О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Aristotel]

Мало нам је да се само једном дневно прекрстимо...

Istina.

Рече један духовник да ако нам се сва наша молитва сведе на само једно ''Господе помилуј'' дневно, да ће непомјаник учинити све да нас ''убеди'' да нам је и то једно ''Господе помилуј'' непотребно.

I ovo je istina.

Моли ли се (и колико) наш верни народ?

Moli se "верни народ", jer da se ne moli ne bi bio "верни народ". Ali koliko ima onih koji su zaista "верни народ"? A koliko ima onih koji samo kažu ili samo misle da su "верни народ"?

[ego]

А када се молите, не говорите много као многобошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре но што га замолите. Овако се дакле молите:

Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје;

нека дође царство твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу;

хлеб наш насушни дај нам данас;

и опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим;

и не уведи нас у искушење, него нас избави од зла.

Јер ако опростите људима њихове грешке, опростиће и вама Отац ваш небески; ако ли не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити грешака ваших.

[мирођија]

Двадесет четири молитвице Светог Јована Златоуста,

према броју часова дана и ноћи

Дневне:

- Господе, не лиши ме небеских Својих добара!

- Господе, избави ме вечних мука!

- Господе, сагреших ли умом и мишљу, речју и делом, опрости ми!

- Господе, избави ме од сваког незнања и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости!

- Господе, избави ме од сваког искушења!

- Господе, просветли моје срце које помрачи зла жеља!

- Господе, ја као човек сагреших, а ти као милостиви Бог, помилуј ме, видећи немоћ душе моје!

-Господе, пошаљи ми у помоћ благодат Своју да прославим свето Име Твоје!

- Господе Исусе Христе, запиши мене, слугу Свога, у књигу живота, и подари ми добар крај!

- Господе, Боже мој, иако ништа добро не учиних пред Тобом, ипак ми дај да по благодати Твојој поставим добар почетак!

- Господе, окропи срце моје росом благодати Твоје!

Ноћне:

- Господе, у покајању прими ме!

- Господе, не остави ме! Господе, не уведи ме у напаст!

- Господе, подај ми мисао добру!

- Господе, подај ми сузе и сећање на смрт и умилење!

- Господе, подај ми помисао за исповедање грехова мојих!

- Господе, подај ми смерност, целомудреност и послушност!

- Господе, подај ми трпљење, великодушност и кротост!

- Господе, усади у мене корен добара, страх Твој у срце моје!

- Господе, удостој ме да Те љубим свом душом својом и мишљу, и да у -свему творим вољу Твоју!

- Господе, заклони ме од неких људи и бесова и страсти, и од сваке друге неприличне ствари!

- Господе, знаш да чиниш, како Ти изволиш нека буде воља Твоја и у мени грешноме, јер си благословен у векове! Амин.

[мирођија]

Молитвено уздисање мајке за своју децу

Боже, Творче свих ствари!

Додајући милости милост, Ти си ме учинио достојном да будем мајка породице; благост Твоја подарила ми је децу, и ја се усуђујем да кажем: они су Твоја деца! Јер си им Ти даровао живот, оживео их бесмртном душом, препородио их крштењем за живот, који је у складу са Твојом вољом, усвојио си их и примио у недра Своје Цркве.

Господе! Сачувај их у благодатном стању до краја живота, удостој их да буду причасници тајни Твог завета.

Осветљуј их Твојом истином.

Нека је свето у њима и кроз њих свето Име Твоје!

Пошаљи ми Твоју благодатну помоћ у њиховом васпитању за славу Имена Твог и за корист ближњих!

Даруј ми за то начине, стрпљење и снагу!

Научи ме да усадим у њихово срце корен истинске мудрости - Твој страх!

Озари их светлошћу Твоје премудрости, која управља космосом!

Да Те заволе свом душом и мишљу својом.

Да се приљубе уз Тебе свим срцем и целог свог живота да се плаше речи Твојих!

Даруј ми разум да их уверим да се истински живот састоји од поштовања Твојих заповести.

Да рад, који се учвршћује побожношћу, пружа у овом животу оно што им треба, а у вечности, неизречено блаженство.

Откриј им разумевање Твог закона!

Нека до краја својих дана раде у осећању Твоје свудаприсутности!

Усади у њихово срце презир и гнушање према сваком безакоњу.

Нека буду непорочни на путевима Твојим.

Да имају на уму увек да си Ти, Свеблаги Боже, Ревнитељ закона и правде Твоје.

