Песнички покушаји форумаша

[Рапсоди]

Ако ћемо с њом "у Шабац на вашар" - онда може и то! 

 

  

[Рапсоди]

Одлике врхунских мајстора поезије.  Шалим се, али то је, заправо, то. Превише дорађивања води беспотребној накинђурености пјесме, барем код мене. Додуше, зависи шта се жели њоме постићи и рећи. 

 

 

Ја волим мало рустичну поезију, сирову необрађену, као и форму стиха исто мало рустичну..../ и намештај рустичан /

Фотографију исто волим недотерану, тотално рустичну...............да ме питаш што........

[Ћириличар]

И ја кад пишем ........невероватно  како идеја одмах избаци стих .....без неке обраде посебне , после мало дотерујем.......али незнатно......

Ваљда зато што временом се навикнеш на одређену ритмику па све лакше стављаш ријечи у тај исти калуп. Ја већ ево годинама заглавих на осмерцу, не могу да га се тргнем.

[Arsenija]

Ustacu danas rano . Ustacu na levu nogu . Bas na levu ... I cekacu da vidim sta ce da se desi ... Kazu ljudi - nemoj , ne izazivaj sudbu ... Hocu ...E, bas hocu ... Nemoj , kajaces se gorko ... Nisam oklevala ni trena ... Kad greskom , po navici nekoj , ne obratih paznju na tu vaznu stvar ... Sa prvim piskom sata ja skocih , i tada se setih sta sam juce zacrtala bila ... Vratih se u krevet , rekoh sebi - sada cu da ustanem na levu ... Cim spustih stopalo , hladan parket ne opomenu i ja se predomislih ... Sutra cu .

[Рапсоди]

********

 

Ружица једна и не тако мала

у нечије срце она је стала

са трна два и не тако мала

и ту,  баш ту , у рањеном

срцу  том , занавек остала.

[Рапсоди]

****

 

Све лоше инспирације

све прејаке  радијације

и намерне инсинуације

сплетене  фрустрације

и лоше комбинације

У дану једном кишном

безвезе,  родише 

никакве  тезе и плитке

антитезе , е баш безвезе

без везе, и још се кезе

ти људи безвезе ...

скроз без везе ...

ти људи безвезе...

[Караконџула]

Чуднапјесмамождаинеуспиопокушајдасенаправипосветаједнојдевојци /но није ни важно, она је вјероватно неће ни прочитати, јер ако би то требало да се деси, онда би се морао помучити, изровити сву своју унутрашњост не би ли нашао "нафту" у себи, у виду правих ријечи за праву пјесму/

 

Заљубих се на први поглед, блеса.
Касно су ми рекли да је љубав слијепа.
Можда то и није била љубав,
јер ако је већ слијепа како ме је онда (с)нашла?
"Лако." рекоше ми, ругајући се - "За тебе се срећа сама лијепи!"
О, благо мени са обезлаћеним благом,

па макар и не била љубав,
више вриједи осмјех девојке, искрен,

него златни окови,

све те злаћане наруквице, наногице,

одијела без закрпе, 

пуна уста меса, 

пуна глава себе сама.

Благо мени са обезлаћеним благом, 

нек ме само таква срећа прати,

не мора се ни љубављу звати. 

[Рапсоди]

***

 

Прође и овај дан

сунчан диван и

помало досадан

али и посебан,

малкице тесан

притајено бесан

гротескним дахом

мисао ми збуни,

слуђена стојим,

откуцаје бројим,

нису исти ко јуче,

емоција збуњено

јауче, али не ко јуче

не ко јуче........

[Караконџула]

јошједнабезвезе

 

Ако паднем

не пружај ми руку

тежак сам ја човјек

могао бих и тебе 

одвући на дно 

 

Ако паднем

немој да ме дижеш

уморан сам човјек

уморном је лежање

насушно

 

Ако паднем

не пружај ми руке

јак сам ја човјек 

устаћу сам кад схватим 

да сам залуд лежао 

[Караконџула]

Ако само кажеш

Ево, стављам ти се на располагање.

Ради са мном шта те воља, нећу се опирати.

Баци ме под воз.

Утопи ме у дубокој ријеци.

Пољуби ме.

