О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Volim_Sina_Bozjeg]

Molitva je blagodat i to ona najsjajnija najveće dostignuće vere u Ličnost Boga Živoga.

 

Imamo je svi dobili smo je besplatno no neki pa i ja izgubili smo je jer smo poverovali da smo je zaradili.

 

Strpljenje , vera i nikakvo prepisivanje od drugih dobili smo svi isto i besplatno od Boga Živoga. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 25. 10. 2013. at 11:43, Жика рече

Постоје технике са дисањем итд. Сматрам да то не треба примењивати без руковођења.

To recimo u mom slučaju i saznanju predstavlja problem onog momenta kad molitva sama poteče.

 

A desi se jednostavno ti postane pravilo uz disanje. 

 

Tada recimo nisam bio siguran da li je moja i dalje iskrena ili je samo navika i to mi je predstavljalo problem. Srce ipak sve dovede u red na kraju svih krajeva.

[Драгана Милошевић]

Често ми се грчи тело због болести и ако којим случајем се фокусирам на то, не вреди техника.

Није добро  измишљати слике, него се кад кад подсетите пред Ким стојите.

Аха значи: стојим пред Богом или Мајком и не размишљам како изгледају

[зеленизуб]

  On 25. 10. 2013. at 7:58, Дејан Бићанић рече

Не знам

Па ето. "Ти си дечко зелен убран"?

[зеленизуб]

  On 25. 10. 2013. at 8:12, Жика рече

Може бити опасно ако се бавимо техникама током изговарања Исусове молитве без руковођења. Само говорити молитву не сматрам опасним.

Да, Ви овде вероватно алудирате на неко од иноверја, мантрање, аутохипнозу итсл. медитативна стања која су склона да изазову "varirajući nivo moždanog hemijskog jedinjenja serotonina", што јесте опасно јер је тај хормон важан неуротрансмитер и "има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја задовољства". ( http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD )

[Guest]

Како достићи потребну нерасејаност молитве. Припрема за успешно обављање молитве

• 
• 

        

 

Пишете да никако не можете да управљате мислима, да Вам стално беже, и да се молитва уопште не одвија онако како бисте хтели; а дању, због послова и сусрета са другим људима, готово да се и не сетите Бога.

 

 

         Не може то одједном. Треба се прилично потрудити да би се мисли колико-толико усталиле; а то што сте Ви очекивали да треба само почети и да је све одмах ту - то никад не бива. Па успех је већ и то што сте све ово почели да примећујете и да сматрате за лоше. Јер тога је било и пре, а сада не само да примећујете неред у мислима, него се и узнемирујете због тога и изјављујете да бисте желели да их доведете у ред. Изволите и даље распаљујте у себи то незадовољство и трудите се како бисте се поправили.

 

 

        

 

Већ сам Вам писао да постојаност и непрекидност рада на себи представља неопходан услов за успех у духовном животу. Поуздано умирење мисли дар је Божији, али тај дар се не даје без великог сопственог труда. Само сопственим трудом ништа нећете постићи, нити ће Вам Бог ишта дати ако се не потрудите из све снаге. То је непроменљиви закон. Ви имате књигу са беседама светог Макарија Египатског. Изволите прочитајте 19-ту беседу, о томе да хришћани треба да принуђују себе на свако добро. Тамо пише да себе треба принудити и на молитву, ако неко нема духовну молитву, и да ће у том случају Бог, видећи да се човек напорно подвизава и обуздава своје мисли, дати таквоме истинску молитву, сабрану, удубљену, када ум неодступно стоји пред Богом. А чим ум почне да за време молитве неодступно пребива у Богу, након тога неће више хтети да одступи од њега, јер са тим је повезана сладост, коју човек када окуси не жели више да окуси ништа друго.

 

 

         А шта ту треба да се ради, о томе сам Вам већ више пута говорио: мислима не треба да се дозволи да слободно лутају, а када случајно одбегну треба их истога часа вратити натраг, прекоревајући себе и тугујући због тога. Свети Лествичник о томе каже да се треба напрегнути из све снаге и закључати свој ум у речи молитве.

