Псовка - злоупотреба дара Божјег, дара речи

[DYNABLASTER]

Добро, немам ништа против. Али не разумијем у чему је фора. Јел лупају ћушке или узимају паре ако се опсује?

jos gore! psihoterror! stalno ponavlja ko hipnotisan: ne psuj, ne psuj, ne psuj... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

umalo ga nisam zato istero iz garaze pa je umuknuo, a ja nisam psovao kao psovanje nego tako drugar svinja i ja komuniciramo, a protestant nam kvario sporazumevanje 0110_hahaha

PS: tiha voda breg roni

[Данијел Драгичевић]

... a ja nisam psovao kao psovanje nego tako drugar svinja i ja komuniciramo, a protestant nam kvario sporazumevanje 0110_hahaha

Наравно, о томе и не треба дискутовати. Једно је када комуницирамо недвосмислено а друга ствар је када неко прави будалу од себе.

Нпр. моја омиљена псовка је: АУУХХ! ПИЧ - МАЧ!!

Али то само када сам баш, баш љут.

[Јаков.]

Читам једну поруку где је секица Мицони рекла да ју је администраторка Анчи увредила јер ју је назвала трачерком...

Морам рећи да ме је то насмејало... али и навело на размишљање.

Кад псовка почиње, а кад престаје? Да ли се можемо наљутити и на нешто што није псовка, а ми сматрамо да јесте...

-------------------

За мене је искључиво псовка када се користи глагол за полне односе у конатацији са учесником разговора (како ово склепах). И уопште било каква сексуална конотација у негативном смислу је псовка.

Све остало је надмудривање, спорт, и мозгалице.

Не верујем да би неко могао да се увреди на речи... "ти зелена келерабо бљутавог укуса, од које ми се повраћа"...

Очигледно је да се неко обраћа неком са намером да га увреди, и то јесте можда увреда (за келерабе), али није псовка...

Шта мислите...

[Zayron]

Читам једну поруку где је секица Мицони рекла да ју је администраторка Анчи увредила јер ју је назвала трачерком...

Морам рећи да ме је то насмејало... али и навело на размишљање.

Кад псовка почиње, а кад престаје? Да ли се можемо наљутити и на нешто што није псовка, а ми сматрамо да јесте...

-------------------

За мене је искључиво псовка када се користи глагол за полне односе у конатацији са учесником разговора (како ово склепах). И уопште било каква сексуална конотација у негативном смислу је псовка.

Све остало је надмудривање, спорт, и мозгалице.

Не верујем да би неко могао да се увреди на речи... "ти зелена келерабо бљутавог укуса, од које ми се повраћа"...

Очигледно је да се неко обраћа неком са намером да га увреди, и то јесте можда увреда (за келерабе), али није псовка...

Шта мислите...

Nisi baš savim u pravu Lepi Sićo. Ima različitih vrsti psovki. Ali treba razlikovati psovku od nadavke. Nadavka je recimo kad nekom kažem lijenčino, mrcino, protuvo, hoštapleru itd. Znači takva riječ koja iako nije psovkom ili vulgarizmom upotrebljavamo je kako bismo nekog uvrijedili. Ovdje u Pragu prije desetak godina je bio međunarodni lingvistički kongres slavista, germanista, romanista na kojem se između ostalog raspravljalo i o psovkama. Tako recimo postoje dvije najznačajnije grupe psovki koje se koriste u evroameričkoj kulturi ili bolje reći nekulturi čovjeka kavlaske rase a dijele se na: fekalne i koitalne a prema tome se dijele i svi evropski narodi u jednu od ove dvije grupe u zavisnosti kakve su to te psovke tamo najviše u opticaju. Šteta što nisi bio na tom simpozijumu, vrlo zanimljivu stvar si propustio. Tamo sve sjedili profesori i s po nekoliko doktorata i obraćali se jedan drugome, ovako to nekako otprilike izgledalo: Gospodine doktore, mislimo da su te koitalne mađarske psovke bile preuzete Mađarima (Avarima) od Slovena. A ovaj mu odgovora: Gospodine docente,nije to istina, dok se nisu naučili od Mađara tim koitalnim, stari Sloveni su znali samo za te fekalne, hahahaha. to bila baš zabava, taj njihov lingvistički kongres.

:P

[CasaVode]

Mene su prvo ucili da psujem, a posle su me tukli da bih ih zaboravila confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> Pa su me onda ucili nekim zamenama. Tipa 'Sto mi sargarepa', 'Idi, bre, u kupus', samo sto ne znam za one sa magarcem, bikovima.. Jedno vreme sam se bas drzala pravila da ne psujem, tj. da mi to ne bude uzrecica, koje ja nisam bila svesna, i moram reci da mi je islo manje vise dobro islo u zivotu Ali su problem psovke na stranim jezicima i razne konstrukcije koje su ekvivalenti nasim 'Ides mi na zivce' 'Idi u persun', e, sad ne znam ekvivalente za neke, pa bi bukvalno bilo 'Nestani' ili 'Cr.ni' ili 'Setaj' 'Sikter'..

