Дика Израиљева

http://www.youtube.com/watch?v=LlzX5316wc4

"Србска великодушност често је прелазила у слабост. И то у велику и убитачну слабост - у сервилност. Ту слабост показали су у турско и аустријско време Срби избеглице у Русију и у Румунију. Колико је србског народа остало тада на овом страшном ограшју балканском, толико се, у току времена и у неколико махова, преселило у Русију и у Румунију. На овоме страшном ограшју балканском данас има осам милиона Срба. Толико треба да их има у Јужној Русији и у Румунији. Међутим, у Русији нема ни једног јединог. Све се слило и прелило у друго. А у Румунији, која је по крви половином србска као и хрватска, има само једна шака Срба, само као једна преостала стража од пропале војске. Брат је брат, и они православни и ми православни хајде да се назовемо Русима и Румунима! Да се није тако катастрофално мислило, данас би ми имали у Јужној Русији милионе Срба а и у Румунији. Та невероватна слабост, та Ахилова пета, показала се и у време католичко -православне Југославије. Католици су нам браћа, говорило се, вера не игра никакву улогу, главно је крв и језик (као код волова што је главно крв и рикање) а историја, а галерија славних христољубивих царева и краљева, а Косово, а устанак, а Кунамово и Кајмакчалан, а многи милиони бораца за крст часни и слободу златну, а барјаци србски, - то је све ништа: све те висине ми ћемо срубити и нивелисати и уравнити да будемо једнаки. То је језик београдских политичара и историчара. Чак одликоваћемо Карађорђевом звездом с мачевима и орденом светога Саве Немањића најљуће наше мучитеље и слуге римске теократије и бечке аутократије. И још ћемо ставити на равну ногу с Душаном, Милутином и Карађорђем највеће издајнике Словенства, Православља па чак и Хрватства, лажне краљеве Томислава и Звонимира. У историји Југославије остаће овековечене две лажи: лажна историја и лажна политика. То је дошло од србске великодушности, претворене у жалосну сервилност. Ако се Срби не излече од те очајне слабости, они ће бити серви а не Срби и у свакој хетерији и у свакој новој комбинованој држави на Балкану. А свакако ће се излечити искуством из 1941. године, када су доживели да их изда не један Вук Бранковић, и не десет њих, него цело једно племе, цео један народ - ако се народом може назвати - друге вере. Душан се називао: цар свих Срба, Бугара и Грка, па се не зна да је овако био издан ни од Бугара ни од Грка". "Национализам балканских народа може се лако ублажити хришћанским сазнањем. Уколико хришћанско сазнање, а то је познавање истине Божје, буде се повећавало утолико ће се оштрине национализма ублажавати. Не да ишчезне него да се ублажи и оплемени вером у Христа и служењем Христу". "Национализам србски је универзално хришћански, никад уски и глупи шовинизам. Овако би се могао дефинисати србски светосавски национализам: Уређивати своју кућу и сувишком своје снаге и свога блага помагати сваком народу да уреди своју кућу. Или: Служити Христу Богу на својој земљи и у својој отаџбини, и по могућству и са претеком служити Христу Богу по другим земљама, блиским и далеким, тја до Русије и до Горе синајске, чак и до крајева васељене. Хришћански национализам у универзализму и универзализам у хришћанском национализму. Срби су једини носиоци овога идеала, великим делом и до сада оствариваног, а уз Србе још једино Руси од чланова православне фамилије народа Божјих на земљи. Има ли што спасоносније за сав свет"? "Свађа између цркве и државе увек је производила јеретике и безбожнике. У србском народу после угушења богумила, није било никакве јереси. А безверник, ни један једини, није познат од времена Немање па све до кнеза Милоша Обреновића, до најновијег времена, када смо се као слободан народ погледали лицем у лице западне Европе, у лице ове злокобне по свет хемисфере, ове нагрђене од јереси и безверства. Од тада смо ми постали злокобни по сами себе. Нова србска аристократија, такозвана интелигенција, постала је очарана Европом као добром, полацманила се, и свом душом се оделила од свога народа и од народне праволинијске историје, премда је фарисејски гатала о народу и о народним правима, и речју и пером и делом одвраћала је народ од царства небеског и прикивала му душу за благо земаљско и шарени пепео овог пролазног света. Свак је био готов да се похвали службом у двору или министарству или на универзитету, а нико службом Христу Богу. То је почетак најновије и страшне трагедије србског народа. Грешила је и стара аристократија србска, (ако се уопште може говорити о србској аристократији), баш и она теодулска, али је, грешећи, могла увек окренути се Богу и рећи познате молитвене речи: Господе, ашче и согрјешихом, од Тебе не одступихом. Давила се понекад у греху, али није испуштала из руку коноп спасења. Кајала се, испаштала драговољно своје грехе и спасавала се. Нови дављеници србски пак одступили су од Христа Бога, па давећи се нису имали у рукама коноп спасења". Св. Николај Жички (публиковано прије појаве Владимира Димитријевића, тако да се ријечи српског свеца не би приписивале овом (не)православном "публицисти", који је, својатајући Николајева дјела и изигравајући "савјест" Цркви, у великом мјери допринио да се Николаја неки православци и стиде, јер је он, тобож "ревнитељ" као и Влада и разне Владе - злоупотребљивачи ријечи светачке)

Одлична формулација, истинита "јер се упоррно расправљаш са мном"...као што се и види, нешто твоје лично. Везе нема ни са тиме што ме оптђујеш нити вријеђаш. приписујући ми којекаве етикете извријешала си ме на најгрубљи начин. Коме да се жалим? Јал Влади димитријевићу или уредништву... Не бламирај се сестро...и када и ако желиш да реагујеш као уредник, чини то непристрасно, а прије тога пажљиво прочитај шта је написано. И као хришћанка, онда не гледај зло тамо ђе зла нема, па гледај ем да нађеш нешта, ишта код човјека, у његовој ријечи, што може руђи брзоплета убјеђења и реакције. Ти пола ниси ни читала, него онако "на прву". Не бину ме опомене, али, са поштовањем према овом сајту, опомену, ову овдје, сматрам глупшћу. Осим тога, као уредник, не приличи ти да људима приписујеш да су фашити, националисти и сл. Ал што кажу "чега се паметан стиди, луд се поноси". Овдје није ниједна неистина нити увреда некоме изнесена! Твоје инсистирање на којекавим обрачунима, и приписивање некоме неизреченог због "тражња длаке у јајету" нема везе ни са Правилником сајта, нити са тиме шта овај сат жели. Тако да, убудуће, и сваки пут када са мном или било ким на сличан начин реагујеш - бламираш себе, и штетиш сајту. Мени не. Ја сам инако ту с времена на вријеме....99% времена нисам, 1% јесам И не расправљам се да се браним од бана, него ради људи који читају - ништа лично. Јер се и пише да би неко читао, зар не?

Не, ја сам рекао да сматрам да Срби не треба да се мијешају са НЕхришћанима, мислим на Србе хришћене. То не из тога да Срба имиа милијарда...није хришћанство ствар количине него кавоће. Зашто сам то рекао? 1. Оци Цркве то препоручују. Ако хришчанка оде за исламисту, један хришћанин је мање, или ако се хришћанин оћени исламисткињом, или оде у ислам или она пријеђе. Обично жене мијењају вјеру. Има случајева, доста Српкиња, које су "превеле" рецимо католике у православље. Зато. И то није мржња ка исламистима, али сматрам да су на погрешном путу, дакле велики ризик; 2. Познајем десетине, и оно што знам а други познају, преко 90% бракова наших људи са странцима (сад причам не о вјери него о Французима, талијанима, Швеђанима) - све је то пукло као леденица. Е сад, можемо рећи да пуцају и други "хришћански" бракови. Да, али јер слабо упражњавају хришћанство. Сматрам, моје лично опажње и доживњај, да су талијани једна од најздравијих нација у Европи Французи су једна уништена нација баш ради мијешања. талијани, иако слабовјерујући, псују се страааашно, горе од Срба (НЕКИХ...цццц)...заиста држе до породице, и осјећа се онај дух које су папе и римокатолицизам унијели у тај народ. Мало је Талијана мијешано, обично то бивају мушкарци да се ожене...има, анравно сада свега...али мало. И то знамо сви, статистике нема, али да у вецини случајева исламисти жене хришћанке па их преводе у ислам. У Шведској је једна цура, Курд, без одобрења оца отишла да живи са Шведом (нема горе више брака као институције, да живе заједно "само"), и рођени отац ју је убио. Била је и Принцеза на спроводу, и женски бискуб Биргита нека (чини ми се)....направили су медијски џумбус око тога. Нећу дапишем, али жалосно је кад видиш те људе из мијепаних бракова који послије пропадну...то су душевне развалине. Сасвим је природније кад рецимо у Србији или Босни оде Српкиња муслиману, Хрвату још мање има трзавица, или обрнуто. Осим током рата, многи бракови Србин-хрватица које знам су више него успјешни. Није то баш само "сви смо исти"...аман нисмо исти. То је неприродно са сином причати енглески...скроз неприродно.

