Псовка - злоупотреба дара Божјег, дара речи

[Zayron]

Ti ljudi su bili u dosta velikim sumnjama i nedoumicama što se tiče mojeg mentalnog zdravlja i pitali se jesam li ja psihički normalan i u redu ili možda retardiran kad me čuju da ništa tako psujem kao oni - jadan jer valjda ne znam, ne umijem ni psovat???? Oni si to mislili i tako si to predstavljali da je za psovanje potrebno nekakvo veliko znanje, sposobnost i nekakva posebna intelektualna dispozicija valjda. Iz ove perspektive kad se toga sjetim sad shvatam da su bili u nekakvoj vrsti šoka, valjda, od mene i od toga što govorim a da ne psujem. Nevjerovatna stvar, čovjek priča i govori a ne psuje! Neviđeno nešto. I to još mladić, momak?! Mogli su me po vašarima pokazivat ko čudo nekakvo. Kao čovjeka koji hoda a bez glave je ili tako nešto. Totalno neprirodna stvar, neshvatljivo nešto! To je bilo 80-tih godina tako u Bosni.

[JESSY]

Опаке речи као што су псовке одјекују попут пуцња у ушима
онога коме су упућене а у душама мале деце имају разарајуће дејство јер
прљају ангелолику чистоту дечијих душа. “Неки људи могу коња проиграти и
без седла, а неки убити човјека и без оружја – злим ријечима”, рекао је
св.старац Симеон из Дајбаба.

Псовачи без страха Божијег и стида пред људима дар Божији – дар речи изврћу на
зло, припремајући себи излив гнева Божијег на њихову главу и вечну
погибао. “Гле иде Господ … да учини суд над свима и да покара све
безбожнике за њихова безбожна дела… и за све дрске ријечи које безбожни
грешници говораше против Њега”, каже св.ап.Јуда Јаковљев у својој
посланици (1;14-15).

[Number15648]

[...]     Ми бисмо хтели да се задржимо на једној подврсти "слободе поро-ка" - на говорењу срамотних речи (псовању) које загађују наше улице и домове као да је негде пукао систем канализације и њен садржај се излива под наше ноге. Говорење срамотних речи јесте покушај примитивних душа да се изједначе са онима који су изнад њих, а, са друге стране, да унизе у себи сопствено духовно достојанство које је у умећу да се уважава други човек. Треба истаћи да говорење срамотних речи покушава да понизи оно што је човеку најсветије, да га презре и окаља, те се због тога у ружној псовци често помиње име Бога, а још чешће име мајке које је драго сваком човеку, осим правом олошу. То чак није ни бујица нечистоте, него су то некакве фекалне масе које се као бљувотина избацују из уста. Постоји вид душевног оболења при коме човек маже своје лице сопственим нечистотама и једе их. Од таквог облика лудила патио је писац Ги де Мопасан који је са књижевне нечистоте прешао на фекалофагију.

     Говорење срамотних речи нечим подсећа на ту душевну болест. Човек се ослобађа осећања стида и у томе такође види слободу. Код неких хистерика у периоду погоршања болести примећивао се симптом - жеља да се обнаже пред другима. У извесним установама ти поступци су се претворили у својеврсну уметност.

     Псовач се у суштини такође обнажује пред свима, као да говори: "Погледајте какав сам јунак, у мени није остало ни трунке стида". У мистичком смислу говорење срамотних речи је облик призивања тамне силе. Човек, опсовавши свим непристојним речима које су у наше доба непристојне, извесно време осећа прилив енергије. То и јесте приближавање демона души човека. После извесног времена у њему се јавља потреба да посредством срамотних речи опет укључи себе у некакву електричну мрежу. Чак и кад у близини нема људи које може да увреди, он самоме себи изговара наглас, као да се обраћа сопственом носу, гадну псовку, чак и на неживе предмете, не схватајући да је то формула призивања паклене силе. Реч је велики дар Божији човеку, речју се човек разликује од других земаљских створења која могу да опште међусобно само сигналима и знацима. Сам Христос је назван Божанском Речју (Словом, Логосом), а сада човечију реч желе да повере демону. [...]

 

 Архимандрит Рафаил Карелин, Слобода

 

[JESSY]

У Светом Писму још стоји : “Ако ко од вас мисли да је побожан а не зауздава језика својега него вара срце своје, његова је побожност узалуд”(Јаковљ.1;26). Затим : “Срце праведниково премишља шта ће говорити а уста безбожника ригају зло”(Пр.Сол.15;28). “Ако неко у ријечи не греши тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело”(Јаковљ.3;2). Општи је утисак да је језик тешко укротљив те често “трчи” испред памети.