Сачувај их у целомудрености и страхопоштовању према имену Твом!

Да не срамоте Цркву Твоју својим понашањем, него да живе по њеним упутствима!

Дај им полета у жељи за корисним учењем и учини их способним за свако добро дело!

Да стекну праву представу о оним предметима, чији су подаци неопходни за њихов положај; да се просветле знањима благотворним за људски род.

Господе! Умудри ме да утиснем неизбрисивим цртама у уму и срцу моје деце мудрост да беже од пријатељства са онима који не знају за Твој страх, да им усадим мудрост за одлучно удаљавање од сваког савеза са безаконицима.

Да не слушају покварене разговоре.

Да не слушају лакомислене људе.

Да их не сврате са Твога пута ружни примери.

Да се не саблазне тиме што је понекад пут безаконика успешан у овом свету.

Оче Небески!

Даруј ми благодат да свестрано пазим да не саблазним децу своју мојим поступцима, већ, стално имајући у виду њихово понашање, да их одвраћам од заблуда, исправљам њихове грешке, обуздавам њихову тврдоглавост и самовољу.

Да се уздржавају од тежњи ка сујети и лакомислености.

Да се не заносе безумним помислима.

Да не иду за својим срцем.

Да се не погорде у својим помишљањима.

Да не забораве Тебе и Твој закон.

Да безакоње не уништи њихов ум и здравље.

Да греси не ослабе њихове душевне и телесне снаге.

Судијо праведни, који кажњаваш децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена, одврати такву одмазду од деце моје; не кажњавај их за моје грехе, већ их покропи росом благодати Твоје, да напредују у врлини и светости, да узрасту у благонаклоности Твојој и у љубави благочестивих људи.

Оче штедрости и сваког милосрђа!

По родитељском осећању ја бих желела својој деци свако изобиље земаљских блага, желела бих им благослов од росе небеске и од земаљског ђубрива, али нека буде с њима света воља Твоја!

Уреди њихову судбину по Твојој благонаклоности:

Не лиши их у животу насушног хлеба.

Пошаљи им све неопходно време за стицање блажене вечности.

Буди милостив према њима, кад сагреше пред Тобом.

Не окривљуј их за грехе младости и незнања.

Учини њихова срца скрушеним кад се буду противили руководству Твоје благости.

Казни их и милуј, упућујући их на пут, благоугодан Теби, али их не одбаци од лица Свога!

Прихвати са благонаклоношћу њихове молитве, даруј им успех у сваком добром делу.

Не одврати лица Свог од њих у дане њихове жалости, да их не снађу искушења која премашују њихове снаге.

Осени их Својом милошћу, нека иде Твој анђео с њима и сачува их од сваке несреће и злог пута.

Свеблаги Боже!

Учини ме мајком која се весели због деце своје, да она буду моја срећа у све дане живота мог и ослонац мој у мојој старости.

Удостој ме, мене која се уздајем у Твоје милосрђе, да станем с њима на страшном суду Твом и да са недостојном одважношћу кажем: ево мене и деце моје коју си ми Ти дао, Господе!

Да заједно с њима, прослављајући неизречену благост и Твоју вечну љубав, хвалим пресвето Име Твоје, Оче, Сине и Душе Свети, у векове векова. Амин.

[мирођија]

МОЛИТВА ЗА СПАС ЗЕМАЉА ПРАВОСЛАВНИХ

Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чинишчудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смиренеслуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељискупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше.И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас ида се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш.И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама ти се молимо:помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе именаТвог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их јеБог, и нема Онога ко их избавља и спасава већ да познају свинароди да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићиванаТвојом влашћу. Амин.

[мирођија]

МОЛИТВА У СВАКО ДОБА

Христе Боже, Коме се у свако време и свакогачаса клањају и Кога славе и на Небу и на земљи, Дуготрпељиви,Многомилостиви, Многосажаљиви, Који праведнике љубиш, а грешникемилујеш и све зовеш спасењу обећањем будућих добара, Ти Господе,у овај час прими и наше молитве и управи живот наш заповестимаТвојим душе наше освети, тела очисти, расуђивања исправи,мисли избистри и избави нас од сваке жалости, зла и бола.Огради нас Светим Твојим Ангелима, да њиховим мноштвом чувании вођени стигнемо до јединства вере и познања неприступнеТвоје Славе, јер Си благословен у веке векова. Амин.

