли је правилно рећи, нпр. „То је задње што сам урадио”, „Задњи ћу отићи”, или је правилније „То је последње што сам урадио”, „Последњи ћу отићи”... Сваки пут када бисмо рекли: ''То сам задње учио'' бивши професор би нас увек пресецао са: ''А шта си предње учио?''

 

Да кренемо, реч ЗАДЊИ се данас употребљава на два начина:

 

- као реч супротног значења (антоним) речи ПРЕДЊИ и

 

- као синоним за ПОСЛЕДЊИ

 

Неки језичари су упозоравали да се ЗАДЊИ може употребити само у значењу супротном од ПРЕДЊИ, такође и ПОСЛЕДЊИ као супротно у односу на ПРВИ. Међутим, јасно је да нема више места тој строгости јер и најпризнатији књижевници употребавају паралелно задњи и последњи као супротност првом. Дакле, можемо рећи:

 

ЗАДЊИ пут ти кажем. То је била ЗАДЊА прилика; као и ПОСЛЕДЊИ пут ти кажем. То је била ПОСЛЕДЊА прилика. Али очигледно није правилно: ПОСЛЕДЊА врата на аутобусу, такође ни: ПРЕДЊИ пут ти кажем. Такође, можете бити ПОСЛЕДЊИ на листи, али ЗАДЊИ не можете да будете јер не постоји ПРЕДЊИ…

 

Многи људи терају себе и друге да говоре ПОСЛЕДЊИ уместо ЗАДЊИ зато што су исувише сујеверни! Кад дете каже: „Појео сам задњи кекс“, мајка га укори: „Не дô Бог да ти је задњи! Појео си последњи кекс!“

 

Наташа Мирковић

(ТВ магазин)

 

izvor

 

[w.a.mozart]

Многи људи терају себе и друге да говоре ПОСЛЕДЊИ уместо ЗАДЊИ зато што су исувише сујеверни! Кад дете каже: „Појео сам задњи кекс“, мајка га укори: „Не дô Бог да ти је задњи! Појео си последњи кекс!“

 

koja glupost

 

a ovo je najjače -

 

 

Међутим, јасно је да нема више места тој строгости јер и најпризнатији књижевници употребавају паралелно задњи и последњи као супротност првом. Дакле, можемо рећи:

 

Pa koji su to najpriznatiji književnici i gde su primeri? Da, možemo reći ali to svakako nije argument u korist njenog stava

[GeniusAtWork]

Pa koji su to najpriznatiji književnici i gde su primeri? Da, možemo reći ali to svakako nije argument u korist njenog stava

 

 

Svi na internetu se pozivaju na Klajna, koji se poziva na filologa Mihaila Stevanovića i njegov članak iz 1951. objavljen u (pretpostavljam) časopisu "Naš jezik":

 

"Najžilavija od svih zabrana, u čiju je neosnovanost i danas teško uveriti poneke inteligentne i obrazovane ljude, ticala se prideva zadnji u značenju 'poslednji': uporno se tvrdi da je dopuštena samo prostorna upotreba, u značenju "ono što je pozadi". U stvari, kao što je još 1951. godine pokazao dr Mihailo Stevanović u 'Našem jeziku', značenje 'poslednji' sasvim prirodno proističe iz prostornog značenja tog prideva. Kao najbolju potvrdu za to, ovaj lingvista je naveo primere iz kojih se vidi da su zadnji u značenju 'poslednji' upotrebljavali maltene svi najbolji srpski i hrvatski pisci" /izvor: "Jezički priručnik", Beograd 1991, str. 194/

 

(link)

 

E, sad, ako uspeš da nađeš to negde na netu, onda možemo da vidimo o kome se radi 

[Севастократор]

Није глупост, Моцарте. Лично сам то чуо небројено пута, кад неко нуди последњу цигарету, последњу жваку, последњи кекс итд. Као, „Пу! пу! далеко било да је задњи!“

 

Друго, није Клајн нити било ко од модерних језикословаца донео некакву „одлуку“ да је то правилно – то је тако од почетка српског језика. Клајн у „Речнику језичких недоумица“ не доноси нека своја правила, већ својим речима и својом логиком описује постојећа.

 

Ево два примера:

 

• Пут је овај уз брдо трајао готово два сата, и први су били већ у по брда, а задњи су тек полазили из Котора, и целим путем једнако су пушке грмљеле. (В. Караџић, „Долазак књ. Данила у Црну Гору“, 1852)

• Турска војска притиснула: прва око на њем пење, а задња се јошт откреће (Његош, „Свободијада“, 1854)

[w.a.mozart]

Cool - imam jedno pitanje - da li je reč poslednji uopšte postojala u vreme Njegoša i Vuka?

