Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Давид]

Зашто Господ себе у светом Писму назива Син Човечији, а људе назива Синовима Божијим? Да ли се тиме истиче оно што ће окарактерисати Нови Завет или нешто друго у питању?

[Милан Меденица :)]

Ти то све држиш у рукаву и знаш напамет у задњих 2000 година када је где било помрачење сунца?

елем, не сумњам да се десило, али природна помрачења могу да се срачунају колико је год прецизно потребно. мислим да чак има и 3д модела који су у виду софтвера ...

[Милан Меденица :)]

Зашто Господ себе у светом Писму назива Син Човечији, а људе назива Синовима Божијим? Да ли се тиме истиче оно што ће окарактерисати Нови Завет или нешто друго у питању?

неко моје размишљање је да се син Божји отелотвори од Марије Дјеве и Духа Светог, а обожујемо се Сином Божјим?

ал бих и ја волео тачан одговор. 

[дибидусрус]

Син човечији, је назив за Месију. Тако су користили јевреји.

[w.a.mozart]

kako se to u liturgiji -i vreme pinosi na osvećenje- ...

pročitao sam u ovom postu pa molim da objasniš aco

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7603.msg440551.html#msg440551

[Дика Израиљева]

1. Да ли је, по теби, (страшни) суд већ "био", тј. да ли је он "уграђен" у однос човјек-Бог, човјек-човјек, човјек-природа (остала твар) те човјек-небиће?

Једноставније речено: да ли ми кроз наш однос ка Богу, ближњему и природи уствари судимо сами себи, "важемо" се на "теразијама" тих односа који су узрочно-последични?

И још једно питање:

2. Шта је, по теби, вријеме? Да ли је смрт та која чини да вријеме "постоји", времени (не мораш се освртати на саму смрт, одакле она, осим ако ти није потребно да одговориш)? Зар није смрт  и вријеме нужна "заједница" смртно-временска, тј. ако постоји смрт мора постојати вријеме; ако се "укине" смрт настаје вјечност?

И још једно (опрости):

3. Радост хришћанска - да ли је у предесхатолошком стању, сада и овдје, радост неодвојива од страдања (у ма ком облику)? Тј. зар није сам пут иконе Божје, њен заокрет ка подобију, зар није страдалана радост, за разлику од есхатолошке која ће бити нестрадална?

Хвала.

[Aristotel]

Богословље је одговорност пред Богом и пред људима. Дар који добијамо од Бога је благо за које ћемо морати да Дародавцу дамо одговор. Тај одговор на добијени дар биће нам рај или пакао.

  nesiguran

Јеванђеље треба читати и свој живот управљати са живим речима ове живе Књиге.

  0212_rolleyes

[grigorije22]

Sveti Jovan Zlatoust govori: "Đavo zato i ubeđuje neke da misle da nema pakla, da bi ih tamo i bacio. Naprotiv, Bog preti paklom i PRIPREMIO GA JE, da bi mi, znajući za njega, tako živeli da ne bi upali u pakao." (Polnoe sobranie tvoreniй sv. Ioanna Zlatousta. T. 8. Kn. 2. M., 2002. S. 786). Znajući pak unapred da će Njime stvoreni ljudi razgneviti Njega, Boga Tvorca svoga i, odbacivši poštovanje istinitog Boga, načiniti sebi bezdahne idole i klanjati im se, On zbog toga UGOTOVI dva mesta, kuda će se ljudi preseljavati po završetku svog zemaljskog života. Prvo mesto On obasja večnom svetlošću i ispuni izobilnim i neiskazanim dobrima; a drugo mesto ISPUNI neprozirnom tamom, neugasivim ognjem i večnim mukama; u prvo, svetlo mesto preseljavaće se oni koji Mu budu ugodili ispunjavajući zapovesti Njegove, a u drugo, tamno mesto bacaće se oni koji svojim rđavim životom budu gnevili Tvorca svog i zaslužili sebi kaznu. Oni koji budu u svetlom mestu, živeće besmrtni život u neprekidnoj i beskonačnoj radosti, a oni u tamnom mestu mučiće se neprestano kroz beskonačne vekove. Odvojivši oganj od vode i svetlost od tame, Tvorac OBRAZOVA posebno svako od njih i svakome ODREDI zasebno mesto". (Žitije Sveštenomučenika Patrikija, episkopa bruskog. 19 maj. Žitija Svetih, Sveti Justin Ćelijski) - prim. internet priređivača.

"... jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama." Lk. 17, 21.

Da li iz ovog mozemo da izvedemo zakljucak da je Bog stvorio pakao

[Дика Израиљева]

Sveti Jovan Zlatoust govori: "Đavo zato i ubeđuje neke da misle da nema pakla, da bi ih tamo i bacio. Naprotiv, Bog preti paklom i PRIPREMIO GA JE, da bi mi, znajući za njega, tako živeli da ne bi upali u pakao." (Polnoe sobranie tvoreniй sv. Ioanna Zlatousta. T. 8. Kn. 2. M., 2002. S. 786). Znajući pak unapred da će Njime stvoreni ljudi razgneviti Njega, Boga Tvorca svoga i, odbacivši poštovanje istinitog Boga, načiniti sebi bezdahne idole i klanjati im se, On zbog toga UGOTOVI dva mesta, kuda će se ljudi preseljavati po završetku svog zemaljskog života. Prvo mesto On obasja večnom svetlošću i ispuni izobilnim i neiskazanim dobrima; a drugo mesto ISPUNI neprozirnom tamom, neugasivim ognjem i večnim mukama; u prvo, svetlo mesto preseljavaće se oni koji Mu budu ugodili ispunjavajući zapovesti Njegove, a u drugo, tamno mesto bacaće se oni koji svojim rđavim životom budu gnevili Tvorca svog i zaslužili sebi kaznu. Oni koji budu u svetlom mestu, živeće besmrtni život u neprekidnoj i beskonačnoj radosti, a oni u tamnom mestu mučiće se neprestano kroz beskonačne vekove. Odvojivši oganj od vode i svetlost od tame, Tvorac OBRAZOVA posebno svako od njih i svakome ODREDI zasebno mesto". (Žitije Sveštenomučenika Patrikija, episkopa bruskog. 19 maj. Žitija Svetih, Sveti Justin Ćelijski) - prim. internet priređivača.

"... jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama." Lk. 17, 21.

Da li iz ovog mozemo da izvedemo zakljucak da je Bog stvorio pakao

Одговор лежи овдје:  facenew22222222

1. Да ли је, по теби, (страшни) суд већ "био", тј. да ли је он "уграђен" у однос човјек-Бог, човјек-човјек, човјек-природа (остала твар) те човјек-небиће?

Једноставније речено: да ли ми кроз наш однос ка Богу, ближњему и природи уствари судимо сами себи, "важемо" се на "теразијама" тих односа који су узрочно-последични?

Али то ће нам Александар објаснити обојици (надајмо се).

[Александар Милојков]

Хожу, ускоро, чим ми време дозволи.

[Sherlock H.]

Син човечији, је назив за Месију. Тако су користили јевреји.

Tacno.U jevrejskoj apokaliptici,u Danilovom prorocantvu,izraz "Sin Coveciji" se odnosi na Mesiju koji ce doneti konacan sud svim ljudima.

[Александар Милојков]

Син човечији, је назив за Месију. Тако су користили јевреји.

Tacno.U jevrejskoj apokaliptici,u Danilovom prorocantvu,izraz "Sin Coveciji" se odnosi na Mesiju koji ce doneti konacan sud svim ljudima.

Тако је. То је један од библијских (старозаветних) назива за Месију. Циљ је да се покаже да је Исус тај за кога су пророци пророковали (дакле, да Јевреји то увиде). То је првобитни смисао овога израза. Наравно, ми га можемо даље тумачити. "Син човечији" је, дакако, израз у коме се крије и тајна халкидонског догмата.

[Александар Милојков]

link=topic=333.msg440559#msg440559 date=1305537586]

kako se to u liturgiji -i vreme pinosi na osvećenje- ...

pročitao sam u ovom postu pa molim da objasniš aco

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7603.msg440551.html#msg440551

Приноси се се сва твар, а време и простор су неодвојиве категорије тварности. Време се освећује јер Дух Свети уноси Есхатон у историју - чини да сада и овде имамо предокус оног будућег. Ако погледаш на црквени календар онда ћеш видети да је он ништа друго него један каталог Празника.