 

 

        

 

Е, када напамет научите речи молитве, као што сам писао прошли пут, можда ће Вам бити лакше. Најбоље од свега је одлазити у цркву, јер би се тамо молитвени дух брзо развио, будући да је у цркви све ка томе усмерено; али за Вас то није баш лако изводљиво. Зато се потрудите да се навикнете на нерасејану молитву код куће и да остало време проводите са Богом, колико можете. Учећи молитве, не заборавите да проникнете у сваку реч и да је осетите, јер ћете тако и на молитви те речи приковати Вашу пажњу и загрејати молитвено осећање.

 

 

         Ево шта још треба да чините. Немојте да стајете на молитву одмах после домаћих брига, разговора и обавеза, него се прво мало припремите за њу, трудећи се да најпре саберете своје мисли и усмерите их на исправно стајање пред Богом. Пробудите у себи осећање потребе за молитвом, управо у овај час, јер другога можда и не буде. Не заборављајте такође да обнављате свест о својим духовним потребама, а пре свега о вашој најважнијој потреби: сређивања мисли приликом молитве, како би нашле мир управо у Богу. Када срце буде свесно и када осети те потребе, онда Вам оно само неће дати да одлутате на нешто друго, него ће вас терати да молите Господа баш за њих. Пре свега, што јаче треба да осетите своју потпуну беспомоћност: да нема Бога, сасвим бисте пропали. Ако некоме прети несрећа, а он пред собом има лице које је у стању да га у трену избави, хоће ли се освртати овамо, онамо? Не, него ће пасти пред њим и молиће га. Тако ће бити и са Вама на молитви, када јој приступите осећајући колико сте слаби и са свешћу да нема ко други да Вас избави осим Јединог Бога.

 

 

        

 

Сви ми имамо једну поприличну ману, што сваком другом послу приступамо са одређеном припремом, колико год да је незнатан, а молитве се прихватамо у лету и журимо да је што пре обавимо, као да је то неко узгредно дело, додатак другим делима, а не главно од њих. И како онда да на молитви буде сабраности мисли и осећања? Зато се она и одвија некако у нереду. Не! Треба да се одрекнете те погрешке и да ни под каквим изговором не допустите себи да будете лакомислени у погледу молитве. Доведите себе до убеђења да такав однос према молитви представља злочин и то најтежи. Молитву сматрајте за прво дело у своме животу и тако је држите у своме срцу. А онда, тако јој и приступајте - као првом делу, а не као нечем споредном.

 

 

         Трудите се. Нека Вам Бог буде помоћник. Гледајте да испуњавате оно што Вам се прописује. Ако будете испуњавали, брзо ћете увидети плод. Потрудите се да осетите сладост истинске молитве. Када осетите, то ће Вас покренути и надахнути на постојану и пажљиву молитву. Нека Вас Господ благослови!

 

 

 

 
                           Преузето из књиге: ''Живети за вечност'' - Свети Теофан Затворник

 

 

Mанастир Клисина

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni beže misli kad bežim od greha kojeg se setim u toku molitve.

 

Jeste molitva je najvažnije delo i trebalo bi da se tako odnosimo prema toj blagodati Božjoj.

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Магистар Владан Таталовић, асистент на катедри за Нови Завет Православног богословског факултета у Београду, био је гост на духовној трибини у организацији храма св. Трифуна. Тема, „О молитви Господњој – Оче наш“, изазвала је велико интересовање верних, а у пуној сали Општине Вождовац, присутне је на почетку вечери поздравио протојереј-ставрофор Дејан Дејановић.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/28.11.13_zbor_-_mr_vladan_tatalovic_-_o_molitvi_gospodnjoj_vozdovac_64kbps.mp3

 

 

 

Слово Љубве

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Igor87]

  On 24. 10. 2013. at 21:04, Milos94 рече

Има истине у томе, али да ли је само то довољно. Могу се сатима молити ако то није искрено. 

