Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[milan.]

danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

[Guest - . . .-]

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org/forum/topic/12597-%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google.com/videoplay?docid=-5807179450801646764

[milan.]

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org...милојков-аудио/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google....179450801646764

pogledao sam ovaj video jos pre 2 godine, ali i dalje mi ova pitanja nisu jasna.

[Grizzly Adams]

Ту је најважније да се нађе девојка. Сва питања се разјашњавају моментално.

[milan.]

Ту је најважније да се нађе девојка.

ja imam devojku, otkud tebi pomisao da je nemam ukoliko se interesujem za ovaj problem?

jel se samo zagoreli ljudi interesuju za ova pitanja ili sta?

[Grizzly Adams]

Ма шалим се мало брате, не замери...

[milan.]

Ма шалим се мало брате, не замери...

ne zameram, nego mene pitanje stvarno interesuje, nisam ga postavio radi sale, a ako ovako krenemo onda upropasticemo temu.

[Guest - . . .-]

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

[milan.]

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

[obi-wan]

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

...

Kako bi to vl. David na njegovom ispitu prokomentarisao (kad bi cuo od studenata pitanja ili tvrdnje ovog tipa) - "deco, pa sta vam to rade na toj dogmatici?!"...

[obi-wan]

Osim toga, covek nije samo dusa nego i telo - da ce telo (iako potpuno razlozeno u sastavnu biohemiju) zaista ponovo da ozivi, ali kao nepropadljivo, i da ce takvo ponovo da udje u potpuno i trajno jedinstvo sa dusom, garantuje nam upravo Vaskrsenje Hristovo...

[milan.]

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

pricamo o ontoloskom problemu, i da li ga imamo ili ne, a ne o ovome sto ti pitas.

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

[Михајло]

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

 

код мене је то једноставно...
није питање постојања...већ каквог постојања...
разлика између раја и пакла...није у границама огњених река...и мучења виљушком..
већ једноставно..у чињеници...да су у вечности без радости....
мислим да је за сваког пакао онакакв каквог га створе за живота...

[Sherlock H.]

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

 

Tvoj problem je sto hriscansku ontologiju svodis samo na resavanje problema fizicke smrti.

Oni koji budu u paklu, takodje nece postojati, jer ce biti mrtvi kao ipostasi.

Za hriscane zivot, bice, postojanje (kako god to nazvao) predstavlja iskljucivo postojanje u potvrdnoj (=ljubavnoj) zajednici s Bogom.

I u molitvi se kaze da djavoli ginu pred licem onih koji Boga ljube, pa to ne znaci da se oni vracaju u nebice.

[Milan Nikolic]

Појам пакла је уствари повезан са апсолутном самоћом. Док је апсолутна самоћа, иако је реч о егзистенцији, повезана са појмом небића.

Дакле, ради се о последицама тријадологије. Не можемо одговорити на проблеме смрти и небића док не сагледамо тријадолошке последице.

Бића која одбију заједницу са Тројицом неће бити уништена зато што је реч о Богу који није негативац. Међутим, поље егзистенције таквих бића јесте небиће.

Ради се о вољи Божијој да постоји вечност за творевину. Једино за она бића која одбију заједницу са Богом та вечност ће бити, у буквалном смислу, ,,тама најкрајња'', итд.

Свети Јустин Нови дао је дефиницију тог трагичног стања пакла, назвавши га солипсистичким паклом. То је ипак тајна коју нико од нас не би требало да доживи, као ,,другу смрт''.