Ја се нисам извинуо јер нисам никога увриједио. Само сам објаснио лапсус, а лапсус је само злонамјерним. Твоје квалификације о расизму, нацизму су одраз твог накардног поимања егзистенционалних ствари једног човјека - ствари припадности "Богу и роду". Дакле и да избришеш само себе избламирала. Таквих текстова ће бити још, јер они никог не вријеђају, као и оних о много лошем "србовању" које дебело кошта наш народ. Оном о којем +Павле писаше, ономад, у Посланици да Срби поштују законе и народе у земљама гдје живе ван Србије. Ти, сестро, опрости, нећеш моћи преко мојих порука да показујеш своју силну љубав, универзалну, јер је немаш као ни нико од нас овдје, јер се она јако тешко постиже. Дакле узалудо је да, покупавајући, да омаловађиш друге, и да покажеђ како ето, само ти, волиш "све и свја". Дакле дај мало Миљанова, знаш оно "бранити друге од себе". Не мораш ти никога бранити од мене овдје, јер никога нисам нити ћу да нападам и вријеђам. Узгред ја не видјех да се ико водје, од браће нехришћана, успротивио мојим "расистичким" испадима...или како их већ карактеришеш. Ја и пишем и читам да ме људи разумију, а некао ти што читаш што одговара теби, а пишеш такође што одговара теби. Узгред...да су хришћани писали што свијету одговар не би били набијани на коље, сјечени, тестерисани и клани....за не дао Бог да се то понавља, поготово да неко то ради "у име Христа"...дакле понекад истина не одговара свима...као овај пут, рецимо Теби! По твојој логици, да су овдје, ти би бановала 90% клира СПЦ, понајвише оног монашког...фала Богу што нису ту, него се моле Богу за нас који даноноћно праволсавствујемо по форумима (?!)

Одличан избор. Свако ко се себе сматра прво Србином или Јеврејином а не хришчанином нешто онда не штима са њим. Иако добар избор, иако тачно кажеш што кажеш, погрешно постављаш ствари. Овдје су неки дискутанти поставили причу тако да је Бити Јеврејин или Србин И хришћанин истовремено нека штета по хришћанство. Павле је Јеврејин и хрићанин (апостол хришћанства). Само поређење је, опрости, али мало смијешно...јер испада да сви који овдје, па чак и владика Николај, зуцају о српству, да нису хришћани. То није ствар или или него и и. И једно и друго. И сада, ако се критикује негативан улив нечега у један народ, одмах се потеђе Павле Какве везе има Павле са мноштвом бјелосвјетске багре што вршља по Србији? Никаве. Или каве везе има са хришчанством то што деклеративни Срби "хришћани" срамоте и род и пород по свијету радећи којештарије - рецимо сексуално искористивши многе дјевојке по Западу, тобож волечи их, касније их кроз дрогу уводећи у оргије и пропаст, па кад родитељи реагују - а он отишао у Србију и довео неку "нашу" да му буде "добра жена"? Да окренемо плочу. И шта онда имамо? То што имамо. Срби криминалци, блудници, дилери, су скоро засјенили све што СПЦрква ради на западу, и засјенили милионе честитих људи који поштено своју погачу зарађују, остављају кичму на том Западу, и још кад дође на касу да купи кифлу у очима види расизам. Шта ћемо са тим? Људи моји ви сте, будући нови хрићани, постали србофобични! Постали сте србофобични и због Владе Димитијевића и Николајевофобични ради њга и онаквих, и ради "ревнитеља". Откуда то да Србин новопечени хришћанин да само дроби о љубави, хришћанству а стиди се српства. Одриче се српства. Мислиш да ће те харадинаиј завољети ради тога? Неће...тек кад себи вратимо достројанство, онда ће нас поштвати. ватате се за неке цитате и неке ријечи, ко да сте ванземаљци...не мрзи нико Србина, него му не одговара што је хришћанин - прави, па онда гуши српство да би, уствари, гушио хришћанство. Не може се брисати то којег си народа - ни хришћанство то не брише и неће да брише. То је папа брисо, Православни нису...нису људи исти, нису народи исти, па ни хришћани, православни, нису исти, ни два јајета нису иста.

Па нећеш да коментарише наравно јер ти тако одговара. Ја сам у читавом тексту признао да сам погријешио, чист лапсус, што нисам умјесто "Српкиње" ставио "неке Српкиње", и, без правдања, то се по мени подразумијева. И моја мајка је Српкиња па не ради то...да будем крајње субјективан, јер ме нагониш на то. Дакле не коментаишеш општепознату ствар. Што нисам помену мушкарце, то сам ти рекао, узгред поводом њих сам то и поменуо, јер имам пријатење жртве тога. А о "идеологија националистичким" то ће бити, и било је прича за себе...као и "ревнитељско-новотарски" немири. Вазда било вазда ће бити...нема везе ни са мном ни тобом. Ти мене не познајеш уопште. Познајеш ме да рецимо ти признајеш психијатрију као неког љекара, ја не. Људи попут тебе тешко да познају и самог себе...јер ма шта ти причаал, ма шта радила по питању моје "исфрустрираност ка женама" и мог "националистицког идеологизма", можеш само да дођеш до следећег: да прекршиш правила форума јер их ја нисам и никад нечу прекршити, иако их нисам читао. И можеш да нађеш потврду онога што кажем, понекад неспретно, понекад, признајем, провокативно, да нажеш код најумнијих људи наше Цркве. Не дакле, да сам паметан, него што сам усвојио оно чему су ме учили...и опет, не идеолошки. Тако рецимо ја могу рећи нешто о муслиманима и Арапима, а могу да од мојих задњих 1000 евра дам Алжирцу 150, купим му панталоне и патике, и одведем га у другу земљу. Сад није то хвала, него само контра том секташком, плитком као поток, поимању ствари. Дакле да: ПРИЗНАЈЕМ погријешио сам требао сам рећи да се НЕКЕ Српкиње оргијају са муслиманима, Арапима, црнцима (и наравно Србима), и да то раде и неки Срби. Тако сам увриједио Српкиње. Додаћу, оне Српкиње које нису хтјеле да читају, или нису жељеле да оно што се подразумијева схвате, из само њима знаних разлога. Кад већ помињемио Српкиње, да кажем, да ће НЕКЕ (да опет не правим исту грешку) Српкиње, као што су неке камен спотицања српства, неке ће бити носилац спасења Срба, јер ће будући мајке хрићанке родити и одгојити Србима Патријархе, Епископе, Предсједнике светосавце Србе и хришчане (самим тим). Неке ће, спасавати себе и друге...рецимо по форумима...разни људи, разни дарови, разна сагрешења...само смо људи.

