Након самоубиства жртве вршњачког злостављања, насилници прете његовој сестри

[Милан Меденица :)]

за оне који и даље живе у илузији да је "старо добро време" икад постојало.

Деца сада воле луксуз; имају лоше манире, презир према ауторитету; показују непоштовање за старије и воле брбљање уместо вежби. Деца су сада тирани, а не поданици својих домаћинстава. Више не устају када старији уђу у собу. Они опонирају њиховим родитељима, брбљају пред скупом, халапљиво једу до посластица за столом, прекрштавају своје ноге, и угњетавају њихове наставнике.

Сократ, рођен 469 године пре Христа

[Дуња]

Ја сам брате одговоран за своју породицу...

Слажем се са тобом. Управо због тога прича о овом дечаку оставља јако горак укус-родитељи га нису заштитили! А не дај Боже да нису поучени том трагедијом, па да и њихово друго дете страда док се молбе, жалбе, менице, признанице, захтеви и остало вуче по ћошковима соба назови надлежних... Дозволити да неко крвнички пребија твоје дете седам пута у тако кратком периоду (од септембра до маја), а цела твоја активност се своди на апеловање и писање жалби је за мене више него поражавајуће.

[Дуња]

,

[grigorije22]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1322678324' post='535945]

прилично морбидно ...

а искрено покајање и епитмија подразумевају "тучак у главу", или је то пре или после свега тога?

мислим, јел то саставни део хришћанске акривије у Православљу или код тебе?

To za tucak sam kazao za sebe licno posto si pitao dali bi te zakone primenio na sebi.

Iskreno pokajanje i epitimije podrazumevaju pokajnicke suze, milostinja, klecanje, bdenje i sve ono sto Pravoslavna Crkva smatra Bogougodnim. Za ove delikvente je pravedna kazna da budu liseni slobode za jedan duzi vremenski period, a sto se tice epitimije

ne znam sta bi duhovnici odredili za ovakav slucaj.

[DYNABLASTER]

Medo ispricacu ti jednu pricu koju sam ti vec ispricao ali sam neke detalje izostavio

lik koji me kidnapovao je bio jedan od najstrasnijih najopasnijih i najbezumnijih u gradu i sire, ljudi na ulici su ga zaobilazili u sirokom luku, znaci siledzija, kao pitbull, lud i nenormalno jak, nema vrat, krvave oci, da se uplasis kad ga vidis, najboljem drugu je odgrizo uvo, skace ljudima na ulici po lobanji i to bukvalno, i pucao je vec u nekog coveka... posto sam uspeo da pobegnem, odma sutradan sam urgirao kod nacelnika policije licno, dosli su mu na vratai, stavili mu lisice i u stanici ga odvalili od batina, cak je jedan brka pandur rekao kako je stasao za pendrek... posle par dana je dosao kod mene u skolu i rekao: "pa nije moralo bas kod nacelnika, sta je moglo biti?!" ja reko ne znam sta je moglo biti, i odsepao je iz dvorista...posle sam igrom slucaja saznao sta je moglo biti, da nam stavi kamen oko noge i baci nas u Dunav da vidi kolko cemo izdrzati...

epilog price je taj, da je posle tog dogadjaja se preumio i pokajao i posteno prodavao lubenice jos koju godinu kolko je ziveo, Bog da mu dusu prosti.

[grigorije22]

Jos jedna stvar kada bi kojim cudom Srbija ili bilo koja druga zemlja postala teokratska, tj Crkva preuzela vlast mene zivo interesuje

kako bi ona regulisala oblast krivicnog prava i kakve sankcije bi predvidela za ovakve slucajeve?

[Grizzly Adams]

Jos jedna stvar kada bi kojim cudom Srbija ili bilo koja druga zemlja postala teokratska, tj Crkva preuzela vlast mene zivo interesuje

kako bi ona regulisala oblast krivicnog prava i kakve sankcije bi predvidela za ovakve slucajeve?

Не дај Боже, то је супротно Хришћанству.

[Иван ♪♫]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1322674451' post='535876]

не претерујем, ауторитет се гради.

а ако градиш ауторитет силе, ни за шта друго неће ни знати па ће само и свој тако градити.

то те практично чини наставником шибовања, учиш децу како да бију, како да доминирају друге око себе батинама.

ако свој ауторитет градиш разумом и знањем, онда сваки други ауторитет је деминутив и сва ће деца гледати да постану разумна.