 

Inače, ono nije sujeverje već ljudi znaju značenje reči pa se šale na taj način, velika razlika. (sa ili bez ovog pu, pu!)

[Севастократор]

Јесте, постојале су обе. Вук ју је у „Рјечнику“ завео са ш, као „пошљедњи“. Обе речи су старе словенске речи, а ових паралела нема само код нас. Ево примера из Речника појмова из „Слова о Игоровом походу“, руског епа из 12. века (на руском):

 

Задний — заднии, -яя, -ее

1. Последний по времени (последний в цепи событий и будущий) || Последнее по месту расположения
2. Только что прошедший || Задняя (в знач. сущ.) — бывшее, прошлое
3. Находящийся сзади, позади || Задняя (в знач. сущ.) — спина.

 

Иначе, да се додатно забибери ова збрка, по етимолошком пореклу антимон (супротност) од предњи није задњи, већ управо последњи. Антонимија иде по линији пре–после, тј. оно што иде најпре је предње, а оно што иде најпосле последње. Или Његошев архаизам „пријед и послијед“. Антонимија предње–задње иде по линији пре–(и)за. Оно што је прво, суво логички гледано нема антонима. Ако се листа састоји од 125 редова, имамо први ред и сто двадесет пети ред. Ми некако оно што је испред свих називамо „првим“, служећи се речју за редни број, а не замишљајући у глави редни број који нема свој антоним, него положај у односу на целу групу, а што има свој антоним.

 

Језик није математика.

[Севастократор]

Ево и из Речника Матице српске (1990):

 

задњи, -а, -е

1. који је остраг, позади; стражњи.
2. који се налази на самом крају реда или низа, последњи.
3. рђав, скривен (намера, мисао).

Као примере за под 2. наведено је: Задње му речи прогута страшна вика (Вељко Петровић); О, ноћи задња, дозрео сам за те! (Тин Ујевић)

[Н И Н Е]

-E,cao,sta radis ?

-Evo nista cekam da mi se isuse nokti na prstima .

-Da se isuse ?

-Mhm.To je proces isusivanja ... (mora da se stegnu)..Ti?

-Da se stegnu ? ... Evo cekam da mi se isuse peskiri ,pa da odem do bazena...Ali mozda cu i mokre da ponesem,pa neka ih Sunce isusi ... Rece mi Marko da si se isusila od limuna ...a ja nikako da se malo isusim....a iskreno ...ima da iskuliram to hidriranje organizma i da pojedem jedno isuseno parce prsute ...ali nista dok ne prodje post...one koji pravilno poste redovno isusi koji kilogram.

Kako sam pocela izgleda da ce mi i nafora biti dovoljno Isusena...za moje stanje.

Људско тело се састоји од воде више од 50% али опет може бити суво споља. Схваташ разлику? Осушити - не бити мокар. Исушити - изгубити воду од које се састојиш.

[Arsenija]

On 7/10/2015 at 6:02, Ниџока 1.1 рече

. Схваташ разлику? Осушити - не бити мокар. Исушити - изгубити воду од које се састојиш.

Ne.

Ozbilja sam...

Da bi se osusio moras biti mokar.A ako si se isusio,znaci da si suv toliko da samo mozes da se presusis. Suv-isusen-presusen. Tako ja to razumem. Iz glave pricam...ne mora biti tacno,naravno. Sustina je ta...tu negde ,nije daleko od istine...

Kao i pecen-res pecen-ugljenisan....

Ma de znam...   vise ne postoji pravopis,nego pravokuc.

P.s. Nedavno mi je bila upucena ostra kritika ,jer na pitanje-Sta ima novo? Ja odgovorih-Svasta nesto .To nije pravilno....  

U cutanju je sigurnost .