То је истргнуто из контеста, и недостаје само "неке Српкиње", а могао сам додати и неки Срби, али нисам, јер у Србији нема много муслиманки и цркиња тако да они то раде ван Србије....зато нисам поменуо нас мушке Мислим подразумијева се да се ове ствари не могу генерализовати и да се мисли на "неке" Српкиње...понављам ипак си требала копирати све речено, а не само оно што ти одговара да ме нападаш. Што ти то одговара, не знам, то је твој проблем. И сад ти, преподобна, као да сам ја изрекао неку хулу, клевету а то што сам изрекао је опште позната ствар. Што ти то окрећеш на неки твој феминистички шаблон, то ти види зашто је тако. Јеси чула за оно "рђавом је све рђаво". Ово што сам рекао не само да можемо да видимо из дневне штампе, тв-емисија, него врчо често да чујемо на предавањима о наших честитих монаха. Да ти их набројим, да не спамујем тему клиповима: Отац Лука, бивши игуман +Цетиње, сада у Дајбабама; отац Рафаило +Подмајне; отац Антоније мислим да је на Отрогу сада, пријатељ трагичнострадалих чланова ЕКВа...то су јавно који износе, а колико их је још што савјетују народ а нема на јутјубу или гдје већ. Отац Јустин из Савине, покојни...и сада ти, општепознату свар, истгнеш из контекста туђе ријечи, и општепознату ствар, која нас све одводи куд не треба, и коју сви занју, ти браниш са неких феминистичких којечега...и кога брига...па врапци виде да имаш проблем ти не ја. Имамо их сви, али не треба да све тако лично схватамо и примамо к срцу...сем ако се не нађемо у нечем уопштеном. Ако се и нађемо па шта жемо, слаби смо грешни људи. То је исто као када би неко причао о хероину и другим дрогама, и рекао да је то масован појава у Србији, а неко скочио и рекао да је тај ко прича хероиниста или шта већ, имао приоблем са хероином. Не вјерујем да је +Порфирије узимо хероин па зато прича о дроги. Или да је неки калуђер што прича о блуду имао проблем "са женама"па сад треба тебе да се стиди да не прича...а што тебе то толико погађа, та општепозната ствар? Је ли то табу?

И када дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. А сутрадан отиде Павле са нама Јакову; и дођоше сви презвитери. И поздравивши их исприча све по реду шта учини Бог међу незнабошцима његовим служењем. А они чувши слављаху Бога и рекоше му: Видиш ли брате, колико је хиљада Јудејаца који повјероваше, и сви су ревнитељи Закона. А чули су о теби да учиш одступању од Мојсеја све Јудејце који су међу незнабошцима, говорећи им да не обрезују дјецу своју, нити да се држе обичаја отачких. Шта ћемо, дакле, сада? Свакако ће се народ сабрати, јер ће чути да си дошао. Ово, дакле, учини што ти кажемо: Имамо четири човјека који су на себе узели завјет; Узми њих и очисти се с њима, и потроши на њих да обрију главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе није ништа, него да и сам држиш Закон и живиш по њему. А за незнабошце који су повјеровали ми написасмо одлучивши да они ништа од тога не држе, осим да се чувају од идолских жртава, и од крви, и од удављенога, и од блуда.(Дап 21,17-25) Ово је било још касније. Е сад, по твојој логици, погрешне контексуализације, могли би рећи: Апостол Павле се најприје залагао да се не приносе жртве по Мојсију, а онда их сам приносио. Ми причамо о другим стварима у друштву, ово су унутрашње ствари у Цркви. Има и данас расправа међ локалним црквама, рецимо ми и Румуни. Не можемо оптужити Румуне да нису Православни "католичански" ради неких инцидената. Исто тако, не треба ни расправљати о томе што се подразумијева: да је Црква наднационална, али је и помјесна (дакле нација је битна), мада никад да националност не смије да буде битнија од католичанства, васељенства њеног. Павле је био заклети Јеврејин, вољети свој народ не значи не вољети други. Али ако и твој народ, погрешно користећи свој национализам, штети други народ, наравно да ћеш стати у одбрану истине и правде а не народа.

Тема је: Европска Унија и Срби или ЕУ-за и против. 1. Србија као политички и војно-неутрална држава Срба и свих осталих грађана Србије; 2. Основна грана српске приведе треба да буде пољопривредна производња и прерађевина, јер је тако и сам Бог, по рељефу, дао Србији; 3. Главна стратешка предузећа по директном контолом државе, којима ће управљати АПоллитчни стручњаци, а остварени профит користити на унапређење тих предузеће, те плаћање пореза држави који ће, порез, омогућити просперитетно и хумано друштво, и добар животни страндард становника Србије; 4. Мала и средња предузеће, са повољним условима пословања; 5. Економска сарадња са свима, првенствено са Православним народима, у првом реду Русијом, затим традиционално неимперијалистичким народима, тако да, када дође до геополитичких криза, те земље ставши у одбрану капитала у Србији бране аутоматски Србију!