Како се фокусирати на саму срж, на саму суштину молитве. 

Брате, молитва је дар од Бога. Ти треба да се истрајно молиш, и када види Бог твој труд подарит ће ти дар молитве. Када то стекнеш, видићеш молитва ће ићи лагано. Ствар је у теби, да будеш истрајан. Најбоља молитва за вјежбу је "Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног". Одреди себи број пута колико ћеш је пута на дан изговорити док се срце и душа не загреју (50,100, 200 пута на дан). Свако добро

[Mironosica]

@@Igor87,

 

pa kad znaš već sve to zašto otvaraš temu o čamotinji ?

[jermel]

вреди и ово прочитати:

 

Колико се пута и кад говори "Господи помилуј"

 

 

Проф. Др Јован М. Фундулис



Зашто се «Господе помилуј» на разним службама некада говори једном, некада три, некада дванаест, четрдесет или чак, у време празника подизања Часнога Крста, и сто пута?



               У свештеном богослужењу су неке ствари разумљиве само када познајемо услове и начин размишљања људи старог доба. Данас бројеви, осим у неким изузецима, немају значење које су у оно време имали. Они не одређују наше поступке и нашу благочестивост, бар не у мери и величини у којој су они утицали на њу пре скоро две хиљаде година, у времену када су створени темељи наше литургијске праксе. Питагорејци су били створили целу теологију ο бројевима, чији одјек налазимо и у хришћанском предању. И у Старом Завету, као и у Новом, а особито у Откривењу Јовановом, су и у хришћанској теологији и у народној побожности одређени бројеви, као што су један, три, четири, седам, осам, дванаест и четрдесет, пуни извесног свештеног садржаја и символике. Број три је чак и данас, поред измене у начину размишљања под утицајем науке, и даље задржао своју свештеност као символ Свете Тројице, а многи људи број тринаест и даље сматрају магичним, злослутним бројем. Сетимо се и пометње која је створена око броја 666.


              За бројеве три, дванаест или четрдесет «Господе помилуј» у нашим службама, бројеве који засигурно нису случајни, посебно ћемо навести само тумачења која дају Свети Марко Ефески и Свети Симеон Солунски. Они не само да нам откривају смисао који је касније дат зарад образложења изабирања тих бројева, него засигурно и смисао који је утицао на њихов настанак. Тако Свети Марко образлаже да «дванаест пута» «Господе помилуј», које се говори након молитве Господње, бива «по образу... Апостола, којима је та света молитва првима предата», а «четрдесет пута», јер је то «часни... број, јер се Бог умилостивљује постом од толико дана» (Εξήγησις της Εκκλησ­ιαστικής ακολουθΕίας, πΕρί του μΕσονυκτικού). Πο Светом Симеону се «“Господе помилуј“ говори дванаест пута због дванаест сати дана и дванаест сати ноћи, на освећење наше и очишћене грехова почињених у њима» («Διάλογος», гл. 326. и 305.) «И... четрдесет на освећење свог времена живота нашега, јер је, као што неки кажу, десетак од триста шездесет и пет дана четредест дана, колико и јесте велики пост, и у свако време молитве се "Господе помилуј" изговара четрдесет пута за опроштење наших у сваком дану и сату неизрецивих грехова» («Διάλογος», гл. 325), или «То Богу приносимо као жртву десетка наших дана и сати» («Διάλογος», гл. 308). Опште је познато да понављање «Господе помилуј» три пута бива у част трију личности Свете Тројице.


              „Господе помилуј“ се пак изговара сто пута на сваки од пет пута уздизања Часнога Крста, као и при прозбама литије велике вечерње службе. Тај број се узима или да би изразио бесконачност, као што бива и у данашњем народном изразу «рекао сам то» или «урадио сам то сто пута», или је он пак предхришћанског порекла. Речи «на добро» («Επ' αγαθά») или «помоћ» («βοήθΕια») претворене у бројевне вредности грчких слова дају збир од сто: (Ε=)5+ (π=) 80+ (α=)1+ (γ=)3+ (α=)1+(θ=)9+ (α=)1=100 ί (β=)2+ (ο=)70+ (η=)8+ (θ=)9+ (Ε=)5+ (ι=)10+ (α=)1= 100. Тако је тумачено да комбиновање крста и грчког броја ρ (=100) у Христовом монограму значи «крст (или Христос) је наша помоћ».


