Јасеновац без истине и покајања

[Zayron]

Pokažem vam to nakratko,

samo, potom obrišem taj blog:

https://www.pouke.org/forum/blog/13/entry-945-fotke/

[Volim_Sina_Bozjeg]

која бљутава шешељевск реторичка гимнстика :Д

 

Овај пут се слажем са Игњатијем.

 

Мож мислити како је јадна ствар,говорити о српским жртвама у делу планете,чији становници желе да фалсификују и оправдају,најтеже злочине и над самом невином децом а при том се сетити једног србина,који нема никакве везе са тим,осим ако га и даље не спомињемо у самобмани,да и србија крвнике за трку има.

 

Потпуно непотребна цртица и поређење.

 

Плашим се и да су вама испрани мозгови,па кад год разговарама о туђим злочинима,треба да ућутимо и покријемо се крпом по глави јер и ми Шешеља имамо. Е па у том контексту ми шешеља немамо осим код тебе.

[Manolis]

[Натан]

[Данче*]

Трибина о Јасеновцу

Позивамо вас да у среду, 22. априла 2015. године, од 19 часова, у амфитеатру V Правног факултета Универзитета у Београду присуствујете трибини на тему „Јасеновац: јуче и данас“. О овој теми говориће проф. др Жарко Видовић и рабин Исак Асиел. Трибина се одржава у сарадњи СКК ,,Деспот Стефан Лазаревић“ и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

Улаз слободан.

https://www.facebook.com/events/552960404846896/

СЛАВА ИМ!

[Натан]

Да, стално треба да се сећамо Јасеновца, као и свих страдања.

Слава Жртвама.

 

Видео са трибине ''Јасеновац - прећутани геноцид''

[Ignjatije]

[Благовесник]

Čas "Dan sećanja" na žrtve Jasenovca sam održao u petak u sklopu redovne nastavne jedinice sistematizacije na času  Verske nastave - Pravoslavni katihizis (Poznavanje Pravoslavne vere i kulture) u starijim razredima.

Smatram da bi svaki veroučitelj trebao temi o Sv. novomučenicima srpskim da posveti barem dva časa u toku školske godine!

Čas se sastojao od sledećih delova:

- U uvodnom delu učenicima je objašnjeno da je tema časa  „Stradanje“;

- Započeli smo podsećanjem na stradanje Gospoda našeg Isusa Hrista koji je od svojih prvih zemaljskih dana stradao i bio proganjan, ali sa zaključkom da se taj put završil Vaskrsom i pobedom Jaganjca Božjeg;

- Zatim smo se opomenuli stradanja prvih mučenika za Hrista – 14.000 vitlejemskih mladenaca! 

- Kroz dalji razgovor učenici su uvideli da je i naš narod stradao tokom čitave svoje istorije (posebno smo istakli primer odvođenja dece u janičare – „Danak u krvi“);

- Drugi važan primer bio je u jednoj rečenici pomen na Prvi svetski rat i albansku Golgotu;

- Tako su učenici lagano uvedeni u temu: Stradanje nevinih žrtava za vreme Drugoga svetskog rata! 

Dublja razrada teme nastavljena je o zloglasnom logoru Jasenovac, a posebno u Jastrebarskom.

Neki učenici su se stresali pod utiskom strašnih mučenja kojima su bili izloženi Sveti mučenici! Čuli su i priču o Svetom Vukašinu iz Klepaca. 

- Nakon toga učenici su bili upitani, posebno oni koji slave Đurđevdan ili su vatreni navijači Crvene zvezde, znaju li kako je nastala pesma „Đurđevdan“?

Potom je usledilo objašnjenje.

-Neki učenici su se javili i rekli da imaju srodnike koji su postradali u pomenutim logorima.

 

 

 

 

- Sledećeg časa ću nastaviti sa:

objašnjenjem razlika između zločina koji su činili ustaše i drugi koji su mrzeli Srbe i činjenice da se zbog toga ne može čitav narod proglašavati genocidnim (misleći na Hrvate i Muslimane), kao što to danas mediji u našem okruženju i svetu čine kada je u pitanju srpski narod. 

- Tu se može napraviti prelaz i ovu temu povezati i sa našim nevinim stradanjem od strane agresora koji su 1999. godine bombardovali našu zemlju. Ispričati učenicima priču o maloj Milici Rakić i drugoj deci koja su tada nevino postradala. Takođe i o slici porodilje sa tek rođenom bebom na naslovnoj strani svih novina koja je objavljena onoga dana kada je bombardovan Klinički centar i porodilište u Višegradskoj. Poseban utisak je ova priča ostavila  na preprošle osmake koji su upravo 1999. godište. 

-Predavanje o Danu sećanja na žrtve Jasenovca ću završiti podsećanjem da oni rastu u mirno doba, žive u prestonici zemlje, imaju požrtvovane roditelje koji brinu o njima, imaju sve pogodnosti za život, a nadasve mogu slobodno da ispovedaju svoju Hrišćansku pravoslavnu veru, te da na tome treba stalno kod kuće i u crkvi na Liturgiji da zahvaljuju Bogu.

 

[Зосима]

[Човек Жоја]

[Благовесник]

Sveti novomučenici jasenovački, molite Boga za nas.

"Gospodine, Gospodine, a kad smo te to vidjeli gladna ili žedna, ili kao tuđinca, ili gola, ili bolesna, ili u tamnici i nismo ti pomogli?"

