Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Guest]

Oce Savo 

Dali mozda znate nesto vise o Ceskoj crkvi, jer kako neki mediji pisu tamo preti raskol i jos nisu dobili nastojatelja crkve

[kron]

Помаже Бог Оче, јуче сте рекли у одговору на питање, зашто се људи удаљавају од Цркве, да је човек спој тела и душе и да душа не може да постоји без тела. Па на конто тога, тео сам да вас питам, како је Господ одржао обећање дато разбојнику у  ЛК.23,43"Заиста кажем ти данас ћеш самном бити у рају" ако душа не може да постоји изван тела? 

[NerZul™]

Учење Православне Цркве кроз њене Свете Оце и Богочовека Христа је било прецизно увек! То је да човек после смрти добија привремено мучење или блаженство очекујући крајњи суд! Смрт душе је одвојеност од Бога а душа може постојати независно од тела, ту Отац није у праву! Послушајмо беседу владике Иринеја и све ће нам бити јасно, а не да дозволимо да нас заводе којекаквим теоријама..Свако може да прича шта хоће али само под условом да је то лично мишљење а не да га излаже као опште Православно! Послушајмо беседу http://www.eparhija-backa.org.rs/novosti/cetrdesetodnevni-parastos-monahinji-nektariji

[NerZul™]

Свака тврдња да душа не може да постоји ван тела коси се са Светим Писмом јер оно управо супротно и сведочи. Уколико узмемо у обзир да је НАВОДНО истинито ово што високопреподобни отац прича, онда би цела Православна традиција заједно са богослужбеном требала да буде преорана и изокренута у смеру оваквих тврдњи јер се дефинитивно овакве тврдње и наше предање не слажу! Наше славе губе смисао као и парастоси и опела, јер какав је смисао молити се за онога кога нигде нема?? Кренимо да читамо редом свете Оце СВИ СЕ СЛАЖУ у томе да је душа бесмртна по благодати и да је Бог љубављу држи и не да да она пропадне! Можда су неки и говорили, као нпр Оци другог века о томе да је смртна по природи што и јесте тачно, али никад нису тако нешто тврдили да не може ван тела да постоји или још горе, да ишчезава повратком у ништавило!

[w.a.mozart]

molio bih oca Savu da kada ima slobodnog vremena pogleda ovaj klip i kaže nam da li je ovo što je izneseno u istom pravoslavno učenje. Naime, autor (izmedju ostalog) tvrdi sledeće (mislim da ima veze sa pitanjima iznad)

 

http://img811.imageshack.us/img811/9957/u0x7.jpg

 

[Дејан]

Свака тврдња да душа не може да постоји ван тела коси се са Светим Писмом јер оно управо супротно и сведочи. Уколико узмемо у обзир да је НАВОДНО истинито ово што високопреподобни отац прича, онда би цела Православна традиција заједно са богослужбеном требала да буде преорана и изокренута у смеру оваквих тврдњи јер се дефинитивно овакве тврдње и наше предање не слажу! Наше славе губе смисао као и парастоси и опела, јер какав је смисао молити се за онога кога нигде нема?? Кренимо да читамо редом свете Оце СВИ СЕ СЛАЖУ у томе да је душа бесмртна по благодати и да је Бог љубављу држи и не да да она пропадне! Можда су неки и говорили, као нпр Оци другог века о томе да је смртна по природи што и јесте тачно, али никад нису тако нешто тврдили да не може ван тела да постоји или још горе, да ишчезава повратком у ништавило!

 

Jesi li siguran da si na pravi način shvatio oca Savu?

[NerZul™]

Jesi li siguran da si na pravi način shvatio oca Savu?

 

Познате су ми ове ствари у овом клипу. Отац Сава не говори о бесмртности душе! Он каже да она ван тела не може да постоји, што је нетачно! А што се тиче човека, ту је ствар јасна, када наступи смрт душа се раздваја од тела и човек не постоји! Нема га! Васкрсење човека односно поновно спајање душе и тела се дешава на крају историје. Али то треба нагласити да не буде забуне, јер постоје људи који нису теолошки образовани и могу бити збуњени оваквим тврдњама.

