Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Одговорићу на постављена питања, ускоро. Тренутно ми време не дозвољава. Праштајте.

[Џуманџи]

Можете ли објаснити разлику између целибата и целомудрености (ако је има, наравно)?

Хвала.

[Александар Милојков]

Можете ли објаснити разлику између целибата и целомудрености (ако је има, наравно)?

Хвала.

 

Целибат је пракса у РКЦ, код њиховог свештенства. Подразумева неступање у брак и уопште уздржавање од сексуалног општења. Целомудреност, у ПЦ, је много шири појам од простог уздржања од полног односа. Како и сама раче каже, она значи мудро држање целог бића (човека). А то значи једну апсолутну равнотежу и сагласје душе и тела. Целомудрен може бити и монах и брачни човек. Дакле, она не искључује сексуалност (полни однос, брак) као такву. Она значи склад, усаглашавање свих наши телесних и душевних покрета ка Смислу, ка Христу. Дакле, и сексуалност може наћи своје место (и треба да нађе) у целомудрености.

[Ово име није заузето]

Помаже Бог! Прочитао сам неке од ваших одговора, и јако су ми се свидели. Па сам одлучио и ја да поставим 2 питања.

Христос је Богочовек. Ми се причешћујемо Његовом крвљу и телом. И ми смо по Божијој благодати позвани и омогућено је сваком од нас да буде Богочовек. Христос никада није престао да буде Син Божији, поред тога што је савршени човек, нови Адам. То ми је све јасно. Оно што ме занима, то је да ли ће Христос до краја свих векова бити Богочовек? Да ли ће бити времена, не овог нашег земаљског, када ће Христос поново бити Син Божији без људске природе, а сваки од оних који су заслужили Царство Небеско - Богочовек? Тешко ми је да исправно и јасно формулишем питање, надам се да вам је јасно шта питам.

А друго је, ко је разапео Христа? Да ли људи, или сатана? Или има и неки други одговор?

Хвала пуно унапред на одговору.

[NerZul™]

Да ли спашени монах има вече блаженство од спашеног брачног човека, будући да се први одрекао свега и кренуо за Христом а други је имао утехе? Уосталом и Христос каже шта ће бити са онима који крену за њим и све оставе а о брачнима ништа не говори...

[Александар Милојков]

Оно што ме занима, то је да ли ће Христос до краја свих векова бити Богочовек? Да ли ће бити времена, не овог нашег земаљског, када ће Христос поново бити Син Божији без људске природе, а сваки од оних који су заслужили Царство Небеско - Богочовек?

 

Хоће, остаће заувек Богочовек. Једном за свагда принео је творевину (= своје Тело) Богу Оцу. И то приношење, то улажење наше природе (човека и кроз човека целе творевине) у вечну заједницу Свете Тројице, у сам божански живот, називамо Царством Божијим. 

[Александар Милојков]

А друго је, ко је разапео Христа? Да ли људи, или сатана? Или има и неки други одговор?

 

Разапели су га људи. Е сад, ни ђаво није седео скрштених руку. Одговор би био да је то заједничко дело сатане и људи који су вршили његову вољу. Али, парадоксално, тим актом је сам сатана побеђен. Има Свети Атанасије Велики једну интересантну метафору. Пореди Христа са пецарошком удицом. Риба види глисту, али не види удицу, загризе и буде уловљена. Тако је и ђаво видео људску природу, насрнуо да уништи праведног човека, али је загризао божанство и тако био побеђен. 

[Александар Милојков]

Да ли спашени монах има вече блаженство од спашеног брачног човека, будући да се први одрекао свега и кренуо за Христом а други је имао утехе? Уосталом и Христос каже шта ће бити са онима који крену за њим и све оставе а о брачнима ништа не говори...

 

Свети Јован Златоусти каже да су монаштво и брак две падине истога брда које воде ка истом врху. Све је, мислим, речено у овој краткој реченици.

[Александар Милојков]

Да додам, не бих се сложио да је монаштво већи подвиг од хришћанскг брака и родитељства.

[Саша од Москве]

Да додам, не бих се сложио да је монаштво већи подвиг од хришћанскг брака и родитељства.

 

Može li to da se poveže sa onom pričom u kojoj vinogradar u različita doba dana najmi radnike, i sa svima pogodi po dinar i na kraju svima isplati pogođeno?

[Александар Милојков]

Može li to da se poveže sa onom pričom u kojoj vinogradar u različita doba dana najmi radnike, i sa svima pogodi po dinar i na kraju svima isplati pogođeno?

 

Може и са оном о талантима.

[Ово име није заузето]

Хвала на одговорима, прво питање ми је сад потпуно јасно.

Што се другог питања тиче - мало сам збуњен.