(Немој да помислиш да сам се нешто посебно на тебе "окомио", не, само толико је контрадикторности у твојим изјавама да просто не могу даодолим) Није тачно да Црква се Црква не мијеша у државу, нити да је одвојена од ње. Не мијеша се јер не мож поп да буде предсједник владе. Црква се мијеша у све, а ипак је ван свега. Ако Црква ради на моралу људи, на очовјечењу људи, на крају и на обожењу људи, самим тим она се "мијеша" више него ико - тако би бар требала - у државу, јер ти људи ће, које Црква оцркови воде државу. Дакле формално Црква се не мијеша, али суштински се мијеша. Кажеш да дрѕава не треба да се мијеша у економију. То није глупост, јер глупост је нешто из незнања, потпуне неинформисаности, то је лудост што кажеш. Зашто је је лудост? Као и у већини својих коментара, да се примијетити, ти се држиш, као по правилу, увијек форме, која је у суштој супротности са суштином. Пошто имаш, деклеративно, религиозна животна начела, тако ћу ти и објаснити однос форма-суштина. Аксиоманлно начело економије јесте профит. Дакле зарадити што више пара, уз што мање трошкове. Овдје се немоновно намеће следеће питање: Какве су норме, каква правила игре, каква друштвена ситуација, које владају око економије? Или, да ли је, зарад профита, дошло до "кориговања" тих друштвевених норми, да би, на уштрб некога, био остварен већи профит? Или, да ли, у крајњој и најгорој мјери, профит, и жеља за остварењем профита, уствари постаје машинерија која успоставља норме у друштву (социјалне, моралне норме)? А сва ова питања потеже још питања, много битнијих: Ко и како успоставља тржишне услове? Да ли су успостављени тако да се водило рачуна о РАСПОДЈЕЛИ профита? Да ли друштво треба да обезбиједи добре услове, тржишне, онима који остварују профит, а они дапрофит сматрају својом својином? Многа питања, а основно је: Одакле почетан капитал? Какви су услови тржишни, тј, да ли су приагођени профитерима или радницима? Каква је улога државе у свему? Либерализација! Та фамозна, опасна, подмукла фраза. Либерализација, ма кава, у себи носи једно те исто: ослобађање од неких норми и правила. И тако имамо "либерални" капитализам. Ако се сложимо и прихватимо тзв. капитализам као неко неопходно уређење питамо се: Какав је он био до сада, и од чега се либерализује? Либерализује се од друштвено-социјалних норми. Особађа се ОБАВЕЗА ка друштву, да би могао да профитира више. Та либерализација - у принципу лаж ради пљачке јер пут до профита нема више у себи ништа хумано, а да не говоримо хришћанско - дошла је дотле да, ево, многи као и ти заговарају одвајање државе од економије. Шта то значи? То значи препуштање остваривачим профита - профитерима - куће, укућана. Шта то значи: То значи да ће профитери не само да ти опљачкају имање, него ће ти и дјецу почети да одгајају тако да она буду добровољно робље профитерима, како би, морално идеолошки испраног мозга, умјесто да се бори за своја права, била послушно робље. Ето УПРАВО то је сада на сцени, сада када још колико-толико држава има уплива у економију. Има га онолико колико патриотске и домаћинске политичке снаге успију да имају уплива у цјелокупни систем државне власти. Наравно, такви "умни" заговарачи ће рећи: Па шта ти оћеш, диктатуру? Не. Као што Црква не бирајућу Предсједника државе бива "одвојена" од државе, а ОДГАЈА путем свог дјеловања у друштву; е тако држава, не пијеша се у економију (профитабилно) али онда када успостави дакво државно УРЕЂЕЊЕ које ће задовољити грађане те државе у ПРВОМ реду, а не профитере. У једном таквом друштву остваривање профита, аутоматски, добива савим друге димензије, а самим тиме и НЕМИНОВНОСТ да се држава, путем разних својих механизама поистовјећује, ћесто, са профитабилним предузећима. Шта то значи? То значи да, по тржишним нормама, имамо фирме, компаније, предузећа која су под директном контролом државе (народа) путем управних одбора. И ТЕК тада, она будући државна јер играју по државним нормама, бивају ОДВОЈЕНА од државе. Комликвано, да, али једноставно. Никада у историји људи ниједна држава није достигла економско-социјални ниви као Шведска. Волво није био приватни него државни. Здравство није било приватно него државно. Тај социјал-капитализам, изнијечу само неке податке позитивно шокантне, је изгледао овако, у грубо: 7 милиона људи, поврешина земље као ТРИ бивше Југославије; распон од сјевера до југа преко 2000 км. Око САМО 2 милиона радно-способних људи. Комлетна инфриструктура земље је у самом свјетском врху. Одакле да 2 милиона њуди заради да афалтира хиљаде и хиљаде километара путев? Одакле да 2 милона људи заради базен у свакоме селу? Одакле да заради, рецимо, бредбанд кабл, да се прокопа пред сваку кућу на површини ТРИ бивше Југославије? Одакле да заради 3 врсте јела за ђаке у школама од 1. до 9. разреда? Одакле да заради да комлетно бесплатне универзитетске студије да не плаћаш ни један цент ништа? Одакле да зараде стипендије СВИМА у трајању од 6 година, с_в_и_м_а, и да дјеца са 18 година буду самостални, имају своје станове и воде своје студенстке животе? Одакле да зараде да студенти могу да имају стипендије и у САД и Србији и Азејберџану, ак дају испите и то у висини стандарда те земље. Па, рецимо, у Цириху имају примјер 2500 франака, у Вашингтону 1300 долара, а у Београду 500 евра. Одакле потпунио бесплатно здравствено осигурње за све? Одакле да када се остане без посла имаш 80 % од плате? Од синдиката! Одакле центри за преквалификацију државни? И да не набрајам...од ПРОФИТА! Већина тога је од профита. Шведска има индустрију, шведске компаније, која може да запосли можда и запошљава 10тине милиона људи. Али то је ВАН Шведске. ИКЕА не плаћа Швеђанима порез сем за оно што ради горе. Дакле, да завршим: не одвајање државе од економије и тржишта, него МАКСИМАЛНО уплитање државе у успостављање тржишних услова, и дјеловању фирми, профитера, на том тржишту. Све остало, води, одвело је већ, затирању морала, успостављању робовског система, и одржавању друштва на НАЈНИЖОЈ граници слоцијалног мира, како не би дошло до револуције. Она је, на помолу....људи који су или слијепи од гордости јер им је комотан живот, или су неискусни и "тжишну економију либералкапитализма" су осјетили тако што им је ћаћа давао по 800 евра да "студирају" у Крагујевцу или БГ...такви људи везе немају ни шта је тај систем, ни колико погубно је већ дјеловао, и колико ће тек да дјелује. Сада је у фази да је граница социјалног мира дотакнута и он стагнира. Тражи начине да би наставио, а да "не устане кука и мотика". А све је то зато јер је држава, деклеративно, "демократска", али путем политичких лобија уствари постала је СЛУГА профитера, и ради против властитог народа - СВАКА у ЕУ! Дакле имамо озбињно стање и оно није, Звоне, формалног него суштинског, системског карактера. Као што од осмијеха Милоша Црњанског (хришћанине) зависи боја листа на Суматри, тако и од мог и твог морала зависи шта ће наши потомци јести - а ТЕК колико зависи је ли дрѕава одвојена од економије. Напиши текст...ми живимо у вријеме када је "ударила памет на памет", па да ти дају Нобелову награду. И ко оно помену САДА. САД од када је препустила монетрану политику ПРИВАТНИЦИМА, Америчким федералним резервама (које везе немају са федеацијом и резервама) ударила је темељ овоме данас. Све кризе које су се десиле, узрок су им - ГЛАД за профитом, и неправедна расподјела иста. Чекајући и слушајући да ли је лакеше Дејвиду Рокфелеру да оствари већи профит, па да он и онаки ко он, дођу са парама у србију, Срби могу да дочекају само то што су дочекали...знамо шта, да не шупљим. Ја свакога дана, као и многи људи, бивам шокиран глупостима, самозваних интелектуалаца, који су у ствари обични глупани, који проћитавши пар чланка и књижица, окитивши се са пар дипломица, постају српска интелектуална елита. И баш то, и такви, и јесу пропаст овог народа...по оној "видјела жаба ђе се коњи поткивају па и она дигла ногу". Држава је дааавно одвојена од економије...чак и у Шведској, а у Србији? Па нема економије, и нема држава ништа са тим: гледамо сви како пљачкају, СИСТЕМСКИ И ЛЕГАЛНО јер се данас пљачка путем успостављеног система. Проблем је што че нам унуци бити дужници и плаћати оно што нису ни видјели камоли јели; проблем је што наша "инелигенција" нема домаћински интелект него интелект јавне куће.

ПС на квадрат --------------------- Видиш, нешто мислим како је Господ све фино створио...ето крв: црвендаћи хране тијело, бијла зрнца БРАНЕ тијело од страних тијела, а тромбоцити грушају крви и не дају страним тијелима да улази на рану. Неда ни крв страна тијела у себе, а Срби ко мутави: странци па странци...да покажу како нису Срби Мува била на балеги, нахранила се, и слети чоеку на рану. Виче тромбоцит: бјежи муви, небила, немој да ми ране затрујеш. А мува виче: е јесте неки затворењаци, ускаћи, ја сам космопилита, нема балеге на на њу нисам слетјела.

