Јасеновац без истине и покајања

[Предање]

ОБЕЛЕЖЕНА 60-годишњица ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

ОВДЕ САВА ВИШЕ НЕ ТЕЧЕ, ВЕЋ КРВАРИ

СНЕЖАНА СТОЈКОВИЋ

У Доњој Градини "живи" 700.000 људи. Као три Бања Луке, као пет Крагујеваца, мало више од Јерусалима, скоро као читава Црна Гора...

Овако је потресним тоном изустила једна млада жена која је стајала пред таблама на којима су исписани бројеви жртава на гробном пољу Кошуте.

Доња Градина, највеће српско стратиште концентрационог логора Јасеновац, највећи је подземни град који одјекује стравичним крицима мученика. Географски говорећи, ово страдално место изгледа као право острво, осамљено, природно заштићено, и неприступачно страним лицима. Насеља и њиве опкољене су врбовим шибљем и рекама Уном и Савом. У књигама је забележено да баш такво место бива одабрано од стране усташа јер се „у тој пустињи смело несметано убијати хладним оружјем, и да нико не помисли шта се тамо дешава, па и ако би жртва пустила јаук колико би могла, нико је не би чуо. У томе је тајна тог страшног места“(др Никола Николић, „Јасеновачки логор смрти“).

Иако је недеља, 17. април, имала све знаке лепог Божјег пролећног дана, а Доња Градина сва обележја лепог места обраслог богатом шумом, сама помисао да се хода преко девет поља и 105 гробница, у којима почивају кости преко 360.000 душа, у човековом срцу ствара осећај језе и страха.

На том месту Република Српска обележила  је шездесет година од пробоја последње групе затвореника у Јасеновцу, холокауста и победе над фашизмом. Приближно 10.000 људи из свих крајева Републике Српске окупило се на парастосу који је служен на гробном пољу „Кошуте“, где су произнесене молитве за настрадале јасеновачке жртве. На истом месту сахрањено је 20.000 деце чија су имена и презимена утврђена.

Истовременим звоњењем црквених звона у Доњој Градини и свим осталим црквама у Републици Српској почело је служење парастоса жртвама под симболима три верске заједнице: крстом, Давидовом звездом и точком.

Парастос је служио Митрополит дабро-босански г. Николај уз саслужење епископа: бањалучког г. Јефрема, зворничко-тузланског г. Василија, бихаћко-петровачког г. Хризостома, захумско-херцеговачког г. Григорија и умировљеног епископа г. Атанасија и свештенства бањалучке епархије. Присутни су били и председници Републике Србије и Републике Српске Борис Тадић и Драган Чавић и изасланик премијера Војислава Коштунице министар правде Зоран Стојковић, специјални представник Светског јеврејског конгреса Арие Ливне, а у име ромске заједнице председник Удружења Рома, Драгољуб Ацковић. После парастоса изведен је драмски ораторијум „Тражим помиловање“ на стихове песникиње Десанке Максимовић „Ја знам ко сам“, где се говори о народима страдалим у Јасеновцу и Доњој Градини и њиховој свести да знају ко су и зашто страдају.

Смењивали су се говори, подсећања, поруке и опомињања, све ношено истоветном мишљу: да је јасеновачки злочин један од најстравичнијих у људском роду, да никада не сме бити заборављен и да се истраживања о том геноциду морају наставити како се историја у таквом, најстрашнијем облику никада не би поновила.

Истина о Јасеновцу никада није прецизно утврђена. О њој се говорило недовољно, непрецизно, магловито и са видним прикривањем многих чињеница. Темељна истраживања започета 60-их година прошлог века, забранила је Титова власт. У свом обраћању Митрополит дабробосански г. Николај напоменуо је да Јосип Броз никада није посетио Јасеновац, а пропутовао је читав свет. То никада није учинио ни недавно преминули поглавар римокатоличке Цркве папа Јован Павле ИИ.

„Страх и сузе су им биле домаћин, а радост редак гост у кући. Снег се зацрвени од крви мученика... Дан ће објавити шта ноћ црна крије. Никада грех без сведока није. На суду страшном сведочиће 700.000 жртава, а Срби за мучитеље немају осуде, него сажаљење, јер све што су чинили и учинили, остављамо Богу, праведноме Судији и њима“, рекао је митрополит Николај. 

