Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[Sherlock H.]

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

 

Netacno, ne postojis, duhovno si mrtav.
To sto ti zoves postojanje - neka hvala, radije bih zaista zeleo da se vratim u nistavilo.

Ja kapiram da +Zizjulas i +Ignatije naglasavaju problem smrti, nasuprot juridickom konceptu i kako bi objasnili sta je(gde je) poreklo greha itd, ali se ne moze ontologija svoditi na puko bitisanje. U suprotnom, rekao bih da smo ucinili mnogo goru stvar nego juridicka teologija za sve ovo vreme. Takva ontologija mi je nekako okrnjena.

[Лазар Нешић]

Милане, џабе си поставио ову тему...

Сад ће се почети јављати душеидолопоклоници и написаће ти километре копи пејст теологије о метафизици бесмртне душе и томе слично, и како је "заблуда" и "глупост" и "паметовање" да овако нешто уопште и питаш.

Помири се са тим: многи хришћани једноставно немају проблем смрти, је ту је алтер-божанство звана "бесмртна душа" која и самог Бога замењује...

Наравно, истим се тим хришћанима деси да се изненеде кад мечка заигра пред њиховим вратима, а онда чупају косу од страха. Могу роман да напишем о томе. Али, неки други пут.

[milan.]

ja sam razumeo da je sustina naseg bica nekadasnje nebice, i da zato imamo problem smrti, i da pod problemom smrti ne podrazumevamo duhovnu smrt, nego ontolosku, tj da se vratimo u to nekadasnje nebice. zato je bitno da imamo zajednicu sa hristom jer je on izvor izvota, i tako pobedjujemo smrt.

[milan.]

Милане, џабе си поставио ову тему...

Сад ће се почети јављати душеидолопоклоници и написаће ти километре копи пејст теологије о метафизици бесмртне душе и томе слично, и како је "заблуда" и "глупост" и "паметовање" да овако нешто уопште и питаш.

Помири се са тим: многи хришћани једноставно немају проблем смрти, је ту је алтер-божанство звана "бесмртна душа" која и самог Бога замењује...

Наравно, истим се тим хришћанима деси да се изненеде кад мечка заигра пред њиховим вратима, а онда чупају косу од страха. Могу роман да напишем о томе. Али, неки други пут.

napisi bar neki esej.

ne zelim da se pomirim sa tim,jer je to strasno,ali me neki ljudi primoravaju na to.

[Milan Nikolic]

Веруј ми, те ствари нико никада неће разумети, све док се не уплива у срж Тријадологије. Јер без познавања правог смисла, све расправе остаће бесплодне.

[Лазар Нешић]

napisi bar neki esej.

ne zelim da se pomirim sa tim,jer je to strasno,ali me neki ljudi primoravaju na to.

Веруј ми, те ствари нико никада неће разумети, све док се не уплива у срж Тријадологије. Јер без познавања правог смисла, све расправе остаће бесплодне.

У праву је Николић: треба много подвига у теологији да се барата овим стварима и мислим да форум није место за то.

Што се мене тиче, ја сам себе обавезао да се бавим теологијом "одоздо", тако да су ова питања ван моје лиге.

[Sherlock H.]

ja sam razumeo da je sustina naseg bica nekadasnje nebice, i da zato imamo problem smrti, i da pod problemom smrti ne podrazumevamo duhovnu smrt, nego ontolosku,

 

Duhovna smrt je neodvojiva od nase prirodne teznje ka povrtaku u nebice. I jedno i drugo su problem, s tim sto za resenje one duhovne nije dovoljno prosto da izbegnemo povratak u nebice, vec i mnogo vise.

 

tj da se vratimo u to nekadasnje nebice. zato je bitno da imamo zajednicu sa hristom jer je on izvor izvota, i tako pobedjujemo smrt.

