Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Олимп]

Баш тражих малопре, ал не нађох другу.

[Гост]

Priča o vučici – Nije sve uvek kao što izgleda na prvi pogled

Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom,

tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u

dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.

Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog

života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.

Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo

ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči

na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati,

bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…

Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku,

režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao

sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi

sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam

u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta. Nisam znao šta da radim sa

ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.

Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka

i tek tad sam shvatio šta sam uradio!

[Олимп]

У једном граду живљаше богат трговац са три сина. Беше трговац вредан и гомилаше блого на товаре. И кад га упиташе, на што ће му толико благо и толика мука, он одговори: Мучим се, да би синове осигурао, те да се они не би мучили. — А то чуше синови, и олењише се, и напустише сваки посао, и по смрти оца почеше трошити благо на товаре. Пожели отац да дође из оног света и види како му синови живе б

ез муке и зноја. И Бог га пусти, те он сиђе у свој град и дође својој кући. Но кад закуца на врата, неко непознат отвори врата. Упита отац за своје синове, и доби одговор, да су његови синови на робији због нерада који их је довео пијанству, и због пијанства које их је одвело свађи, и због свађе која их је одвела паликућству и убиству.

– Ах, уздахну луди отац, ја сам мислио створити рај за своју децу, међутим, ја сам им створио пакао. Па зађе луди отац по граду и поче учити све родитеље.

– Не будите луди као што сам ја био. Из љубави према својој деци ја сам их бацио у пакао. Не остављајте деци, браћо, никаква имања. Научите их раду и то им оставите у наслеђе. Све остало, богаташи, раздајте сиротињи пред смрт своју.

Заиста, нема опасније и душегубније ствари него добити велико имање у наслеђе. Будите убеђени, да великим наслеђима више се радује ђаво но анђео.

Јер ничим ђаво не квари људе лакше и брже него великим наслеђима.

Зато, ради и научи своју децу да раде. А седми дан одмарај се.

(СВ.владика Николај)

[Олимп]

Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човека роди њива.

И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати летину своју?

И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја;

И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се,

А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?

Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом. (Лк. 12, 16-21)

Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду;

Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду.

Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше. (Мт. 6, 19-21)

[Олимп]

ДРВО И МЛАДИЋ

Један младић имао је велику породицу. Сви су живели у једној кући.

У кући је владала слога и мир и међусобно поштовање. Све док једног дана, младић није почео да се жали на свој положај у кући.

Свима је причао како нема приватности, како увек мора да се бори за своје место и како никад нема мира.

Сви су му други сметали и на све је био љут.

Када је то чула стара бака, позвала је младића у своју собу.

Рекла му је: већина младих људи у почетку теже да живе сами, да им нико не би сметао, али пре него што се решиш на тај корак, морам да ти испричам једну причу.

Младић се насмеја и рече: бако па ја сам прерастао то, касно је за приче.

Бака се само насмеја па рече: за праву причу никад није касно и поче да говори:

У јеној густој шуми живело је једно младо дрво, које је никло на месту једног старог обореног дрвета и цели живот се пробијало кроз крошње.

Никада није имало довољно светла, кише и храњивих састојака које земља пружа.

Због густине дрвећа све је то одлазило на друга стабла.

Нека стабла су била насилна и ударала су га својим гранама,

крала му сунцеву светлост и чак се по некад ослањала на њега.

Младо дрво је почело временом бити јако тужно и депресивно.

Тад се стаде молити Богу да га ослободи других стабала да и оно осети слободу и изобиље које се му друга стабла ускраћују.

Видевши то Бог, смилова на његову тугу и сва остала стабла су нестала, остало је само.

Километрима у даљини није било ни једног дрвета.

Сунце, киша, сва земља, све је то сад било његово. Од среће рашилрило је своје гране и уживало у својој слободи.

Трајало је то неко време док није почео дувати јак ветар, који се полако претварао у олују.

Без дрвећа око њега да га заштити, силина ветра је без муке почела савијати младо стабло.

Тада је дрво пожелело да око њега стоји бар још неко стабло на које се може ослонити да га ветар не би поломио.

Сетило се и оних стабала која су се на њега наслањала и ударала га својим гранама и тек сад је видело зашто су она то радила.

Све муке и проблеми које су му стабла задавала у том тренутку су били неважни.

Много се покајало и поново се поче молити Богу да му врати ону стару шуму.

Тада му Бог рече: моје младо дрво, нико боље од мене не зна шта је теби потребно.

И муке и проблеми ту су да би те обликовали и натерали да порастеш.

Зар би се ти уопште трудио да растеш, да око тебе нису стајале сенке другог дрвећа?

Остало би мало дрвце кога би лако дивљач из шуме обрстили и мали ветар поломио.

Све што се налази ту око тебе, налази се због твог добра.

Зато никад немој да посумњаш у то.

Младић је дуго рамисљао и на крају се насмеја и пољуби своју баку.

Олује живота су јаке и силне и што више људи имамо око себе, лакше их можемо пребродити.

Није важно какви су људи, они су ту са разлогом.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=359295110828695&set=a.310615935696613.72995.310613372363536&type=1&theater

[Олимп]

РАЗУМНО ДЕТЕ

савремена руска прича

Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита:

- Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ?

