Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[malina :)]

Шта конкретно није?

[Srdjan Kotur]

[quote name=malina ' timestamp='1345415777' post='695997]

Шта конкретно није?

конструктиван...

[malina :)]

Па, не мислим да ми живот није конструктиван ..цео лежи на мојој вери у Живога Бога, која је најбитнији део конструкције..и ако пукне неки други део конструкције, овај најбитнији део не да да се све суноврати али то да ли се трудим довољно, па, не трудим се увек, некад уопште..некад опет много, али кад је доста-никад довољно...тако..вагам

[JESSY]

увек мислим да могу више и боље...у принципу трудим се, али има периода када то није довољно ...ништа ми се не да...на срећу то не потраје дуго...знам да без Господа и вечите борбе не могу ништа...

[Драгана Милошевић]

Kako koji piriod naidje. Nekad se trudim , nekad ne ali uvek ima mesta za bolje i vise .mense.

[Srdjan Kotur]

[quote name=malina ' timestamp='1345417517' post='696008]

Па, не мислим да ми живот није конструктиван ..цео лежи на мојој вери у Живога Бога, која је најбитнији део конструкције..и ако пукне неки други део конструкције, овај најбитнији део не да да се све суноврати али то да ли се трудим довољно, па, не трудим се увек, некад уопште..некад опет много, али кад је доста-никад довољно...тако..вагам

Hvala.

Medjutim, više me zanima da li se smatras korisnim članom društva a da to nije strogo vezano za Crkvu ili posao? Recimo da se odnosi na to kako provodiš slobodno vreme? Ulažeš li više u sebe ili si više okrenuta ka okolini, ljudima koji te okružuju, nekom dobrotvornom radu...? Uključujem ovde i radjanje dece, vaspitanje...

[Guest JelenaLela]

hmmm... često se osetim kao beskorisni član društva, iako nije baš tako (redovan student, dete koji nije zadavalo glavobolje roditeljima i tako to), tako da mislim da se definitivno ne trudim dovoljno... <_< problem je kad je čovek svestan toga ali ne menja. Kontam da mu fali motiv i inspiracija dovoljno jaka za pokretanje. Eto tako- moje skromno mišljenje

[Srdjan Kotur]

hmmm... često se osetim kao beskorisni član društva, iako nije baš tako (redovan student, dete koji nije zadavalo glavobolje roditeljima i tako to), tako da mislim da se definitivno ne trudim dovoljno... <_< problem je kad je čovek svestan toga ali ne menja. Kontam da mu fali motiv i inspiracija dovoljno jaka za pokretanje. Eto tako- moje skromno mišljenje

Hvala.

Kako izaći iz "ljušture"?

[malina :)]

Hvala.

Medjutim, više me zanima da li se smatras korisnim članom društva a da to nije strogo vezano za Crkvu ili posao? Recimo da se odnosi na to kako provodiš slobodno vreme? Ulažeš li više u sebe ili si više okrenuta ka okolini, ljudima koji te okružuju, nekom dobrotvornom radu...? Uključujem ovde i radjanje dece, vaspitanje...

Онда да ти кажем да најмање имам слободног времена за себе. Себи сам, не баш увек, али скоро увек, на последњем месту. Знам и да ропћем понекад због тога, шта ћу, жив сам човек. У принципу, ја сам испуњена онда кад сам неком од користи. Природа мог посла је таква да често морам да жртвујем своје слободно време, али кад видим резултате није ми жао ни мало. Рађала нисам, али васпитавам сваки дан или на послу или код куће. У мојој петнаестој години сам добила трећу сестру, коју сам, а то могу слободно да кажем, од рођења подизала као да сам јој мајка. Знам некад да жалим што више нисам себи време посвећивала, али то су кратки моменти, пролазни увек, јер како да будем срећна ако је само мени добро..У принципу и кад не би имала шта да радим, ја бих нашла нешто..ето тако то код мене

[Srdjan Kotur]

Dok radim na bitnijim poslovima, imam konstantnu potrebu da proveravam podatke kojima baratam. Valjda je normalno proveriti uradjeno jednom-dva puta. Medjutim, mene, s vremena na vreme, a to ne mora biti dugacak vremenski rok, "hvata" potreba da iznova i iznova proveravam uradjeno. I ne samo to, vec imam i "potrebu" da se podsetim sta sam sve radio u toku nekog posla jer s vremena, naravno, zaboravim sta sam sve radio.

I to proveravanje ide nekad u neka "sitna crevca" i do nekih apsurda tipa da li je Eksel dobro sracunao ono sto je trebalo ili da nije word progutao neki pasus i sl. Nisam bio do sad bas takav, jesam i ranije imao sklonost da proveravam ali, otkad sam angazovan na nekom vecem poslu, potreba da proverim i potreba da se podsetim, sto oduzima mnogo dragocenog vremena, su dosli do nekog svog maksimuma, valjda.

Takodje, u toku proveravanja se javlja neka muka i teskoba. Kao da sam pod prinudom, nekim pritiskom kom se jako tesko odupreti. Jos mi je i najbolje kad o poslu ne mislim jer mi se desi da se, kad pomislim, setim neceg sto bi valjalo proveriti, i onda se "bacam" na posao. I to proveravanje je takoreci mehanicko u smislu da, od silnog proveravanja, gotovo nista i ne upamtim pa sam poceo da zapisujem. A onda sam poceo i to zapisano da zaboravljam, tipa "hm... kad li sa ja ovo radio?!?", i cim ne mogu da se setim, opet imam potrebu da proverim uradjeno.