[Александар Милојков]

1. Да ли је, по теби, (страшни) суд већ "био", тј. да ли је он "уграђен" у однос човјек-Бог, човјек-човјек, човјек-природа (остала твар) те човјек-небиће?

Једноставније речено: да ли ми кроз наш однос ка Богу, ближњему и природи уствари судимо сами себи, "важемо" се на "теразијама" тих односа који су узрочно-последични?

И још једно питање:

2. Шта је, по теби, вријеме? Да ли је смрт та која чини да вријеме "постоји", времени (не мораш се освртати на саму смрт, одакле она, осим ако ти није потребно да одговориш)? Зар није смрт  и вријеме нужна "заједница" смртно-временска, тј. ако постоји смрт мора постојати вријеме; ако се "укине" смрт настаје вјечност?

И још једно (опрости):

3. Радост хришћанска - да ли је у предесхатолошком стању, сада и овдје, радост неодвојива од страдања (у ма ком облику)? Тј. зар није сам пут иконе Божје, њен заокрет ка подобију, зар није страдалана радост, за разлику од есхатолошке која ће бити нестрадална?

Хвала.

Део одговора се налази у овом мом посту на једно слично питање:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,333.msg95132.html#msg95132

Прочитај па ћемо допунити оно што тамо не будеш нашао.

[Александар Милојков]

Sveti Jovan Zlatoust govori: "Đavo zato i ubeđuje neke da misle da nema pakla, da bi ih tamo i bacio. Naprotiv, Bog preti paklom i PRIPREMIO GA JE, da bi mi, znajući za njega, tako živeli da ne bi upali u pakao." (Polnoe sobranie tvoreniй sv. Ioanna Zlatousta. T. 8. Kn. 2. M., 2002. S. 786). Znajući pak unapred da će Njime stvoreni ljudi razgneviti Njega, Boga Tvorca svoga i, odbacivši poštovanje istinitog Boga, načiniti sebi bezdahne idole i klanjati im se, On zbog toga UGOTOVI dva mesta, kuda će se ljudi preseljavati po završetku svog zemaljskog života. Prvo mesto On obasja večnom svetlošću i ispuni izobilnim i neiskazanim dobrima; a drugo mesto ISPUNI neprozirnom tamom, neugasivim ognjem i večnim mukama; u prvo, svetlo mesto preseljavaće se oni koji Mu budu ugodili ispunjavajući zapovesti Njegove, a u drugo, tamno mesto bacaće se oni koji svojim rđavim životom budu gnevili Tvorca svog i zaslužili sebi kaznu. Oni koji budu u svetlom mestu, živeće besmrtni život u neprekidnoj i beskonačnoj radosti, a oni u tamnom mestu mučiće se neprestano kroz beskonačne vekove. Odvojivši oganj od vode i svetlost od tame, Tvorac OBRAZOVA posebno svako od njih i svakome ODREDI zasebno mesto". (Žitije Sveštenomučenika Patrikija, episkopa bruskog. 19 maj. Žitija Svetih, Sveti Justin Ćelijski) - prim. internet priređivača.

"... jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama." Lk. 17, 21.

Da li iz ovog mozemo da izvedemo zakljucak da je Bog stvorio pakao

Има пуно Отаца који ово питање не тумаче као Златоусти (паде ми тренутно на памет Свети Григорије Ниски и његов Велики катехизис). Свети Јован Златоусти је припадао чувеној Антиохијској егзегетској школи. Та школа је била позната по једном приступу буквалног тумачења библијског текста (насупрот ње, Александријска школа је више преферирала алегорију).

Ја се ипак приклањам оној групи тумача који сматрају да је човеково настројење према Богу и ближњима творац раја или пакла. Рецимо овако како то каже Свети Максим Исповедник:

"Природа нема логосе натприроднога, као што (нема) ни законе противприроднога. А натприродно, називам: оно Божанско и незамисливо задовољство, које Бог природно чини, сједињаван по благодати, достојнима; док противприродно, називам: неисказиви, састојећи се у лишењу оног (задовољства) бол, којега обично Бог чини природно, сједињаван мимо благодати недостојнима. Јер према подлежећој (субјективној) у свакоме каквоћи расположења, Бог, сједињујући се, како Сам Он зна, свакоме пружа осећај онако како је сваки од себе самог (слободно) обликован за прихватање Онога Који ће се свакако са свима сјединити на крају векова."

Из 59. одговора Таласију