Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

Александре, у вези са Моцартовим питањем. Јасно ми је то да старозаветни догађаји, личности, празници итд. (има заиста много елемената) представљају праслику новозаветних. Оно што ми није јасно је зашто употреба баш тих одређених бројева? (7 дана, 8. дан, 40 дана, 50 дана, 12 племена...). Да не дође да забуне због можда неадекватне формулације питања, не тражим неку природну особину тих бројева у паганском, магијском смислу. Оно што хоћу да питам је зашто баш 12 племена (апостола, старешина), а не нпр. 14 или 9?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Александре, у вези са Моцартовим питањем. Јасно ми је то да старозаветни догађаји, личности, празници итд. (има заиста много елемената) представљају праслику новозаветних. Оно што ми није јасно је зашто употреба баш тих одређених бројева? (7 дана, 8. дан, 40 дана, 50 дана, 12 племена...). Да не дође да забуне због можда неадекватне формулације питања, не тражим неку природну особину тих бројева у паганском, магијском смислу. Оно што хоћу да питам је зашто баш 12 племена (апостола, старешина), а не нпр. 14 или 9?

 

Много ме питаш. То ћемо, верујем, тек дознати - кад будемо гледали "лицем к лицу". Дотле, богословље је испреплетано откривеним, знаним и тајном. Изрецивим и неизрецивим. Зато је потребна вера, нада и љубав. А на крају биће само љубав и тада ћемо све видети.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оно што ти могу рећи јесте само то слагање антитипа са својим типом, Новог са Старим Заветом, испуњења са пророчанством. А то је мислим и довољно да ставимо прст на чело и да видимо колико је наша вера права и истинита.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Александре, у вези са Моцартовим питањем. Јасно ми је то да старозаветни догађаји, личности, празници итд. (има заиста много елемената) представљају праслику новозаветних. Оно што ми није јасно је зашто употреба баш тих одређених бројева? (7 дана, 8. дан, 40 дана, 50 дана, 12 племена...). Да не дође да забуне због можда неадекватне формулације питања, не тражим неку природну особину тих бројева у паганском, магијском смислу. Оно што хоћу да питам је зашто баш 12 племена (апостола, старешина), а не нпр. 14 или 9?

 

 

evo ti nešto o sedmici ako znaš engleski

 

http://www.biblestudy.org/bibleref/meaning-of-numbers-in-bible/7.html

 

imaš i za ove

 

Biblical Meaning of Numbers
  1  -  2  -  3  -  4  -  5  -  6  -  7 8  -  9  -  10  -  11  -  12  -  13  -  14 15  -  16  -  17  -  19  -  30  -  40  -  666

 

 

In the Hebrew, 7 is shevah. It is from the root savah, to be full or satisfied, have enough of. Hence the meaning of the word "seven" is dominated by this root, for on the seventh day God rested from the work of Creation. It was full and complete, and good and perfect. Nothing could be added to it or taken from it without marring it. Hence the word Shavath, to cease, desist, rest, and Shabbath, Sabbath, or day of rest.

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

evo i 12

 

 

Twelve is the product of 3 (the perfectly Divine and heavenly number) and 4 (the earthly of what is material and organic). While seven is composed of 3 added to 4, twelve is 3 multiplied by 4, and hence denotes that which can scarcely be explained in words, but which the spiritual perception can at once appreciate, viz., organization, the products denoting production and multiplication and increase of all that is contained in the two numbers separately. The 4 is generally prominently seen in the twelve.

The Twelve Patriarchs

There were twelve patriarchs from (and including) Shem (the son of Noah) to Jacob:

  1. Shem
  2. Arphaxad
  3. Salah
  4. Heber
  1. Peleg
  2. Reu
  3. Serug
  4. Nahor
  1. Terah
  2. Abraham
  3. Isaac
  4. Jacob

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Седми васељенски сабор се бавио иконопоштовањем. Међутим, када је и како утврђен канон иконописања морао бих негде да погледам. Ако тако нешто уопште и постоји. Ако неко зна нека слободно одговори. 

 

Па није само да се бавио иконопоштовањем, него је и донео боље разумевање иконе, озбиљан теолошки оквир који повезује телошку слику са догмама христологије. А историјска основа за икону је ,,Сабор светих,, Апостолски Сабор, одржан у 51 или 52 години, у Јерусалиму. У IV веку распрострањена је икона "Дванаест апостола", у центру са ликом Господа Исуса Христа, и заснива се на Стари завет ( 12 евангелистичких симбола), 12 патријарха, 12 капија Небески Јерусалим. Тако је у раном стадијуму очевидна динамика иконографије, и што је најважније, икона ,,Дванаест апостола" има теолошки смисао, корене Светог писма. А Свето писмо - постоји, само га треба читати!  :) 

 

Затим, појединачне иконе апостола које се појављују у III – VI веку карактерише историчност. Ово се посебно односи на апостоле Петра и Павла.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@,

 

Да, али колико сам ја разумео питање оно је било у вези канона иконописања. 

