Песнички покушаји форумаша

[javor]

Ne veruj mojoj personi

Nego senki

Odmah se upoznaj s njom

Kaži da sam te ja poslao

Kad me ispraćaš ponesi pticu

Da pokljuca hleb koji ostavljam po tragovima svojim

Kako se ne bih više vraćao

A ako nemaš čarobnu frulu ti duvaj u sviralu od zove

I pošalji me u pogrešnom pravcu

Kaži život ode na onu stranu

Ali to kaži tako da ti i život poveruje

[Рапсоди]

СУТРА

 

Већ сутра биће нови дан

Већ сутра имаћу други сан

Већ сутра  нећу знати

За данашњи пораз

Већ сутра у души неће бити мраз.

 

Ал данас још само данас

Исплакаћу поново

Реку суза за тобом

И још само данас у том

Љубавном  болу и сладу

Провешћу дан.

И преживљаваћу  поново

Тај дивни сан

Од маште саздан

Од греха сткан

Од суза  пран .

 

И само још данас

За тебе бих све продала и дала

И истину издала.

И за заблуду живела

И свега се одрекла

Што  није печат твој

Свега свега........

Иако срам је мој.....

Ал само још данас.....

Већ сутра не......

[javor]

...

Јутрос ме нека језа претреса

 

претура ми по сећањима

 

завирује ми чак и у очи

 

као да јој нешто много дугујем

 

 

нећу да се предам

 

нећу да будем њен врабац у шаци

 

нећу да будем миш у мишоловци

 

нећу да будем  брод у боци

 

чак ни вук у клопци

 

 

зар није довољно што сам заробљен у сну

 

 

врбо моја

 

загрли ме

 

осврни се око мене и покри ме

 

бојим се себе да се не пробудим

 

 

нећу да се покорим

 

не признајем што није моје

 

а своје снове не дам

[javor]

Ало, модерацијо, хоћу да исправим ову песму горе, а закаснио сам са премишљањем.

 

Бришите последњи стих и уместо њега додајте :

 

а своје снове не дам

 

Молим Вас.

[Рапсоди]

AUTOBUSKA LINIJA  50

 

U gradskom prevozu

linija 50

rani jutarnji sati

vreme tačno ko ce ga znati.

 

Dedica se jedan,  jedva pope

na visoki pod  linije 50

sa starim kolicima

jos starijeg odela

i jako jako izbrazdana čela

 

Od silne gužve jedva udje

pritešnjen sa svih strana,

dok ga guraše gomila izvežbana.

I ako nevešt u guranju

ipak se snadje

i jedno malo mesto za stajanje pronadje.

 

 

 

Bez vazduha i takodje

 pritešnjena sa svih strana

zlobnica ga jedna silno gurnu,

u tom metežu

 i jurnu,

da mesto svoje za stajanje  nadje.

 

 

 

Dedica stari  mirnog milog  lica

prodera se jako na zlobnicu  tu

i ugrdi je tako

da i ona se nadje u čudu jako.

Ni izvinjenje tu nije pomoglo

dedica se stari bas  razbesne jako

 

 

I  tako svaki dan,krkljanac i buka

u gradskom prevozu linija 50

i svaki dan priča ista ,

zlobnica, dedica  sa kolicima

i  njegova muka. 

[javor]

Oва наша Рапсоди је нека урбана поетеса па би могла да пише под псеудонимом Рапсоди у смогу .

 

Аха.

Ево и мог покушаја.

 

...

 

Београде

 

стојим ти у бусу

 

чврст као победник

 

загледан у есхатон

 

и држим да је добро

 

београђанин бити и постојати

 

и у бусу стојати

 

покушаје и учешће не помињати

 

јер сви смо ми у муци јунаци

 

а у штампарији победници

 

 

 

Јел' дообро ... ... тананана

[Рапсоди]

Јавор /Oва наша Рапсоди је нека урбана поетеса па би могла да пише под псеудонимом Рапсоди у смогу .    :ok:/

 

    Добро је Јаворе .................танананана 

   Песничке душе никако да одрасту................. а ти би могао да пишеш под псеудонимом Јавор дете.   

[javor]

Кад сам бијо мали 

 

мали су ме звали  

 

сад кад нисам мали  

 

сад ми свашта фали  

 

сад ми кажу ... паали

 

ниси више мали       

 

 

зато сада ноћу

 

радим шта ја хоћу  

 

обучем мирноћу 

 

загрлим самоћу

 

мислим шта ја хоћу 

 

гунђам на скупоћу 

 

чешкам се где хоћу 

 

 

 

чешкам босу ногу  ............................................................................................................................