 

Урнебесне језичке грешаке у Срба

 

[Guest]

ОД 1 до 10:

1 - ЈЕДАН 
2 - ДВА
3 - ТРИ
4 - ЧЕТИРИ (А не чеТРи)
5 - ПЕТ
6 - ШЕСТ
7 - СЕДАМ
8- ОСАМ
9 - ДЕВЕТ
10 - ДЕСЕТ

 

 

У бројевима од 11-19 се обично прави грешка изостављањем једног слова "А"

11 - ЈЕДАНАЕСТ (А не једаНЕст)
12 - ДВАНАЕСТ (А не дваНЕст)
13 - ТРИНАЕСТ (А не триНЕст)
14 - ЧЕТРНАЕСТ
15 - ПЕТНАЕСТ 
16 - ШЕСНАЕСТ (А не шеСТНЕст или шеСНест)
17 - СЕДАМНАЕСТ 
18 - ОСАМНАЕСТ
19 - ДЕВЕТНАЕСТ

 

 

Бројеви од 21-29, 31-39, 41-49, 51-59, 61-69, 71-79, 81-89, 91-99 се пишу одвојеним речима између којих се може, а и не мора, ставити везник "и":

21 ДВАДЕСЕТ (И) ЈЕДАН (А не двадесетједан или двадесет-један)
22 ДВАДЕСЕТ (И) ДВА
23 ДВАДЕСЕТ (И) ТРИ
24 ДВАДЕСЕТ (И) ЧЕТИРИ
25 ДВАДЕСЕТ (И) ПЕТ
...
99 ДЕВЕДЕСЕТ (И) ДЕВЕТ

Бројеви дељиви са 10 од 20 до 90 се пишу овако:
20 - ДВАДЕСЕТ
30 - ТРИДЕСЕТ
40 - ЧЕТРДЕСЕТ (А не четиридесет/четридесет/четирдесет)
50 - ПЕДЕСЕТ (А не петдесет)
60 - ШЕЗДЕСЕТ (А не шеСТДесет или шеСдесет)
70 - СЕДАМДЕСЕТ
80 - ОСАМДЕСЕТ
90 - ДЕВЕДЕСЕТ

 

 

Бројеви дељиви са 100 од 100 до 900 се пишу на следећа два начина:

100 - СТО или СТОТИНА
200 - ДВЕСТА или ДВЕ СТОТИНЕ
300 - ТРИСТА или ТРИ СТОТИНЕ
400 - ЧЕТИРИСТО (А не чеТРисто) или ЧЕТИРИ СТОТИНЕ
500 - ПЕТСТО (А не песто) или ПЕТ СТОТИНА
600 - ШЕСТСТО (А не шеСТо, јер би то значило на пример, "моје дете је стигло шеСТо на циљ") или ШЕСТ СТОТИНА
700 - СЕДАМСТО или СЕДАМ СТОТИНА
800 - ОСАМСТО или ОСАМ СТОТИНА
900 - ДЕВЕТСТО (а не девеСТо) или ДЕВЕТ СТОТИНА

 

 

Бројеви од 101 до 999 који нису дељиви са 100, пишу се двема или трима одвојеним речима. Речи могу, такође, бити одвојене везником "и" који се ставља између последње две речи:

101 - СТО (И) ЈЕДАН 
110 - СТО (И) ДЕСЕТ
412 - ЧЕТИРИСТО (И) ДВАНАЕСТ
861 - ОСАМСТО ШЕЗДЕСЕТ (И) ЈЕДАН
924 - ДЕВЕТСТО ДВАДЕСЕТ (И) ЧЕТИРИ

 

 

Бројеви од хиљаду па до бесконачно се пишу неограниченим бројем речи, за сваки по потреби. Све речи су одвојене једне од других и последње две МОГУ, али НЕ МОРАЈУ бити одвојене везником "и":

1000 - ХИЉАДУ
20'000 - ДВАДЕСЕТ ХИЉАДА
81246 - ОСАМДЕСЕТ ЈЕДНА ХИЉАДА ДВЕСТА ЧЕТРДЕСЕТ (И) ШЕСТ.
9'128'371 - ДЕВЕТ МИЛИОНА СТО ДВАДЕСЕТ ОСАМ ХИЉАДА ТРИСТА СЕДАМДЕСЕТ (И) ЈЕДАН

 

 

И за крај, називи неких бројева већих од 1000:

10'000 - ДЕСЕТ ХИЉАДА
100'000 - СТО ХИЉАДА
1'000'000 - МИЛИОН
1'000'000'000 - МИЛИЈАРДА (Хиљаду милиона)
1'000'000'000'000 - БИЛИОН
1'000'000'000'000'000 - БИЛИЈАРДА (Хиљаду билиона)
1'000'000'000'000'000'000 - ТРИЛИОН 
1'000'000'000'000'000'000'000 - ТРИЛИЈАРДА
1'000'000'000'000'000'000'000'000 - КВАДРИЛИОН...

 

 

И највећи број са називом је Гуголплекс који иде има преко 100 нула иза јединице.