               Сада, у службама даноноћног циклуса, на местима где дванаест или четрдесет пута сусрећемо «Господе помилуј» немамо само једну случајну употребу светих бројева само због светости броја. Они служе неком на први поглед неприметном литургијском циљу. Те службе (полуноћница, часови, међучасови, изобразитељна и повечерје) су чисто монашког порекла и у монашким обитељима постоји могућност да се оне врше заједнички, али и у келијама, од стране једног или многих монаха, уз учешће или без учешћа свештеника. Због тога је и улога свештеника, чак и ако је присутан, знатно ограничена. Најупечатљивији пример је изобразитељна служба (дакле, по обрасцу Литургије), која садржи све што је народ говорио за време Литургије Светог Јакова, дакле све што је народ говорио по поретку јерусалимског литургијског предања, из којег потичу службе дана и ноћи. Службе које смо навише навели, из разлога који смо поменули, немају ни велике, ни сугубе јектеније. Мислим да је ван сумње да су велике јекетније надомештене са дванаест «Господе, помилуј», «велико "Господе, помилуј"», дакле сугуба јектенија са четрдесет «Господе, помилуј», а вероватно и мала јектенија са три «Господе, помилуј». Толико је отприлике и понављања "Господе, помилуј» у одговарајућим случајевима, са тежњом да се заокуржи на најближи свештени број. Другим речима, и овде је, као и у изобразитељној служби, задржано одговарање народа, а изоставља се свештениково или ђаконово потицање народа, било због тога што свештеник не би увек учествовао у тој служби, било да би се пружала могућност за приватну употребу ове службе.

[JESSY]

Гост 279. духовне трибине у организацији храма св. Трифуна на топчидерском гробљу у Београду, одржане у згради Општине Вождовац, био је отац Сергије настојатељ Манастира Св. Вазнесења Господњег у Тушимљи. Он је беседио о „Значају молитве за живот православних хришћана“. Госта је, као и увек, са љубављу најавио и представио домаћин, протојереј-ставрофор Дејан Дејановић, старешина храма св. Трифуна.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/12/20.12.13_zbor_-_o._sergije_man._tusimlje_-_o_molitvi_tribina_279_64.mp3

[Guest]

ЗАШТО ТРАЖИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА ПОДУХВАТ И МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ РАДА

A+ A-

 

 

Зашто верници траже благослов за почетак подухвата. Пре почетка било ког посла и рада очита се молитва. Недељом се не ради.

 

Православни верници би требало да знају неколико једноставних ствари и принципа духовног живота који су везани за посао и рад. Осим суштинске заповести да се ради поштено, морално и у складу са 10 Божијих заповести, велика већина савремених верника није свесна неколико основних правила, а то су:

 

Благослов за подухват, молитва на почетку рада и недељом се не ради свештеник се моли

1. Благослов тражити за подухват. Рад на било ком новом подухвату, послу, пројекту, изградњи куће или некретнине, путовању, трговини, отварању фирме, чему год новом и крупном што у животу радите, треба да затражите благослов од својих родитеља и од свештеника. Треба тражити благослов да ваша намера буде у складу са вољом Господа и поретком који треба поштовати. Благослов вам је помоћ са Неба за ваш подухват.

 

2. Молитва на почетку рада. Све је на овом свету са допуштењем Господа. Зато се пред сваки посао или на почетку дана треба помолити за почетак посла, оног дневног, и за подухвате и работе које треба да се обаве. Молитва на почетку рада и посла треба да нас уз већ добијени благослов помогне да нам послови иду смирено, лако и успешно. Наравно, молитва на почетку рада и посла ће деловати само ако је Богу угодна, ако није за лоше циљеве и грешне ствари.