 

Kada je ustanovljeno kako i na koji način će u crkvama biti prikazani motivi svetaca i motivi iz svete knjige,pošto je to na neki način i dogmatsko pitanje?!
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

@,

 

Да, али колико сам ја разумео питање оно је било у вези канона иконописања. 

 

 

 

 

 

 

А ја сам зете Александре разумела шта?  Разумела сам да је питање било у вези канона иконписања. Седми васељенски сабор: озбиљан теолошки оквир који повезује телошку слику са догмама христологије

 

Иконографска правила створена су током дужег временског периода, не толико иконописци, или како су их раније називали сликари, већ црквени оци. На Седмом васељенском сабору дефинисано је место и улога светих икона у литургијској пракси. Дакле, може се рећи  да је у канонска правила иконописа учествовала сва Црква Христова, са све саборним умом. А 691. правилом 73., 82. и 100 (Трулски сабор) Црква је начинила каноне који штите православну икону од сликарске јереси, односно укинута је пракса и обичаји који су се тада сматрали паганским. А Христологија је успостављена на Васељенским саборима (Први, Четврти, Шести).

 

Дакле, шта су основни принципи канона иконо слика?  О принципима треба написати више, али то нећу радити овде, јер онда треба да напишем књигу, поменућу обрнуту перспективу...

 

  • Боја одеће Богоматери слика се – црвена и плава. Небо и земља спојени у њој. Јел’ Христос – Вечни Бог који је постао човек, Она је – земна жена која је родила Бога. У комбинацији црвене и плаве отвара се још једна тајна – сједињење материнства и невиности.
  • Принцип слике простора
  • Издужена пропорција фигура – преображена плот, пребива у свету ствари изнад
  • Отсуство спољнег извора светлости. Светлост долази од лица и фигура, из њихове дубине, као симбол светлости
  • Боја се не јавља средством колористичке израде иконе, него носи симболично значење. На пример црвена боја у иконама симболизује мученика, на другим иконама – боја царског достојанства.
  • За икону је карактеристична једновременост: сви догађаји дешавају се одједном. На пример на икони Преображења Господњег.

Тако  да, оног кога занима како ће шта бити приказано,  књиге о иконопису и Свето писмо у руке!

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ajde opet jedno pitanje iz Starog zaveta. Da li se bukvalno tumaci onaj deo kada je Mojsije sisao sa Sinaja, razbio ploce zaveta i izvrsio

pokolj svoje brace koji su se klanjali zlatnom teletu?

 

То је историјски догађај. Типолошко тумачење, које сам поменуо, не негира историчност, иако се ослања на алегорију. Типологија у самом историјском догађају види символ, тип нечега што се у пуноћи показује у Новом завету. То је оно што апостол Павле учи, да треба разликовати "слово" и "дух" Писма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@,

 

Ја сам питање разумео да човек пита када је и како установљен изглед самих икона (нпр. ореол, боје, симболика и слично везано за изглед). Ово би требало да буде одговор:

 

А 691. правилом 73., 82. и 100 (Трулски сабор) Црква је начинила каноне који штите православну икону од сликарске јереси, односно укинута је пракса и обичаји који су се тада сматрали паганским.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је историјски догађај. Типолошко тумачење, које сам поменуо, не негира историчност, иако се ослања на алегорију. Типологија у самом историјском догађају види символ, тип нечега што се у пуноћи показује у Новом завету. То је оно што апостол Павле учи, да треба разликовати "слово" и "дух" Писма.

Nisam te bas najbolje razumeo, da li je Mojsije zaista napravio takav pokolj ili nije?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@,

 

Ја сам питање разумео да човек пита када је и како установљен изглед самих икона (нпр. ореол, боје, симболика и слично везано за изглед). Ово би требало да буде одговор:

 

Да, и опрости на дужини претходне поруке ( ради објашњења).

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam te bas najbolje razumeo, da li je Mojsije zaista napravio takav pokolj ili nije?

 

Па ако кажем да је историјски догађај онда на шта могу да мислим? Да ли је Мојсије направио покољ или земљотрес? Колико се сећам, ово друго је у питању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...