Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду

[Родољуб Лазић]

Јуче, 7. априла 2024. године у Патријаршијској капели Копти су одржали своју службу, по свој прилици Литургију. Присуствовао је викарни епископ Нектарије, старешина капеле о. Радовановић,  и још један наш клирик. Занимљиво је да овај значајни екуменистички догађај информативна служба СПЦ није забележила.  Случајно, или се сматра да је боље не обавештавати црквену јавност о томе?

[sanja84]

i nama u inostranstvu ustupaju "prostore", tj. crkvu, što katoličku, što protestansku...

 

MOžemo iz tog ugla da gledamo

[Родољуб Лазић]

пре 11 часа, Родољуб Лазић рече

Јуче, 7. априла 2024. године у Патријаршијској капели Копти су одржали своју службу, по свој прилици Литургију. Присуствовао је викарни епископ Нектарије, старешина капеле о. Радовановић,  и још један наш клирик. Занимљиво је да овај значајни екуменистички догађај информативна служба СПЦ није забележила.  Случајно, или се сматра да је боље не обавештавати црквену јавност о томе?

   

 

@ Sanja84 

Колико ја знам, оно што се у иностранству дешава јесте да, када наша Црква нема своју цркву, купи или изнајми "туђи" богослужбени простор, али онда се изврши изврши освећење тог храма  (или параклиса, ако има више у једном храму) и онда служи у њему. То са куповином/изнајмљивањем туђих храмова свакако није најсрећнија пракса, али је вероватно некад неминовна. Али то није права аналогија. Јер вероватно римокатоличко или протестантско канонско право такву могућност допушта. Наше канонско право, одн. свештени канони Цркве то не допуштају:

45. Апостолски канон забрањује да неко ко је неправославан обавља неко "свештенодејство" у православном храму: "Епископ, свештеник или ђакон, ако се макар само помоли заједно са јеретицима, да буде одлучен. А ако им дозволи да обаве нешто као клирици, да буде рашчињен."

А 6. канон Лаодикијског сабора забрањује да неправославни, који су упорни у својој јереси, улазе у православни храм.   

 

 

 

[Родољуб Лазић]

Друго, када погледамо које се све вести објављују на сајту СПЦ, јасно је да један овакав догађај заслужује да буде објављен на сајту, а није био објављен. Зашто није? Па ЗАТО. Зато што је то нешто што не може да буде допуштено у православном храму.

[Родољуб Лазић]

Смешно је данас очекивати да оваква ствар не доспе у јавност. Можда је то могло пре двадесет и тридесет година, данас не.

Да не говоримо да и у Јеванђељу стоји да нема ништа тајно што неће бити јавно.

Значи, оне ствари које не  смете да пустите у јавност да вас не би дискредитовале, те ствари немојте ни радити. Јер ако ипак доспеју у јавност, а СИГУРНО  ће кад-тад доспети, онда ће проблем бити само већи, не мањи. 

Молба јерархији и свештенству:

Преосвећени и Часни оци, чујте и ослушните народ Божји, верни народ у Цркви. Нема много злонамерних, оних који су "на крај срца" према вама. Највише је међу верујућима оних који су крајње забринути и жалосни, а можда већ и клонули духом, због свега што се "у врху" (јерархија) и "на вишем нивоу" (свештенство и теолози) годинама/деценијама дешава . У првом реду дешава се екуменистичка и либерална теорија и пракса, који се преко ПБФ-а (под утицајем фанарске екуменистичке теологије) намеће "милом и силом", а умногоме је супротна Светом Предању и Оцима Цркве. Али дешавају се и разни морални падови и непочинства која се заташкавају или "гледају кроз прсте", а за које сви знамо. Из угла народа Божјег то изгледа као да вас (високо и ниже свештенство и теологе) УОПШТЕ, АЛИ УОПШТЕ не занима шта народ мисли о стварима које се у Цркви дешавају, шта ви радите и чему нас учите. Једноставно, као да народ Божји није Субјекат у Цркви, као да није интегрални члан Тела Христовог него некакав објекат на кога се црквени живот ПРИМЕЊУЈЕ,  а у коме он нема право да УЧЕСТВУЈЕ.  Као да сте само ви Црква, и као да само ви имате право да мислите, и једино ви сте примили дар Духа Светога. Као да Га нисмо сви добили у светом Крштењу и Миропомазању. Стиче се утисак да верујете да шта год мислите и урадите, то је неприкосновено.  Али није тако. Народ Божји ЈЕСТЕ Црква (замало да напишем "свиђало се то вама или не") и незаобилазан је. Није зле воље према вама и нема претензију да он буде учитељ вама. Али не жели ни да га посматрате као бесловесно стадо, са којим можете да радите шта хоћете и докле хоћете. Јер није.  "Црквени народ је чувар православне вере и предања” кажу Источни патријарси у својој Посланици из 1848. године. И тај народ хоће да ваше велике речи о љубави, заједници, слободи (којом нас Христос ослободи) у Цркви, а можда највише од свега - речи о о истинитој, православној вери,  чује не само у проповедима, на речима (замало не рекох "као фразе") него да их види и на делу, у животу. То је оно што нам треба, да би радост наша, као ваших духовних чеда,  била истинска, велика, каква и треба да буде у Телу Христовом. Без тога, ви ћете бити негде на врху, али далеко. Бићете власт, а не оци. Имаћете нашу послушност (која никад није беспоговорна нити слепа), али не и синовску искрену љубав. Да ли је то Црква? Да ли је то ЦРКВА? Не, није. Не, није. То је нешто што само подсећа на Цркву. То је нешто што Господ само ТРПИ као Цркву. То је, вероватно, она Лаодикијска Црква:

