Песнички покушаји форумаша

[Zero]

Ja ne znam zaista ko si...

Hoću li videti nebo

– radost tvojih okica?

Možda u javi Sunce

– srce što iskrenost nosi,

bez lažnog sjaja šljokica?

 

Ne znam da li nudiš

beskrajni treptaj zvezda

na krilima leptira,

il’ usnama drugima sudiš

dok svet po svome svira

pod okriljem vremenskog šešira.

 

Ja ne znam dal’ dobro činiš

il’ pak za boljime sliniš,

k’o ja što neretko znam...

U očaju ne traži druga,

samo ti sleduje tuga,

nešto patnje i sram!

 

No, pored svog tog neznanja

što zna da tišti i ganja,

ja verujem, postoji Neko

ko vezuje tebe i mene,

blag k’o oblak, a čvršći od stene...

Pamti šta sam ti rek’o!

 

Sutradan, kad gledaš u nebo,

i lutaš u Njegovom liku,

ni kojim slučajem ne žmuri.

Tek trepni ponekad, da izoštriš sliku,

potraži blago, tu je...

I polako, nigde ne žuri.

[JESSY]

...Господе мили, верујем Ти,

  

Господе мили, волим Те...

  

Господе мили, не ропћем.

  

Извини, само ћу мало туговати,

  

можда и заплакати,

  

а Ти ћеш ме као и увек утешити......

 

...и тако све до оног дивног дана

  

када ћеш нас својом љубављу сјединити

  

у вечности.......

[Тања1]

Хвала ти Боже за вечност!

Скриваш ме својом милошћу,

одржаваш са највећом пажњом,

ослобађаш ноћних мора.

 

О, хвала Богу за вечност!

 

Од данас и у сваком тренутку

моја си стена и уточиште!

Од свих несрећа живота и душе,

зло, које ме могло задесити,

добро су ме чували Твоји анђели,

када си мој, а ја твоја,

шта може да ме повреди?

Твоје свете речи су моја утеха

против свих, који на мене мрзе.

 

Дај ми од света благословено време,

када дође за то тренутак,

јер ћу кренути путем тако уским,

помози ми до радости Раја!

 

 

 

 

 

 

[Тања1]

Види, сунце излази из морског крила,

ваздух и таласи бљеште у ватри, у сјају,

блажена радост, мада свуда је тишина,

док светлост пада на обале у мом крају.

 

Удишем ваздух пуним плућима,

певам Богу песму за светлост дана,

захваљујем Му се на слатким јутрима,

упркос греху и смрти, и у памћењу рана.

 

Хвала ти Боже што си ми дао,

док се сунце рађа, да осетим јутро

душом и телом, жива је душа моја,

само што ћу рећи: Нека буде воља Твоја!

 

О, кад бих смела да те загрлим,

назовем именом, најбоље што знам:

мајко, сестро, вољени, љубави моја!

 

О, Боже, Творче мог живота!

Дај ми да кренем путем ноћи,

не дај ми само да идем против гроба,

извучи из предива смрти, верног роба.

 

Види, сунце поново расте из мора,

светлост и даље стоји на обали живота!

[Тања1]

Када сунце одлази на починак,

и дан се ближи крају,

када се звезде са неба осмехују,

и на небу изађе месец,

када се тишина дигне над буком

збуњене земље,

када сва природа заспи

обавијена у тканину од цвећа,-

- и моја унутрашњост бива

необично мирна,

туга се чини мањом,

чежња је једнако велика.

 

Док се мисао за мисао веже

- затворим очи -

заборавно где се налазим,

сећам се само где сам била.

Сањам како се враћам

у златну земљу прошлости

и пустам да ме мисли носе

преко планина и обала.

Овде сам везана за дом,

али мисли лете тако лако,

заустављају се, налазе

моје вољене, вољене...

 

Они нису овде међу нама,

овде је тако бурно море,

овде мир пљачка грех,

борбом одлазим у свој гроб.

