Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Да ли бисмо идући том логиком могли објаснити појаве духова, авети и сличног међу људима, као бледе слике есхатона, на неки начин као ''додир нашег временског света и вечности'' ? 

 

Па не баш духове и авети. То су ипак демонске приказе. Али, могли бисмо да објаснимо, на пример, јављања Светитеља и Богородице, као и молитве њима. Ми се не молимо душама Светитеља, већ њима као целовитим личностима. То је могуће не због тога што је душа бесмртна већ зато што Царство Божије јесте постојеће. Светитељи јесу живи у том Царству, односно јесу живи у Христу, као удови његовог васкрслог Тела. Они су живи и у пуноћи оне реалности коју ми, сада и овде, предокушавамо као Икону - као Свету Литургију.

[NerZul™]

Александре, владика Игнатије на предавањима често зна да каже да душа не може да постоји ван тела...Он то потврђује тиме што каже да су то речи Св. Максима и других Св. Отаца, наравно и схватање човека као живог нефеша. Ти боље познајеш овог Светитеља од мене а и друге оце, да ли они имају оваквих тврдњи? И у ком смислу човекова духовна компонента не може постојати ван тела? Да није то мало прегрубо речено, и да ли то значи прихватање теорије тнетопсихизма? Питам те ове ствари зато што од њега нисам добио одговор Поставио сам му питање да то мало објасни и дал то значи ову теорију, он је рекао да жури много, не може баш сад да прича итд итд...упркос томе што је рекао поставите ми питање, није ми одговорио...

[Александар Милојков]

Александре, владика Игнатије на предавањима често зна да каже да душа не може да постоји ван тела...Он то потврђује тиме што каже да су то речи Св. Максима и других Св. Отаца, наравно и схватање човека као живог нефеша. Ти боље познајеш овог Светитеља од мене а и друге оце, да ли они имају оваквих тврдњи? И у ком смислу човекова духовна компонента не може постојати ван тела? Да није то мало прегрубо речено, и да ли то значи прихватање теорије тнетопсихизма? Питам те ове ствари зато што од њега нисам добио одговор Поставио сам му питање да то мало објасни и дал то значи ову теорију, он је рекао да жури много, не може баш сад да прича итд итд...упркос томе што је рекао поставите ми питање, није ми одговорио...

 

Не, то Свети Максим не тврди. Ради се о погрешном тумачењу владике Игнатија одељка из Амбигве 7. Наиме, ту Свети Максим говори о целини бића које се зове човек и о његовим деловима који се зову душа и тело. Делови, каже Свети Максим, указују на целину, тј. на човека. Шта то значи? Душа није просто душа већ душа тог и тог човека и тело није просто тело већ тело тог и тог човека. То Свети Максим хоће да каже - не да душа не опстаје након смрти, већ да она постоји као НЕЧИЈА душа (а не просто као душа, безлична, без идентитета и као биће сама себи довољна, без потребе за телом), односно да као део (човека) указује на неког, тј, на оног чија је душа. Зато Свети Максим каже да душа не може постојати без тела - у смислу да душа и постоји да би била сједињена са телом, те да заједно са њим твори јединствено биће, тј. човека. Ово је опозит античком грчком схватању где је душа значила истинито, потпуно, цело биће. Тело је ту било сувишно.

Када се пажљиво чита Амбигва 7, ово је веома јасно за приметити.

[Александар Милојков]

Ево веома јасног појашњења Светог Максима из поменуте Амбигве 7:

 

Ако пак, зато што душа постоји и после раздвајања од тела, кажу да може да по-стоји и пре постојања тела, држим да им закључак није последица логичности. Јер, није исто говорити ο стварању и суштини (једног бића). Прво (стварање) се односи на то кад (је створено), где и због чега, а друго (суштина) изражава постојање шта je (по су-штини) и на који начин постоји. Α ако je тако, душа постоји вечно после стварања по суштини, наравно не и независно у односу на стварање, већ у вези са тим када, где и у односу на шта. Зато се и не каже за душу после смрти просто душа, него душа човека 

и то кога човека је душа. Има дакле после раздвајања од тела обележја целовитог бића у односу на човека чији је део.

 

 

Дакле, јасно је да Максим не негира постојање душе након смрти тела већ говори да након тог раздвајања душа не постоји просто као душа (како су учили стари Грци) већ као нечија душа. Односно, душа као део упућује на целину. А та целина је човек чија је то душа. Владика Игнатије није добро ово протумачио, иако је преводио Амбигву 7.

[NerZul™]

Хвала ти пуно! 

[Александар Милојков]

Хвала ти пуно! 

 

Труди се да читаш изворе (Свете Оце). Немој да се учиш само на основу туђих тумачења Отаца, па макар тај други био и владика и професор на факултету. Важно је да развијеш здрав научни и критички дух.

[Deja Vu]

Сад мене занима, опростите ако сам досадан, шта би онда по овоме што сте навели за Светог Максима била душа? Шта је уопште душа? Неко нематеријално тело, како су га знали називати, пилот самог тела? Ја то схватам овако: Тело је авион, душа је пилот као тело, а дух пилот као личност, субјекат. Са смрћу авион и пилот се растављају, а по васкрсењу се састају. То сам тако схватио са позиције да је душа неко ваздушасто телашце, као што су анђели, тако сам барем прочитао, док је дух сам субјекат, његово ја, личност. 