И Анђелу Цркве у Лаодикији напиши…
знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ.
О, да си студен или врућ!
Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ,
избљуваћу те из уста Својих.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се,
и ништа ми не треба;
а не знаш да си несрећан, и јадан,
и сиромашан, и слијеп, и наг…
Ја оне које љубим карам и поправљам;
зато ревнуј и покај се.
Ево стојим на вратима и куцам…”

Праштајте. Нисам више могао да ћутим. 

 

 

[Ćiriličar]

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Али није тако. Народ Божји ЈЕСТЕ Црква (замало да напишем "свиђало се то вама или не")

 

 

[Родољуб Лазић]

Невероватна "коинциденција". Данас је објављен и један сличан текст на једном патриотском сајту. Стварно вреди размислити одкуд  ова "случајност". 

[sanja84]

Ja ne znam kako će se Bog organizovati sa tim bogosluženjem kad dođe. Neki će možda imati i litugiju u kafani, uz ćevape i pivo... Nemam pojma stvarno, ali biće zanimljivo...

[Родољуб Лазић]

пре 33 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Не могу се сви канони ригидно третирати, сада када би кренули да набрајамо који се не примењују, а требало би да се примењују, узело би пуно да се набраја.

То што се неки канони не примењују не значи да не треба да се примењују, нити да било који канон може да се не примењује по нахођењу било ког владике или свештеника, на основу чињенице да се поједини канони не примењују. Та логика не стоји. 

пре 33 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Што ово није објављено је исто знак да неко у Цркви од владика води рачуна о онима који ревнују, боље него да је објављено.

Наравно да није боље да се не објави, зато што се све на крају ипак открије и онда изгледа као да се ствари прикривају. Као сад, на пример. Јер нема логике да се објави вест о исповести свештенства намесништва новобеоградско-земунског, а да се не објави вест да су Копти служили литургију у Патријаршијској капели и да је ту био владика СПЦ и још двојица свештеника. 

Каноне примењивати, и онда неће бити проблема ни са објављивањем вести ни са ревнитељима. 

[Саласије]

„Не судите да не будете суђени! Јер судом којим судите бићете суђени. И мером којом мерите мериће вам се. Што гледаш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не опажаш? Или како можеш рећи брату свому: "Де да ти извадим трун из ока", а ето брвна у оку твом? Лицемјере, извади најпре брвно из ока свога па ћеш онда добро видети да извадиш трун из ока братова!” Матеј 7:1-5

[Саласије]

Добар човјек из добре ризнице износи добро; а зао човјек из зле ризнице износи зло.
А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда.