„Ако желите да сазнате истину, онда питајте народ. Народ је живи сведок. Јасеновац је збирно име, а Градина једно велико гробље. Нема сумње да је постојала организована стратегија затирања Срба, Јевреја и Рома. Откако се бавим Јасеновцем, стално слушам народ и то записујем“, рекао је владика Атанасије Јевтић, иначе човек који је предано годинама радио на томе да се обелодани пуна истина о страшном страдању народа у Јасеновцу.

У мноштву људи сабраних око бине пажњу привлачи старац који седи на троношцу, пред собом држећи чврсто огромну упаљену свећу за покој душа. Кажу да је преживели логораш. Зове се Спасоје Алексић, са Козаре је и ускоро пуни 77 година. Када је бежао из Јасеновца, био је младић од 17 година. Сведочи о страхотама које је доживео, а свака слика његове приче поткрепљена је детаљима које жив човек не среће ни у најгорим кошмарима.

„Дете моје, рођен сам на Спасовдан, и зато ми је име Спасоје. Бог ме је и чувао док сам бежао из логора. Породицу су ми поклали, а мене су довели „на рад“ у злогласни логор. Исцрпљивали су нас радом, хране није било, а нису хтели ни да нам дају воде. Тада сам видео да се глад лакше трпи од жеђи. А кад смо падали у несвест од жеђи, они нас одведу на Саву, у део где се сакупљао отпад и смеће. Само у тим деловима су нам дозвољавали да пијемо воду. Знали смо да пијемо жив отров. Био сам један од издржљивијих. Много њих је умрло од тровања. Иначе, гледао сам својим очима како мајкама отимају децу са груди и кољу. Убијали су људе секирама, ножевима, маљевима, а када сам преварио стражара и кренуо да бежим кроз ову шуму, под ногама су ми пуцале кости лешева. Морао сам да бежим колико ме ноге носе, нисам се плашио мртвих, бојао сам се само да ли ће ме ухватити и шта ће ме после снаћи. Тада сам се бојао живих.“ Пред бистрином, менталним здрављем и сведочењем овог човека једино што неко може да учини јесте да застане и да се постиди. Може ли било ко о животу било шта да каже пред таквим сведоком  најсуровије стварности људског постојања?

„Да смо о Јасеновцу причали са већом пажњом, можда бисмо били поштеђени многих несрећа и страдања која су нас касније задесила. То вам је као и са људским гресима. Што их више прикривате, долазите у опасност да скренете у димензију из које не знате шта може да вас задеси“, коментарише владика Григорије. Његов коментар је био добар увод за разматрање теза које су изнели чланови Одбора за обележавање пробоја јасеновачких логораша, холокауста и победе над фашизмом. Њихова намера је да се на првом месту ода достојанствена пошта настрадалима. Сматрају да у овом тренутку не треба трошити време на расправе колики је тачан број жртава, већ да је то место било логор смрти где су плански и систематски провођене ликвидације на етничкој, верској и расној основи, а са циљем потпуног истребљења тих народа - конкретно Срба, Јевреја и Рома. Процењене и у светској научној јавности прихваћене бројке варирају од неколико десетина хиљада до 700.000 жртава, у чему се слажу како нацистичке, савезничке и процене Хрватске земаљске комисије из 1946. године, тако и јеврејске научне институције Јад Вашем. До сада постоји именом и презименом побројаних 80.000 жртава (Музеј жртава геноцида), од чега је преко 19.000 деце до 14 година. На основу наведеног може се с правом тврдити да је у Јасеновцу мучено и убијано више стотина хиљада људи. По начинима мучења и бестијалностима овај логор је био најгори и најнечовечнији. Свако научно неутврђено умањивање побијених у Јасеновцу, као и у другим логорима у Европи, сматра се историјским ревизионизмом у најгорем облику, као и поређење са било којим другим догађајем после Другог светског рата. Јасеновац је један и недопустиво је поредити га са било чим другим. Систем јасеновачких логора постојао је у периоду од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године.

Председник  Меморијалног центра жртава холокауста „Јад Вашем“, Авнер Шалев подсетио је на речи јеврејског инжењера  Ђуре Шварца, заточеног у Јасеновцу од 1941. до 1942. године: „Када би сви затвореници логора могли спојити заједно своје гласове и њихов осећај очаја у један глас и један очај, онда би се у планинама чуо глас Судњег дана“.