Сви су људи у суштини добри јер су створени по образу и по подобију Божијем, али се многи понашују ружно, следујући лошим навикама. Међу псовачима има и оних “несвесних”. Кад њих опоменете они уопште нису свесни где су погрешили. Овде делује тзв.моћ навике која узима свој данак у виду узречица које су често гнусне псовке. Моћ навике је до те мере испраксована да псовач није свестан шта чини и где греши. Псовке су део жаргона и имиџа који се укоренио код свих генерација. Много примереније би било да наш Православни србски народ користи језик хришћанске љубави а не да нам језик поприма ђавоимани стил.

[drvce]

“Срце праведниково премишља шта ће говорити а уста безбожника ригају зло”(Пр.Сол.15;28)

Kakva krotka i bogonadahnuta recenica! Je l to po difoltu vazi za bezboznike, ili moze da im se desi da ispovracaju i nesto sto je manje zlo ili nesto sto je, bozezabrani, skoro pa dobro? Da ponovimo i usredsredimo paznju na vrlo vaznu istinu: "usta bezboznika rigaju zlo", i jos jedared: "USTA BEZBOZNIKA RIGAJU ZLO".

Ovo je potpuno ratna, agresivna retorika koja treba da degradira i unizi drugu stranu i onemoguci komunikaciju.

http://en.wikipedia.org/wiki/Propaganda

[Иван Дабижљевић]

Kakva krotka i bogonadahnuta recenica! Je l to po difoltu vazi za bezboznike, ili moze da im se desi da ispovracaju i nesto sto je manje zlo ili nesto sto je, bozezabrani, skoro pa dobro? Da ponovimo i usredsredimo paznju na vrlo vaznu istinu: "usta bezboznika rigaju zlo", i jos jedared: "USTA BEZBOZNIKA RIGAJU ZLO".

Ovo je potpuno ratna, agresivna retorika koja treba da degradira i unizi drugu stranu i onemoguci komunikaciju.

http://en.wikipedia.org/wiki/Propaganda

Дали си верујући? 

[drvce]

Дали си верујући? 

Jok, ja sam zlorigajuci!

[Иван Дабижљевић]

"Da li" se piše odvojeno.

Inače, biti verujući ne bi smelo da isključuje i biti misleći.

Мурамаса хвала на опасци и исправци.

[JESSY]

Мурамаса хвала на опасци и исправци.

ау... срамота једна Иване што не знаш правилно да пишеш....не знаш да а ми на форуму имамо пуууно (ко) 301 лектора....

[Иван Дабижљевић]

Jok, ja sam zlorigajuci!

Тешко би ти објаснио, али те речи ћеш можда боље схватити једног дана, наравно ако будеш хтео. Не ради се ту о никаквој ригорозности како можда мислиш, него о стварној слици. Наиме, размисли, реч добра ако излази из човека зла (што је свакако могуће, јел се слажеш?), може да даје привид доброте али је она уствари зла јер је човек који је изговара зао, то јест нема добру намеру. Из тога ћеш можда моћи извући закључак да можда и ниси такав ''безбожник'' за каквог се можда сматраш. Иначе, то да ли си верујући питам чисто овако. Не сматрам те за лошу особу због тога што ти себе не сматраш верујућим.

[JESSY]

У Псалтиру цар Давид каже : “Безбожник у објести својој не мари за Господа … Уста су му пуна неваљалијех речи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао” (Пс.10;4 и 7). Неки псовачи упражњавају лошу навику псовања јер мисле да им то служи за пражњење нагомиланог негативног психичког набоја. Да је то тако њиховом пражњењу би дошао једном и крај. Напротив, што човек више псује његово срце се не празни од зла него се све више испуњава злом које обликујетакозвану моћ навике која је изражена србском народном изреком: ”Навика је једна мука а одвика сто”. На ову тему св.Василије је рекао: “ Није то мали подвиг победити своју навику.

[Иван Дабижљевић]

ау... срамота једна Иване што не знаш правилно да пишеш....не знаш да а ми на форуму имамо пуууно (ко) 301 лектора....

 

 

стидим се...а лектори ко да смо на суду.... нека, добро је то. иначе, на западу живим, молим за разумевање.

[Иван Дабижљевић]

Иначе, примећујем да људи који имају проблем са тим пороком често у друштву других људи нису такви, чак знају и да спомену Бога и да зажеле све добро и да буду сасвим пристојни, док се предамном понашају вулгарно и безобразно. То рогоња хоће да нам прикаже човека у лошем светлу да би га ми осудили. Ето варке и замке које се морамо пазити.

[Иван Дабижљевић]

...једне од многих разуме се. 

[Number15648]

"Никаква рђава реч да не излази

из уста ваших, него само добра..."

(Еф. 4:29).