 

јер тад свашта могу 

[Adelaida]

[javor]

...

 

Зашто насрћете

 

кидишете

 

уједате

 

откидате

 

 

од мене се нећете најести

 

 

зашто меку утробу моју  тврдим цокулама газите

 

зашто живу ограду одбране моје булдожером рушите

 

зашто чатмару трошну душе моје ватреном куглом гађате

 

зашто крик мој у грлу заробљен челичном сајлом стежете

 

зашто поглед мој уплашени међу ваше крволочне псе бацате

 

 

одморићу се кад се наситите

 

а ви ћете од преситости побеснети

 

кад мене не буде сами ћете себе прогонити

[javor]

...

 

Сви моји тамни вилајети и сибири продаше се будзашто

 

осташе раселишта неманикуће пустаје и црквине

 

кривореке мртваје кривовири утрине

 

осоја присоја ледине

 

селишта

 

 

само једна жута кошчата рука  моје прабабе

 

из прогонства далеког сећања

 

пружа ми жути комад проје

 

 

ја гладан  муцам њено име 

 

очима непокајаним тражим да видим

 

њену другу руку која јој почива у крилу на шареној пафтелији

 

и пребира по ниски ораха

 

за мене на конац нанизаној

[nana]

pesma Javorova:...

...

Jutros me neka jeza pretresa

pretura mi po sećanjima

zaviruje mi čak i u oči

kao da joj nešto mnogo dugujem

neću da se predam

neću da budem njen vrabac u šaci

neću da budem miš u mišolovci

neću da budem  brod u boci

čak ni vuk u klopci

zar nije dovoljno što sam zarobljen u snu

vrbo moja

zagrli me

osvrni se oko mene i pokri me

bojim se sebe da se ne probudim

neću da se pokorim

ne priznajem što nije moje

a svoje snove ne dam

evo varijante koju si ti želeo.....

sp. izvini što trenutno nemam ćirilicu...

[javor]

...

 

Кад кренем тамо где је све моје

 

нико ме неће ни метком стићи

 

јер тамо где су ме увек чекали

 

и радовали ми се

 

где су ми свеће за здравље палили

 

и воду замном просипали

 

сузама пратили осмехом дочекивали

 

врућом погачом и белим смоком нудили

 

брујем цврчака успављивали цвркутом будили

 

жуљевитом руком по глави миловали и благосиљали

 

благосиљали

 

и врбовим прутом ми памет утеривали

 

 

тамо срце земље мојим дахом куца

 

и стопала моја сваки пут разуме

 

све капије се предамном отварају

 

и голубови летачи ми падају на раме

 

руже се расцветавају кад ја пролазим

 

а реке заборављају своје ушће

 

 

тамо ме небо познаје

 

 

јер само тамо ја сам сав свој и свачији

 

и чуварем моста у отетој земљи ме зову

[Караконџула]

Тражио сам своје име

у књизи мудраца.

И даље га тражим,

по ко зна који пут

преврћем листове.

Како ли им се десио

овакав пропуст?!

Тражила сам обрисе свога лица

у галерији љепотица,

свих љепотица овог свијета.

Ох, ох, идем тамо по стоти пут

и још увијек се тражим.

Како ли им се десио

овакав пропуст?!

Тражили смо срцад своју

у нутрини наших груди,

ал' га тамо нисмо нашли

празнина нам тамо гуди.

Очима смо гледали унутра,

тражили смо своме мозгу пута.

Но тог пута није било,

очи наше виде криво.

Ох, како смо остали слијепи,

крај здравих очију!?

Ох, како смо остали без љубави,

крај срца читавога!?

Сад је јасно, нисмо довољно мислили о себи,

мислили смо само о себи у огледалу!

[Bashful Anna]

Zagledani u jednu tačku, imali su svet na dlanu,
Prošli Evropu, Aziju, Afriku, sve to u istom danu.

 

 

Zagledani u jednu tačku, videli su predele puste,
Preletali okeane, šume tropske i guste.

 

 

Zagledani u jednu tačku, najednom postade zima,
Uporno su u nju gledali, dok se nije promenila klima.

 

 

Zagledani u jednu tačku, imali su svet na dlanu,
Jer su tako hteli, jedne noći, u jednom omanjem stanu.