Zaaaista je lepse bez psovki. Ali kada sam besna, nasamarena od strane nekog kome sam stavila do znanja da sam opasna kada me neko izda, da ne dozvoli da me povredi jer ga pustih u svoj zivot.. E, onda.. Sama pravim gromove. I ne znam da stanem, cim vidim tu osobu ili cujem, dodje mi da ga sprzim, sravnam sa zemljom gringrin Ostar jezika Nekako te psovke i razne konstrukcije recenica koje idu u sve to pod losim odvuku u neki vihor iz kojeg se godinama posle izvlacis i kada se izvuces iz toga i isplaces svaki dan zbog izdaja i izdaja ljudi i zbog toga sto si postao los covek, dodje neko drugi i uradi opet istu stvar kao oni ostali ljudi i tako te odalami i posalje nazad u taj ambis u koji opet propadas i dodatknes dno i to onako tresnes da te glava zaboli i dusa (mada je dusa vec odavno povredjena, razapeta, ..).

Stvarno, da li pravoslavna vera zabranjuje psovanje? Da li ono spada u greh i treba li se moliti odmah po izgovoru istih i traziti za oprostaj zbog izgovaranja tih losih reci? Kao sto tu spadaju i klevetnicke reci, ono moralisticko ponasanje, 'uciteljsko' ponasanje u sluzbu zadovoljavanja svojih potreba i prosipanje pameti nekome ko nije presao neki put (zivotni, iskustveni) (ne mogu ovo bolje objasniti jer bih onda morala da napisem primer, tacan dogadjaj) ?

[tamaris05]

Meni se u poslednje vreme jako cesto desava da psujem:(((((( i uzasno se osecam,ali bez preterivanja,nekako prljavo...((I sto je najzesce,svakog dana kada ustanem pomislim "danas cu se potruditi da ne psujem" i opet i opet iznova se uvaljam u blato kao svinja...o,Boze,zar je toliko tesko ispraviti lose stvari kod sebe?!!!!???Cini mi se kada sam posla u Crkvu i postala Liturgijski aktivna pre 12 godina da sam mnogo lakse ispravljala neke stvari kod sebe nago sada...ili mi se tako samo cini jer sada zivim u drugim okolnostima u odnosu na tada...:/

[Саша M.]

Kad je rec o psovanju, uvek se setim zapovesti blazenog apostola Pavla:Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših,nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju.(Ef.4,29)

[Pravnik]

Псујем итекако. Некада ми то дође код напада бијеса,па је то начин да га искалим. А некада тотално несвјесно кажем неки псовку. Онда се замислим и питам што ми је то све требало. Брзо планем, а псовка "сама" изађе.

а ово нађох,занимљиво је прочитати.

http://www.spcbl.org/duhovnost.php?subaction=showfull&id=1254216391&archive=&start_from=&ucat=3&

[DYNABLASTER]

Meni se u poslednje vreme jako cesto desava da psujem:(((((( i uzasno se osecam,ali bez preterivanja,nekako prljavo... ((I sto je najzesce,svakog dana kada ustanem pomislim "danas cu se potruditi da ne psujem" i opet i opet iznova se uvaljam u blato kao svinja...o,Boze,zar je toliko tesko ispraviti lose stvari kod sebe?!!!!???Cini mi se kada sam posla u Crkvu i postala Liturgijski aktivna pre 12 godina da sam mnogo lakse ispravljala neke stvari kod sebe nago sada...ili mi se tako samo cini jer sada zivim u drugim okolnostima u odnosu na tada...:/

po meni je jedna od laksih stavki prestati psovati, nista lakse nema ja mislim, samo jednostavno prestani da psujes, posle par dana nece vise ni biti pomisli na tako nesto jer su psovke isparile iz recnika i nemaju sta da traze, videces, probaj kad krene psovka samo se zaustavis tj precutis je, posle toga ce vec same od sebe da ispare, to je navika od laksih za iskoreniti

[feeble]

Ако је "је*ига" псовка, мислим да се никад тога нећу моћи ослободити.

[ВИЛМА]

Псујем доста кад сам бесна, и после сваке псовке осетим као да ми је пола терета спало са леђа.

[Sherlock H.]

Psovanje ne moze biti greh. Lepe i ruzne reci su stvar naseg dogovora i Bog nema nista s time. To vazi jos vise kad uzmemo u obir cinjenicu da su mnoge psovke izgubile svoju negativnu konotaciju, pa su postale deo svakodnevice, sala isl.

E sad, u slucaju kad psujemo da bismo npr. nekoga uvredili, to jeste greh. Ali opet, i u tom slucaju nije greh sama rec vec namera sa kojom je izgovaramo.

Sto se mene tice, psujem ali ne preterano.

[Toma]

Negde pročitah, ne sećam se gde...

Reč 'nepce' je deminutiv reči 'nebo', jer naša usta

su stvorena da izgovaraju reči Kraljevestva Nebeskog

kao i sveto Ime Božije.

[Nicholas]

Psujem i na srpskom i na engleskom

[Хелена Вујовић]

Nisam za to da se psuje iako je jaaako tesko suzdrzati se u besu i ne izreci je. Prosto, unutrasnje stanje u jednom coveku se vidi po recima koje izgovara,da li njim vlada harmonija i disharmonija...to je slabost,navika,ruzna navika. U mom kraju pojedinci mnogo psuju Boga i Presvetu Bogorodicu,ne zato sto ih ne vole,vec nisu ni svesni tezine reci,to je vec nedopustivo. Tuga jedna,pa kako da cekamo da nas sreca prati ako to cinimo? Pozdrav