На скупу је примећен велики број младих који су палили свеће својим мученичком смрћу пострадалим прецима. Из разговора са њима  јасно је да су и те како обавештени о трагедији која је задесила њихове претке, да сви осећају дужност и потребу да страхоту и злочин који је почињен над њиховим бакама и дедовима никада не смеју да забораве и да је сећање на те страхоте заувек похрањено у колективном памћењу. Малу девојчицу Софију је довела мајка, чија је бака мучена и убијена у Градини. Девојчица се труди да правилно положи свећу, а мајка додаје да она већ сада, иако мала, има свест о томе како јој је прабака страдала и да, као ни мајка, неће дозволити да се према том страшном догађају опходи са немаром и заборавом.

Србољуб Живановић, стручњак Краљевског антрополошког института у Лондону, опомиње да је основни задатак српских научника да наставе са истраживањем случаја Јасеновац и да посебно млади нараштаји морају гајити свест о томе какав се монструозни злочин ту десио.

„Знао сам некада, када сам био млад, да са непажњом слушам солунске ратнике, сматрајући да је то што они говоре део њихове историје и да ми тиме не треба посебно да се бавимо. Горко сам се покајао због тога. Зато поручујем младом нараштају: поштујте жртве и сећајте их се. Никада не заборавите Јасеновац и његове мученике.“

=================================================================================

Зашто је Синод СПЦ избацио из званичног Календара СПЦ 700.000 Јасеновачких мученика и новомученика (13. септембар, 31. август по православном календару).

На ком нивоу је та одлука донета, ко је то одлучио и зашто? Ако неко зна био бих му веома захвалан на одговору.

Овако - мене лично је срамота мученика и новомученика Јасеновачких, браће и сестара наших у Христу који се у Царству Божијем моле за нас а ми им овако враћамо.

Свако добро од Господа желим.

[Guest Alefshin]

Бог душу да прости свим јасеновачким новомученицима!

Наравно, свима који су пострадали на правди Бога-и Јеврејима, Хрватима, Циганима итд.

[ивањушка]

А знате шта је најстрашније од свега Што наша деца,основци и средњошколци не знају ништа или скоро ништа о страдањима Срба у Хрватској.Понеко је чуо за Јасеновац али за јаме,пећине, јаруге у које су Срби бацани нико није чуо. Што је најужасније,чак ни деца која су избегла из Хрватске углавном нису упозната са страдањима нашег народа.Просто сам била шокирана када се повео разговор на часу и то међу средњошколцима, да скоро ништа о овоме не знају.Чак су многи сасвим озбиљно мислили да смо ми Срби криви за најновија ( од деведесетих) страдања нашег народа.Сећам се да нисам могла да дођем себи неколико дана. Али треба свако да се потруди са љубављу, колико је у његовој моћи, да се чује истина у свим сегментима живота и да се ни једна жртва не заборави због нас и наше деце!!!

Па негде сам прочитала објашњење овог питања.13.септембра се слави Сабор српских светитеља,тако да се и мученици Јасеновачки прослављају у оквиру овог празника када се саборно прослављају сви српски мученици и страдалници не само у Јасеновцу него и по многим стратиштима широм Хрватске и Босне и других српских замаља.

Мислим да је било на сајту СПЦ али одавно и нисам баш сигурна.

[konstantin]

Slava im

[сербон]

Да, ово је заиста чудно, зашто је помињање Јасеновачких мученика постало непримерно?

Власти црквене би, по мом скромном мненију, требале дати целовит одговор,

у противном остаје сумња у оно о чему се већ на широко говори, а у центру те приче су односи

СПЦ са Ватиканом,па није баш згодно да је Алојзије Степнац канонизован а историја га није забелешила

као неког ко се истакао у продубљиваљњу братске љубави између две велике хришћанске цркве.

Дакле ако је разлог избацивања из календара ово што наведох, онда ће то мало ко схватити као израз

добре воље, а већина као снисхођење, ја такође.

[Лазар Нешић]

Да ли то значи да можемо говорити и о мученицима Аушвица, Матхаузена, Дахауа, Колиме, Гулага, Сребренице, Вуковара, Книна, Косова, итд.,итд.

По чему су ових 700.000 страдалих били мученици Христови?

Да ли је могуће да су СВИ страдали за Христа и због Христа, или ... ?!?!?

Шта је критеријум да неко буде проглашен мучеником, да ли просто умирање, страдање или умирање за Неког?