[мирођија]

МОЛИТВА СВЕТИХ ОПТИНСКИХ СТАРАЦА

Господе, дај да са душевним спокојем примимсве што ми донесе наступајући дан и да се свецело предам вољи Твојој Светој. Упућуј ме и помажи сваког часа у току овогадана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим душомспокојном и са чврстим уверењем да у свему бива Твоја Светавоља. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима иречима. У свему непредвиђеном што ме задеси, не допусти дазаборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно иразумно опходим са сваком чланом своје породице и са својимближњима, да никог не смућујем и не ожалостим. Господе, дајми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у токудана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим,да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.

[мирођија]

МОЛИТВА ЗА ПОМИРЕЊЕ ЗА ОНЕ КОЈИ СУ У ЗАВАДИ

Владико, Човекољупче, Царе векова и добара Дароватељу, Који си непријатељства преграду разорио и мирподао роду људскоме, даруј и сада мир слугама Својим (имена):укорени у њих страх Свој и међусобну љубав утврди, угаси свакураспру, отклони од њих све саблажњиве несугласице. Јер Тијеси Мир наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Духу Светоме,сада и свагда и у векове векова. Амин.

[мирођија]

Молитва за умножење љубави

Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај.

Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.

[мирођија]

МОЛИТВА ЗА РОДИТЕЉЕ

О Милостиви Господе и Боже који си заповедио да поштујем оца и мајку, и заиста си до смрти сам показао скромну послушност Твојим родитељима, из дубине душе молим Ти се, о Исусе Христе, Боже мој, чуј моју молитву и помилуј моје родитеље који ме подижу у Твојој благодати и љубави. Заштити их од ђавола, опасности и болести, даруј им здравље и милостиво излиј на њих Твоје богате дарове. Благослови њихове напоре и дела, помилуј их по великој милости Твојој, да би ти верно служили и да кроз њих и ја будем достојан да Те славим и служим. Амин.

[мирођија]

МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ

Господе Исусе Христе, који си сам био дете, и који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде.

Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, који си једини Спас и Избавитељ њихов.

Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних.

Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота.

Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха. Спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела.

Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града, на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.

[мирођија]

ТРОПАР КРСТУ И МОЛИТВУ ЗА ОТАЏБИНУ

Спаси,Господе, људе Своје и благослови наследство Твоје, победу над противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадални  народ наш.

[мирођија]

МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.

Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

Амин.

[Vlatka]

www.pravoslavlje.org.yu

Spoljašnji izraz unutrašnje molitve

Petar Drobac

I stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos duh životni, i posta čovjek duša živa (1 Moj 2,7).

Od prvog trenutka svog bivstvovanja na zemlji, čovek postoji kao jedinstvo tela i duha, u njemu se stapaju prah zemaljski i duh životni. Dok im je volja još uvek bila istovetna sa voljom Božjom, Adam i Eva su bili slobodni od grešnih misli i dela. Greh koji su počinili, kušanje od ploda drveta poznanja dobra i zla, najpre se uobličio u Evinom umu, a zatim se projavio i na spoljašnji, fizički način, samim jedenjem ploda. Tako su se Adam i Eva udaljili od Boga, Istočnika Života i postali podložni bolesti, bolu i smrti. Jednako biva sa svakim grehom: najpre podležemo iskušenju u mislima, a zatim grešnu misao sprovodimo u delo. Razmislimo, dakle, koliko je Bogu ugodan naš trud da se popravimo u oba ova vida ljudskog delanja: ne samo da osvećujemo um svoj molitvom i prihvatamo Njegovu volju kao svoju, već da volju Božju izvršavamo i na vidljiv, telesan način, jednom rečju da se molimo i dušom i telom. Na našem putu približavanja Bogu, putu oboženja, svaki naš trud mora biti delo kako naše duhovne prirode, tako i telesne, trud celokupnog našeg bića. Na taj način mi prinosimo obe svoje prirode u slavu Gospoda: Proslavite, dakle Boga tijelom svojim i duhom svojim, jer su Božji (1 Kor 6,20).

