Лепо писаније и сродна сочињенија

[Ненад Р.]

Има много добри људи који су далеко од вере и ја се надам и молим Бога да приђу вери својој јер само тако могу зарадити царство Божије.

[Иван Ивковић]

http://blogs.ancientfaith.com/roadsfromemmaus/2010/07/30/the-gospels-good-soil/

 

Бог не гледа ко је ко.

Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагријешише, по закону ће се осудити

(Јер пред Богом нијесу праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

Јер кад незнабошци не имајући закона сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон:

Они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему преко Исуса Христа.

(Рим. 2,11-16)

[Иван Ивковић]

Чудо на вечерна богослужба во Куманово

 

 

https://www.pouke.org/forum/statuses/user/11686-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8/?status_id=26415

 

[JESSY]

Вера је први услов који је потребан за оправдање; она је почетак спасења људи и основа свег оправдања.

 

“А без вјере није могуће угодити Богу” (Јевр. 11, 6).

“Благодаћу сте спасени кроз вјеру” (Еф. 2, 8).

“А све што није од вјере гријех је” (Рим. 14, 23) (1, 4).

 

“Не оправдавамо се сами собом, нити својом мудрошћу, нити разумом, нити побожношћу или делима која чинимо у светости срца, већ помоћу вере којом је Сведржитељ Бог од века све оправдао.” Св.Климент, епископ Римски (3, 63).

 

arh.Lazar A.

[Guest]

Raj se nalazi samo tamo gde moje znaci tvoje ili nase, gde ja nisam ziv ako nema tebe i nas, sabranih zauvek u Jednom Koji je Sveta Trojica.

[Иван Ивковић]

 

https://www.pouke.org/forum/statuses/user/17513-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0/?status_id=26501

[Данче*]

Моли се Царици Небеској

Мати Божија!Утешитељице тужних,Радости оних који су клонули,Надо ожалошћених,ободрење малодушних!Утеши моју напаћену душу која Ти са вером прибегава,разагнај олујне облаке туге који су помрачили моју душу ,објасјај ме светлошћу Твоје спасоносне благодати,даруј ми да те увек проналазим као сигурну Помоћницу,слатку утеху ,мир и спокојство.Свакој жалосној души која те као силну Помоћницу призива увек ћеш помоћи да се утеши и умири,јер уз Твоје заступништво ништа није немогуће,Неневесна Мати.Изабрана Војвоткињо,Заступнице и Уточиште читавог света,помози мени који се и због најситнијих искушења пометем и постанем малодушан,јер ти увек прибегавам са вером,љубављу и надом.

 

Текст из Валаамског Отачника

[Иван Ивковић]

Љубав, каже, не очајава због оног којег љуби, него се нада да ће он свагда усходити ка бољем. То је рекао онима који су очајавали. Ако се, мимо очекивања, и догоди да љубљени обитава у злу, она одважно подноси његове недостатке. Она, каже, све трпи. То је упућено онима, који лако осете непријатељство.

 

Тумачење Химне Љубави Св.Ап.Павла-по Св.Теофилакту Охридском

[Драшко]

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CBsQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.pravoslavlje.net%2Findex.php%3Ftitle%3D%25D0%25A7%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259A%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B0&ei=blEwVIXgONWxaZ_OgJAE&usg=AFQjCNHAXwQhNCB1sqaS5bgxe3vKc966pQ&sig2=XTho6y3upnEO1wRvCK6hiA

[Данче*]

Шта да ти принесем Господе, за све дарове Твоје, којима ме непрестано штедро дарујеш? Једино веру своју, јер дела немам која ме оправдавају јер никакво добро не учиних пред Тобом. Но и вера је моја дар Твој; ипак Твоје од Твојих принесено Теби прими. Јер све је Твоје, и сви ми смо Твоји; Ти си најсавршенији Прволик наш, ми смо слике Твоје неизрециве славе, иако носимо ране Грехова, смилуј се Господару на своје створење, и очисти Својим милосрђем и дај нам жељену отаџбину чинећи нас опет житељима раја. Уклони од нас телесне страсти, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и Говорећи све што је Теби угодно.