Не желим да провоцирам,браћо и сестре, питам из незнања? 

[fsa]

Изгледа ми да овде поприлично одговарамо на неке бајате трачеве:

СПЦ је установила празновање Јасеновачких новомученика још далеких 1960-тих година, на Видовдан, заједно са свим српским мученицима. Сви су они део истог народа и кроз векове до данас су исто страдали. Њима се прикључују и данас и убудуħе сви свети Срби који страдају због вере и имена свог, ма одакле да су и ма када, како и од кога злочинца да су страдали. Иначе, из календара нико никада није био, нити је могао бити "избачен". (Погледај други део одговора овде:

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=578 )

Поздравља те,

о. Срба

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=620

Апсолутно нико никада, ни у једној Цркви није "избрисан" из календара. Имена која се налазе у малом џепном календару нису ни издалека сва која се помињу на тај дан. То је мали, џепни календар, а у црквеним књигама из којих се врше богослужења има много више имена. Осим тога, разлика је у томе што се у појединим локалним црквама службе локалних светитеља прослављају и славе веħим богослужењима и празновањем од 1 до 3 дана. (Обелажавају се црвеним словом - нерадни дан, црним "масним", или пак обичним словима. Срби светитељи се у нашем календару обележавају косим словима.)

Постоји много локалних светитеља у Русији, Грчкој, Малој Азији, Риму, Палестини и т.д. који се тамо прослављају као заштитници, а овде за њих нико није чуо. А Господ познаје свакога и нама је немогуħе да све њих достојно прославимо, јер је сам Бог тај који их је прославио. Тако је био случај и са Србима када су прешли у Аустроугарску. Добијали су књиге из Русије и у њима је било много локалних (руских и других) светитеља, који су тамо обележавани црвеним словом, као нерадни дани и локални празници. Тако је око 1700 године у календар Српске цркве на територији Аустрогарске, доспело преко 150 празника - нерадних дана. Што практично значи да је скоро пола године било "нерадно". То је решено тако што су ти дани обележени уместо црвеним - црним "масним" словима, као радни, како се и данас може видети у нашем малом џепном календару. А сва имена су и даље тамо где су одувек и била, и нико није "избрисан", нити је икоме пало на памет да се неко уопште може "избрисати" из календара.

Поздравља те,

о. Срба

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=578

[Лазар Нешић]

Братијо, нико не спори број пострадалих нити спори оне који су то учинили ( усташе, Хрвати, итд ), шта вам је?!?!?!  8084.gif

Прочитајте молим вас опет шта сам питао!

Хвала Жељку, он је дао приближан одговор, али не целовит.

Слажем се да се не могу муслимани канонизовати нити комунисти, АЛИ!!! ...кажеш како је важно да су пострадали били православно крштени...ОК...онда ја питам: шта је са КРШТЕНИМ КОМУНИСТИМА који су страдали, рецимо у Гулагу?! ( ко је мера да се они можда нису покајали од комунизма за време логоровања, ко може то тако лако генерализовати, типа комуниста = безбожник ??? ) ...али нигде нисам видео ( можда постоји, не знам...исправите ме!) да је Руска Црква прогласила мученике Гулага тек тако све одреда, масовно и без испитивања?!

Дакле, питање је ШТА СУ КРИТЕРУЈУМИ МУЧЕНИШТВА И КАНОНИЗОВАЊА ИСТИХ?

[Зоран]

Јосип Бозанић у Јасеновцу Фото Танјуг
 

Бозанић: Нисмо дошли да се извињавамо / Јасеновац

ЗАГРЕБ – Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић изјавио је данас да „у Јасеновцу осећа дубоку бол због свих жртава”, истакавши да није дошао ни да полемише ни да се извињава.

„Нисмо дошли овамо ради расправљања и полемизирања, не долазимо изнети извињења, оправдања или изјашњавања, нити политичке ставове, иако то неки од нас траже” рекао је Бозанић у Јасеновцу.

Бозанић је данас, заједно са још 400 свештеника Загребачке надбискупије, кренуо на ходочашће у Стару Градишку, Јасеновац и Петрињу.

Посета спомен-подручју концентрационог логора Јасеновац из времена усташке НДХ изазвала је највише занимања јавности, јер су највиши представници клера то подручје посетили први пут након Другог светског рата.