ако неће, постоје полуге које су свима на располагању - родитељи, психолози, ван школске активности.

никако да укапирам што сте сви дошли у ситуацију да је опција безнадежности аутоматски прихватљива а да решења нема и да је једино преостало макљање?

Делимично се слажем. Ипак, понашање се доноси од куће. Она емисија коју је о. Иван поставио на овој теми је одлична.

Такође, сви који овде имате благе ставове заборављате на тему, погледајте још једном о чему се ради. И да ли имате децу? Да ли сте родитељ? Ја, ево, нисам, али наслућујем...

[Милан Меденица :)]

понашање се или доноси од куће или настаје од недостатка куће.

и мислим да немам благ и млак став, већ умерен.

већ сам пар пута посведочио сопственим писањем да агресија треба да буде на крајњем и беспомоћном месту, а не да се негира и не да буде крвожедна или реципрочна већ на спречавање даље агресије или као облик заштите док се не промени место збивања.

агресија није правда, нити средство правде.

а та деца имају школу, па неке родитеље ваљда, па мурија, па редом до промене пребивалишта и школе, ако треба.

ал изигравати скакање по лобањи је поразно јер дете учи од родитеља да је доминација песницама оправдана, диви му се и гади га се делимично јер је и само бивало жртва и прима најприземинији облик правде око за око, али и примач батина.

а то што човек онда себи и духовно суди, то је тек посебна прича.

само дете има два начина да се одбрани уколико је родитељ незаинтересован или несвестан да се такво угрожавање дешава - да полуди или да песничи, па прибавља и приручни алат ако нема друге. оба екстрема су подједнако лабилна јер у крајњем случају један доводи до самоубиства а други до убиства. биланс, један живот у минусу. и тај живот је подједнако вредан јер је од таквог сличног живота гонитеља и насилника настао Апостол Павле, најпознатији гонитељ хришћана.

и немојте ми рећи да сваки живот није вредан, за кој смисао се онда Христос укуцао на Крст?

а родитељ ваљда треба да реагује прво разумом а не хормонима или емоцијама и ролетном агресије.

као Бог што реагује - са надом у промену. и нико није ни рекао да ће бити инстант.

мало вере је потребно, мало љубави и мало наде.

а ниједно од та три не подразумева батине, макљање и приде.

[Милан Меденица :)]

Medo ispricacu ti jednu pricu koju sam ti vec ispricao ali sam neke detalje izostavio

лепа прича, али да ли смемо и можемо, имамо ли право да од појединачног примера правимо правило?

да га унесемо онда у законик, па да шибамо људе, одсецамо шаке, и слично?

још боље, електрошокови ...

ма не, ипак лудовиково условљавање понашања менталним насиљем.

http://en.wikipedia.org/wiki/Ludovico_technique

чак ни терапија гађења је превише агресивна за хуману корист.

http://en.wikipedia.org/wiki/Aversion_Therapy

мислим, ја сам један од оних који су се тукли редовно, па на крају носили нож у основној да се одбране од будала јер су ми родитељи били незаинтересовани а ја нисам баш васпитан да трпим лупање и шамаре ... ал то НИЈЕ РЕШЕЊЕ, НИЈЕ НИ СПРЕЧАВАЊЕ ДАЉЕГ НАСИЉА.

дај, искулирајте више са агресијом.

[Grizzly Adams]

Помешао си ствари мало. Одбрана није исто што и агресија.

[DYNABLASTER]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1322683287' post='536021]

лепа прича, али да ли смемо и можемо, имамо ли право да од појединачног примера правимо правило?

sad se vrati na pocetak teme pa procitaj sve lepo ponovo i naslov i prvi post i sve redom

hvalisao si se u prethodnom postu kako citas svaku rec koju pisem, e pa slago si debelo ili jednostavno ne kontas o cemu pricam

u ovoj temi ti vise necu odgovarati na brbljanja, teoretisanja i pametovanja, imas svoj stav, ja imam svoj, ti mene pokusavas da ubedis u tvoj stav e pa brale nece moci ove noci(niti bilo koje), a posebno to ne mozes da postignes vredjajuci, do sad sam skoro uvek odgovarao na tvoje uvrede, ali sad cemo da menjamo plocu, ne da necu odgovarati nego me nece ni zanimati da citam uopste pa ti onda budi car uvreda sam sebi

[florenntina]

http://pressonline.r...o+jedanput.html

http://www.pressonli...noj+sestri.html

Овај трагичан догађај, самоубиство Алексе Јанковића услед непрекидног вршњачког злостављања је добио и наставак. Кретени који су криви за смрт Алексе још увек су на слободи и толико су се осилили да сада прете и Алексиној сестри.