 

Zapravo, treba da ostvarimo ne prosto zajednicu, vec ljubavnu zajednicu s Hristom. I djavoli ce biti u zajednici s Bogom, jer ce "sve i u svemu biti bog", tj. sve ce biti prozimano bozanskim energijama. U suprotnom, ne bi mogli da postoje. Dakle, ti si u pravu, ali si za moj ukus nedorecen

Ne znam, al' nekako mi se cini da uvek zanemarujes kvalitet, kao da je to totalno nebitna stvar.

[obi-wan]

pricamo o ontoloskom problemu, i da li ga imamo ili ne, a ne o ovome sto ti pitas.

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

Naravno da jeste problem ontologije, samo vam to nisu rekli...

[milan.]

Zapravo, treba da ostvarimo ne prosto zajednicu, vec ljubavnu zajednicu s Hristom. I djavoli ce biti u zajednici s Bogom, jer ce "sve i u svemu biti bog", tj. sve ce biti prozimano bozanskim energijama. U suprotnom, ne bi mogli da postoje. Dakle, ti si u pravu, ali si za moj ukus nedorecen

Ne znam, al' nekako mi se cini da uvek zanemarujes kvalitet, kao da je to totalno nebitna stvar.

kad kazem:''zajednicu'', mislim da se podrazumeva da je u pitanje zajednica ljubavi, a ne ne znam ni ja kakva, zajednica koristi na primer.

zajednica s bogom podrazumeva da volimo boga i bliznje, i sve ono sto bog od nas ocekuje, jer ako volimo boga, tvoricemo njegovu volju.

ali problem smrti je problem u smislu da mi nemamo u sebi besmrtnost, i da ako ne ostvarimo zajednicu sa bogom, onda ne vidim na koji nacin mozemo da postojimo vecno, sta nas drzi u postojianju. da imamo besmrtnu dusu, bilo bi mi razumljivo, ovako...

[Sherlock H.]

kad kazem:''zajednicu'', mislim da se podrazumeva da je u pitanje zajednica ljubavi, a ne ne znam ni ja kakva, zajednica koristi na primer.

Pa znas kako, kad krenes da pricas kako je najbitniji problem samo postojanje dok ti je kvalitet negde tamo deseta stvar(barem sam ja to zakljucio iz tvog pisanja na ovoj temi) vise ne znam sta se podrazumeva a sta ne.

ali problem smrti je problem u smislu da mi nemamo u sebi besmrtnost, i da ako ne ostvarimo zajednicu sa bogom, onda ne vidim na koji nacin mozemo da postojimo vecno, sta nas drzi u postojianju. da imamo besmrtnu dusu, bilo bi mi razumljivo, ovako...

Sto se mene tice, i imamo besmrtnu dusu, ali te ona ne drzi u postojanju kao coveka, buduci da je covek psihofizicko bice.

Hriscanska ontologija se bavi resenjem smrti coveka. A to znaci:

1. da mora da postoji telo, jer je covek i dusa i telo, a nikako samo jedno od ta dva

2. da mora da bude zadovoljen odredjen kvalitet postojanja(=ljubavna zajednica s Bogom i tvorevinom), jer to i jeste jedino predodredjenje coveka, tj. cilj s kojim je stvoren.

[Milan Nikolic]

kad kazem:''zajednicu'', mislim da se podrazumeva da je u pitanje zajednica ljubavi, a ne ne znam ni ja kakva, zajednica koristi na primer.

zajednica s bogom podrazumeva da volimo boga i bliznje, i sve ono sto bog od nas ocekuje, jer ako volimo boga, tvoricemo njegovu volju.

ali problem smrti je problem u smislu da mi nemamo u sebi besmrtnost, i da ako ne ostvarimo zajednicu sa bogom, onda ne vidim na koji nacin mozemo da postojimo vecno, sta nas drzi u postojianju. da imamo besmrtnu dusu, bilo bi mi razumljivo, ovako...

Постојање увек одржава воља Божија, која се објашњава логосима бића. На жалост, постојаће пакао за она бића која ће добровољно изабрати небиће.

Знам да је претешко разумети овакву теологију. Зато кажем да је боље да се позабавимо самом тријадологијом, јер смо верујући у Свету Тројицу и шта би друго било боље него да се трудимо око познања како наш Бог постоји.