Овдје си изниовееелике неистине о Апостолу Павлу. Те неистине и у контесту ове теме, и ван ње. 1. Самарјанин, сам га потежеш, нема везе са темом. Самарјанин се може тумачити разно и као Господ јер и Њега су одбацили као и Самарјане што су. А кад помињеш Самарјанина што не поменеш страдање Јевреја јер су се мијешали са незнабошцима и гњев Господњи који су навукли? Уууу па није љубав тако сентиментална, него је закована рђавим клинима на крст?: 2. Павле никада и нигдје није "оштро критиковао друге апостоле који су нацију стављали изнад Хришћанства" из два разлога: а) Апостоли то никада нису чинили(!); б) Павле се само сукобио јавно са Петром јер је био снисходљив према обредима који је прописивао Мојсије, а који су сада посали "фењер који се склања у ормаре, јер је Снце изашло) - Владика Николај Колико Апостоли НИСУ стављали изнад Христа показали су одмах на Апостолском сабору. А сада да ти наведем супротно што ти тврдиш - након Павлове "побједе" на Сабору, Павле је, да би се снисходило Јеврејима - понављам НАКОН Сабора - да се не би увриједио њихов национални осјећај, Павле је принио жртве иако је сматрао да то НЕ треба да се чини. Тада умало није главу изгубио, и тада је почео његов прогон, заточеништво. Дакле шта имамо? Имамо супротно од тога што кажеш. То је била драматургиа лично од Бга инсценирана, Духом Светим, да би се десило што се десило, и да би се Павлово сужањство искористило за проповијед. Дакле: нити су Апостоли стављали ита изнад Христа, ни породице, ни нацију ни своје животе (али након Педесетнице, прије је друга прича, али прије нисмо имали Павла него Цавла); и не само да није њих критиковао имамо ПАРАДОКС - све је парадокас што је истина јер је царство лажи - да Павле који "укида" Мојсија, сада снисходи - можеш мислити колико га је душа бољела само - и приноси жртве по Мојсијевим обредим - НЕпотребне жртве! Е, роде, из овога се и ти учу - хришчанство је јако пажљиво било са укидањем незнабожаћких обреда, да не вријеђа народне осјећаје - али што се мора мора се - а данас и увијек наши Свеци су ослушкивали народну душу - хришћанску. Један Апостол који укида Мојсоја, сада снисходи и приноси жртве. Каво пониђење, која смиреност према брачи (Јакову, Петру и Јовану) која су га замолила. То нису нетачности јер није Павле математика па да је нетачно - али су неистине велике. И кажем ти јавно: произилазе од превелике жеље да се постигне љубав без жртве. Павлова љубав, роде, носи са собом жртву. Павле није ишао Самарјанима, или Грцима, него ђе год је дошао ПРВО је ишао Јеврејима, налазио себи посао и ткао, био међу "својима", и онда кретао са проповиди. Так ако није било Јевреја, онда је ишао другој браћи хрићанима. Јевреји су љубав Павлова, рана Павлова, за Јевреје и Јеврејима је Павле рекао да би волио да и пакао задобије само да они Христа спознају - дакле, приђите Господу ево себе би дао за вас. И нема у Хришћанству никаве универзалности па онда ја, него: ја, моја мати и ћаћа, моји Срби па онда остали....то си ти, као нажалост, и многи, мало побрко лончиће. Код кога је - да ти и то кажем - карактеристична оваква твоја "универзалност"? Код људи који од православља праве идеолгију, икоји сматрају да ће причешће ријештити све за њих. Роде Бог неће неке евхаристијске-зомбије, нће! Бог оће САРАДНИКА. А ја те питам следеће а ти ми одговори: јможеђ ли ти толико жртве даподнесеш да сву браћу око тебе збринеш, и жртвујеш се за њих, па кад си све то лијепо подмирио и хрићанске обавезе измирио, можеђ ли онда да идеш на муслимане и Кинезе? Аједе брте редом! Кунете се у +Давида, али шта вам је написао, јесте читали: жртва! НЕМА прекорачивања у есхатон без подвига...читајући и ваљајучи фразе. Е исто тако, неки, унивезалишу, јер, тобож, српсство је репрека да будеш хришчанин! Није препрека негу НУЖНОСТ! Српсто светосавско а не српство Караџићево и Владе Димитријевића. Или пошто кукаш да сам се расписао могу ти овако речи: пореду се пита једе. Прво ти буди добар отац, па муж, па комшија, па Србин (рекао сам кошија прије Србина јер ти је комија можда муслиман), е кад то измириш...онда воли Кинезе, пиши им пјесме. И да завржим: српство светосавско је нуђност Србину да буде "католичански" Србин! Лаку ноћ ПС Да си ме баново давно би већ био у кревету...то стварно није братски

Јамогу то и да поновим, дакле: Оци су каноним апрописали да се хришћани не мијешају са нехришћанима. Прије него сам то знао, као крштен и одгојен да не мрзим никоага али да поштјем своје (дакле Оци су ми касније само потврдили одакле то) ја НИКАДАС не би волио да ми се сестра уда за Арапина, Црнца, Швабу, било кога ко јије православни хришнаин. Боли ме то а немам ништа против тих људи. Шта је ту нацизам? Сад што се данас Српкиње мааасовно сексају и оргијају са муслиманима, Арпаима, црнцима...то је дух времена, хедонистички, блудни и такавкакав је - али то не значи да ја, као хришчанин, морам да му се повинујем, макар ме и на неком православном форуму прозвали фашитом. Ако је став људи који воде тај форум да сам фашиста, онда или ја стварно јесам фашиста, или тај форум има проблема са православљем. Ја не машемником српском заставом испред носа, али, вала, да и аншео дође, ја се нећу стидјети што сам Србин и хришћанин. Хришчанство у себи не носи само мучеништво, него и витештво. Витештво не мора да подразумијева мучеништво. Ово вријеме ће да протутњи, као и сва, и доћиће неки нови дух који га носи - мижда када Срби, вративши се Богу, постану поносни на српство, и тада и поштовани од комшија. А не као сада понашајучи се полтронски и са искомлексираним стидом, који, стид, ни деклеративност ка хришћанству, не сакрива. Српство није порицање католичанства хришћанству, напротив - утврђивање истог. Али српство није курвање (а курвања има разних, и сав стари Завјет је прођет овом метафором коју су изрекли богонадахнути људи) на овај или онај начин. Што се тиче дјелимично оцрковњених Срба, изађавши из свађе "ревнитељи-новотари", неки су запали у тзв. ревнитењофобију, па се све мешто, јадни, стиде и боје да помену српство. Тобож жим кажеш "ја сам Србин", гарант си ревнитењ. Или чим поменеш Владику Николаја одма читаш "Борба за веру", јер, ето, то је светац Владе Димитријевића а не Срба Хришћана...а исти ти, напајали су се са Владиних "духовних извора". Људи опустите се...није ГРИЈЕХ бити Србин! Јете да нас не воле јер смо Христови...али не умишљајте себи да да ћете ви силе пакла срушити са пар офуцаних ФРАЗА о љубави. Љубав треба постићи - ми смо у фази онога што је Павле писао "да се макар не истријебимо". Он је то хришчанима писао, а ми изгибошмо "волећи" наше (често) крвнике. Мислим....(о)вако преко форума Јооој љубави спусти мало, претворићеш Србију у рај прије Господњег доласка...колико се неки куну у те.

Роде, опрости, ти стварно имаш проблема са, назвачу то, котекстуализацијом, ствари. Много, се држиш форме, а суштину превиђаш. То за ћерку (ја нееемам пооојма имаш ли ти черку, и прво лице једнине је кориштено јер се такав диалог води ја-ти, али то је УОПШТЕНА тема, дакле ништа лично). Дакле поново скроз на скроз фулаш у страну. Ако нам овакве ствари нису јасне, наравно да ће нам Свети Павли бити скроз нејасан. Питам те овако јавно: ако ти изнесеш потпуну неистину о Апостолу Павлу, и ја реагујем на то, и покушам изнијети моју слику свега, за тебе "није ништа" таква неистина, али вруће се палиш и пребацујеш све на неке личне воде. Нема овде ништа лично, узалуд покушаваш то. Ништа. Та "ћерка" мож бити било којег хришћанина (Грка у Грчкој, Србина у Србији), па и моја да је имам, а немам. И сада то поређење - чисто и исправно (мало провокативно али ИСТИНИТ јер гологузи странци надувани и пијани шетају крај хиљада ћерки по "сињм" мору, а и по МАНАСТИРИМА нашим) - то је за бан. Но твоје "високоумно" поређење (и врапци знају да је Павле био фарисеј, и да је ширио вјеру међу НЕјеврејима (највише) - такво поређење је на мјесту? Наравно, не вријеђа мене бан, али ми вријеђа и боли када неко, БИЛО ко, прича о нечемо што не познаје, и наводи другога "за Голеш планину". Ако већ НИСИ мислио то...па брате, греота, срамота, увреда, како год оћеш, је о Апостолу Павлу бацити 2 реченице, фразе празне, То је и непоштовање и шта оћеш. Ако си већ у дискусији - па дискутуј! Ако ниси, ћути, и, као уредник, бануј ко крши правила форума. Ја никад нисам ни читао нити ћу. Сматрам да ће ми љубав ка људима, мом народу, мојој Цркви, мој одгој породични и хришћански, дати "дара пророштва" (иронија) да не кршим правилник сајта који претендује да охристијани Балкан и шире. Нема ништа лоше у претенциозности, само да не превазиђе границе могућности (што би неко реко "сиц")..