[Иван Ивковић]

Шта да ти принесем Господе, за све дарове Твоје, којима ме непрестано штедро дарујеш? Једино веру своју, јер дела немам која ме оправдавају јер никакво добро не учиних пред Тобом. Но и вера је моја дар Твој; ипак Твоје од Твојих принесено Теби прими. Јер све је Твоје, и сви ми смо Твоји; Ти си најсавршенији Прволик наш, ми смо слике Твоје неизрециве славе, иако носимо ране Грехова, смилуј се Господару на своје створење, и очисти Својим милосрђем и дај нам жељену отаџбину чинећи нас опет житељима раја. Уклони од нас телесне страсти, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и Говорећи све што је Теби угодно.

 

Пресвета Богородице, Дародарилице, спаси нас. Тебе славимо, Дародарилицу, која си чудесима многим прославила Сина својега и себе, Дјево Богомати; освети нас славом твојом неизреченом, Дародарилице, и спаси душе наше.

Чајниче се радује теби, Богорадована, као драгоценој ризници небеских дарова; обдари и нас милошћу својом, Дародарилице, и испроси нам благодат Духа Светога што истином просвећује и освећује душе наше.

Дарове дарујеш свакоме ко име твоје са вером и надом спомиње, и свакоме ко се пред ликом твојим чудотворним моли: слепима вид, раслабљенима снагу, бездетнима потомство, тужнима утеху, покајницима очишћење. Стога те у љубави прослављамо, Дародарилице, и под твоју заштиту душе наше стављамо.

Небеска славо и Чајничка похвало, радуј се! Из твога девичанског тела засијала је радост свему свету; нека и из твоје чудесне иконе сија радост свима нама, који се теби вазда радујемо и из дубине душе кличемо: Радуј се, Зоро нашега спасења, радуј се, Дародарилице, обрадуј нас сваким добрим даром. 

[Данче*]

Човек којим нешто влада и који нема снаге да се одрекне онога што није корисно за њега - зар се може звати слободан? Колико људи су себи уништили живот јер нису могли да се одрекну нездраве хране, иако су знали да им није корисна. Покушавали су да је одбаце, али су изгубили битку са угађањем стомаку. Зар је то слобода? Не, то је право ропство! Управо тако, јер ''сваки који чини гријех роб је гријеху'' (Јн.8:34); ''јер од кога је ко побијеђен томе и робује.'' (2 Петр.2:19)''

 

Ђакон Георгије Максимов

[Иван Ивковић]

Неће дух мој до века пребивати са овим људима, јер су плот. (Пост.6,3)

Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви! (Јер. 48,10)

http://dobrilodedeic.wordpress.com/page/17/

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије служио је у понедјељак 7. марта у Цетињском манастиру Вечерњу службу на којој се чита Покајни канон Светог Андреја Критског:

 

• Преузмите аудио датотеку

[JESSY]

"Човек је узалуд стекао неку ствар ако је не налази када
му је потребна, премда је баш због тога набавио. Такав је и онај који
говори: "Бојим се Бога", а страх Божији не налази онда када је
постављен у околности у којима му је потребан: када је неоходно да
поговори са неким и када осећа или напад гнева и дрске неуздржљивости,
или позив да поучава ономе што сам није остварио, или покрет
човекоугађања, или жељу да постане познат међу људима, или пројаву
осталих страсти. Пошто у то време не налази у себи страх Божији, сви
његови напори су узалудни''

 

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

[Данче*]

Да ли човек може да живи без Бога?

Супротно тврдњама атеиста и агностика током векова, човек не може да живи без Бога. Човек може да живи смртни живот а да не уважава Бога, али сви су свесни да Бог постоји.

Бог је као Творац извор људског живота. Рећи да човек може да постоји без Бога значи рећи да сат може да настане без оног који га је створио или да прича може да настане без оног који је испричао. Ми своје постојање дугујемо Богу према чијем лику смо створени (1. Мојсијева 1:27). Наше постојање зависи од Бога, без обзира да ли признајемо да он постоји или не.

Као Сведржитељ Бог непрекидно даје живот (Псалам 104:10-32). Он је живот (Јован 14:6), и Христова сила одржава целу творевину (Колошанима 1:17). Чак и они који одбаце Бога од њега добијају своју храну: "Да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима”. (Матеј 5:45). Мислити да човек може да живи без Бога значи претпоставити да сунцокрет може да настави да живи без светлости или ружа без воде.