Надбискуп је у говору на миси у јасеновачкој жупној цркви нагласио да су управо политички ставови „често знали загадити истину” и нагласио да „у Јасеновцу осећа дубоку бол због свих жртава, а посебно због оних који су овде трпели и били убијени од стране припадника хрватског народа, а још више од стране припадника Католичке цркве”.

„Иако препознајемо грех оних који су недостојно носили католичко име, Католичка црква никада у томе и таквим злочинима није учествовала нити их је подржавала”, рекао је кардинал Бозанић.

Он је нагласио да „иако неки желе Цркви приписивати пропуст 'нечињења'“ има много „показатеља да су се представници Цркве и њени верници на разне начине у тешка времена противили нечовечној идеологији која је била усмерена према другому човеку, а особито према припадницима жидовског и српског народа, према Ромима, али и политичким неистомишљеницима из хрватског народа”.

Бозанић је упозорио да „све жртве јасеновачког логора вапе за истином”, посебно везано за тачан број жртава и њихова имена, те да су управо оне „врло често у прошлим десетлећима биле искориштаване у циљу стигматизирања хрватскога народа као геноцидног народа и хрватске државе као непожељне јединице”.

Бозанић је у својој проповеди подсетио и на многе још нерешене злочине не само из времена Другог светског рата, него и оне из времена комунистичког режима, па и из ратова 90-их година.

„И док овде с хришћанским пијететом молимо, спомињући се жртава усташког режима, с овог места дижемо свој вапај и за истином о жртвама комунистичког режима, јер нажалост још увек се у нас таји, скрива и пориче злочин комунизма учињен током рата, након рата и све време његове страховладе” рекао је надбискуп.

Бозанић је упитао због чега ни деветнаест година након демократских промена још нема пописа жртава комунизма и ко то спречава.

Бозанић је додао и да не може прихватити оправдање убица с почетка 90-их година, који су своје злочине правдали речима да је то било „превентивно деловање да се не би поновила зверства из усташког логора у Јасеновцу”, а оштро је критиковао и оне који, како је казао, „с политичке позорнице пропагирају да је Католичка црква упориште усташтва”.

Након мисе Бозанић је заједно са свештеницима разгледао спомен-подручје Јасеновца и помолио се под спомеником „Цвет”, након чега се упутио у Петрињу.

--------------------------------------------------------------------------

Пуповац: У Јасеновцу не треба спомињати жртве комунизма

ЗАГРЕБ – Потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац оценио је да је добро што је загребачки надбискуп Јосип Бозанић данас посетио Спомен-подручје Јасеновац, али је додао да је „лоше што је посета искоришћена да се кажу ствари које није требало изрећи на том месту”.

„Пре свега, чињенице у вези са Јасеновцем добро су познате, као и са карактером злочина, злочиначком намером, плановима и злочиначким системом” изјавио је Пуповац за Бету и додао да се прецизан број и тачан идентитет свих жртава логора врло вероватно никада неће сазнати.
Иако је већ та чињеница вредна поштовања према жртвама, Кардинал Бозанић сматра да је потребно знати имена и број жртава да би им се изразило поштовање, закључио је Пуповац.

Он је нагласио да сматра да је све они који су починили злочин у Јасеновцу, али и који су покренули „матицу злочина” на подручју бивше Југославије служећи се идеологијом истребљења народа, на том месту данас требало осудити.

Све остале контроверзе које су пратиле 20. вецк и период после Другог светског рата, рекао је Пуповац, требало је оставити за неко друго место и друго време, и о томе није требало говорити ни на месту Спомен-подручја, нити у проповеди у јасеновачкој цркви.

На питање агенције Бета да ли је Божанићево инсистирање на спомињању жртава из времена владавине комунизма, покушај поистовећивања жртава усташког и партизанског режима или покусај релативизације жртава јасеновачког логора, Пуповац је одговорио да сматра да посета Јасеновцу није била место за спомињање тих жртава.

„Требало је пажњу посветити самом Јасеновцу и јасеновачким жртвама”, закључио је потпредседник СДСС-а Милорад Пуповац.

-------------------------------------------------------------

Бешкер: добар знак, али су за пакао и даље криви други

ЗАГРЕБ – Већ сам долазак загребачког надбискупа, кардинала Јосипа Бозанића на ходочашће у Јасеновац је добар знак, али су му за пакао и даље криви други, коментарисао је данашњу посету Бозанића и 400 свештеника из његове надбискупије Јасеновцу и Старој Градишки колумниста „Јутарњег листа” Инослав Бешкер.