će im odgovoriti: "Zaista vam kažem, sve što niste učinili jednomu od ovih najmanjih, meni niste učinili!"

Oni će otići u vječnu patnju, a pravednici u vječni život."

: reč je Gospodnja!

[Човек Жоја]

Јасеновац

Навршава се седамдесет година од ослобођења логора Јасеновац.  Данас је Јасеновац једини концентрациони логор из Другог светског рата за који је дозвољено незамисливо – надметање у умањивању његових жртава. Да су само Срби – који су чинили најмање 70% његових жртава – били убијани у Јасеновцу, уверен сам да би тај логор био колективно заборављен у САД и ЕУ.

Међународни суд у Хагу ослободио је  Србију одговорности за геноцид у Босни и Херцеговини. Па ипак од наших председника очекују да, сваки пут када кад год процене да је за то дошло време, да оду у Сребреницу и затраже опроштај. Од кога траже опроштај хрватски председници? Уосталом Сребреница је „српски злочин“-  Јасеновац није „хрватски“ (већ је „усташки“) а Аушвиц „немачки“ (већ „нацистички“).  Нико Јасеновац или Аушвиц не злоупотребљава да би укинуо Хрватску или Немачку.  Нико не плаћа изопачене невладине организације да по улицама Минхена на билбордима приказују фотографије убијених жртава оних чији су потомци деведесетих, управо у кварту у коме је политичку делатност започињао Адолф Хитлер, разбијали тегле са ајваром уверени да је то јело криво заједно са Србима и њиховом културом.

Ових дана пре седам деценија ослобођен је један од последњих логора „Хитлерове Европе“. Једној цркви требало је петстотина година да без било каквих притисака, жртава и трошка рехабилитује јеврејски народ. Замерају нам што рехабилитујемо југословенског армијског генерала кога је током рата прогонио Хитлер, а они су тек недавно опростили Галилеју…  Чекамо да њен поглавар обиђе логор у коме су његови нерашчињени свештеници у 20. веку убијали децу. Када су пре неколико дана једног овдашњег свећеника питали да ли би папа посетио Јасеновац пошто је то услов Српске православне цркве за организовање посете Београду, он је одговорио како на то може само да се насмеје, па се брже боље исправио додавши уобичајено: „уз дужни пијетет према жртвама…“

Живимо у делу света којим господаре они који верују да су се помирили тако што су српски народ искористили као крвни, морални и материјални кусур. Нисмо једни који су током историје доживели такву судбину. Многи народи су дошли у такав положај, неки су успели и да из истог изађу. 

Шта је истина у вези са Јасеновцем? Био је највећи логор на Балкану током Другог светског рата. Тај логор су држали усташки фашисти а не хрватски народ… Али докле год се Хрватска не дозволи да у њему буде одана дужна почаст хиљадама српских жена и деце, тај ће логор бити и хрватски. У Јасеновцу је убијено најмање 84.000 особа, великом већином Срба, цивила. Број убијених неће никада бити утврђен пошто су и кремирани и бацани у Саву. Вероватно се ради о најмање стотину хиљада убијених. Број од 600-700.000 јасеновачких жртава нису одредиле обавештајне службе или ПР агенције, већ управо социјалистичка Хрватска, она иста од које су данашње генерације Хрвата наследиле државу, Истру, Барању, Задар… Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убијали су и мучили  на начине од којих се леди крв у жилама, није то био репертоар иднустријског геоноцида Химлера и Хајдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона. 

Хрватска држава, која је данас бар према великој већини својих становника демократска, постигла је свој циљ. Уз помоћ СР Немачке ушла је у рат који је Фрањо Туђман према сопственим речима „изабрао и својевољно га није избегао“…   Користећи се страхом српског народа и проблемима у којима се налазила Србија успели су да из Хрватске некажњено прогнају три четвртине тамошњих Срба. Данас обележавају годишњице очајничког пробоја логораша  - које партизани Јосипа Броза (који, узгред, такође никада није посетио Јасеновац) нису хтели да ослободе до самог краја рата -  уз хрватску химну, заставе… Наравно у Јасеновцу традиционално све пролази без председника или премијера Србије…

Шта Србија треба да ради? Пре свега треба да држи до себе. Нашим државницима нико не брани да једног дана у години, редовно, макар и сами, посете Јасеновац и поклоне се сенима жртава. Нико не брани да систематски попишемо познате жртве, да нам у Музеју геноцида не ради троје људи и да се не додворавамо суседима тако што његова занимања концентришемо на Крагујевац. Осим моралних питања између нас и Хрвата ништа више не стоји… Добили су српску земљу, на њу се наш народ више никада неће вратити… Нека им је алал. Остало им је и наслеђе, које само професионални „бранитељски“ функционер – што се надимком брани од српског имена и презимена – не види. О шездесетогодишњици пробоја логораша (2005) истраживања су говорила да 40% грађана Хрватске верује да су Срби 1941. убијани тек након што су се побунили против државе и извршили злочине над Хрватима. Када нема Срба, ова солидна већина бавиће се абортусима, хомосексуалцима, масонима, дарвиновским јеретицима, демократијом… Наш је интерес да не буду наш проблем.  Више никада.    

 

 ЧЕДОМИР АНТИЋ

 

http://www.napredniklub.org/jasenovac/

[Ромејац]

[Ромејац]

Одговор једног од анкетираних:

 

[Milan Nikolic]

Главни проблем је антихрист.