Песнички покушаји форумаша

[Караконџула]

Подер'о сам усне

док сам те љубио,

моје су руке

иструле објешене о теби,

у загрљају, тако хладном.

Није да те кривим,

ни ја нисам бољи.

То је била грешка -

злочин према љубави!

"Силовање! Силовање!"

слободно вичи,

ионако ово наше

ни на шта не личи.

А када ти помоћ дође

у посљедњи час

и она ће с нама

плакати у глас.

Плакати над временом које смо заједно протраћили.

[Рапсоди]

Подер'о сам усне

док сам те љубио,

моје су руке

иструле објешене о теби,

у загрљају, тако хладном.

Није да те кривим,

ни ја нисам бољи.

То је била грешка -

злочин према љубави!

"Силовање! Силовање!"

слободно вичи,

ионако ово наше

ни на шта не личи.

А када ти помоћ дође

у посљедњи час

и она ће с нама

плакати у глас.

Плакати над временом које смо заједно протраћили.

Јуче сам не знам зашто читала песму Човек пева после рата.

 

Ја сам газио у крви до колена 

и немам више снова ..........

[javor]

...

 

Љубио сам и сад бих да љубим

 

ал ми инат помрачује наде

 

 

жудео сам и још увек жудим

 

пр'со понос кораке ми краде

 

 

лудео сам опет ево лудим

 

мајо мајо ко ми тебе даде

 

 

мајо мајо дај да се пробудим

 

да не лудим да се не полудим

[Рапсоди]

****

 

Умрети нећу,ал неће ме бити

када ме не будеш волео више

Ал умрећу,

кад моја љубав угаси се за те,

и срце кад постане хладно и немо,

на све додире и пољупце твоје.

Кад пролазност још једном

победу над нама отпоје,

 

 

 

*******

 

У мору греха, порока и блуда

ја још имам сан,

да љубав  ће ипак

победу однети,

и радости нама донети.

И молим Бога за тебе,

да и ако не будеш судба моја,

вечност буде спознаја твоја.

[javor]

...

 

Зачуђен ширим очи не разумем

 

зашто сви имају само ја не

 

како то сви могу а ја не

 

како они

 

зашто ја

 

 

плачем изнутра па се скаменим

 

стидим се

 

 

не знам чега ме је све срамота

 

али се стидим стидим стидим стидим

 

 

не знам тачно шта ме боли

 

пуна ми уста злобе цинизма зависти увреда

 

отроваћу се од себе самог

 

јао

 

 

и хтео бих да се ћебетом роптања покријем преко главе као кад сам био мали

 

 

али не

 

пријатељ ми не да

 

каже

 

ти не треба да имаш то за чим ропћеш и цвилиш

 

 

...

 

да

 

ја имам пријатеља

[Несташна]

Eto napišem neku reč,

možda će biti lakše ili šta već.

Opet sam tužna ljubavi moja,

sva tuga znam da je i tvoja!

Svaka moja suza što pada,

brišeš je moja ljubavi sada.

Svaka suza tvoja što pada,

brišem je ja ljubavi sada.

[Sanja Т.]

Dok čovek srce ne otvori drugu,

sam neće moći da otera tugu,

drug vidi bolje i jače,

ono zbog čega tebi se plače.

Otvori dušu, objavi  svima,

nevolju koje u tebi ima,

nek' tada ode bestraga svojim,

sebe učini lepšim i boljim...

[Рапсоди]

****

 

И кад склопим очи опет видим твоје

и  кад усним пре да ме изађу.

Ни посебно лепе ни велике ни бистре

Те очи из мог ума никако да зађу.

[Рапсоди]

ПА ШТА ЈА ТУ МОГУ  !!!!

 

На ужареном асфалту

анђела гарава два мала

погнутих и уснулих глава 

и ноге  босе,

док зној цури им низ косе

на танком картону

усред градске жеге

ето просе 

 

Опило их сунце,

гледат не могу,

усред градске вреве,

шта су грешни Богу ?

 

Неко можда сажаљиви поглед

 у пролазу им баци,

неко ситниш у зделу убаци.

И ништа више, окрену се, оду.

са већ спремним оправдањем

О Боже, па шта се ту може,

ал, шта се ту може.

 

 

На ужареном асфалту

анђела гарава два мала

погнутих и уснулих глава 

док на сунцу све се топи

а ја никад сазнат нећу

да ли вечним сном заспаше

ил их сунце само опи.

[Снежана]

дијагноза

 

рекао ми је

није ти то од сина

од оца је.

и то шкргутање зуба

није за вечност

него је за сан.

шта лоше може

да ти се деси

осим да прогуташ

песак сопствених

круница.

 

пробиди се

па сањај.

[javor]

...

 

Идем с гускама кроз маглу

 

и нешто се мислим

 

 

па докле

 

па стварно докле ћу овако

 

зар није Свевишњи и око мене описао круг кредом

 

па да знам да пронађем центар

 

и вратим се Њему

 

и свијем своју изгубљену душу крај стопала Његових

[javor]

...

 

Смехом гласним поскакујем

 

и расипам зрневље нестрпљивости

 

и поплаших јато голубјих мисли и побеже ми моја грлица горе у плаветнило

 

 

сад чепркам по сећању

 

у оно доба завирујем кад бејах зец брзоноги

 

и утекох преко пруге пре него што протутња брзи воз судбине

 

 

и довикујем дрско путујте без менеее

 

еј даљине

 

не чекајте ме

 

 

 

стојим поносно

 

како је слатка ова победа

 

како је важно остати при себи како је дивно бити свој и ничији

 

 

и пролази све и паде ноћ

 

и промичу свици у мрклој тмини

 

отежало срце сишло у пете у гркљану чвор безгласја

 

 

а где си ти кренула душо моја кажи ми

 

невидљиво ношена

 

да пребивам у Истини

[javor]

...

 

Не узмите ми за зло празну кућу празне џепове празне руке

 

браћо лопови бесправни стицаоци туђега корисници на душе порезници

 

не замерите

 

то што ви тражите немам по милости Божјој

 

а све што имам није моје

[javor]

Сунцокрећанине, заиста ти кажем, певај чешће, брате, весели душе наше и песме ће Љубав да ти врате. 8086.gif

[Zero]

Naši su susreti svedočanstvo cveća,
čuvani okriljem oblaka, čisti.
Nema opravdanja što ne ostasmo isti,
jer učenici neba znaju šta je sreća.

Kasna će doći žalba dvaju srca,
duša je ova čamovina tvrda...
Džaba i biće što posrća i grca
za izgubljenom sudbom dva srodna uda.

Čoveče ljubavi, radosti dete,
ako se udaljiš za korak koji,
videćeš obrise rodne planete -
Srca što bez tebe bolno postoji.

I sutra kad odeš ko vetar, još tiše,
plakao bih ne što nosiš delić mene;
moje srce u podnožju divova vene
jerbo divnoj duši ne dadoh se više.