Код Тебе, драги мој Христе,

маше ми безбедна лука,

о, нека ме чежња носи

у Твоје наручје љубави!

 

Чежња нема крила

ни снаге да се вине,

али ће се прашина дићи

и окусити Твоје воће.

За мене тајна,

али је срце велико благо,

а крила моја чиста милост Твоја,

преточена у речи вере.

 

[Никола Поповић]

Свако понешто напише. Хајде да сви ми, који то желимо наравно, оставимо по нешто (или можда све) од свог блага. 

 

Потрудимо се да када дајемо коментаре, водимо рачуна о брату или сестри који је објавио одређени пост, јер је то неопходно за одржавање здравог међуљудског односа. 

 

,,Лепота ће спасити свет" рече Достојевски. 

 

Let us show the real beauty!

[Никола Поповић]

Trag

 

Čuda se dešavaju

Gledam i ćutim.

Ne, ne ćutim. Bio bih savršen kada bih ćutao.

Prestao bih da narušavam ovaj spokoj,

koji je svuda, osim u mojoj duši.

 

Ne, ne mogu da se opravdam

Pravda mora biti zadovoljena,

a počinioci nepravde izvedeni pred Sud.

Neću se bojati  da pognem glavu i kažem naglas – kriv sam!

Jesam kriv. I ljut sam.

 

Ne, ne želim da objašnjavam,

šta ovako ništavan mogu reći u svoju odbranu?!

Osim da sam činio onako kako sam umeo.

A sumnjao sam - istina je.

Ali i kada bih činio Apsolutno Dobro,

i dalje bih sumnjao...

 

Ne, ne zelim da govorim!

Jer nemam šta pametno reći.

Moje reči nisu ni mir, ni sloga, ni uteha

One su mač i seku,

čak i kada ostanu u meni.

 

Znaš, moje nebo nema granica.

Krilo pod kojim sam, spremno je za još hiljade nesrećnika,

spremnih da daju život za ideal.

A umiraćemo, polako,

tako da vidimo trag koji nestaje.

 

Ne, ne treba da ostane trag.

Njega ostavljaju hrabri, kukavice samo škrguću zubima,

a i u tami trag ne pomaže.

Stoga, ne trudi se da grebeš  tunel kojim koračaš.

Nećeš usrećiti nesrećnoga, niti oživeti mrtvoga,

jer tvoj cilj ionako nije beskraj.

Već ih nauči - neka beže kada vide mrak!

Neka ne osete sigurnost u tmini gde se oči ne raspoznaju,

jer kukavice gordo i žrtve prinose,

Dok očekuju da ih neko spase.

 

Da, neka nauče!

Nemoj im sve govoriti,

jer reči odavno nisu dovoljne.

One su prazne ako ih izgovaraju srca,

koja ne znaju da raspoznaju svetlost od mraka.

Kakvu bi Istinu ta srce mogla iznedriti?!

 

Ne, neka hrabri ostavljaju trag!

 

by Nikola Popovic 

[obi-wan]

Bravo, bas te ima u poeziji. Nastavi da radis, i steci ces prefinjen i gladak stil.

 

A evo jedne moje posvecene Bogorodici.

Pesmu sam pisao za decu koju ucim u skoli, i skroz je u stilu cika Jove Zmaja...

 

...

 

Ко нас оно брижно пази,

Стално моли Сина свога,

Ко то људе обилази

И подсећа их на Бога?

 

Мати Божја, нада свима

Часнија и од Херувима.

 

Ко приноси молбе многе

За све људе широм света,

За сироте и убоге

Од старога до детета?

 

Мати Божја, милостива,

На Небу је вазда жива.

 

Као сунце греје сваког,

Као роса поји жедне,

Да похита Њој је лако

За све добре и праведне.

И за оне који греше

И лутају мимо Бога,

Да се кају и утеше

Она моли Сина свога.

 

Мати Божја, Заступница,

Људског рода Светилница,

Увек будна Заштитница,

Да разведри наша лица...

