Православна порука, мисао дана....

[Рапсоди]

On 17/04/2016 at 16:38, JESSY рече

Непажљиви смо, живимо расејано, не сећамо се шта је било јуче, не видимо да смо некога гурнули, према некоме били груби, да некога нисмо приметили... Потребна је пажња да човек размишља и да не живи по стихијама свог унутрашњег живота и осећањима, већ да живи у потрази за Богом. Управо то се назива непрестана молитва. Ви мислите да је непрестана молитва да се све време говори: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени грешном.“ То значи стално живети у присуству Божијем и одрећи се своје воље. Само тако човек може да се моли непрестано 24 часа.

Бест ин д бест .....

[JESSY]

Уистину, када благодат дејствује у теби треба да се уплашиш. Ако пак видиш да те муче искушења и да те са свих страна опколила тескоба, тада се радуј. Не жалости се, не тугуј, не очајавај. Сакупи снагу у себи, јер ће доћи утеха и радост.
Ти говори овако: „Буди одважна, душо моја. То је искушење, проба и тескоба, након чега ћеш много дана имати мир, радост и благодат. Кажи: „Благодарим Ти, Христе мој, јер си ми у тескоби дао простор ... и карајући покара ме... и изведе у покој душу моју” (в. Пс 4, 1; 117, 18 и 65,12).

[JESSY]

Борбом против туге

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима. Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити.

Св. Јефрем Сиријски 

[JESSY]

Послушај! Сам Бог каже:

''и призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме''(Пс. 49, 15).

Невоље нас утврђују у вери и уче да светску славу сматрамо ништавном.

Чврсто веруј да нас, без Божијег допуштења, никаква патња или туга не могу посетити, нити длака са главе пасти. Иако смо склони да за своју несрећу окривљујемо зле намере или слабости ближњега, то су, у стварности, само средства у рукама Божијим, средства нашега спасења. Стога, имајмо срца и молимо се нашем Господу, Који стално бди над нашим спасењем и подређује му и оно што сматрамо срећом и оно што сматрамо несрећом.

(старац Макарије Оптински)

 

[Данче*]

Спасење је доступно свима који вером приме ИСУСА ХРИСТА за Господа и Спаситеља. Он је својом смрћу, проливеном крвљу и славним васкрсом постигао вечно искупљење за све који га верују. Спасење примате вером уз подсредство Светога Духа. Исус Христос ни једног човека не оставља у незнању Спасоносне Истине. Он не гледа на време незнања, него позива све људе. Он позва и Тебе, да дођеш к Њему и да спаси све који му приђу. Он не гледа ко је ко, Бог не гледа човека, као што то човек гледа у очи човечије, Бог гледа у срце човечије. За Њега нема безвредних особа, нити му је мило да ико страда.

[PredragVId]

Силазак у Ад

 

Молим за душе адске,

за грехе се њихове кајем.

Спрам иконе ове храмске

на жртву молитву дајем.

 

Молим за људске грешне,

молим те тела свелог,

молим за ране тешке

казана сумпорног целог.

 

Слабе душе пале

распусти одмах, сад,

силазим погнуте главе

у болан, суморан Ад.

 

Сузом молитве храмске

у Аду се јавио срам.

Призване душе адске

на трен видеше дан.

[PredragVId]

Господе  Исусе Христе, Сине Божији помилуј ме грешнога.

[JESSY]

 Господ каже: "У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16, 33)". То је рекао Бог који је дошао на земљу и читавог живота патио и страдао. Најзад, како је завршио? Био је подигнут на крст као проклетник, да би уклонио препреку проклетства.

Страшан бол потресао је срце Богочовека и Он је крикнуо: "Боже мој, зашто си ме оставио?" Земља се затресла, а храмовна завеса поцепала се на средини, што се могло и чувствено видети, Исто тако, на духовном ( умном, поетском) плану, до темеља је срушен непробојан зид проклетства који је стајао између Бога и човека. Када је Исус издахнуо, сјединило се оно што је претходно било раздвојено. Човек није више био само пријатељ Божији, него је постао Његов сродник, задобио је благодат усиновљења и постао "наследник Божији и санаследник Христов". Човечанство је дало Пресвету Приснодјеву да буде Мајка Сину, и Христос је од Њене пречисте крви добио тело. Та обожена људска природа седи са десне стране Бога Оца, и Бог се види на небесима, где му се у тој људској природи клањају ангели

 

 

Старац Јефрем Филотејски

[JESSY]

Најмоћнија реч, која може да користи другоме, јесте пример нашег живота.

старац Клеопа

[Данче*]

Нама је сигурна победа. Ми ћемо сигурно победити вас кроз смрт за Господа Христа. Јер ми не можемо да се боримо са вама непријатељима, али ето, Господ Христос се бори за нас, кроз наше страдање. Само трпљењем спасавамо душе своје. Не боје се они који су с вером. Бој се онога што убија људскост.

Свети Григорије Ниски

[JESSY]

 

Нарастајућа сујета захтева све веће и веће апетите, а најважнија храна егу јесте пажња других људи. Њихово уважавање, усхићење, узбуђење. Пораст пажње према сопственој личности захтева поклоњење истој. И полако прераста у култ личности: обичан човек себи почиње да приписује божанска својства, и настоји да створи, или пронађе, одговарајуће учење, које ће оправдати његову божанственост. Нарасла манија сопствене величине тражи пут ка међународној слави, проглашавајући себе, у гордости својој, спаситељем целог човечанства. Ево где је извор огромног таласа експанзије, и свеопште распрострањености источњачких, неоисточњачких и окултних учења која данас преживљавамо.
 

отац Владимир Јелисејев

[Данче*]

Oпростити, значи тишином покрити нечији грех.

Св. Владика Николај Велимировић

[Биљана 1234]

Међу је поставио око воде.

Ето узде за водену природу! Ти се још не дивиш овоме, не најежиш си при помисли да она на себи, у маленој барци, помоћу ветра, носи земаљског путника којем су, ради потребе човекове, повезани и море и копно, да би се све што је удаљено међу собом повезало у једно и јединствено?

Св. Григорије Богослов

[Биљана 1234]

ваздух – та колица пернатим животињама, та седалица ветровима, ваздух – који пријатно разблажује годишња доба, оживотворава жива бића или боље рећи, чува душу у телу, ваздух – у коме су тела и са којим је реч, у којем је светло и оно што се осветљава, а такође и гледање које кроз њега протиче

св. Григорије Богослив

[JESSY]

Бриге о свакодневним стварима као магла прекривају мисаони хоризонт душе, помрачују очи срца и свезују душу. Стога се немој узнемиравати ни око чега, него, према поуци духовног апостола, сву своју тугу и бригу положи на Господа. Не губи време: То је најава нових и већих доброчинстава Господњих према теби!

Св Јован Кронштатски