Пази, у тријадологији свакако ћемо доћи до појма небића, и то на суштински начин, после чега нећеш имати недоумице. Стварање је по аутоматизму повезано са Светом Тројицом, тако да је све то о чему хоћеш да говориш садржано у тријадологији, тј. у тријадолошким тумачењима.

[Milan Nikolic]

На пример, нема смисла говорити о онтологији као о некаквом постојању само по себи. Јер ништа нема постојаност у онтолошком смислу осим самога Бога.

Дакле, када говоримо о онтологији, ми морамо да почнемо од Бога и да завршимо са Богом. Онтологија је наука не о бићу у индивидуалном смислу, него је то наука о постојању Тројице личности, односно о Три Бића.

Узмимо икону Свете Тројице од Рубљова. Имамо Тројицу личности - три бића - као што кажемо да су три анђела или три човека исто тако три бића.

Морамо разумети да је постојање ,,заједнице'' првоначална онтолошка категорема, како каже Зизјулас. Дакле, сама заједница јесте кључ онтологије, тако да о бићима која живе солипсистички, тј. која су саможива, не може се говорити у позитивном онтолошком смислу.

Небиће је широк појам који се мора сагледати из многих углова. Слично као што ће постојати вечна смрт (,,друга смрт'') тако ће постојати и вечно небиће, тачније егзистенција у смрти и небићу.

Врло олако данас чујемо како ништа неће отићи у небиће. Али покушајте да замислите егзистенцију тамо где нема ничега осим ваших грехова и вашег зла, тамо где ће све то бити бачено и што се зове ,,друга смрт''.

Можда је сада време да почнемо са увођењем новог термина који гласи ,,друго небиће'' за оно што је повезано са ,,другом смрћу''. Све то може да буде објашњено кроз тријадолошка тумачења, и то у врло кратким цртама.

[Justin Waters]

Кад би смо имали проблем са смрти, онда би смо имали и проблем са животом. Јер кроз живот се долази у смрт.

Немамо ми проблем са смрћу ни са животом, јер по писму прво је дошао гријех, па тек онда смрт човјека. Дакле имамо проблем са гријехом.

[Milan Nikolic]

Грех није актуелизовао смрт само за човека, него и за целокупну меријалну природу. Сматрам да је жалосно обожавати научну еволуцију.

Погрешно је рећи како људи немају проблем са смрћу јер је прво дошао грех. Јер тако исто можемо рећи да немамо проблем са грехом јер је прво дошао ђаво.

Таквом погрешном аналогијом рекли бисмо како немамо проблем ни са ђаволом, јер је прво било небиће. Све то доводи до тога да је наш проблем заправо Бог који је створио смрт.

Међутим, Бог није створио смрт ни у каквом облику. Смрт је била потенцијал творевине (могућност ,,слободе''), који се актуелизује уколико творевина промаши циљ у сједињењу са Тројицом.

Тај промашај (Адамов пад) се десио, а начин како је то творевина доживела не можемо тако лако разумети. Сада је веома важно да никакав научни концепт не буде примаран у теологији.

[cloudking]

мислим да је за сваког пакао онакакв каквог га створе за живота...

Cesto ste ovde pisali o paklu kao nekoj promenljivoj subjektivnoj kategorij u smislu da svako ima svoj pakao a da ne postoji jedno konkretno mesto...

A da li je to slucaj i sa rajem? TJ. da li postoji jedno jedinstveno mesto gde ce otici svi hriscani ili i tu postoji razlika i da zapravo svkao imasvoj sopstveni raj?

Ovo me zanima jer skoro svi se slazete da je raj mesto mira i blazenstva itd. ali sta ce tamo da rade hriscani koji ne uzivaju u miru i blazenstvu? Sta ce u takvom raju da radi neko ko je dobar liturgijski hriscanin koji celog zivota skace padobranom ili se bavio paraglajdingom? Za njega bi mesto "mira i blazenstva" bilo totalni smor i promasaj...