Како би Господ данас опет био разапет, што се не држи правила и закона...   и то, као некада, баш од книжевника и данашњих фарисеја

[Саласије]

Second round of theological consultations between the Russian Orthodox Church and the Coptic Church takes place / News / Patriarchate.ru (patriarchia.ru)

[Родољуб Лазић]

Брату Саласију од Светог Јустина Ћелијског,  делови из двају писама упућених Синоду  седамдесетих година прошлог века:

"Крајње је време, Преосвећени Оци, да Православна Светосавска Црква наша, Црква Светих Апостола и Светих Отаца, Светих Исповедника, Мученика и Новомученика, престане да се меша црквено, јерархијски и молитвено-богослужбено са такозваним Екуменским саветом цркава, и да за увек откаже било какво учествовање у заједничким молитвама и богослужењима – која су у Православној Цркви сва органски повезана у једну целину и возглављена Светом Евхаристијом. И уопште у било каквим црквеним актима који носе у себи и изражавају јединствени и непоновљиви карактер Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне, увек Једне и Једине."

https://svetosavlje.org/odgovor-svetom-sinodu/

"Немојмо се изговарати сентименталним и празним фразама о “времену”, о “духу времена”, или о “духу екуменизма” који влада у свету, или о ” дијалогу љубави” који тобож загрева срца наших савременика насупрот досадашњим “вековима мржње”, или другим сличним лицемерним фразама. Такав став је површан, и неистинит, и игнорантски, и лажан.... Резултат је тога? Не просвећивање заблуделих ван Цркве јеретика, и повратак ка “вери Истине” (2 Сол. 2, 13), већ општа индиферентност у вери и бљутави синкретизам....Нееванђелски је, душегубно је такође, изговарати се сличним понашањем других равнодушних Патријараха и Епископа данас. Јер, по речима Св. Отаца, нерад и немар и свако уопште грешење, особито о веру, ма колико имало саучесника, не постаје од тога мањом грешком. Немарност и равнодушност, незнање или издајство других никада не може бити изговор за Епископе – Апостолске наследнике у Цркви Христовој, постављене зато да чувају Истиниту веру и Цркву, којом се једино може спасти народ Божји и ући у Царство Божје. Знајмо и у сну и на јави да, по богомудрим и апостолским речима Посланице Источних Патријараха: “сам црквени народ јесте чувар православне вере и предања” (Посланица 1848. год., пар. 17). Немојмо да се деси да тај још верујући народ Божји једнога часа дође до тога да данашње Епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји. У мутним и мртвим водама “екуменизма”, у које су неки од њих загазили, ретко се ко од православних одржао а да не почне тонути у јереси неправославља и злославља. Но знајмо за сва времена и на сву вечност: нико не може остати у Цркви Христовој Православној не држећи се благочестивог богочовечански саборног пута Светих Отаца и Исповедника Православља."

https://svetosavlje.org/odgovor-na-anonimnu-dopisnicu-o-clanstvu-u-ekumenskom-savetu-crkava/

 

[Родољуб Лазић]

А може и ово, исто фарисејски и књижевнички, по речима Саласија:

"Преосвећени Оци,
 
Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.[2]
Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?!
Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане."

https://svetosavlje.org/odgovor-svetom-sinodu/

 

[Zoran Đurović]

Роћко лупета као и обично. 

Све је већ познато. Талибани на једну страну, католици на другу. То је све. Јер, сви аргументи су досада изнети. 

Мој главни је да јерес не може да убије Цркву. Разне фракције које постоје су одраз тренутних стања ствари, а не Божије благодати. Када се и Изабрани Народ расцепио, пророка је било и на северу и на југу. Иако су северни имали телад и сличне идоле. Ови наши талибани су тужни као Јона што Бог не потамани Нинивљане. 

Наравно да озбиљне јереси отуђују човека од Бога, као нпр. Јеховини сведоци, и да такве крштавамо, јер нису крштени, нису били у додиру са Духом Светим, али оне који су били, њих не крштавамо, него их примамо или кроз миропомазање или кроз исповедање вере. 

Ови малоумници, који себе сматрају православцима и мисле да ће само они да се спасу, страни су Божијој благодати. 

Зато је било исправно да се Коптима да да служе код нас, а да се не чека када ће се све теолошке финесе разрешити. Бангави Рођа не може да разуме ако се 2 бабе, једна српска, друга коптска сретну и иду у цркву, свака ће веровати да се причешћује, а о теолошким питањима која нас деле неће имати појма. И зашто би сада српска баба била спашена, а не и ова коптска? Биће обе, ако су добре бабе, и неће бити ниједна ако су зле. Оне узимају тело Христово. То је све. 

А шта би нам сада Рођени рекао о св. Кирилу - коме мора да се моли - јер је светац, на миа фисис? Он нема појма о чему се ту ради, као што немају појма ни ове бабе. 

Него, код њега је само присутна злоба која не може да се обузда, јер мрзи човечији род као и Сотона, јер се он не моли за "прекраћење раскола и јереси у црквама", како се вели у Василијевој литурђији, него за цементирање.