Философи су рекли....

[JESSY]

Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago prolećno jutro, a ja je celim srcem uživam. Sam sam i osećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam sretan, dragi moj, i tako utonuo u osećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka sto se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog sveta između vlati osećam bliže srcu, i kad osećam prisutnost svemogućega , koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u večitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo – i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! – Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama…“

Johan Volfgang Gete

[JESSY]

• Ništa ne večno, osim promene. 
• Sunce je novo, svakog dana. 
• Čovekov karakter je njegova sudbina. 
• Bračni lanac je toliko težak da dvoje moraju da ga nose - a ponekad i troje. 
• Bog je dan i noć, zima i leto, rat i mir, sitost i glad. 
• Naša zavist traje duže od sreće onih kojima zavidimo. 
• Ne možeš dva puta kročiti u istu reku. Jer, ni reka ni čovek više neće biti isti. 
• Čovek je najbliži sebi kada dosegne ozbiljnost deteta koje se igra. 
• Teško je takmičiti se sa onim što čovek želi svim srcem; ako to želi, kupiće će ga i sopstvenom dušom. 
• Možemo da skrivamo neznanje koliko god želimo; jedna noć uz vino će ga otkriti.

Heraklit

[Рапсоди]

Sklapam ponovo oči, i gle, kao da to nije roj mladih mušica što oko moje glave igra tjeran u kovitlac daškom vjetra koji po tek prosušenoj zemlji šara male virove prašine, već da to oko mene šume moja minula proljeća. Žmirim na mladom proljetnom suncu i osjećam da sad već životu ne treba tražiti drugog cilja ni dubljeg smisla. 

Vedar sunčani dan, i kora ljeba, i krpa neba sa šakom zvijezda nad glavom – i ja ne mogu da zamislim veće ni stvarnije sreće: sve želje šute i čula dremlju, a misli imaju prazničko ruho i bijele skrštene ruke.

 

Na koncu sviju staza stoji šutnja i mir sa svime: široki mir sa bolom, s ljudima, sa životom – sa samim sobom. U meni tišina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi sunca. 

Zar se na tako malo život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega? 

Ne znam. Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa radošću, s bolom - i preplavljenost - suncem." 

Vladan Desnica

[Натан]

„Историја је непрекидност, континуитет једне заједнице у њеној самоистоветности и идентичности сачуваној кроз векове упркос смрти која раставља поколење од поколења. Историја се понавља све докле год постоје исти субјекти историје.“ - Жарко Видовић

[Tumaralo.]

Gracian U Kritikonu, možda najvećoj i najlepšoj alegoriji ikada napisanoj, kaže:
 

Najčudnije je pak bilo, što u čitavoj zemlji, čak i u najnaseljenijim gradovima, nisu našli ni jednog čoveka; sve je bilo nastanjeno lavovima, tigrovima, leopardima, vukovima, lisicama, majmunima, volovima, magarcima, svinjama, - nigde ni jednog čoveka!

Tek kasnije su shvatili, da se ono malo ljudi što ih je bilo, da bi se skrili i ne bi gledali šta se dešava, povuklo u one pustinje, koje su zapravo trebalo da budu stanište divljih životinja" ( Грациан, из Ерида 5. и 6. првог дела).

U stvari na ovom počiva sklonost svih genija ka samoći, ka kojoj ih tako tera njihova različitost od ostalih. : jer od ljudi, kao i od dijamanata, samo oni neobično veliki valjaju za samca: obični moraju da budu zajedno i da deluju u masi."
цитат: Шопенхауер

[JESSY]

[JESSY]

'U odnosu na Boga nismo nikada u pravu, ta misao, dakle, zaustavlja sumnju i smiruje muku sumnje, ona daje hrabrosti i oduševljenja za delanje.'

'...samo onaj koji radi svoj hleb dobija, samo onaj koji u teskobi strepi mir nalazi, samo onaj koji u donji svet silazi voljenu spasava, samo onaj koji nož vadi Isaka dobija.'

'Pitaj sebe, i nemoj odustajati od pitanja dok ne dođeš do odgovora; jer neka stvar može se mnogo puta shvatiti, priznati, neka stvar se može mnogo puta želeti, pokušavati, a ipak, tek duboka unutrašnja uzbuđenost, tek neopisiva dirnutost srca, tek te ona čini sigurnim da je ono što si shvatio tvoje, da ti to nikakva sila ne može oduzeti; jer samo istina koja te izgrađuje jeste za tebe istina.'

Seren Kjerkegor

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/02/28/7119716_ucenje.png

Добро и зло, лично и колективно

WWW.RTS.RS

---

О добру и злу може да се говори на различите начине.

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Bernard]

                     

 

                     

[Božena]

 

[Božena]