 

На крају дана треба се помолити за крај рада - Молитва по свршетку рада

 

3. Недељом се не ради. Недељом и великим црквеним празницима са црвеним словом се не ради. Господ је у Библији заповедио "шест дана ради а седми дан се одмарај и недељу посвети Господу". У знак поштовања према свим даровима које добијамо од Господа, у знак поштовања према милости и љубави према Творцу, недељом се не ради. Недељу посветите породици, одласку на литургију, духовном животу, шетњи у природи, одмору, породичним активностима.

 

Радећи недељом пркосите Господу, не поштујете Његову вољу и како кажу светитељи све што радите недељом неће вам се примати нити успевати. И навлачите грех на себе јер немате Божији благослов. А не радити недељом није тешко, само треба да одлучите да је недеља за вас слободан дан. Убрзо ћете уочити да је лако то организовати и питаћете се како до тога нисте дошлли раније.

 

Не ради се такодје када су велики Црквени празници који су обележени црвеним словом у црквеном календару. Тих дана поштујете светитеље који се прослављају и њихов благослов који нам дају. Сви они који мисле да тиме што не раде на црвено слово нешто губе, да неће зарадити, да је посао баш тада неопходан и слично, треба да буду свесни да ће им се ако поштују вољу Господњу и поштују празник, то све надокнадити на неки други начин - послови ће им боље ићи, више ће зарадјивати, боље ће живети.

 

Ко по природи ствари мора да ради на тај дан, лекари, ватрогасци, полицајци, дежурне службе, трговци, нека се помоле Господу и светитељу и замоле за разумевање и опроштај.

 

Ко верује, верује - "вера твоја спасла те је жено" - рече Господ Исус Христ жени која га је молила за помоћ.

 

Ко не верује, и њему нек је Бог у помоћи.

 

 

Молитва на почетку рада.

 

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. Амин.

 

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. Амин.

 

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. Амин.

 

Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца небеског, који си без почетка, Ти си рекао Твојим пречистим устима:

 

»Без мене не можете ништа чинити».

 

Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости Твојој.

 

Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа.

 

Амин.

 

Молитва по свршетку рада

 

Нека је благословено свето име Твоје; Господе Исусе Христе, Боже и Спасе наш, који си укрепио наше слабе снаге да данас завршимо овај посао наш и труд наш, Ти си Христе Многомилостиви, пуноћа сваког добра и награда свакога богоугодног труда и рада: испуни радошћу и весељем срца наша и дела руку наших укрепи и благослови, на славу светога имена Твог, и Беспочетног Оца Твог, и Божанског Духа Твог, Амин.

Монах Данило обновио манастир Дубраву

 

Како је монах Данило обновио манастир Дубрава на Златару уз молитву и Божију помоћ. Монах Данило објашњава да се ниједан посао не почиње без молитве, и да са молитвом све иде лакше и чуда се дешавају.

Манастир се налази у атару села Доброселица на Златибору, општина Чајетина.

 

 

27.11.2013

 

Извор: хттп://њњњ.бастабалкана.цом/2013/05/благослов-за-подухват-молитва-на-поцетку-рада-и-недељом-се-не-ради/

 

 

Манастир Лепавина

[Драган άσημος :)]

Да ли је за молитву потребно много ријечи?

[Столе]

Моја прва молитва. Тада нисам знао ни за молитвенике ни за остале гаџете. Само сам осећао потребу нешто да Му кажем:

Најбољи си и најлепши. Бољег, лепшег и већег од Тебе нема, нити је било нити ће бити.

Сад кад боље размислим - нисам тражио ништа. Можда ово и није права молитва. Само сам хтео да кажем колико Га ценим и волим. Нема везе. Рекао сам баш оно што сам хтео и онако како сам тада умео. Битно је да ме је разумео и да моје речи нису остале без одјека.

Тек после сам укапирао да постоје гаџети и да њих може да инсталира само духновник. Е мукица..