Избаци ме кроз прозор са твог, трећег спрата.

Нека тај прозор буде затворен.

Оштрим ноктима ми сву кожу узори.

Загрли ме.

Ђонове своје обриши о моје дланове.

Уђи ми у главу и тамо се настани.

На чело ми цјелов спусти.

Покопај ме.

Над мојом раком запјевај и заиграј.

Кажи "И таквог мртвог, лудо волим те!"

[Рапсоди]

Ко смо ми....никада исти, 

већ данас нисмо ко јуче, 

а већ сутра  личност нам вуче, 

у улоге нове,  костиме

тесне, емоције сложене, 

бесне ....  

Окамовом оштрицом, 

срежимо све што просто звати се не да, 

онако са реда, режимо све малигне  

итрастке на души.....бол ће болно

да певуши, ал ако, из бола ваљда 

истина се рађа и  просту истину

 о нама порађа....       

 

 

[PredragVId]

Господе животе мој

Господе љубави моја,

Господе животе мој,

Господе радости моја,

Господе свете мој.

 

Господе срећо моја,

Господе миру мој,

Господе утехо моја,

Господе животе мој.

 

Господе надо моја,

Господе штите мој,

Господе жељо моја,

Господе мачу мој.

 

Господе победо моја,

Господе болу мој,

Господе утехо моја,

Господе, Господе мој.

 

Господе речи моја,

Господе боју мој,

Господе победо моја,

Господе силни мој.

 

Господе праштање моје,

Господе на Небу мој,

Господе смирење моје,

Господе спасе мој.

 

Господе песмо моја,

Господе мудри мој,

Господе милости моја,

Господе, Господе мој.

 

Господе плато моја,

Господе плачу мој,

Господе утехо моја,

Господе хлебу мој.

 

Господе дисање моје,

Господе затвору мој,

Господе певање моје,

Господе оковe мој.

 

Господе крви моја,

Господе тело моје,

Господе душо моја,

Господе око моје.

 

Господе распеће моје,

Господе шибани мој,

Господе рано моја,

Господе, Господе мој.

 

Господе блаженство моје,

Господе у купини мој,

Господе Васкрсење моје,

Господе, Господе мој.

 

Господе љубави моја,

Господе сабеспочетни мој,

Господе вазнесење моје,

Господе нетварни мој.

 

[PredragVId]

Просјак и камен

-       цртица –

 

           У руке просјака Господ ставља камен.

           Данас је тај просјак богаташ који просјацима у руке ставља камен.

           јер камен је крст њихов, терет спознаја грехова њихових, Христова молитва.

 

 

[PredragVId]

Bajka o ali Pa Či

 

           Nekada davno, pre mnogo godina, iza sedam gora i sedam mora, iza sedam skrivenih dolina, na mestu gde najčudnija reka ponornica ponire u dubine zemlje, živela je najčudnija i najružnija ala. Zvala se Pa Či.

 

           Jednom prilikom Pa Či je u posetu došao njen prijatelj div. On je imao prilika da razgovara sa mnogim alama ali pred Pa Či je uvek otvarao svoju dušu. Često ga je zbunjivala njena ljubopitivost. Pričao joj je kako je div nad divovima, kako mu nema ravnog u celoj zemlji divova. Pa Či se nadalje sama ljubopitivo interesovala za diva stalno mu postavljajući nova pitanja. Govorio je da mu je od svih neprijatelja najveći neprijatelj sujeta. Često je ali ponavljao da veliki divovi samo tako izgledaju jer žele da ih ljudi vide kao velike. „U dubini duše svi su divovi strašljivi i gordi. Boje se ljudi. Čak ih je strah da se sa ljudima i vilenjacima sreću na proplancima“ – govorio je div.

          Ala Pa Či se dalje interesovala zašto je to tako. Zašto da veliki moćni divovi (koji su po nekoliko puta veći od ljudi) budu sujetni? Zašto veruju u koješta? Šta divovi misle o ali Pa Či? – to ju je najviše interesovalo.