[Милан Ракић]

Оби, има тема....

 

https://www.pouke.org/forum/topic/1376-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%98%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B8-%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%88%D0%B5/page-26

[obi-wan]

Dobro si me podsetio, spojeno...

[Никола Поповић]

Bravo, bas te ima u poeziji. Nastavi da radis, i steci ces prefinjen i gladak stil.

 

A evo jedne moje posvecene Bogorodici.

Pesmu sam pisao za decu koju ucim u skoli, i skroz je u stilu cika Jove Zmaja...

 

...

 

Ко нас оно брижно пази,

Стално моли Сина свога,

Ко то људе обилази

И подсећа их на Бога?

 

Мати Божја, нада свима

Часнија и од Херувима.

 

Ко приноси молбе многе

За све људе широм света,

За сироте и убоге

Од старога до детета?

 

Мати Божја, милостива,

На Небу је вазда жива.

 

Као сунце греје сваког,

Као роса поји жедне,

Да похита Њој је лако

За све добре и праведне.

И за оне који греше

И лутају мимо Бога,

Да се кају и утеше

Она моли Сина свога.

 

Мати Божја, Заступница,

Људског рода Светилница,

Увек будна Заштитница,

Да разведри наша лица...

 

Хвала, хвала

 

Лепа је песма коју си написао

 

Ја нисам видео да постоји ова тема, хвала ти што си овде пребацио, али обриши онда онај мој први пост, мислиће неко да сам мало луд    :.mislise.

[Јелина]

Сад бих бирала

 

Да уме да ме испрати

А да му шака остане топла

 

Док силаском низ 

Најежен трепет

 

Ја непримет себе превазиђем

 

А онда му поново угњездим своју

С те друге стране

 

Смрти као радости

[Жедни]

Nemam u kompjuteru ništa od svojih pesama podugačke su pa me sad mrzi da kuca ali biće .... Ovo je nastalo sinoć treba da se još doradjuje i dogradjuje(Ovo je samo prva strofa).... Nikad nisam pokazao nikom ono što pišem Budite prvi 

 

                   Zapitaj se, da li si dovoljno zivot ziveo kada poslednji ti dodje cas.
                             Da li si sve ostvario i da li si ga ziveo kao car?
  Da li si ispunio ono sto si hteo i da li se kajes zbog onoga sto nisi smeo a silno si zeleo?
                    Voleo, ljubio, plakao i smejao  drugove imao i neprijtelje stekao.
                      Ucinio nesto da drugi te pamte, ostavio trag da u vremenu imate?
Zapitaj se da li si zivot pravednika ziveo drugima pomagao, na put pravde smerno koracao?
                                    U Boga verovao i stalno mu se  molio?
               Pokaj se do tog časa ti poslednjega. Boga vidi lice svoje ozari.                  

                     Budi ugodnik Božiji jedan od pravednika, pravoslavac  pravi.

[Јелина]

Гладна тебе

имам бољу равнотежу

незатрпана

необезглављена

 

с јутрима

прогутане тишине

и одзвањајућих

одаљавања

 

боље

него превише

[Јелина]

премало и превише

премало:

све мучнији
осећај док
гутам
жваћем
заташкавам

а мислим премало
па трпам
све више
до гушења и
повраћања по
лавиринту  
где све се ковитла
и мути
ал не престајем


јер


се бојим
да не
буде премало
тих варки
да добро сам
и не суочим се
са превише


превише:

опечен
па неповерљив
презам од
превише
неког

више сам за
умножавање
површног
јер огреботина
не боли много

мислим да не губим
јер добитак ионако
не постоји
сузио сам
поглед
па чкиљим
сумњом
и љутњом

негирам наравно
и премало
и превише
и себе
и њу
коју именујем
наивношћу
и све топло
њено
сврстах у
непознање

она у моје име
говори
јер каже да
је прошла исто
а и то ме окива
и шамара
и буни
јер било би превише
да је пустим
тамо где ни
себе нећу