[Дејан]

Ovo je tema gde se ocu savi postavljaju pitanja, ako imaš neku nedoumicu ipak pstavi pitanje, nemoj iznositi tvrdnju.

[NerZul™]

Ovo je tema gde se ocu savi postavljaju pitanja, ako imaš neku nedoumicu ipak pstavi pitanje, nemoj iznositi tvrdnju.

Оче Саво објасните своје ставове о души? Да ли душа премда није цео човек може да постоји ван тела и да ли се слажете са Православним предањем да до другог доласка Христовог душе свесне околности у којима се налазе очекују Страшни суд? 

[Sasa Kolbas]

o.Sava je odgovorio ranije  na slicno pitanje:

Учење Православне Цркве кроз њене Свете Оце и Богочовека Христа је било прецизно увек! То је да човек после смрти добија привремено мучење или блаженство очекујући крајњи суд! Смрт душе је одвојеност од Бога а душа може постојати независно од тела, ту Отац није у праву! Послушајмо беседу владике Иринеја и све ће нам бити јасно, а не да дозволимо да нас заводе којекаквим теоријама..Свако може да прича шта хоће али само под условом да је то лично мишљење а не да га излаже као опште Православно! Послушајмо беседу http://www.eparhija-backa.org.rs/novosti/cetrdesetodnevni-parastos-monahinji-nektariji

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/page-36#entry987140

 

o.Sava:

Хришћани су увек веровали да су душа и тело нераскидиво повезани и када биолошком смрћу дође до раздвајања душевног и телеског састава човековоg, односно душе и тела, душе нису у потпуности самосталне и постоје у извесном полупостојању до свеопштег Васрксења, иако на основу више сведочанстава у Св. Писму можемо да видимо да се наставља стање свести иако у промењеном стању. У хришћанској традицији смрт се обично назива уснућем. Црква никада није прихватила учење да душа након смрти спава и да је потпуно несвесна, али исто тако из сведочанстава више црквених писаца јасно је да душа, која носи као холограм човекову личност није потпуна и да не делује на исти начин као када је сједињена са телом.  Будући одвојене од тела, душе оних који су уснули не могу да осете у потпуности ни блаженство ни муку и обитавају у привременом стању полупостојања. Тек поновним сједињењем душа и тела након свеопштег Васкрсења њихово стање постаће вечно и потпуно. Они који су за живота осварили већи степен заједнице са Богом добијају "слободу пред Богом" и могу да активније посредују молитвено за оне који су у биолошком животу, овом времену и простору. Црква је увек сачувала свест да они који су уснули и даље евхаристијски учествују у животу Цркве, они живе у "памјати Божијој" и боравећи у "крилу Авраамовом" већ осећају предукус вечне рајске радости.

 

[NerZul™]

o.Sava je odgovorio ranije  na slicno pitanje:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/page-36#entry987140

 

o.Sava:

Све је ово добро...Али како сад овакве тврдње а  утексту због којег је почела дискусија он каже да ДУША НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ ОДВОЈЕНО ОД ТЕЛА! Како сад ово, није ми јасно?? Ја бих замолио модераторе сајта да питају Оца Саву шта он мисли по овом питању, јер ако узмемо у обзир прву тврдњу и онда ову другу, долазимо до извесне контрадикторности...Како то да не може душа постојати ван тела? А онда одједном каже може?? Немојмо да се играмо вртића! Ово су озбиљне богословске ствари, Ако је овај одговор који је мени дат на примедбу оно што отац Сава заиста мисли, онда молим Вас! Скините онај текст са вашег сајта у коме говори да ДУША НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ВАН ТЕЛА...

[Млађони]

Све је ово добро...Али како сад овакве тврдње а  утексту због којег је почела дискусија он каже да ДУША НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ ОДВОЈЕНО ОД ТЕЛА! Како сад ово, није ми јасно?? Ја бих замолио модераторе сајта да питају Оца Саву шта он мисли по овом питању, јер ако узмемо у обзир прву тврдњу и онда ову другу, долазимо до извесне контрадикторности...Како то да не може душа постојати ван тела? А онда одједном каже може?? Немојмо да се играмо вртића! Ово су озбиљне богословске ствари, Ако је овај одговор који је мени дат на примедбу оно што отац Сава заиста мисли, онда молим Вас! Скините онај текст са вашег сајта у коме говори да ДУША НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ВАН ТЕЛА...