Овај пример врло сликовито показује стање нашег друштва у коме су закони дебилни, одговорни (директорка, разредни, психолог, педагог, полиција) не раде посао за који су плаћени. Штавише, ова директорка (која је узгред и члан неког НВО-а) напала је новинаре Преса и претила им тужбом јер нарушавају углед њене школе (и њено радно место).

Какав црни углед школе. То није углед. То је само илузија угледа или боље рећи ЛАЖ.

Полиција је открила ко прети и ухапсила је мале кретене од којих најмлађи има само 11 година и ту се њихова надлежност завршава због закона који су такви какви су.

Ја бих рецимо ту узео закон (шипку) у своје руке и решио проблем на један врло нехришћански начин, али ме такође занима шта ви мислите. Шта треба у оваквој ситуацији чинити?

Jezivo! Ja potpuno mogu da suosecam sa ovom situacijom jer sam i sama kao dete u osnovnoj skoli bila predmet maltretiranja i to visegodisnjeg...

Oduvek sam malo vise bila “samostalna” i imala “svoje misljenje” sto je u to vreme bio dovoljan razlog da budete primeceni, negativno naravno! Ruku na srce, nekako se uvek sa prekidima nalazila i ekipa ili poneki pojedinac -najcesce jos neki “otpadnik”- koja je delila moje ideje da svako ima pravo da bude svoj-drugaciji ukoliko ne ugrozava drugoga. Kakogod, zahvaljujuci Bogu, tradiciji, poreklu, ili cemu vec, uspela sam nekako preziveti taj mucni period...

Neprijatno je saznanje da covek ni kada odraste, nije postedjen takvih stvari... Nase drustvo, koliko god to mi hteli da priznamo ili ne, ima problem sa netolerancijom i agresijom!!!

Verujem da je agresivno ponasanje mnogo strozije sankcionisano u drugim drzavama sto apsolutno podrzavam i mislim da donosi znacajne rezultate, narocito ako govorimo o agresiji medju decom…

Medjutim, ono sto sam takodje, odrastajuci, naucila, jeste da covek koji pokusava misliti i govoriti slobodno tj. ostati nekako svoj, koliko god to trivijalno zvucalo, tesko da ce na Zemlji ikada naci i dom i mir...To je prosto krst slobode koji svako od nas nosi onoliko koliko i kako moze i ume. Iskreno, kad sam to shvatila i prihvatila , postalo mi je nekako i lakse...

Kakogod, smatram da je duznost i obaveza svakog odraslog/punoletog gradjanina da kada prepozna dete koje nije prihvaceno jer je “drugacije” REAGUJE kako zna i ume. Moramo vaspitavati decu da prihvataju DRUGACIJE. Bez slobode nema ljubavi a bez ljubavi nema i ne moze da bude ni napretka, ni razvoja zdravog drustva.

Setimo se samo Nacisticke Nemacke. Ko je u to vreme bio “normalan”? Ko je bio heroj tog vremena? Onaj ko je propagirao i sprovodio nasilje nad Srbima, Ciganima, Jevrejima i drugim nefasistima?! Danas jasno znamo da je to bila zabluda i da su pravi i istinski HEROJI koji ce ostati upamceni u ljudskoj i Bozijoj istoriji ustvari bili tadasnji „ludaci“ i "otpadnici" koji su krili, prenosili i spasavali iste te Cigane, Srbe, Jevreje i druge nefasiste... Ovo treba iznova i iznova ponavljati deci i uciti ih da ne treba da se plase slobode koja najcesce podrazumeva i razlicitost, vec da se uce da zive u njoj i sa njom!!!

[Милан Меденица :)]

Помешао си ствари мало. Одбрана није исто што и агресија.

тачно, зато није одбрана отићи и некоме изломити кичму и лобању пошто ти је дете претучено већ агресија.

[Grizzly Adams]

Ма ти си докон човек...

Ствар је једноставна - ко ми пипне породицу откинућу му главу. Баш ме брига шта ко мисли о томе.