- Шта ме је учио? ... Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица.

- А зар вам не рече, да Отац није старији од Сина, нити је Син млађи од Оца?

- Да, тако нам рече, мили тата,

- одговори Иван.

- О, сине мој, како је то велика глупост, - одговори отац безбожни. - Погледај сине! Нисам ли ја твој отац?

- Да тата, - одговори дете.

- Ето видиш, дете моје, кад сам ја твој отац, то морам ја бити старији од тебе. Није ли тако?

-Тако је, драги тата. Ти си старији од мене као човек, но као отац ти ниси старији од мене, јер у онај час кад си ти постао мој отац, ја сам постао твој син. Зато, ако је Небесни Отац од пре времена, то од пре времена мора да буде и Син.

Безбожни отац обори главу, замисли се и од тада није се усудио да пита дете, шта га је учио отац вероучитељ у школи.

(Духовне поуке- Св.владика Николај)

[Срђан Ранђеловић]

Живео је један голуб, који је непрекидно мењао гнезда. Био му је неподношљив непријатан, оштар мирис, који је долазио из тих гнезда. Једном се огорчен пожалио старом, искусном голубу. Овај га је саслушао и рекао: - Обрати пажњу: од тога што непрекидно прелећеш из гнезда у гнездо ништа се не мења: мирис, који ти смета не долази од гнезда, већ од тебе самог.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_20.html

[zlata]

 

Htela je da vidi svoju veliku lepotu, ali nije bilo ogledala na svetu. Tada rece svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu.
Velike zenice coveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala. Žena izvadi iz svoje kose cvece i ciode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.
I poce da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao macke, kao nocne sablasti.
I u toj radosnoj i divljoj igri,ona razbi ogledala. A kada je razbila ta ogledala, nije više znala kakva je, je li lepa ili je odvratna. Jer u pomracenju tih ogledala nestala je i ona sama.

Jovan Ducic – Plave Legende – Ogledala

 

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Један човек је пронашао лептирову чауру.
Једног дана се појавио мали отвор на чаури. Човек је сео и посматрао
лептира током наредних неколико сати, како се лептир бори да провуче
своје тело кроз мали отвор на чаури. Једног трена лептир је престао да
се пробија. Изгледало је као да је достигао врхунац својих могућности и
даље није могао.

Човек је одлучио да помогне лептиру. Узео је
маказе и одсекао врх чауре. Лептир се са лакоћом ослободио чауре, али
је имао неизражајно тело са малим крилима. Човек је и даље посматрао
лептира, очекући да рашири своја крила. Раширена крила би ојачала мало
крхко тело лептира. Ништа се није десило. Лептир је провео остатак свог
живота гмижући неразвијеним телом и малим крхким крилима. Никада није
полетео.

Оно што човек, у својој добронамерности и брзоплетости, није разумео ја
да су уска ларва и борба лептира да прође кроз мали отвор на њој били
Божији начин да се потерају флуиди из тела лептира у његова крила, да би
она била спремна за лет када се ослободи из чауре.

Некада је борба управо оно што нам је
потребно у животу. Ако би нам Бог дозволио да проживимо свој живот без
икаквих препрека, то би нас обогаљило. Не бисмо били довољно јаки колико
треба или колико бисмо требали да будемо. Не бисмо полетели.

- Молио сам Бога за снагу, а Он ми даде препреку да ојачам

– Молио сам Бога за мудрост, а Он ми даде проблеме да решим

– Молио сам Бога за просперитет, а Он ми даде мозак и мишиће

– Молио сам Бога за храброст, а Он ми даде опасности да савладам

– Молио сам Бога за љубав, а Он ми даде проблематичне људе да им помогнем

– Молио сам Бога за услугу, а Он ми даде могућности

– Нисам добио ништа што сам хтео а добио сам све што ми је било потребно…..

Када дођемо до тешкоћа, проблема, отпора, они ће нас учинити јачим, довољно јаким да сви можемо ослободити најбоље из себе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(нигде нисам могао да нађем ко је аутор, а овај текст се налази на многим интернет страницама)

[Зосима]

 

 

(нигде нисам могао да нађем ко је аутор, а овај текст се налази на многим интернет страницама)

Ју група,Јелићи... :0104cheesy:

 

http://www.youtube.com/watch?v=gdvDgg3jph0

[Ignjatije]

Predivno Srdjane ekstra

[Срђан Ранђеловић]

Ју група,Јелићи... :0104cheesy:

 

http://www.youtube.com/watch?v=gdvDgg3jph0

 

 

Док сам читао текст, баш та песма ми је била у глави sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol

[Биљана]

Evo tema https://www.pouke.org/forum/topic/23067-leptiri-slika-i-simbol-vaskrsenja/

[Срђан Ранђеловић]

Predivno Srdjane ekstra

 

Само ми је јако жао што нисам успео да пронађем име аутора   Сви који су објавили овај текст, написали су да нико не зна.

[Срђан Ранђеловић]

Evo tema https://www.pouke.org/forum/topic/23067-leptiri-slika-i-simbol-vaskrsenja/

 

Извињавам се! Нека се обрише ово.