Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[Александар Милојков]

Да је Бог Отац, те да као такав постоји у односу, основно је православно и отачко учење (први члан Символа вере). Говорити против тога значи само једно - не следовати православном Предању.

 

Свако ко је читао знамените оце Цркве могао је да види наизглед контрадикторан став: говори се о бесмртној души али и о смрти душе. Овде сам говорио о томе, кога занима нека послуша:

 

http://www.manastirbn.com/informacije/novosti/234-aleksandar-milojkov-o-dusi-i-coveku.html

[Megidon]

Мени се у овој расправи стално намеће једно питање; шта је то смрт? И за Христа се каже да је окусио смрт за многе, али га Бог разреши муке смрти јер не беше могуће да га она држи( дела апостолска 2,24). Да ли је смрт неко или нешто. Па иако је нешто (енергија) да ли има свог ипостасног носиоца тј. да ли постоји личност која стоји иза њене актуелизације. Једноставно ако ја не желим да имам однос са смрћу него са Богом смрт ми не може наудити, тј. Христос није имао греха, а грех је однос са сатаном,а смрт је плата за грех, стога смрт и није могла да га задржи у својим оковима јер није имао никакав однос са њом. Онда ми се опет намеће још једно питање, Христос је окусио смрт због нас а не због себе, тј. да није требало да искупи наш род пошто није имао ниједног греха а ни прародитељског греха јер је зачет од Духа Светога он значи не би никада ни умро као што и није прошавши кроз смрт и васкрсење претрпео никакву промену тј. био је исти онај Христос какав је био и пре васкрсења.

Е то би онда даље значило да смо ми који грешимо већ у паклу и тако даље колико хоћеш......................................................

 

Шта мислите о овоме? исправите ме ако сам нешто погрешно схватио или разумео, или написао нешто у нескладу са православном вером и предањем.

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

 

Душа је бесмртна по вољи Божијој. Наша природа је сачињена од те воље.

 

Тријадологија је много једноставнија. Можда ћеш се изненадити.

[Bistrik]

Мени се у овој расправи стално намеће једно питање; шта је то смрт? И за Христа се каже да је окусио смрт за многе, али га Бог разреши муке смрти јер не беше могуће да га она држи( дела апостолска 2,24). Да ли је смрт неко или нешто. Па иако је нешто (енергија) да ли има свог ипостасног носиоца тј. да ли постоји личност која стоји иза њене актуелизације. Једноставно ако ја не желим да имам однос са смрћу него са Богом смрт ми не може наудити, тј. Христос није имао греха, а грех је однос са сатаном,а смрт је плата за грех, стога смрт и није могла да га задржи у својим оковима јер није имао никакав однос са њом. Онда ми се опет намеће још једно питање, Христос је окусио смрт због нас а не због себе, тј. да није требало да искупи наш род пошто није имао ниједног греха а ни прародитељског греха јер је зачет од Духа Светога он значи не би никада ни умро као што и није прошавши кроз смрт и васкрсење претрпео никакву промену тј. био је исти онај Христос какав је био и пре васкрсења.

Е то би онда даље значило да смо ми који грешимо већ у паклу и тако даље колико хоћеш......................................................

 

Шта мислите о овоме? исправите ме ако сам нешто погрешно схватио или разумео, или написао нешто у нескладу са православном вером и предањем.

 

Смрт је немоћ остваривања бића.

[Bistrik]

Да је Бог Отац, те да као такав постоји у односу, основно је православно и отачко учење (први члан Символа вере). Говорити против тога значи само једно - не следовати православном Предању.

 

Свако ко је читао знамените оце Цркве могао је да види наизглед контрадикторан став: говори се о бесмртној души али и о смрти душе. Овде сам говорио о томе, кога занима нека послуша:

 

http://www.manastirbn.com/informacije/novosti/234-aleksandar-milojkov-o-dusi-i-coveku.html

Александре, Бог јесте Отац, као што јесте и Син и Дух Свети, али, није Бог јер је Отац, нити јер је Син и Дух Свети, из простог разлога што биће Божје није производ ипостасних односа.

[w.a.mozart]

Šta je drugo biće Božije nego njegov odnos sa Sinom. Sveti Avgustin iponski

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

 

Ипак је ипостас првоначална у Божијем бићу.

[Александар Милојков]

Александре, Бог јесте Отац, као што јесте и Син и Дух Свети, али, није Бог јер је Отац, нити јер је Син и Дух Свети, из простог разлога што биће Божје није производ ипостасних односа.

 

 

Него чега је производ? Ако си цитирао Светог Василија да не постоји неипостазирана суштина, а јеси; ако даље прочиташ истог тог Оца који каже да је ипостас однос (схесис); онда је јасно да и сам суштина постоји као садржај ипостасних односа Оца и Сина и Диха Светога.

[Александар Милојков]

Šta je drugo biće Božije nego njegov odnos sa Sinom. Sveti Avgustin iponski

 

И још јасније, Свети Августин каже да за Бога није једно бити (esse, мислећи на суштину) а друго бити личност, већ је све једно и исто. Августин овде понавља исто оно што каже и Василије - да суштина постоји као релациона, као садржај стварних личности Оца и Сина и Светога Духа.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Smrt se pobedjuje, samim tim i strah.

 

Strah nestaje žrtvom Boga Živoga, blagodat Istine postaje čovekov Put u besmrtnost Života.

 

 Zahteva slobodnu volju čoveka da verom svojom da konačni DA Božjem delu spasenja i Carstva u kojem je besmrtost čoveka iskazana blagodobijenom nepropadljivošću u samom Bogu.(ljubavi)

[Bistrik]

Šta je drugo biće Božije nego njegov odnos sa Sinom. Sveti Avgustin iponski

Опрости Моцарте, али није тачно.

[Bistrik]

 

 

Него чега је производ? Ако си цитирао Светог Василија да не постоји неипостазирана суштина, а јеси; ако даље прочиташ истог тог Оца који каже да је ипостас однос (схесис); онда је јасно да и сам суштина постоји као садржај ипостасних односа Оца и Сина и Диха Светога.

 

 За ипостас је тачно да је однос, али суштина није садржај настао из личних односа.

[Александар Милојков]

 За ипостас је тачно да је однос, али суштина није садржај настао из личних односа.

 

Суштина Божија никако није настала јер је вечна и нестворена. Оно што треба рећи јесте да она постоји као садржај односа Оца и Сина и Светога Духа. Не постоји неипостазирана, ако ти је јасније тако. О Богу се не може говорити ван стварности Свете Тројице. "Trinitas que Deus est" (Тројица која је Бог), како би рекао Свети Августин.

 

Или, на пример, ово: „...totius divinitatis, vel si melius dicitur deitatis, principium Pater est.” (Почетак свег божанства, или ако је тако боље рећи божанствености (мисли на суштину или природу Божију) јесте Отац).

[Bistrik]

И још јасније, Свети Августин каже да за Бога није једно бити (esse, мислећи на суштину) а друго бити личност, већ је све једно и исто. Августин овде понавља исто оно што каже и Василије - да суштина постоји као релациона, као садржај стварних личности Оца и Сина и Светога Духа.

Блажени Августин нигде не каже да је личност суштина Бога, а нити Свети Василије да је суштина однос или личност.

[w.a.mozart]

znači kod Boga su suština i lični odnos jedno isto... nema nečeg što prethodi ovom drugom, Aco?