 

Chill brate, to je o.Sava odgovorice ti. Nema razloga za paniku. 

[NerZul™]

 

 

Моје расположење је увек радосно Хришћанско...Очекујем одговор, био бих благодаран за објашњење!

[Архимандрит Сава Јањић]

Da li su se Crkveni sabori bavili pitanjem prirode vecnih muka? Na prethodnim stranama vi ste pomenuli ucenje Svetog Jovana Damaskina, ali vecina Svetih otaca je ucila da ce vecne muke da budu i fizicke a ne samo duhovne. Evo dva primera http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/adske_muke.htm  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov12.htm

 

Хвала вам на овим линковима. Веома је корисно читати ове текстове и подсећати се да ће поред вечног блаженства постојати и вечне муке, посебно данас када се под видом апсолутне Божије љубави врло често маргинализује чињеница да ће постојати вечне муке. Као што сам у неким ранијим одговорима наглашавао, важно је увек имати у виду да су вечне муке последица губитка заједнице са Богом и неспособности да се Божија љубав и светлост доживе као вечна радост и блаженство. Верујемо да ће Бог на крају овог века и света престворити, преобразити васцелу творевину и да ће након свеопштег Васкрсења они који су у овоме животу стално тражили заједницу са Богом и кроз Бога са другима живети у вечној и неописивој радости. Они, пак, који су затворили своје срце и душу у мрачну тамницу себељубља, прихвативши своје страсти и грехове као другу, псевдо-природу, остаће заувек неспособни да приме Божију љубав, коју ће доживљавати као муку и бол. 

 

Мислим да се православни сабори никада конкретно нису бавили питањем природе вечних мука иако о овом питању поред еванђелских речи имамо и сведочанства св. отаца и подвижника. У шестом веку, у време цара Јустинијана I дошло је, међутим, до интензивних расправа о погрешним учењима Оригена (185-254) познатог хришћанског богослова и мислиоца који је између осталог заступао идеју о "васпостављењу свега" (αποκατάστασης των πάντων). Наиме, на локалном цариградском сабору који је сазвао патријарх Мина 543 осуђено је ово Оригеново учење које је почивало на тези да ће се на крају читава творевина вратити у своје првобитно стање, односно да ће се и они који су одбили љубав Божију, укључујући и ђавола, на известан начин покајати и вратити Богу. 15 анатема против Оригеновог учења на том локалном сабору потврђено је десет година касније на Петом Васељенском сабору 553. Заједно са овим учењем осуђено је и Оригеново учење о предпостојању душа (питање Оригена је веома комплексно јер сама чињеница да је осуђен од Цркве тек 3 века након своје смрти показује да је непосредан повод било коришћење Оригенових учења од стране каснијих јеретика). 

 

Дакле, саборски је потврђено учење о вечности паклених мука, иако су православни оци наглашавали да су рај и пакао заправо иста стварност која ће се доживљавати на различите начине, у зависности од човековог слободног избора. Дакле, Бог својом љубављу грли и оне у паклу, али они то доживљавају као бол и патњу. То је сасвим другачији приступ од онога који је од Августина, па касније кроз Средњи век преовладао на римокатоличком западу где су се вечне муке и вечно блаженство разумевали више кроз јуридичко поимање Божије правде, па је дошло и до развоја неправославног учења о Чистилишту, у коме се привременим мукама чисте душе оних који су се покајали пред смрт али нису принели довољно дела покајања. Православном истоку овај приступ је увек био стран. У вези контроверзних учења око апокатастазе предлажем да погледате занимљив текст: Есхатологија и коначно обновљење (апокатастаза) код Оригена, Григорија Ниског и Максима Исповедника,  Андреас Андреопулос, http://www.verujem.org/teologija/andreopulos_apokatastaza.htm Оригенови ставови о апокатастази нису били сасвим непознати Цркви ни пре, ни после Оригена, али они који су писали о васпостављењу свега, нпр. Св. Григорије Ниски, никада то нису наметали као опште искуство Цркве, већ су ти ставови остали на нивоу личног богословског мишљења (теологуменон).