Lud trip, zar ne? Zacaran krug.

Nekad kad imam izvesnu distancu prema poslu, ne osecam potrebu da proveravam ali mi misli u tom smislu predstavljaju problem. Krenu i ko zna gde odvedu...

[JESSY]

...Срки, пошто си већ постављао сличну тему, видим да проблем који те мучи ниси решио....ево један текстић на ту тему.....можда психологија мало помогне....

 

''Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji po savremenim klasifikacijama spada u grupu anksioznih poremećaja (neuroza). Osnova OKP su ponavljajuće opsesivne misli i/ili kompulzivne (prisilne) radnje te intenzivan osećaj anksioznosti. OKP može se lečiti psihoterapijom kao i adekvatnim lekovima. Ljudi sa OKP su sasvim svesni da nema nikakve logike u tome što oni rade, ali ako ne ostvare svoje prisilne radnje javlja im se jak osećaj straha, uznemirenosti, uzbuđenosti, imaju osećaj da će se nešto loše dogoditi. Važno je naglasiti da te radnje nemaju svrhu rešavanja konkretnih problema niti doživljavanja zadovoljstva. Najčešće su to radnje brojenja, prebrojavanja, pranja ruku, proveravanja brave, ponavljanje određenih reči i slično. Neki kažu da OKP mogu izazvati iskustva iz detinjstva, možda u kombinaciji s genetskom predispozicijom. Ali, bez obzira na uzrok, jedna stvar je jasna: nema koristi jednostavno reći osobama koje pate od OKP-a da prestanu nešto prati ili da prestanu nešto proveravati. Ne radi se tu samo o snazi volje. Pokazalo se da mnogima koriste lekovi, međutim lekovi pacijenta mogu samo da smire, relaksiraju, ali ne i da uklone glavni problem koji ima duboke korene. Jedan drugi pristup sastoji se u tome da se pacijent dovede u situaciju od koje strahuje te da se zatim spreči uobičajena reakcija. Na primer, osobu koju muči navika pranja, prisilila bi se da drži u rukama nešto prljavo, a zatim joj se ne bi dalo da to opere. Naravno, takvom se metodom niko ne može izlečiti preko noći. Ali, neki smatraju da ona, propraćena upornošću, može doneti olakšanje. Naš savet je adekvatna psihoterapija bilo u privatnim bilo u državnim ustanovama ili lekovi koje će Vam prepisati psihijatar ukoliko se odlučite na taj korak. Samo, nemojte predugo čekati pošto simptomi kod OKP uz adekvatnu terapiju mogu dovesti do značajnog ili umerenog poboljšanja, ali svakako i do pogoršanja. Nemojte misliti da ste drugačiji od drugih ili da možda gubite zdrav razum. "Izuzmu li se njihovi specifični strahovi", piše dr. Lee Baer, "ljudi koji boluju od OKP-a i dalje imaju vezu sa stvarnošću u svim drugim aspektima svog života"

[Драшко]

Срки друже, чим се ожениш, све ће прође

 

Не замери на шали, па се видимо ускоро надам се!

[Лазар Нешић]

Један хришћански подвижник је у 4. веку написао огромну књигу на тему помисли, тј. како им се супроставити и назвао је Противречник или тако некако. Углавном, његов метод је био да сваку лошу и злу помисао - а набројао их је гомилу - одбија цитирањем неког стиха из Светог Писма. Као молитву и као рецитовање. Књига је луда и јако занимљива. Данас савремени проучаваоци кажу да је он веорватно патио од ОКП-а, али ко зна ...

[Grizzly Adams]

Нисам имао такав проблем, али чини ми се да је добро да се подсетиш да резултат није у детаљима. Људима је битан општи резултат - на пример, ако је Word и прогутао неко слово или пасус документ ће и даље бити разумљив. Excel сасвим сигурно неће нешто "погрешно израчунати", али обично једна цифра ту и тамо не значи ништа.

 

Не знам тачно шта је твој посао, али код мене у развоју софтвера ми често (тј. увек) оставимо гомилу грешака (багова) за које знамо из једноставног разлога што немамо времена да све исправимо. И после се покаже да 80% тих багова корисницима никада и не направе проблем, већ се јаве са неким новим стварима које треба додати.

 

Једна добра ствар коју стално практикујем је "timeboxing" - кад нешто радиш, постави тајмер на време које одприлике мислиш да ти треба да завршиш и кад зазвони обавезно прекини. То те натера да ограничено време искористиш на најбољи начин. Иначе, ниједан задатак нема крај... Увек може боље, једноставније, савршеније, брже...

[Deki992]

Ja sam imao taj trip dok sam bio mladji da npr brojim svasta,najvise sam voleo da brojim gutljaje dok pijem nesto,npr vodu.I imao sam trip kad hodam ulicom i npr vidim neku pukotinu,razmak izmedju plocnika itd da uvek prelazim preko toga desnom nogom.
hahahaha koje je to ludilo sad kad se setim,u sustini nije bilo strasno ali me smaralo ponekad.Sad mi je bas,bas smesno.