Svakome ko prvi put uđe u pravoslavni hram odmah će privući pažnju ophođenje vernika, koji na veoma vidljiv način izražavaju svoju molitvenost. Posetilac će, u bilo kom pravoslavnom hramu, videti kako se vernici često osenjuju znakom krsta, čine pojasne i zemne poklone, kako celivaju ikone, svete mošti, krst i ruku sveštenika. Čuće i pobožno pojanje, osetiće miris tamjana, videti odsjaj zlata. Na svetoj Liturgiji, prisustvovaće Pričešću vernih, a na svakom bogosluženju bez izuzetka, pažnju će mu privući lepota koju čovek upija dušom, ali i svim telesnim čulima. Neki od ovih spoljnih, telesnih izraza molitve će verovatno kod posetioca naići na negodovanje: zbog čega su sve te spoljne radnje potrebne da bi se čovek molio? Zar molitva nije lična, unutrašnja stvar svakog od nas? Naravno, ako u našem srcu nema prave, skrušene molitve, onda je i spoljni izraz, bilo da se radi o krsnom znaku, metaniji (poklonu), ili smirenom ponašanju uopšte, bespredmetan i beznačajan, nalik na molitve fariseja koje Hristos odlučno odbacuje (Mt 23,27–28, Isa 29,13, itd). No, ako su telesne radnje izraz prave, duhovne molitve, tada celo naše biće učestvuje u molitvi. Budući da su i čovečje telo i duša ogrehovljeni, jasno je da je potrebno da i duša i telo zajedno rade na spasenju.

Pogledajmo nekoliko uobičajenih, svima poznatih spoljnih izraza molitve i unutrašnjeg stanja duše koje te fizičke radnje oslikavaju.

  Metanije

Uz osenjivanje krsnim znakom, često činimo pojasne poklone, dodirujući pod prstima desne ruke (mala metanija). Ova radnja u mnogovekovnoj tradiciji Crkve označava veliko poštovanje i ljubav koju vernik oseća pred Gospodom i Njegovim svetima, a ujedno je i odraz najdublje pažnje koja je prisutna u našim molitvama. Metanije činimo pred ikonama na kojima je oslikan lik svetitelja ili samoga Gospoda. Klanjajući se, mi se ne klanjamo ikoni, već samome Gospodu, Bogomajci ili Svetiteljima Božjim. Čineći metanije pred episkopom ili sveštenikom, takođe na taj način izražavamo svoje poštovanje. Metanišemo i za vreme molitve na bogosluženjima i kod kuće, uvek kada smo pozvani da uznosimo slavu Gospodu i Tvorcu našem.

Reč metanija doslovno znači „promena mesta“, promena pravca, pokajanje i ostavljanje greha. Prilikom velikog poklona padamo na kolena, oslanjajući se dlanovima o pod, dodirujemo čelom zemlju, a zatim se ponovo podižemo i stojimo uspravno. Na ovaj način svesno pokazujemo svoju želju da se pokajemo i svoju rešenost da, s Božjom pomoću, ostavimo greh i krenemo drugim putem, drugim pravcem, sa drugačijim duhovnim nastrojenjem od prethodnog. I rekoh: Žalosna je za mene ova promjena desnice višnjega. (Ps 77,10). U duhovnom smislu, velika metanija predstavlja obnavljanje Krštenja, odricanje od đavola i povratak na uzanu stazu koja vodi Bogu; ona je ponovno pogružavanje u vodu krštenja i naše sa-vaskrsavanje sa Hristom. Ona svedoči naše uverenje da smo iz korena promenili svoj pravac, krenuli jednosmernim putem, bez povratka na stari način života. Ovaj divan način izražavanja pokajanja koristi se tokom cele godine (osim na nedeljnoj Liturgiji i o velikim Praznicima), no najčešće za vreme Velikog posta, kada se pripremamo da dočekamo praznik Vaskrsenja Gospodnjeg.