Роде то није безобразлик. Ако је то политика форума бануј. Не, твој текст каже другачије, савим другачије. Можда си ти МИСЛИО другачије, али си изрекао другачије. Бар што се тиче Светог Павла и јеврејства. Јесам ја мало провокативно одговорио, али сасвим прикладно тавом лећерном изнишењу тако тешких и битних свари. Ја сам ти одговорио, макар опширно. Опђирност има у себи добронамјерност. Провокативно јер сам сит слушања прича о љубави без дјела, идолошке љубави, и сит прича о томе како је нехришчански бити Србин! Очеш расправу изволи. Оћеш бан удри. Борис Тадић је погино стидећи се српсства, и шт аје показао. Па да је оно што јесте. Тако сада имамо неке покрете у цркви да је срамота бити Србин. Па зна сваки врабац да Срби нису нека свооја него унивезална Црква на локалном нивоу...али, не знају неке друге ствари и неће да знају. Прије него ме банујеш реци ми зашто ме банујеш? Кад мебанујеш зато што ме банујеш, дозволи ми да ти нађем 100 пута тежих ријечи од мојих. Немој само да ме банујеш што сам ти рекао да не познајеш добро однос Свети Павле - Јувреји: мислим да не познајеш на основу што сам прочитао. Па шта чу сад кад тако мислим бар сам икрен Мислим, имаш прилику да покажеш да имам погрешно мишљење. Омашио си скроз у поређењу, али СКРОЗ, ја сам ти то мало провокативно рекао у лице - тако браћа раде, без умотавања, и ти сад оћеш бановати. Па ја сам нисма био овдје 2 године, годину без бана. Нисам баш плакао. Но то је небитно. Битно је да не ТРЕБА да банујеш људе зато што те побију у дискусији. Онда си ем лош модератор, а човјек...то нек суде други. Узгред, на овом форуму ја сма више увреда покупио за 15 дана од тзв. хришћана, него од ЛДПоваца. И не само ја, него многи људи. Ако кажем да сам се причестио прије пар дана, можда че помоћи да ме не одстраниш? Ви људи овдје имате ревнитељо-фобију? Постали сте, неки, понекад, гори од нашух "ревнитеља". То што си ти модератор не значи да имаш благе везе о Правсолављу, и да си екперт за Апостола Павла. Шта не би сми ни да одговарам ако модератор покаће да је глуп, необразован, да искривљује итстине? Требао бих оно "сакриј гријехе брата свога",,,па оћу, ако се понаша као брат. Ево тречи пут ти каћем: ПОТПУНО си промашио коментаришучи о Светом Апостолу. Савим...и сад си уврјеђен јер си "доњи" у дискусији. И шта ћемо сада?

Па и не требају сем ако је "друга нација" хришћанин. Што је то нацизам? То прописују Свети Оци и канони Цркве. Би ли ти волио да ти сестра оде Арапину и да оде у ислам? Ја не би!

Па ја сам рекао више него довљно, и више него јасно, али ти то, наравно не можеш да разумијеш из простог разлога јер не познајеш довољно однос Светог павла према Јеврејима - дакле,непознавајучи то ти ни не можеш да разумијеш, а то, опет, значи да је бесмислено да ти више појашњавам. То нисам рекао ради тебе, да ти ишта појашњавам, већ да неко, прочитавши твоје поређење, не би помислио о Светом Павлу то што ти мислиш. Мало ти то боље... Узгред да је све тако "једноставно" како ти то представљаш...кад већ причамо о Светом Владци, он на то каже отприлика да "када би људи стварали свијет, створили би само брдашца за пикнике". Једноставно је то роде, за свакога ко схвати суштину Православља, а она је следећа: крени од себе, па онда од своје породице, па свога народа - па онда глобалиши. Чим себе "средиш" одмах си универзалан, космичан, вјечан. Други, неправославан приступ - извор му је гордост (а зна се ко је отац городсити прва жртва) - јесте: крени од других. Тако, кад то на нашу тему вратимо: дођите браћо у Монтенегро или Србију ми вас волим. Е, вала, ја једва да могу да волим свога комшију да могу да волим милијарду и по Кинеза... Још једна одлика Православња јесте да је оно дубоко, бездно, и високо, и широко...па од тога да некога волиш, до тога да некога мрзиш простире се једна путања од пакла до раја (сликовито). Узгред, "волим те" није више узречица само на шунд-серијама и филмовима, постала је и међ хрићанима. Ја кад ми неко каже да ме воли обичавам рећи: дај ми 100 евра ако ме волиш. Па и ти, ако волиш да ти гологузе пијандуре шетају поред ћеркице од 15 година, питај их да ти дају 100 евра...или подај ти њима, и покажи им колико их волиш. Тих јадних 100 евра показаће и теби и њима, не да се не волите, него можда би моли и да се побијете за њих. Није ред да волиш странце више од мене...оћеш да ти напишем број рачуна па набаци коју стотку "брату" Ај здраво,,, ПС Его, нађи оно о сервилности од Владике па постирај.

Можда је момак мислио на оно кад Павле каже "да би волио и од Христа да ге одвоје, за браћу његову која су му по крви" - мисли на Јевреје! Љубав хришћанска не пориче и не затире и не захтијева брисање љубави ка нацији, браћи својој по крви. Мани је Јеврејин брат у Христу (ако је Хришћанин) а Србин и у Христи и по крви (добро сад знам да смо сви једне крви,, мислим на учи род). Павле је крваве сузе точио за Јеврејима. Павле је више волио Јевреје него можда икад иједан Јеврејин. Павле носи највечу рану, коју ни један Јеврејин не носи, јер је из љубави ка Јеврејима, а кроз Христа којега су разапели, ПРОКЛЕТ о Јвереја, и то проклетство се шапуће и преноси, и записано је, по јеврејским светилиштима, јер је "издао вјеру отаца" како се каже. Једно је када мораш да бираш да изабереш имеђу Христа и браће, да бираш Христа, а друго је када су ти браћа УЗ Христа да изиграваш хришћанина и "апостола" показујући "љубав" ка незнабошцима. Покуазујучи уствари полтронство. Павле је разручио све идоле од Дамаска до Пиринеја, и њега узети за примјер подраћавајући новим, модерним, идолоподизачима и идолопоклоницима, је лош избор. Да не тражим режу ријеч. Тај риступ "волим све" је лаж - чиста лаж. Да би вољели универазлно морамо постићи то, а то се потише крвњу и сузама. Ми нисмо за то, па дај да волимо МАКАР ближњега. Дај да будем макар добар Србин, па онда шире. Тај приступ је као када би се ја крстио, па умјесто да радим на себи, дај да све прекрстим. Православље је "крени од СЕБЕ"...у том контексту национализам, хрићански, уствари аутоматски постаје универзалан, глобалан. Ми овдје, ако и свуда око нас, имамо погрешан, обрнут, приступ основним хришћанским истинама. Дакле национализам РАДИ Христа, а не ади мржње другога. Чување свога у смислу: па поштујем ја комшију, али земља је моја да ја себи и дјеци шеницу сијем. Павле...Павле би се Раја одрекао за Јевреје, али тај фактор спасења Господ НИЈЕ уградио у свој домострој. Христос је и изабрао Савла ради те љубави ка своме народу, ревности ка "Богу ОТАЦА", и то љубави и ревности која нема мрву лицемјерја - нема двоумљења. Он гине за то, и он убија за то што вјерује...то није фанатизам, то је љубавни национализан, и тофилија! У Савловом случају национализам, нелицемјерство и теофилија НЕпотпуна, несагледана или неоткровењска....када му се Господ јавља она постаје потпуна - света, постаје оно што никада ниједанчовјек није нити ће носити након Павла - жива корчајућа љубав. Иако универзална ипак посебно филична ка Јеврејима. Ми можемо све мајке вољети, али једнаје мајка која раћа.

