Песнички покушаји форумаша

[PredragVId]

За девојкама не треба трчати,

у трку сам схватио сад

за постом ја се латих

И оде стих у неповрат.

[АлександраВ]

Ко у трку схвати

а стих не ухвати

корак да се врати

па поста да се лати,

овде нам треба тај стих

и твојих стихова још

не можемо без њих,

без њих нам је дан лош.

 

 

 

[Arsenija]

 

[Караконџула]

Патрик надреалиста. 

[Караконџула]

Можда сам свиња,
али сам свиња која одбија да једе
све што joj се сервира.
Нећу им допустити то задовољство
да ме гледају како халапљиво гутам све испред себе,
да би потом баш они уживали у мојему месу. 
Овако само остаје да ми поброје ребра.
да помисле да сам промашај.
да ме шутну и кажу:
"Пустите га да иде куд хоће, ионако неће далеко.
 Нећемо ни да га кољемо, цркнуће он сам од себе!"

[Караконџула]

Није те, дакле, брига што сам опсједнут персијским мачкама! 

Хајде, пођи са мном, 
пођи са мном у Техеран. 
Не смијем да ризикујем, 
Техеран је пун персијских мачки,
а ја сам тако слаб на њих.
Ако бих им се предао,
то би ме докусурило. 
Пођи са мном, да ме чуваш од искушења. 
Пођи са мном. 
"Пођи са мном.", кажем ти.
"Пођи сам!", кажеш ти. 

[Биљана 1234]

КАД

безмерје песком танушно
котву кончићем не заборавим
 
зенице трепет
премеравам

[Караконџула]

Кроз зидове
идемо главом
мрачне собе наше
не бисмо ли освјетлали
образ
исијава чистотом
и под наносима блата
којим су нас они мазали
док смо ми наивно спавали
крадљивци нас називају лоповима
и свирепе убице крволоцима

Око за око
зуб за огрлицу
као амајлију!

[Снежана]

у тишини као ова

отргнем по коју реч

од мрака

бирам их насумично

везаних очију

и сапетог језика

поређамо се у круг

и играмо

врзино коло

 

прахом

родила

смешно

наричући

сиротиња

 

 

[javor]

...

као свиленим нитима да ме везујеш

верујем ти

ал не заборави да ме одвежеш

 

кад дође дан

просуће се светлост по нама

и убраћу ти рунолист и топот старе воденице поточаре

[Караконџула]

Ко не зна да поднесе пораз?!
Ја баш волим поразе,
баш волим кад изгубим 
у нечему,
баш волим.
Онда сједнем 
и напишем пјесму о томе -
како сам изгубио.
Онда се то људима допадне,
јер људи не воле
оне који стално побјеђују.
Тако су досадни.
Побједе
и онда свима машу испред носа:
Ја сам бољи!
Ја сам бољи!
Побједио сам! 
О каква гњаважа.
Ја знам
јако добро да поднесем поразе
и баш их волим. 
Не знам шта бих 
да некад, 
једном,
случајно сасвим,
побједим! 
Не бих знао
поднијети побједу. 
Можда. 

[javor]

Moja draga Ajla

traži sebi mesto u mojim pesmama

 

kako da joj kažem da

ona veze tatoo na mome ramenu

sitnim biserjem svoga šaputanja 

kad dođe u ponoć i misli da je

ne poznajem

 

sebe ne poznajem 

moja Ajla

i čudim se kako te uvek pustim da odeš

 

Jer

volim kad me bičuješ osmesima

crnokosa

jer volim da ćutim i trpim kada

oko tvoje secira moje srce

nadvoje natroje

crnooka jezerkinjo

 

A

neka te vilo

dođi opet 

 

možda jednom i ostaneš

[javor]

...

По језерској скрами над дубоком водом

просипа се моја узалудна чежња

и капље к'о хладна непозвана киша

 

ја ужурбан сејач пуном шаком сејем

своје луде наде пожуде и страсти

а жеља би хтела да пробије оклоп

да прхне из слутњи развезаног свежња

 

К'о језерска трска час си ту час ниси

уплашиш ме сјајем свога бледог лица

док промичеш чамцем клизећи тишином

и у крилу чуваш тек уснулог свица

 

твоје црно око боде ме добоко

доле негде тачно испод испод левог ребра

нашминкано оним скупим златним прахом

краденим са крила вилинског коњица

[Караконџула]

Четири дјевојке 
играју се на пијеску
сунце је јако
и ужарено зрневље
у табане им се урезује
нека блага бол
проструји им кроз читаво тијело
а мислиле су
то је само игра. 

[Биљана 1234]

ТАЊИРИЋИ

тањирићима оставих јутро

 

овде се мењају ствари

једна другу сустижу

једна другој најбољи пријатељи

једна другом песме двоје

 

овде се прозори и огледала за милост питају

сневамо што мишљасмо

у једну пругу отисак стане

овде тамо бити не може

 

тамо моје ћутње завеслаји