Јасеновац без истине и покајања

[Volim_Sina_Bozjeg]

Neverovatno !!!

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Главни проблем је антихрист.

Glavni problem je sto su rvati papski kucici bili i ostali.Ziveo ekumenizam.I slava srpskom zaboravu,zivela Juga i bratstvo i jedinstvo.

[Milan Nikolic]

Док је таквих изјава као што је твоја, биће нам само још горе. Поента је спасити те људе са запада.

[feeble]

Sta spasiti kad oni nemaju potrebu, ne osecaju da trebaju biti spaseni. Konkretno od ovoga, nisu se suocili sa tim, nije bilo katarze i jos su nauceni da tu Srbi nisu ni ubijani. Fali im nekoliko Natasa Kandic i Sonji Biserko...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Док је таквих изјава као што је твоја, биће нам само још горе. Поента је спасити те људе са запада.

Gore od toga sto nam se desilo u Jasenovcu,Jastrebcu ne moze.A najgore od svega je imati kratko pamcenje.

[Натан]

Поента је спасити те људе са запада.

Како? Рачунате да сте себе већ спасили, па вам је сада на реду западни свет?

[Milan Nikolic]

Не у том смислу. Него треба наћи сагласност у вери. У том смислу ослободити запад.

 

Нису тамо сви антихристи, али треба отворити очи људима да препознају такве. Мени смета пре свега спомињање папе, хрвате као ,,папске кучиће''.

 

Какав је то аргумент? То је само искушење више, које радује само нечастивог. Као када би неко за нас рекао ,,патријархови кучићи'' или ,,архијерејеви кучићи''.

 

Са таквом слабошћу само ћемо стварати веће ране, пре свега сами себи, а од непријатеља ћемо одузети не зло, него добро које би могло да га спаси.

 

Грешке се морају исправити да би било боље али то не може бити уништавањем основних ствари. Људима треба покајање, Цркви треба поправљање као што Откровење говори.

 

Нормално је, условно речено, да као људи грешимо. Међутим, оно што нас чини људима то је да трагамо за избављењем од пута пропасти, сваког греха и зла.

[Н И Н Е]

Serem im se u državu!

[kopitar]

Neznam što se događa s ovima, ali ko god normalan to osuđuje..mogu samo iz vlastitog iskustva reći da većina koje ja poznajem ne misle tako.

[Manolis]

Kolektivizacija je zlo. Ja imam prijatelje hrvate koji ne misle tako i znaju dobro šta je Jasenovac i NDHazija. Da li je namerno odabrano mišljenje samo onih koji su protiv Srba i koji misle da Jasenovac nije postojao ja ne znam, ali izgleda da je tako i nekom ide na ruku da se skoro dva indentična naroda mrze do konca - istrebljenja. Prosto je ne moguće da svi imaju isto mišljenje a ovde je napravljeno da tako to izgleda. Tipa: Hrvati se ničega ne stide i sl. To nije istina. Naravno da Hrvatska ima problem sa ustaškim repovima. Šta očekivati od ustaše koji 44-te prelazi u partizane i postaje glavno komandujući u nekom bataljonu i sl?! Velika greška posleratne Jugosavije, nije se bavilo tim problemom već samo obnovom zemlje umesto da je to sasekla u korenu ta fašistička pošast, danas bi najverovatnije i dalje postojala ta SFRJ i živelo bi se kud i kamo bolje nego danas. Moje mišljenje.

[Manolis]

И мислим да је мрља католичке цркве у Хрватској да има једног (не)Разума на челу архиве.

 

Apsolutno. On je sramota katoličke crkve u Hrvatskoj!

 

Uvek ponavljam slučaj nacističkog gradonačelnika Bele Crkve koji je bio počasni član SS-a i koji je prognao sve Jevreje u logore preko noći i oduzeo im svu imovinu. On je 44-te otišao za Nemačku (kasnije Zapadna Nemačka) gde je umro mirno i spokjno 1988-te i niko ga nikad nije tražio da odgovara za svoje zločine. Isto tako da nije onaj četnik smrtno ranio A. Pavelića on bi umro spokojno kao slobodan čovek! FNRJ i SFRJ nikada se nisu ozbiljno bavile zločinima i zločincima već su ih kao neka današnja politička partija rado primale u svoje redove. I šta očekivati od takvih? Da vaspitavaju svoju decu u duhu anti-fašizma, bratstva i jedinstva i sl?! Ne, oni su ih vaspitali u duhu ustaštva što se i može videti samim raspadom SFRJ.

[Milos Tijanic]

Плашим се да би се у неком новом светском рату све исто поновило. Опет би настрадали.

[Milan Nikolic]

Sve je moguće.

[Севастократор]

„Верум“ је у праву, сличне одговоре бисмо добили у Србији. Не знам колико се људи сећају оне анкете у холу Правног факултета у Београду, када су питали студенте да ли знају кад је била Косовска битка и ко је био кнез Лазар. Не знам да ли су намерно бирали најсуманутије одговоре, али на мене је највећи утисак оставио младић који је одговорио са „А да ли тај зна ко сам ја?“

 

Наши људи не знају за Јасеновац, поготово млађе генерације. Нама који смо се школовали у време СФРЈ, лекције о Јасеновцу остале су урезане у сећање до краја живота, јер се тад није бринуло да ли ће се дете „узнемирити“ ако му се чита „Јама“ или описују сцене логорског мучења. Сматрам да је део проблема и то што у нашој стручној јавности постоји жесток раздор око процене броја жртава и тачне уплетености Ватикана и римокатоличке цркве у Хрватској, па због тога више и не излазе у јавност и у образовну сферу са јасном поруком.