Да...без соли је ручак бљутав, а ни добар слаткиш, након ручка није на одмет. То што је и со укусна, а и слаткиш, па и то што ће се и со и слоткиш на крају помијешати у стомаку не значи да се могу мијешати ВАН стомака. Ти, роде, звучиш као неко ко каже "па инако ће се со и слаткиш мијешати у стомаку, дај да посолимо слаткиш, а пасуљ једемо неслан", па да тако једемо. Апостол Павле каже да "у Христу" нема ни Јелина ни Јеврејина! У Христу. А шта то значи? То значи да ћу ја бити пресрећан да рецимо у манастиру Савини (намјерно њега узимам з апримјер) слуши неки Цркнац. Али бићу много мање срећан ако по Херцег Новом црнци продају дрогу, оргијају са Српкињама. Или Тунежанин, или Мароканац. Наравно, ти ћеш сада рећи да је то нека ускост, затворенсст, треба бити космополита. Један народ, хришћански народ, треба да се држи своје традиције. Е сад, једном обезбоженом Србину, свеједно је ко му шета улицама, ко му је комшија, битно да има пара. У БИЛО којој земљи на планети, када са нагласком проговорите језик који се говори тај језик, дочека вас љубазан осмјех, али и мало "штрецање" у очима. Ви сте вјечити сранац. Но када дође до економске кризе одмах су странци криви за све. Дакле те флоскулице како смо сви исти не вађе ни тамо гдје су оне измишљене. Но кад су Срби у питању, то је мало специфично. Срби у оној мјери у којој су отпали од Бога, у тој мјери су и полтрон(чине), срвилци, подрепаши...да будем јаснији. Мало је народа на планети који има толико богату историју, и тако велике претке и дивну традицију, а да све то тако олако продаје - чак се одриче тога и стиди! Није то нова појава, о не. Она је данас само израженија. Знајући то св. Владика Николај и пише о Дурмитору, али то је само једно писаније о томе, у прикладном контексту. Сво Николајево животно дјело је уствари космополитизам али У Христу, а тај космополитизам подразумијева национализам на локалном плану. Могу то рећи и овако: као што сељак не треба да носи кравату и лаковане ципеле, тако ни Србин и Американац не треба да имају исту традицију, НИТИ, да ради пара, профита, долази до мијешања тих традиција. У Христу нема Јеврејина ни Јелина...постају Хришћани, али ни тада исти. Српска традиција се темељи на Хришћанству, дакле СВЕ што руши српску традицију (мијешање бракова са другим народима, убризгавање страног капитала, куповина српске земље, сматрање традиције за нешто заостало, сматрање других народа нечим вишим..."част" је Српкињи да се уда рецимо за једног Талијана, француза, Србину да ожени Швеђанку). Па кад је толика част колико их остари заједно? Кад тако волимо "странце" што Србин угости странца, а странац Србину испије кичму на сјевчицу и што му робује по Западу? Нема то везе са космополитизмом, то је сервилност, подрепаштво, полтронизам искомлексираног народа. Хрвати су већ друга прича...друга негативна крајност. "Вечност би ми била кратка, да се науживам красота твојих, о лепа Боко! Збогом, бисере, међу земљама! Збогом и ти, поносна Савино, што се као лабуд белиш крај мора! Продужи храбрити твоја верна чеда, тај најплеменитији род људи, да стрпљиво с вером и надом истрају у чекању дана, кад ће се испунити наде Србинове! Продужи славити име Пресвете Богоматере, како би Она по великој милости Својој ускорила тај дан, дан опште српске славе, српског Успенија"!

Mnogi od njih su vec spaseni. Imas slucaj u Jevandjelju kada Gospod lijeci slijepca. Ucenici ga pitaju ko je zgrijesio, da li on, da li preci njegovi pa je slijep. A Gospod im odgovara da nije ni on, ni preci, nego da je takav da bi se sila Bozja prokazala na njemu. Dakle kako se sasvaju Kinezi, ludi, glupi, pametni i svi ostali, tako i oni. Sad danas je psihicka bolest stvar dijagnostike. Ja sam ubijedjen da kada bi straca Pajsija, ili oca Tadeja, ili patrijarha Pavla odveli vecini psihijatara, bili bi sizofrenicari. Da neki asketa isprica psihijatru kako je imao neke vizije i cuo glasove koje mu je demon servirao, on bi bio psihotican...pitanje je ko je psihicki bolestan, i ko odredjuje dijagnozu i po cemu. Ne znam ima li neki lijek za srbofobiju...bice da je clanstvo u EU. Dobar lijek za depresiju je motika...ali nisu je jos oprobali.

O tome u sta ce se pretvoriti virtualno pravoslovtvovanje...

Један вијек са психијатријом, Петер Анстрин, Штокхолм 2001. Глава 12 Отац психофармакологије Да је кокаин утицао на Фројдову психу нема дилеме. У писму Марти (Фројдовој супрузи) које слиједи може се видјети тај утицај кокаина на Фројдов интелект, као што се може видјети почетак једне философије која је црпила инспирацију из наркотичне збуњености: "Париз, уторак 02. фебруар, 1886. године. Груменчић кокаина који сам управо узео чини ме причљивим, мала моја. Наставићу да пишем и коментаришем твоје критике мога јаднога ја. Видиш ли како је човјек чудно конструисан, да су његове врлине често уз његов пад, а његове грешке извор среће? Налазиш ли заиста моју унутрашњост тако атрактивном? Сумњам у то. Ја мислим да људи виде нешто страно у мени, а прави разлог за то јесте да у својој младости никад нисам био млад, а сада када када старим не могу довољно да сазрим. Био је један паериод када сам имао амбиције и спремност да учим, када сам био увријеђен зато што природа није, у једном од својих расположења, опечатила моје лице знаком генија, како то она понекад учини са човјеком. Ја сам већ дужи период схватио да нисам геније, и не могу да схватим како сам икада желио да то будем. Ја нисам много талентован; сав мој капацитет произилази, вјероватно, из мога карактера, и из какактерне интелектуалне слабости... Сједим овдје и пишем ти глупа признања без икаквог разлога, или је то можда кокаин који ме чини причљивим...Сутра ћу те извијестити у потпуности о томе како је протекло вече са Шарлот. Твој Сигмунд"

Један вијек са психијатријом, Петер Анстрин, Штокхолм 2001. Глава 12 Сигмунд Фројд као кокаиниста "При мојој последњој озбиљнијој депресији озео сам поново кокаин, и једна мала доза подигла ме у висине на један диван начин. Тренутно сам заузет у прикупљању литературе за величајућу пјесму (=студију) о тој магичној теми (=кокаину)" Сигмунд Фројд "Када сам прочитао документ, одмах сам увидио да су се сложили да је Сигмунд Фројд један од утемељивача психофармакологије". Из књиге Кокаин студија од др Роберта Бајка, 1972. Фројдов савременик је био и Вилхем Ванд. За разлику од Вандта који је "сакривен" (=непознат) за многе, Фројдово име звони свакоме у друштву, чак и данас. Али постоје неке ствари о Фројду који нису познате, о које психолози ни чак ни данас не желе да говоре. Постоји много литературе о Фројду, његовој личности, а и психоанализи који је утемељио. Везано за 50-годишњи јубилеј његове смрти излази низ књига, чланака и студија. Али само неке од тих књига, које имају више стотина страница, дотиче важне факторе и "састојке" Фројдовог живота - као и психоанализе. Изгледа као да психолози чинеса тим оно што људи чине са лошим успоменама - потискују их и заборављају. Наиме, Фројд је био кокаиниста. Овисност која није била непозната, није била нити тајна - осим за јавност. Већина психолога и психијатара је знала за то, али није жељела да износи никаве закључке поводом тога. Оно што је било мање познато, или чак непозанто, је то да је он узимао кокаин више од 10 године. У књигама о Фројдовом животу, ако се то уопште помињало, кокаин се помињао само као пикантна "епизода" у његовом животу. Један наш савремени психолог сматра да Фројд није био овисник због свог јаког карактера. Пријашњи подаци су говорили да је узимао кокаин само између 1884.-1886. године. Међутим из писама које је Фројд написао својој жени Марти произилази да је он користио кокаин до 1895. године, а вјероватно и касније. 1892. године спријатељио се са љекаром Вилхемом Флеисом који је прописивао кокаин у нос против, како је он то називао, рефлексне неурозе. Флеис је вјеровао да разни дијелови тијела имају свезу у предјелу носа, те да кокаин може да лијечи, рецимо, мигрену, коју је Фројд имао. У писму Марти 1895. године, када је већ био вишегодишњи корисник кокаина, Фројд пише да он узима велике дозе кокаина да би лијечио свје носне проблеме. Оно што данас знамо, јесте да усисавање кокаина оштећује носне дупље. Е. М. Тортон је један од ријетких психолога који потеже Фројдову овисност о кокаину. У својој књизи Фројдова заблуда он пише: "Његово пријашње спорадично узимање кокаина било је орално, али сада га узима на опаснији начин, на нос, и много чешће...драматична слика једног мучећег генија који се бори са демонима из своје подсвијести, уствари је прича о класичном овиснику кокаина". Др Макс Шар, Фројдов близак бријатељ и љекар, пише у својој биографији о фројду: " 1890-тих Фројд је често помињао да има нападе мигрене и прехлада. Он је био упућен да релатира своју главобољу ка носу, што је разултирало да је...често тражио кокаин..." Оно најинтересантније, или оно што највише плаши, није то што је Фројд узимао кокаин, него да се период овисноти о кокаину подудара са периодом када је утврђивао темеље псиоанализе. У уводу Основе психоанализе од Чарлса Бренера из 1987. године, једног од најбољих познавалаца психоанализе и Фројда читамо: "Психоанализа је утемељио Сигмунд Фројд и још увијек је нераскидово везана за његово име. Не може се тачно датирати њен настанак, пошто њен почетак обухвата један вишегодишњи период. Али око 1895. године развој психоанализе био је увелико поодмакао". Љекари који су лијечили овисност око 1890-тих година подвлаче да је најизраженији симптом код оних који усисавају кокаин "несразмјеран, абнормалан, сексуални стимуланс..." Видимо да су темељи психоанализи постављени под јеким и редовним узимањем кокаина. Фројдова овисност о кокаину никада није довела до тога да се исправност психоанализа стави под сумњу. Али пошто је психоанализа утемељена под јаким утицајем овисности од кокаина, не намећели то нека питања: Је ли психоанализа, а тиме и добар дио психологије и психијатрије, у многоме резултат једног кокаинисте којем је кокаин поломио психу, и који је опсједнут жељом за славом? Не постоји много материјала о Фројдовој овисности о кокаину, али књига Кокаин студија од др Роберта Бајка из 1972. године је најкомлетнија и садржи писма и материјал о Фројду и његовим експериментима са кокаином на самоме себи и другима. Књига недвосмислено доказује овисност о кокаину. Аутор у уводу пише: "Када сам прочитао документ, одмах сам увидио да су се сложили да је Сигмунд Фројд један од утемељивача психофармакологије".