Бешкер, који слови као добар познавалац верских тема, оценио је да су осим Бозанићевог присуства, добар знак и акценти из његове проповеди у тамошњој цркви, одлучнији и једнозначнији него што се од њега каткад чује.

Он је похвалио Бозанићево називање безбожнима и неморалнима оне који су, иако су се позивали на Бога и морал, поробљавали и искорењивали групе људи, па и целих народа, и његово препознавање греха оних који су недостојно носили католичко име.

„Највише одјека ће имати Бозанићево сврставање на страну свих жртава, а нарочито оних који су овде трпели и били убијени од стране припадника хрватскога народа, а још више од стране припадника Католичке цркве”, пише Бешкер.

Он се не слаже с Бозанићевом тезом да је неразумљиво и неприхватљиво тумачење да су жртве Блајбурга и крижних путева (ликвидације припадника квислиншких формација од стране партизана у пролеће и лето 1945) последица оног што је усташки режим починио у Јасеновцу, истичући да те злочине који су се дешавали кад и слични злочини у Француској, Италији или другде, није могуће искључити из времена и оног што им је претходило.

Сасвим у складу с традицијом уравнотеживања, Бозанић набраја „страхоте репресивних система и вођства Краљевине Југославије, страхоте Анте Павелића и усташа, слепих приврженика националној идеји, чији је пут водио у везање уз идеологију нацизма и фашизма, далеко од хришћанских темеља и наслеђа хрватског народа, што га је одвело у трагедију патње и понижења”, као и „страхоте партизана и комунистичких властодржаца под вођством Јосипа Броза Тита, који до данашњег дана под кринком антифашизма не желе признати и преузети одговорност за нечовечност која иде уз бок с нацистичком”.

Загребачки кардинал одбија колективну кривицу, било Католичке цркве, било хрватског народа, за оно што су неки из њихових редова радили, макар изричито у њихово име, али се то гледиште о конкретном злу, „по одређеним људима”, коси с Бозанићевим нагласцима о колективној кривњи усташа или партизана јер он сасвим јасно говори о „злочину комунизма”, на начин како се говори о колективној кривњи, пише Бешкер.

„Истина је да је злочин индивидуалан, а да околности могу бити колективне. Савест је индивидуална, чак и кад се колективно питамо: где смо погрешили, у нашем колективу - породичном, националном, религијском или другом, ако смо у њему узгојили злочинце? На то питање Бозанић не одговара, пакао су му и даље други”, закључује Бешкер.

Бета

[konstantin]

smece

[Ахил]

Зашто је смеће???? Човек је признао злочине Хрвата над Србима, а и католичких свештеника! Зашто је смеће??? За мене је цар!

[konstantin]

????? ?? ????????? ????? ?? ??????? ??????? ?????? ??? ??????, ? ? ?????????? ??????????! ????? ?? ???????? ?? ???? ?? ???!

Odgovor :"ZATO"

Za mene je samo Bog car!

[Ахил]

  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

????? ?? ????????? ????? ?? ??????? ??????? ?????? ??? ??????, ? ? ?????????? ??????????! ????? ?? ???????? ?? ???? ?? ???!

Odgovor :"ZATO"

Za mene je samo Bog car!

??????? ?????????!  klapklap https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />  319.gif

[konstantin]

  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

????? ?? ????????? ????? ?? ??????? ??????? ?????? ??? ??????, ? ? ?????????? ??????????! ????? ?? ???????? ?? ???? ?? ???!

Odgovor :"ZATO"

Za mene je samo Bog car!

??????? ?????????!  klapklap https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />  319.gif

Meni je dovoljno to sto je pripadnik zajednice koja velica i cak ima smelosti da svoje zlocince posvecuje dosao na sveto tlo mucenika i ima hrabrosti da se ne izvini kao predstavnik te zajednice....smesno, jadno, zalosno..a jos smesniji, jadniji, zalosniji oni srbi kojima je ovo dovoljno....

zaista brzo zaboravljamo, al dobro ko od nas ima pravo da njima oprosti u ime zratava??Jesi li ti toliko velik?

[И.стојковић]

Брате Константине,

нико никада не може заборавити, али морамо праштати......тешко јесте, али зато је Пут узан !!!!