 

Друго, на претходној страни смо споменули да после смрти постоји само тренутак до васкрсења, дакле чим човек умре, следеће што се деси је васкрсење са његове стране због тога што немамо време код Бога. Нема неког раја где душа пребива и пакла где се мучи и чека васкрсење, па кад оно дође онда ови у паклу што су се мучили сада добијају тело да се муче телесно, већ одмах васкрсење са његове позиције, са наше временске то ''одмах'' може трајати стотинама, хиљадама година. На неки начин, сад сви упокојени су већ васкрснути и у Царству Божјем, али ми ''каснимо'' за њима јер смо још у времену. Кад стигнемо, онда ће и она васкрснути, што је онај парадокс о ком смо причали.

Ако је тако, ако не грешим, онда не разумем шта то онда ради душа после смрти када чим се умре, одмах се васкрсава опет са позиције упокојеног? Она је ван тела само на трен. Мада код нас је ван тела на стотине година. 

[Mилена КШ]

da li znas mozda ukratko da mi kazes nesto o odnosu hristologije i eklisiologije kod Damaskina? ili makar da me uputis u neku literaturu (za diplomski mi treba)?

hvala unapred  8086.gif

[Панарет]

Да ли се Богородица вазнела на небо телом? Да ли је то догма наше Цркве?

[Александар Милојков]

da li znas mozda ukratko da mi kazes nesto o odnosu hristologije i eklisiologije kod Damaskina? ili makar da me uputis u neku literaturu (za diplomski mi treba)?

hvala unapred  8086.gif

 

Пажљиво анализирати његово Изложење православне вере (Источник знања). Нисам се посебно удубљивао у конкретно питање. Што се тиче његове христологије она је дубоко халкидонска, са терминологијом и појмовима који су наслеђени од кападокијских отаца. Иначе, Оци врло ретко говоре о еклисиологији. Да ли се неко пита зашто? Па зато што су је поистовећивали са христоплогијом, Црква је Тело Христово.

[Александар Милојков]

Да ли се Богородица вазнела на небо телом? Да ли је то догма наше Цркве?

 

Ја се не бих сложио да је то догма Православне Цркве. То је догма РКЦ, која је уведена релативно скоро, 1950. године. Успеније Пресвете Богородице, празник који празнујемо, није исто што и њено телесно вазнесење. То се види на самој икони:

 

[Александар Милојков]

Прота Јован Брија у свом Речнику православне теологије о овом питању каже следеће:

 

Православна Црква није прихватила два мариолошка догмата које је у Римокатоличкој цркви прогласио римокатолички магистериј на темељу маријанске побожности: а) безгрешно зачеће Дјеве (1854) и б) њено вазнесење телом (1950). Поменуте две догме кваре однос између човека и Оваплоћења Бога, као и између Исуса Христа и икономије Спасења. По благодати Богородица, Дјева Марија по рођењу јесте ћерка Адамова и само тако она може представљати човечанство које очекује спасење: "Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по ријечи твојој" (Лк. 1,38). Зато је и њено обожење плод Оваплоћења Логоса који је јединствени извор нетрулежности. Вазнесење телом може имати смисао прослављања људске природе, али то не уништава јединствену посредничку искупитељску улогу Исуса Христа, јер је Христос онај ко јој узноси тело на небо. Наравно, лик непорочне и за Цркву увек посреднице Дјеве, дубоко је утиснут у православну побожност.

[Александар Милојков]

Још нешто што је важно рећи у вези поменутог празника Богородице. Он се изворно зове Уснуће Богородице, како и пише на горњој икони: (грчки) И кимисис Теотоку = Уснуће Богородице.

[Панарет]

Хвала на одговору, слично мислим, али ми овај део код проте Јована није јасан, као да се опет избегло рећи да ли је Православна Црква става да је Богородица васкрсла телом (пре општег васкрсења) или не:

 

б) њено вазнесење телом (1950). Поменуте две догме кваре однос између човека и Оваплоћења Бога, као и између Исуса Христа и икономије Спасења.

 

Вазнесење телом може имати смисао прослављања људске природе, али то не уништава јединствену посредничку искупитељску улогу Исуса Христа, јер је Христос онај ко јој узноси тело на небо.

 

Осим, ако та мариолошка догма у католичкој верзији не значи да се Пречиста Дјева телесно узнела на небо без учешћа Сина Божијег, "сама по себи"... Али опет, није јасно да ли је њено тело остало ван сваке трулежности, за нас православне...Или је то некаква теологумена?

[Александар Милојков]

Хвала на одговору, слично мислим, али ми овај део код проте Јована није јасан, као да се опет избегло рећи да ли је Православна Црква става да је Богородица васкрсла телом (пре општег васкрсења) или не:

 

Не. Нико осим Христа није ваксрсао, пре оног Васкрсења које чекамо.

 

Осим, ако та мариолошка догма у католичкој верзији не значи да се Пречиста Дјева телесно узнела на небо без учешћа Сина Божијег, "сама по себи"... Али опет, није јасно да ли је њено тело остало ван сваке трулежности, за нас православне...Или је то некаква теологумена?

 

Њено тело нам, да тако кажем, није доступно (немамо мошти). Ипак, то не треба поистовећивати са Вазнесењем Христовим. Шта и како је Бог учинио са њеним телом, то не бих знао да одговорим.