Ett sekel med psykiatrin, Peter Anstrin, Stockholm 2001. http://www.kmr.nu/bocker.htm Kapitel 12 Sigmund Freud som kokainist ”Vid min senaste allvarliga depression tog jag kokain igen och en liten dos lyfte mig till höjderna igen på ett underbart sätt. Jag är just nu upptagen med att samla ihop litteratur för en hyllningssång till detta magiska ämne.” -Sigmund Freud ”När jag först läste dokumenten, insåg jag med en gång att de fastställde Sigmund Freud som en av grundarna till psykofarmakalogin.” Ur ”Cocaine papers” av dr Robert Byck, 1972 En samtida psykolog till Wilhelm Wundt var Sigmund Freud. Till skillnad från Wundt, som är en ”doldis” för de flesta så klingar Freuds namn välbekant för alla i samhället än idag. Men det finns vissa saker om Freud som inte är så kända, och som psykologerna av idag inte vill tala om. Det finns dock en hel del litteratur om Freud. Både om hans person och den psykoanalys han utvecklade. I samband med att det var 50 år sedan han dog kom det ut en mängd böcker, artiklar och annan skåpmat. Men bara ett fåtal av alla dessa böcker, varav vissa var på flera hundra sidor, berör en mycket viktig faktor och ”ingrediens” i Freuds liv - och således psykoanalaysen. Det verkar som psykologerna gör med detta som man gör med obehagliga minnen - de förtrycker och förtränger. Freud var nämligen kokainist. Ett missbruk som egentligen inte var hemligt eller helt okänt - utom för allmänheten. De flesta psykologer och psykiatriker kände till det, men ville helst inte dra någon slutsats av det. Vad som dock var mindre känt eller helt okänt, även bland dessa människor, var att han använde kokain i mer än 10 år. I dessa gedigna böcker om Freuds liv, om de ens tar upp det, benämns detta grava missbruk som en pikant ”episod” i hans liv. En nutida psykolog ansåg inte Freud vara missbrukare på grund av sin starka personlighet. Tidigare uppgifter gjorde gällande att hans missbruk endast varade åren 1884-1886. I ett brev som Freud skrev till sin fästmö Martha Berney framgår det dock att han använde kokain ända fram till 1895, och troligen ännu längre. 1892 blev han vän med läkaren Wilhelm Fleiss som föreskrev applicerandet av kokain i näsan mot vad han kallade nasal reflex neuros. Fleiss trodde att olika kroppsdelar hade ett motsvarande område i näsområdets olika håligheter och att kokain på rätt ställe skulle kunna bota till exempel migrän, vilket Freud hade. I brevet till Martha 1895, då han använt kokain i flera år, skriver han att han använder stora doser kokain för att bota sina näsbesvär. Vad vi vet idag dröjer det inte länge förrän sniffandet av kokain förstör näsgångarna. E. M. Thornton är en av de få psykologer som tar upp Freuds kokainmissbruk. I sin bok från 1984, The Freudian Fallacy, ger han sin synpunkt på detta: ”Där hans tidigare användning av drogen varit sporadisk och oral, så använde han nu det mer fruktade sättet genom näsan och mycket mer regelbundet … den dramatiska bilden av ett plågat geni som brottades med demonerna från sitt undermedvetna sinne förtäljer faktiskt historien av ett kokainberoende av klassiskt slag.”1 Dr Max Schur, Freuds käre vän och läkare, skrev i sin biografi om Freud: ”Under 1890-talet nämnde Freud ofta att han led av migränattacker och förkylningar. Han var benägen att relatera sin huvudvärk till näsan, med resultatet att han ... ofta gjorde lokala appliceringar av kokain...”2 Det mest intressanta, och kanske mest skrämmande, med detta är inte bara att han använde kokain, utan att hans kokainperiod sammanfaller med tidsperioden för själva utvecklandet av psykoanalysens grunder. I inledningen av Psykoanalysens grunder av Charles Brenner, 1987, en av de mest kunniga inom psykoanalysen och Freud kan man läsa följande: ”Psykoanalysen är en vetenskap som introducerades av Sigmund Freud och fortfarande är oupplösligt förknippad med hans namn. Det går inte exakt att datera dess uppkomst, eftersom dess begynnelse omfattade en period av flera år. Men omkring 1895 var psykoanalysens utveckling på god väg.” Läkare som behandlade missbrukare runt 1890-talet observerade att det mest framträdande draget hos dem som sniffar kokain var en ”opassande sexuell stimulering, abnorma, vällustiga förnimmelser ... ofta av depraverande natur ... men att i allvarliga kroniska fall, impotens var förhärskande”.3 Vi ser nu att psykoanalysens grunder faktiskt skapades under ett kraftigt och regelbundet kokainmissbruk. Freuds kokainmissbruk har aldrig varit den direkta orsaken till ifrågasättandet av psykoanalysens giltighet. Men om det nu är så att den skapats under ett kraftigt kokainrus så får man nog lov att ställa en och annan fråga: Är psykoanalysen såväl som psykologin och psykiatrin till stor del resultatet av en kokainists söndertrasade psyke, besatt av en önskan att bli berömd? Det finns ganska lite material om Freuds eget kokainmissbruk men boken Cocaine papers av dr Robert Byck, 1972, är den mest kompletta och innehåller brev och material av Sigmund Freud om sina experiment med kokainet på sig själv och andra. Den återger på ett utmärkt sätt Freuds egen beskrivning av sitt kokainmissbruk. Robert Byck, som sammanställt materialet till boken insåg ganska snart att det var unikt. I förordet skriver han: ”När jag först läste dokumenten, insåg jag med en gång att de fastställde Sigmund Freud som en psykofarmakalogins grundare.”