Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[malina :)]

То је једна варијанта. Има их више.

Једна варијанта је да ће сви бити у Христу, само неки ће то осјећати као радост, неки као стјешњеност, нелагоду, а како је у питању однос са Богом, то ће бити паклена тјескоба. О томе нешто је писао Александар Каломирос у његовом дјелу "огњена ријека".

Друга варијанта је да су ти који не могу остварити однос, просто прогнани - заборављени од Бога. Дакле није им допуштено са Богом да буду, а опет са другима које се не спашвају, раздвојени су...е сад како, будући да мислимо у категоријама простор-времена, не знам како ће се то десити. Симболично је то у неким свјеодчанствима отаца, приказано као окренутост леђа на леђа са другима, тако да не видиш њега, ни оно тебе не види.

Трећа и она најгрђа варијанта је да ће бити свега и природе и односаа, само ћеш бити бућнут у врело сумпромно језеро да се куваш до вјечности и никад не скуваш у пакленим мукама.

Има их више, па шта ти се чини извјеснијим то присвојиш

Та прва варијанта ми не иде некако. Зар се може због Бога осетити нелагода и стјешњеност?

Ја ту окренутост леђа о леђа схватам као огромну жељу, али немогућност било какавог односа. И то је оно што ће човека кидати изнутра.

Милан каже да такви неће хтети однос, али ја већ сада знам такве људе који не могу ни са ким, ни сами са собом, па не живе паклено, тј. ако је то њихов пакао, неће им бити толико страшно.

У ово треће није веровала ни моја покојна бака 4chsmu1

[DYNABLASTER]

da bi nesto poredili potreban je reper, znaci sve sto je ispod blagostanja sjedinjenja sa Bogom je pakao, gradacija ne igra ulogu naspram apsoluta jer jednostavno nema adekvatnog poredjenja

[Александар Милојков]

po ovome ontologija je nauka koja bavi problemom licnosti, a ne problemom bica.

ko ima zajednicu sa hristom taj ce se u eshatonu druziti i osecati blazenstvo.. a onaj ko ne ostvari, nece imati nikakav ontoloski problem, nego neki (a)socijalni, niko se sa njim nece druziti, a i imace neku amneziju pa nece znati ko je...

nisam tako kontao ontologiju, sad sam zbunjen.

Да, збуњен си јер личност не сматраш бићем. Биће су поистоветио са суштином, онтологију си схватио као есенцијализам (то је класично, античко наслеђе). Православље каже: личност је биће. Онтологија је прича о личности. Ван личности не можемо говорити о бићу.

Имаће онтолошки проблем - неће постојати (постојање је постојање конкретне личности). Биће не постоји пре односа, у томе је зачкољица (однос није социјална већ онтолопшка категорија). Дакле, не важи да прво јеси па се онда односиш. Не, већ однос даје јестаство - један и многи се поклапају. Зато је Бог један - јер је Отац. А Отац је Личност, што значи да постоји у односу са Сином и Духом. Кад исповедиш веру у Бога Оца, исповедаш и веру у Свету Тројицу. Једног нема без мноштва. Мноштво, пак, нису самодовољне и самообјашњиве индивидуе - нема дељења, схватљивости "по себи", бића "по себи", "Оца по себи" или "Сина по себи", биће је заједница (=личност). Зато нису три Бога већ један Бог, који је Отац. "Ако је Један од искони, онда су Тројица", каже свети Григорије Богослов.

Немање односа (који су онтолошки) значи НЕПОСТОЈАЊЕ, нестанак конкретног идентитета.

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1340816504' post='668230]

Али зар они тада неће схватити своју грешку, видеће шта су могли имати, а пропустили то? Мислим да је гори пако не моћи, него не желети..

слобода избора а не ограничење природе, одатле је и суштина Цркве натприродна а не робовање природи.

Господ само тражи слободу односа а Он је Васкрсом расковао окове смрти и пале природе.

[milan.]

Да, збуњен си јер личност не сматраш бићем. Биће су поистоветио са суштином, онтологију си схватио као есенцијализам (то је класично, античко наслеђе). Православље каже: личност је биће. Онтологија је прича о личности. Ван личности не можемо говорити о бићу.

da li to znaci da zivotinje i biljke nisu bica?

da li bica mogu samo ljudi?

[obi-wan]

ko ima zajednicu sa hristom taj ce se u eshatonu druziti i osecati blazenstvo.. a onaj ko ne ostvari, nece imati nikakav ontoloski problem, nego neki (a)socijalni, niko se sa njim nece druziti, a i imace neku amneziju pa nece znati ko je...

Brate Aco, ako moze i jedan osvrt na ovo podvuceno, jer je takodje jedna cesta zabluda u pitanju...

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1340817234' post='668238]

Зар се може због Бога осетити нелагода и стјешњеност?

замисли да ниси ватрено биће и да стојиш тик код површине Сунца како би ти било а да ти приде ниједна раздаљина није довољно велика да се уклониш од односа са Богом и ближњим.

