Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[Bistrik]

То је твоје мишљење. Не и отачко, не и православно.

 

Спреман сам да се јавно извиним и покајем ако је тако.

[Александар Милојков]

Спреман сам да се јавно извиним и покајем ако је тако.

 

Не мораш. Можеш да мислиш како хоћеш. Оци су заиста сагласни да се монархија у Светој Тројици тиче личности Оца, а ти можеш како ти воља да говориш. Поздрав.

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

 

Твоје мишљење је такво. А моје је мишљење да све што си рекао за мене треба да се односи на тебе.

 

Психолошки доживљај, интелектуални поглед на Бога и такво знање, карактерише твој говор. Очигледно је да се потпуно разликујемо по том питању.

 

Остаје то да видимо докле ће наши ставови да нас одведу. Спреман сам да и даље дискутујем са тобом.

[Bistrik]

Не мораш. Можеш да мислиш како хоћеш. Оци су заиста сагласни да се монархија у Светој Тројици тиче личности Оца, а ти можеш како ти воља да говориш. Поздрав.

 

Ако дозволиш, упитао бих Те, јели Отац монарх своме божанству или је Он беспочетан? По мени, Он лично је беспочетан, али у односу на Сина и Духа Светог представља узрок Њиховог бића, тако да се монархија или једноначелност не тиче само личности Оца који нема узрок свом божанству, нити је сам себи узрочник, већ се односи на постојање Сина и Духа Светог у Светој, Нераздељивој и Несливеној Тројци.

[Александар Милојков]

@@Bistrik,

 

Опрости, причаш нешто што је мени потпуно неразумљиво. Не могу да ухватим шта мислиш. Зато не могу даље у дискусију.  

[Јанко]

@@Bistrik,

 

Опрости, причаш нешто што је мени потпуно неразумљиво. Не могу да ухватим шта мислиш. Зато не могу даље у дискусију.  

 

Ако сам успео да похватам, чини ми се да Бистрик ставља суштину испред личности? То ми је једино логично објашњење које могу пронаћи за овакав његов поглед. Или грешим, Бистриче?

Не можеш, ако си разумео да "монархија" означава однос, а то је однос између личности, питати да ли је Отац монарх себи, то је нонсенс јер није односан према себи. Монархија је описивање односа унутар Свете Тројице.

[Александар Милојков]

Ако сам успео да похватам, чини ми се да Бистрик ставља суштину испред личности? То ми је једино логично објашњење које могу пронаћи за овакав његов поглед. Или грешим, Бистриче? Не можеш, ако си разумео да "монархија" означава однос, а то је однос између личности, питати да ли је Отац монарх себи, то је нонсенс јер није односан према себи. Монархија је описивање односа унутар Свете Тројице.

 

Има ту пуно нелогичности.

 

Навео сам Августина који је веома јасан, тврдећи да је начело, почетак (principium) целог божанства (божанске суштине) Отац. Ово исто говоре и источни, кападокијски Оци. Отац је узрок постојања, и личног и суштинског, Сина и Духа Светога. Од Њега им је и суштина (првом кроз рађање а другоме кроз исхођење од Оца), те су једносуштни са Њим и један су Бог са Њим и неодвојиво од Њега. Од Оца им  је, такође, и то да су конкретне личности - Син и Дух Свети.

[Јанко]

Слажем се. Њихов је однос у истој садржини. Један су другоме потпуно својствени именитељи и бројитељи неподељивог богатства. Њихова је монархија самовласна, самодржећа и достојанствено богодолична. Она, будући од Оца, природно припада и Сину, а будући духовна и Светом Духу, обојици, као равночасним судионицима који нимало не заостају иза Очевог начела Свете Тројице, Јединосушне и Нераздељиве. Али није тачно да је сам лични однос та садржина или суштина Божја.

 

Ево, овде се види да он монархију доживљава као некакву "власт", или "начело" Бога над природом, а не као однос унутар Свете Тројице.

Чини ми се да онај главни отклон Светих Отаца од платонизма и уопште старих Грка (код којих је суштина испред личности) не постоји у његовом начину размишљања...Опет, можда грешим, није лако похватати...

[Александар Милојков]

Ево, овде се види да он монархију доживљава као некакву "власт", или "начело" Бога над природом, а не као однос унутар Свете Тројице. Чини ми се да онај главни отклон Светих Отаца од платонизма и уопште старих Грка (код којих је суштина испред личности) не постоји у његовом начину размишљања...Опет, можда грешим, није лако похватати...

 

То што он говори није отачко учење. Монархија не припада ни Сину ни Духу већ Оцу. Монархија се тиче учења о једном начелу, једном архе (отуда реч монархија - монос и архи) Свете Тројице - а то је личност Оца. Он је Први, у смислу да вечно узрокује постојање друге Двојице, кроз рађање и исхођење. То је монархија Оца, а ово што он прича не знам шта је. 

[Александар Милојков]

Вероватно брка монархију са учењем о једној божанској суштини, па отуда извлачи закључак да она припада и Сину и Духу. Али, учење о монархији Оца није учење нити о некаквој власти нити о једној божанској суштини.

[Александар Милојков]

Божанска суштина је једна, управо због монархије Оца. Јер, Отац је узрок постојања Сина и Духа - због тога што је рођен од Оца (узрокован Њиме), Син је исте суштине са Оцем. Због тога што од Оца исходи (узрокован Њиме на другачији начин од Сина) Дух Свети је исте суштине са Оцем. Дакле, зато што је једна Архи (начело), Један Етион (Узрочник) Свете Тројице, зато је и суштина божанска једна. Коначно, зато је и Бог један.

[Александар Милојков]

Све ово треба разумети без икаквог уплитања било каквог размака између божанских личности. Отац је вечно Отац, што значи да су и Син и Дух Свети вечни. Рађајући вечно Сина и исходећи вечно Духа, Отац бива Отац. Узроковање у Светој Тројици значи кинонију, заједништво, комуникацију. Отац је ту Први, Узрок, у смислу да представља Корен (Риза, како би рекао Свети Василије Велики), безвремени Почетак, Извор живота божанске заједнице, Вечне и Свете Тројице.

[Solomon Kane]

То је монархија Оца, а ово што он прича не знам шта је. 

 То што он ради би се могло именовати кованицом "триархија"...приписивати принцип монархије, примарног надвечносног онтолошком узрока, свакој Личности Свете Тројице, веома лако може клизнути у тритеизам. 

[Milan Nikolic]

Тритеизам он решава началством суштине.

[Александар Милојков]

Уз све то, јако ми је неразумљив. Користи неубичајену терминологију, а и устаљеним терминима у теологију понекад даје другачије значење. Све то отежава комуникацију.