Јасан ми је део КО је извршио издајство, хватање и распињање Христа, тј. ко је "налогодавац", а ко "извршилац".

Али ово ме буни сад:

 

Тако је и ђаво видео људску природу, насрнуо да уништи праведног човека, али је загризао божанство и тако био побеђен.

 

Јасно ми је да је ђаво насрнуо да уништи људску природу, јер божанску једноставно не може. И више ми је него јасно зашто је ђаво поражен.
И да је желео да уништи праведног човека, јер Христос је заиста и праведан човек.

Сад, звучао ми је некако овај део одговора који сам навео, као да ђаво није знао да је Христос и Син Божији.
Он је знао да је Онај на крсту - Христос. Ваљда.
Јер демони су рекли Христу: "Знам те ко си, Светац Божији". (Марко 1,24)

Знам, сада се удаљавам од питања које сам испрва поставио, али ме сад и ово буни

Дакле, како сам сада разумео, а надам се добро, распеће је практично био "судар", да се тако изразим - воље Христове и тежње сатанине, око људске природе. Ђаво је желео да је уништи, а Христос да је спасе. Ђаво је насрнуо на људску природу, на људску природу - коју је Христос и узео на себе, да би је баш распећем (смрћу) и васкрсењем спасао. Јасно ми је да је Христос морао да умре са "старом", Адамовском природом, да би је васкрсењем преобразио у нову, ослобођену греха и смрти. То само Христос и може.

А ђаво је на ту људску природу и насрснуо као што је увек и насртао - само овај пут је, у судару са Сином Божијим морао да умре?

Ђаво је практично у самом старту изгубио, ђаво је у самом старту практично "надмудрен"? Мудрошћу Божијом и силом Божијом, не говорим о ситним мудростима.
Ништа се не може супротставити савршенству Божијем.

Да ли могу овако да схватим?

Хвала што нам одговарате, превише питања имамо, а ви и своје друге обавезе имате. Тако да, када стигнете и када можете ви одговорите. Не сматрајте ово хитноћом и обавезом.

[snebivljivi maslacak]

Немојте се мучити ако мислите да немате одговор на моје питање. Некад ме је то мучило али сам пронашла утјеху код Његоша

 

" Колико сам и колико путах,

дубокијем заузет мислима

............................................

матер штедру запитива смјело

рад чеса је творац сатворио:

ради л ђеце своје многобројне?

али ђецу за ње удовољства?

ал обоје једно рад другога?

.............................................

на сва моја жарка љубопитства

смијехом ми одговара њеним."

 

Ако пронађете одговор била бих вам захвална да га подијелите.

 

Имам за вас још једно питање, тиче се избора апостола.

Више пута у Јеванђељу је Јуда назван ђаволом. Ја не памтим па да цитирам, али сам Господ га је тако назвао, рекао је вас је дванаест али један од вас је ђаво. Зашто је онда упоште изабрао Јуду за апостола? За шта му је он требао? Посебно ако га је тако окарактерисао?

[Александар Милојков]

Опростите што скрећем с теме, али ево ако можете да ми одговорите на једно питање.

Ако има прозорљивих људи који далеко могу да виде, онда само можемо претпоставити колико далеко Бог све види шта ће бити. На крају имамо и Јованово Откровење итд. Ако је то тако реците ми зашто је Бог створио човјека у вјечности ако је знао да ће Адам и Ева да згријеше? Толико људи ће бити осуђено на вјечне муке, а зашто? Зато што је Бог створио човјека. Зашто је Бог онда створио човјека? 

 

Вама би требало објашњавати малтене целу догматику Цркве. Бог није створио човека за муку већ за живот и радост. Да, знао је за Адамов пад, али је од вечности приправио свог Јединородног Сина, да га о тог пада избави. Нико неће бити осуђен, Бог једнако воли сву своју творевину. Муку и мржњу ће осетити они који то желе и који ће то вечно желети. Није то до Бога, већ до људске слободе. Бог је човека створио са једним циљем - да уђе у вечни заједницу љубави и живота самога Бога. Тај циљ је радостан а не тужан.

[Александар Милојков]

Имам за вас још једно питање, тиче се избора апостола. Више пута у Јеванђељу је Јуда назван ђаволом. Ја не памтим па да цитирам, али сам Господ га је тако назвао, рекао је вас је дванаест али један од вас је ђаво. Зашто је онда упоште изабрао Јуду за апостола? За шта му је он требао? Посебно ако га је тако окарактерисао?

 

То је питање за Господа, не за мене. По мом мишљењеу, Бог сваком указује поверење. А по нашој слободној вољи се указује наше добро или наше зло. Бог само тај наш избор констатује. Тако је било и са Јудом. Пружена му је прилика, сам је одлучио да буде противник Божији (=ђаво).