         Div je najpre mudro odbio da odgovori ali na njeno veliko insistiranje rekao je da je sujeta ono što ih čini da se osećaju veliki i moćni nad ljudima. I oni, sami divovi, nekada su bili ljudi. Oni su se od ostalih izdvojili tako što su postali sujetni, počeli su da veruju da su najbolji i najjači. Zbog toga su ljudi počeli da im se pokoravaju i divovi su lako zavladali. Divove, te gorostase, krasila je izuzetna snaga. Najviše pažnje poklanjaju sebi i njihovoj sujeti. Nikome ne daju da im se približi. „To je njihova tajna“ – govorio je div...

         Kada je ala Pa Či ovo čula zgranula se. Brzo je ispratila diva i otišla do prve vilinske šume. Tu u šumi par vilenjaka obgrlatila je pričom o divovima, njihovoj snazi i sujeti. Vilenjake je zgrozila ova priča. Ala Pa Či da bi sačuvala svoju „hrabrost“ hitro pobeže k ljudima koji su se tu zatekli na proplanku. Priča o divovima koju je čula nije joj davala mira. Napadala je ljude nepristojnim rečnikom brukajući divove. Govorila je o njihovoj snazi i sujeti. Međutim, mudri i promišljeni ljudi uzeše kamenje i oteraše alu. Znali su da je sujeta samo posledica velikih napora koje su divovi činili pomažući ljudima.

          Veliki i mudri div pričajući svoju tajnu ali Pa Či kao da je naslućivao šta će se dešavati. Još jednom je potvrdio svoju mudrost u dalekom, starom svetu: divova, vilenjaka i ala.

[PredragVId]

Председнички избори Републике Србије

-Комична политичка бајка-

                Из далеког сазвежђа "Орион" моћно Биће стигло је на Земљу. Савршенство мисаоних процеса красило је његов мозак. 1012 пута је паметније од човека. Три пута је  "јаче" од човекове визије Бога. Најлепше је у целом свемиру.  Наиме до овог моћног Бића дошла је вест да се у Србији одржавају председнички избори. Поштени председнички избори. Никако да се изабере председник. Бирају га већ више пута али Србија једноставно неће председника. Зашто? Народ једноставно неће да изађе на гласање. Неки кажу да се краду гласови други да је народ сит свега. Како сит а не задовољан( прим. а.)? Ни један кандидат није идеалан. С обзиром колика су овлашћења председника Србије не би ни требао да буде идеалан. Али Срби ко Срби свакоме нађу ману: телесну, духовну, матријалну... Једноставно сваки кандидат је човек, а није за човека толика одговорност. Може човек да има силне муке од толике одговорности. Јесте, да изаберемо неког па да после кажу Срби криви. Упропастише недужног човека. Него лепо изаберемо биће из свемира: препаметно, преподобно, прелепо... Савршено за људске стандарде. Седне у фотељу, савије кецељу и почне да руча. Ко сви председници. Па мајку му, јесмо ли ми "небески народ". Заслужујемо "небеског" председника. Уз то Ванземаљско биће је без запосленја. Не пуши не пије, не грицка нокте, не јури женске (осим оне ванземаљке).

                 Специјалним дописом се ово Ванземаљско биће обратило Изборној поткомисији. Изборна поткомисија Изборној комисији а Изборна комисија директно Влади Републике Србије. Влада каже "У реду, имамо идеалног изборног кандидата: не пуши, не пије, не грицка нокте, не јури женске (осим ванземаљке). Уз то Биће је без сталног запослења. Али не, не. Биће није држављанин Републике Србије. Нема везе што је из далеког свемира, тај услов не постоји у Уставу Републике Србије. Нема везе ни то што Биће нема ни један разред школе ни радног искуства. По Уставу ни то није потребно.

                 Штета што Биће није могло да се кандидује за председника Републике Србије јер би му Срби брзо нашли мане: не пуши, не пије, не јури женске( осим ванземаљке). Значи и није неки Србин.

                  Биће је тужно гледало кроз прозор зграде Владе Републике Србије. Напољу, на мокрим београдским улицама добовала је киша, трамваји су се из даљине приближавали, стајали и опет ишли даље својим кругом. Биће беше господар Свега и ничега. Најмоћнија сила у космосу. Једино биће над свим бићима je на свим функцијама у космосу али не и председник Републике Србије.

КРАЈ

                   Децембра месеца 2003                                              

                            у Сокобањи