Као Спаситељ, Бог даје вечни живот онима који верују. „У њој беше живот, и живот беше светлост за људе.” (Јован 1:4). Христос је дошао да можемо да имамо живот и да га имамо "у изобиљу“ (Јован 10:10). Сви који се поуздају у Њега имају обећање да ће са Њим провести вечност (Јован 3:15-16). Јер да би човек заиста живео мора да познаје Христа (Јован 17:3).

Без Бога човек има само физички живот. Бог је упозорио Адама и Еву да ће сигурно умрети оног дана када га буду одбацили (1 Мојсијева 2:17). Као што знамо, они су били непослушни, али нису тог дана умрли физички, већ духовно. Нешто у њима је умрло – духовни живот који су познавали, заједница са Богом, слобода да уживају у њему, невиност и чистота у души – све је нестало. Адам, који је био створен да живи у заједници са Богом био је проклет да живи потпуно телесним животом. Оно што је Бог наменио да постане слава из праха, постало је прах из праха. Баш као и Адам, човек без Бога данас и даље функционише као земаљско биће. Таква особа може да изгледа срећно. На крају крајева, постоји уживање и радост и у овом животу. Међутим, чак ни та уживања не могу да се до краја приме без Бога.

Неки од оних који одбаце Бога живе у забави и уживањима. Њихова телесна трагања наоко им пружају безбрижан и радостан живот. Библија тврди да постоји одређена мера уживања у животу у греху (Јеврејима 11:25). Проблем је у томе да је то привремено, живот на овом свету је кратак (Псалам 90:3-12). Пре или касније, хедониста, као и блудни син у параболи увиђају да светска уживања не могу да дају прави живот (Лука 15:13-15).

Међутим, нису сви који одбаце Бога празноглави хедонисти. Постоје многи неспасени који живе дисциплинован, трезвен, па чак и испуњен живот. Библија говори о одређеним моралним принципима који ће свакоме бити од користи у овом животу као што су верност, искреност, самоконтрола, итд. Међутим, опет, без Бога човек има само овај свет. Гладак пут у овом животу није гаранција да смо спремни за наредни. Погледај параболу о богатом сељаку у Луки 12:16-21 и Исусовој размени са богатим (али веома моралним) младићем у Матеју 19:16-23.

Човек без Бога је неиспуњен, чак и у овом смртном животу. Човек не може да има мир са својим ближњима јер нема мир са Богом. Трагање за уживањима ради самих уживања знак је унутрашње борбе. Они који трагају за задовољством су током историје откривали да привремена животна уживања уступају место дубљем очајању. Краљ Соломон је био отворен за оно што овај живот има да понуди, и своја открића забележио је у књизи Проповедника.

Соломон је открио да знање само по себи је испразно (Проповедник 1:12-18). Открио је да су уживање и богатство испразни (2:1-11), да је материјализам лудост (2:12-23), и да богатство привремено траје (шесто поглавље).

Соломон закључује да је живот Божији дар (3:12-13) и да је једини мудар начин да човек живи да се боји Бога: „Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла” (12:13-14).

Другим речима, живот је више од физичке димензије. Исус наглашава ову чињеницу када каже: „А он одговори и рече: написано је: »Неће човек живети о самом хлебу, него од сваке речи која излази из уста Божијих«.” (Матеј 4:4). Не хлеб (оно што је физичко) већ Божија Реч (оно што је духовно) је оно што нас чини живима. Непотребно је да у себи трагамо за исцељењем свог бола. Човек може да пронађе живот и испуњење када призна Бога.

Без Бога, пакао је човекова судбина. Човек без Бога је духовно мртав. Када се заврши његов физички живот, суочава се са вечном одвојеношћу од Бога. У Исусовој причи о богаташу и Лазару (Лука 16:19-31), богаташ живи у задовољству лагодно иако не познаје Бога, док Лазар пати кроз живот а познаје Бога. После смрти обојица заиста схватају тежину одлука које су у животу донели. Богаташ је увидео, иако прекасно, да је живот више од трчања за богатством. У међуремену Лазар прима утеху у рају. За обојицу краткотрајна егзистенција на земљи је бледа у односу на стање у њиховим душама које ће вечно трајати.

Човек је јединствено створење. Бог је ставио потребу за вечношћу у наша срца (Проповедник 3:11), и та безвремена судбина може да има смисла само ако нађемо своје испуњење у самом Богу.