таквом је Рај пакао, одсуство оног што жели.

[Александар Милојков]

da li to znaci da zivotinje i biljke nisu bica?

da li bica mogu samo ljudi?

Хм, бојим се да са онтолошке идеш на онтичку раван. Онтологија се бави постојањем као постојањем, оним "јесте". Дакле, бићем или боље рећи бивствовањем као таквим, а не равнима и нивоима бивствовањ (ту су онтичка питања, а не онтолошка).

Ако кажеш "ово ЈЕСТЕ цвет", онтологија се бави оним "ЈЕСТЕ", а не цветом као цветом. Управо то "ЈЕСТАСТВО" које све чини постојећим, је оно о чему говоримо. У хришћансој онтологији, да је тако назовем, то ЈЕСТАСТВО јесте Христос, Личност Сина Божијег. Он је "ЈЕСТЕ" сваке равни бића, сваког онтичког питања. А када кажеш Син Божији, онда кажеш Личност, кажеш ОДНОС са Оцем у Духу Светоме. Е, то је "ЈЕСТЕ" свега постојећег, то је истина света. Ван тог "ЈЕСТЕ" не постоји друго, а да се не завршава смрћу.

[Александар Милојков]

Brate Aco, ako moze i jedan osvrt na ovo podvuceno, jer je takodje jedna cesta zabluda u pitanju...

Објаснио сам у горњем посту. Однос (заједница) није социјална већ онтолошка категорија. Грешка је мислити да постојање значи да прво јеси па се онда односиш. Однос није секундаран бићу, већ утемељујући, ипостазирајући.

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340818257' post='668255]

замисли да ниси ватрено биће и да стојиш тик код површине Сунца како би ти било а да ти приде ниједна раздаљина није довољно велика да се уклониш од односа са Богом и ближњим.

таквом је Рај пакао, одсуство оног што жели.

Значи, ни тада када буду били уверени у постојање Божије неће Бога желети? Пакао ће им бити присуство Божије, а њега неће желети?

[milan.]

[quote name=malina ' timestamp='1340819379' post='668270]

Значи, ни тада када буду били уверени у постојање Божије неће Бога желети? Пакао ће им бити присуство Божије, а њега неће желети?

ma sve je ovo nagdjanje. samo bog za istinu. mi mozemo se samo baviti teologijom, ili filosofijom, ali to ne znaci da je sigurno tako.

[obi-wan]

Објаснио сам у горњем посту. Однос (заједница) није социјална већ онтолошка категорија. Грешка је мислити да постојање значи да прво јеси па се онда односиш. Однос није секундаран бићу, већ утемељујући, ипостазирајући.

Mislio sam na onaj deo o gubitku pamcenja u vecnosti...

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1340819379' post='668270]

Значи, ни тада када буду били уверени у постојање Божије неће Бога желети? Пакао ће им бити присуство Божије, а њега неће желети?

сматрам да је тако, не могу са сигурношћу да причам о ономе што не знам.

али, постоји слобода ОД и слобода КА.

зашто би тако нешто неко желео, не знам.

разумем да се као људи ломимо због слабости вере или због неверице, ал не могу да проникнем у демона пред којим је све познато и опет изабира зло, смрт. свети Оци кажу да је то јер немају слабости - не спавају, не трепћу, не гладују, ... а ми се слабошћу спасавамо.

некако се надам да човеку није баш могуће такво демонско стање, чак и при поседнутости.

[Милан Меденица :)]

ma sve je ovo nagdjanje. samo bog za istinu. mi mozemo se samo baviti teologijom, ili filosofijom, ali to ne znaci da je sigurno tako.

слажем се, али као што постоји откривење "одоздо", од дара ума и логичког повезивања, тако постоји и откривење "одозго" - од Бога.

[cloudking]

Сигурно си имао тренутке неописиве среће, моменте када си толико испуњен и задовољан да тај осећај не би мењао ни за шта на свету.

Pa i ovo je cudno poredjenje.

Neopisivu srecu oseca skajdajver kad iskoci iz aviona. To ga cini ispunjenim i srecnim. Citav zivot se time bavi jer to voli najvise na svetu. Skakanje je deo njgove licnosti i ako on nakon smrti ode na neko mesto gde ce da bude ispunjen tek tako onda ce to nece biti on, nego neka druga osoba koja je nastala onda kada se njemu od licnosti oduzme taj deo koji ga cini onim sto jeste...

Ono sto me cini srecnim je i deo moje licnosti narocito ako me to ispunjava citavog zivota i celo moje bice je u tesnoj vezi sa time sto radim... kako cu tek tako da se oprostim od onoga sto me cini onim sto jesam? Hocu li onda i dalje biti "ja"... naravno da necu, jer nema cloudkinga bez skakanja iz aviona, i to je fakat...

Da odemo malo dalje... nopisivu srecu i ispunjenost sam osetio kada sam probao neke narkotike hoce li i toga biti u eshatonu