Odeća

Valja pažljivo razmisliti o odevanju kada se spremamo za odlazak u hram Božji. Molitvi se uvek pristupa sa smirenošću, jer žrtva je Bogu i Bog neće odbaciti duh skrušen, srce skrušeno i uniženo (Ps 50,19). Stid koji su Adam i Eva u Vrtu Edemskom osetili pred Bogom zbog svoje nagote je isti stid koji i mi danas osećamo. Kada ulazimo u dom Božji i stojimo pred Njim, valja nam se pobrinuti da pokrijemo svoju telesnu nagotu, na isti način kao što se trudimo da se popravimo u svom duhovnom nastrojenju. U Vrt Edemski moramo ući, dakle, obučeni u odeću koja nas pristojno pokriva; no, kada jednom uđemo u Vrt, Gospod će nas Sam odenuti u čistu, belu rizu spasenja. Poznato nam je da, kada stanemo na molitvu u svome domu, u samoći, moramo najpre odbaciti svaku svetovnu misao i brigu, kako bismo mogli da se usredsredimo na reči molitve i kako ne bi naša molitva bila zaludna. Kada se ovako pripremamo za molitvu kod kuće, zar nije potrebno još više da se trudimo da na zajedničkoj molitvi, u hramu Božjem, ne odvlačimo pažnju bratiji i sestrama i da svojim stavom, ponašanjem ili odećom ne ometamo njihovu molitvu? Kada se spremamo za odlazak u hram, zapitajmo se: idem li ja to u hram Božji sa željom da privučem pažnju svoje sabraće odećom ili delovima tela za koje smatram da su privlačni? Zašto toliko vremena provodim pred ogledalom kada se spremam da pođem na službu? Ljudi i žene u hramu treba da budu obučeni pristojno, odeća ne sme biti tesna, ne sme razotkrivati delove tela koji privlače pažnju drugih. Žene u hramu (a i drugde) ne bi trebalo da nose mušku odeću. Odeća bi trebalo da bude čista i jednostavna, bez velikih natpisa, na primer sportskog kluba ili omiljene rok grupe, primerena Trpezi na koju smo svi pozvani. Apostol Pavle nas uči da žene treba da pokriju glavu kada se nalaze u hramu. To je sasvim razumljivo ako znamo da je hram Božji mesto molitve, dakle mesto gde je potrebno na svaki način iskazati svoju smirenost pred Bogom i odagnati svaku drugu misao. Moramo se potruditi da odstranimo sve što hrani našu sujetu (u ovom slučaju je to „frizura“) i što odvlači pažnju drugim vernicima: nakit, šminka, jaki mirisi, kratke suknje, tesne farmerke. Sve to što činimo radi neke „privlačnosti“ i „lepote“ ne može da se meri sa lepotom kojom nas je Bog obdario stvorivši nas po Svome liku i podobiju. Svaki pokušaj da se svojoj sabraći u hramu prikažemo u što privlačnijem svetlu znak je da u hram ne dolazimo radi zajedničke molitve sa njima. Ovo se odnosi i na muškarce i na žene podjednako. Svi smo ljudi i svi smo slabi: svakome od nas se pruža prilika da ne odmaže braći i sestrama u molitvi.

Celivanje svetinje

Osim što svoje veliko poštovanje svetinje iskazujemo malim i velikim poklonima, isus-sinai, ili celiv, je takođe način iskazivanja poštovanja. Kada se približimo ikoni, uvek se prekrstimo, poklonimo se, a zatim celivamo svetitelja koji je izobražen na ikoni. Kada bi svetitelj pred čijim se obrazom na ikoni klanjamo, ili sam Gospod Isus Hristos, stajao pred nama, da li bismo smeli da ga celivamo u usta ili lice? Naravno da ne! Celivali bismo im ruke, stopala, krajeve odežde, Krst koji drže u ruci ili Sveto Jevanđelje. Stoga, ni kada kad celivamo ikonu, ne smemo ljubiti lice svetitelja, već ruku, Krst ili rizu. Imajmo uvek na umu da klanjajući se pred ikonom i celivajući je, mi se klanjamo i celivamo živog Svetitelja Božjeg, stoga vladajmo se kao da su oni stvarno pred nama.

Ovo je samo nekoliko primera spoljnjeg izraza unutrašnje molitve koji se najčešće mogu zapaziti u našim crkvama. Ipak, postoji jedan primer nad primerima koji u sebi sažima celokupno Sveto pismo i svaku reč izrečenu i zapisanu rukom svetih Otaca Crkve. Niko od nas nije dostojan da piše o ovme, no sam Gospod nam je zaveštao ove reči: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim... Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Mt 22,37–39). Budući da su ovo reči samoga Gospoda, jasnijeg izraza naše vere nema: delima svojim moramo pokazivati ljubav prema Gospodu i svojoj braći i sestrama u Hristu. Ovo je nešto što ne smemo odlagati do sutra. 

© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/939/tekst/spoljasnji-izraz-unutrasnje-molitve/

[Vlatka]

Koliko praktikujemo ovako ispoljavanje unutrašnje molitve? Kako naša okolina reauguje na spolajšnje izraze unutrašnje molitve? Ponekad čak i u Crkvama moramo imati hrabrosti da ispoljimo ono što osjećamo.

Da li smo ponekad licemjeri kada je u pitanju javno iskazivanje naših molitvi ili molitvi drugih?

Neka nam Gospod da da uvijek imamo dovoljno ljubavi u srcu kako naši spoljni izrazi molitve ne bi bili na sablazan drugima a nama na štetu. 70zfof0qsamomolitva