 

Конкретно у вези вашег питања, треба нагласити да адске муке нису само духовне природе управо због тога што човек није само душа, већ и тело. Као што без васкрсења тела нема ни потпуног блаженства раја, тако нема ни потпуних адских мука и зато је стање пре свеопштег Васкрсења само привремено стање блаженства или патње. Након свеопштег васкрсења душе и тела ће се поново сјединити и Црква је увек чувала предање да ће се вечне муке доживљавати на известан начин и као физичке муке (неугасиви огањ, плач и шкргут зуба, црв неуспављиви) Међутим, при томе увек треба имати у виду да на Истоку Црква никада није улазила у проблематику тварности адског огња и пакла као простора који издвојен за мучење грешника. Насупрот овим учењима која су била врло распрострањена на римокатоличком западу, Православна Црква је увек чувала предање да ни они у аду неће бити лишени Божије љубави и, штавише, да ће они у аду љубав Божију доживљавати као огањ и патњу. Зато нема суштинске контрадикције између Св. Јована Дамаскина и других св. Отаца са ставовима св. Отаца које налазимо у текстовима које сте приложили. 

 

Св. Јован Дамаскин је то посебно јасно изложио говорећи о томе да и психичке и физичке муке нису последица кажњавања, већ одсуства онога што су душа и тело желели и вечности нису у могућности да се тиме задовоље. Светитељ пише у свом делу против Манихејаца:

 

"...οι δε αμαρτωλοί ποθούντες την αμαρτίαν και μη έχοντες τας ύλας της αμαρτίας, ως υπό πυρός και σκώληκος κατεσθιόμενοι κολάζονται μηδεμίαν παρηγορίαν έχοντες, Τι γαρ εστί κόλασις ει η του ποθουμένου η στέρησις" PG 94, 1573C (грешници желећи грех, а немајући материјалне предмете греха, бивају изједани као од огња и црва и муче се немајући никакву утеху. Шта је пакао, ако не одсуство онога што желе)

 

Узмимо на пример зависнике од наркотика. Када су лишени дроге њихова патња није само душевне, већ и физичке природе зато што је потреба за дрогом постала псевдо-потреба њихове и душе и тела. И савремена медицина заступа став да је већина болести психо-физичке природе. Душа и тело су, дакле, у сталној интеракцији и не могу се посматрати суштински одвојено једно од другог. Тако ће бити и у вечности.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce Savo 

Dali mozda znate nesto vise o Ceskoj crkvi, jer kako neki mediji pisu tamo preti raskol i jos nisu dobili nastojatelja crkve

 

Након што је претходни првопрестолник чешких земаља и Словачке Христофор у априлу прошле године био умољен да се повуче са трона због озбиљних сумњи и скандала да је преступио црквене каноне, за мјестобљуститеља је поставељен Архиепискп Брна Симеон. Због настале компликоване ситуације затражена је помоћ Васељенског престола и Московске Патријаршије. Након врло мучне ситуације у току наредних 7 месеци у децембру прошле године је коначно одржана седница Синода Чешке и Словачке Цркве уз присуство двојице архијереја из Цариграда и двојице из Москве. Дотадашњи мјестобљуститељ архип. Симеон је смењен са дужности мјестобљуститеља уз озбиљне критике и за новог мјестобљуститеља ове Помесне Цркве изабран је Архиепископ Растислав Прешовски. Архиепископ Симеон је одмах након седнице изашао са својим саопштењем да је он једини канонски представник ове Помесне Цркве, што је изазвало реакцију Цариграда који га је позвао на повратак у канонско јединство. У јануару ове године на ванредном заседању Синода Архиепископ Прешовски Растислав коначно је званично је постао Митрополит чешких земаља и Словачке и првопрестолник ове помесне Цркве, а за новог прашког Архиепискпа изабран је Епископ Јоаким. Православна Васељена остаје у нади да ће овим одлукама бити смирена ситуација у Чешкој и Словачкој и успостављен толико потребни канонски ред и поредак.