 

Једно потпитање, ако неко може да ми одговорио био бих му веома захвалан. Пре десетак година имао сам црквени календар у ком је било обележено 700.000 јасеновачких мученика, касније тог дана није било. Да ли неко зна да ли је у питању био званичан календар СПЦ или нека од оних „пиратских“ варијанти какве су се продавале по пијацама? Хвала.

[Guest]

Говор патријарха Германа у Јасеновцу 1984. године

Приликом освећења оновљеног храма Светог Јована Крститеља, сада манастира, у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, било је преко 50.000 људи. Том приликом патријарх Герман је изговорио следеће речи:

 

„Знам да су душе ваше данас узбуђене. У њима се радост, због овога што се данас овде збива, преплиће са тешким сећањем свега онога што се у Јасеновцу и крај њега догађало – сећањем на крв, страдања и мученичку смрт многих ваших милих и драгих, који су пре четири деценије овуда вођени као овце на клање (Иса. 53,7). Кроз светлу атмосферу овог свечаног дана у душе наше продире тама оних дана, кад је отац греха, зла и вечнога мрака замахнуо својим смртоносним крилима и просипао крв и сузе, злочин и смрт, а као своје храмове градио Маутхаузен, Дахау, Аушвиц, Јасеновац, Јадовно, Глину… Крштени људи били су извршиоци његове воље, занесени, заведени, уверени да се туђим злом постиже властито добро! Било је то једно од оних времена за које је Спаситељ рекао: ‘Доћи ће време када ће сваки који вас убије мислити да чини службу Богу’“ (Јн. 16,2).

…

„Браћо, да праштамо – морамо јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо. Нека праунуци праунука наших знају да је онај огромни бетонски цвет на Пољу јасеновачком сведок једног безумља, које никада више не сме да се понови. Премудри Соломон учи да ‘мржња замеће свађе, а љубав – прекрива све’ (Приче 10, 13). Овај свети храм треба да буде место на којем ће се проповедати љубав, права хришћанска љубав, која по речима богомудрог апостола Павла ‘не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи’“ (I Кор,. 13, 5-7).

 

Патријарх Герман

Након овога историјског говора Свјатејши Патријарх Герман био је изложен нападима режимских српских националиста, највише Вука Драшковића, који су тврдили да се не сме опраштати (Драшковић је тада „богословствовао“ о томе како је и Христос бесно истерао трговце из Храма итд.).

Седам дана доцније, 8-9. септембра исте године, одржан је у светилишту Марија Бистрица Национални еухаристијски конгрес Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата, коме је присуствовало, по различитим проценама, између 400 хиљада и милион људи. Папина посета конгресу је раније отказана током те године, а забележено је да је свако спомињање кардинала Алојзија Степинца, који је био зачетник идеје о таквом скупу, наилазило на френетичне аплаузе публике.

 

Приредио: А. Ж.

 

 

 

Изложба „Економије јасеновачког логора“

 

 

„Економије живота, али и економије смрти“

 

У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности у Београду, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 27. јануара 2015. године, отворена је изложба „Економије јасеновачког логора“, Тање Тулековић, вишег кустоса Спомен- подручја Доња Градина. Изложба је јавности била доступна до 10. фебруара. Поставка је прво представљена у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске, а након Београда предвиђено је њено излагање у Новом Саду.

 

 

 

Срж поставке представљао је истоимени рад Тање Тулековић, објављен у октобру 2012. године у Зборнику Музеја жртава геноцида из Београда. За потребе изложбе коришћене су фотографије архива Спомен-подручја Доња Градина, Војног архива у Београду, као и из „Књиге из тишине – Усташки злочин геноцида у селу Међеђа 1941-1945“. Материјал је приказан путем петнаест паноа на којима се налазе аутентичне фотографије „јасеновачке економије“ као и бројна усмена потресна сведочења преживелих логораша. На паноима су представљене главне усташке „економије“: Јабланац, Млака, Феричанци, Драксенић, Међеђа, Бистрица и Доња Градина.

Предочени материјали сведоче да су „економије“ јасеновачког логора представљале примитиван начин снадбевања усташа и њиховог богаћења. Систем је био осмишљен тако да су сва српска села која су се налазила у близини концентрационог логора Јасеновац, на обе обале реке Саве, представљала економије. Он је омогућавао да се након протеривања и накнадног ликвидирања становништва врши снабдевање животним намирницама, као и стицање материјалних богатстава злочинаца из овог логора. Исповести логораша показују нам како су ове „економије“ заправо функционисале и шта су значиле. Логораши су до максимума психички и физички исцрпљивани, понижавани, обешчашћивани и искоришћавани до крајњих граница за рад у овом систему смрти, да би на крају бивали на бруталне начине ликвидирани. Садржај изложбе такође потврђује да је систем логора Јасеновац био планиран до крајњих детаља.

Намера организатора ове изложбе била је да београдску, и уопште међународну јавност подсети на димензије злочина хрватске усташке државе у Јасеновцу, а са циљем да се онемогући понављање оваквих ствари.

 

 

Текст и фото: Данко Страхинић

 

(„Православље“ од 15. фебруара, број 1150)

 

http://stanjestvari.com/2015/04/22/%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83-198/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!