Псовка - злоупотреба дара Божјег, дара речи

[JESSY]

Ми Православни Срби смо позвани на споразумевање у духу еванђелског језика, будући да имамо за собом дугу традицију Православне духовности. Поставља се питање у ком језичком духу се споразумевају данашњи Срби? У еванђелском сигурно не ! пре би се могло рећи да је језик србске свакодневице, са учесталим псовкама и непристојним изразима, незнабожачки и варварски, безпримеран и у савременим атеистичким (безбожничким) цивилизацијама на Западу.

Тачно је да и други народи имају своје псовке, али ни један народ нема у речнику псовке Бога и Божијих светиња као што је случај са Србима. Парадокс да тако мали народ гаји тако велико зло ! Мало би било рећи да је то наша национална брука и срамота! То је много више! Кушање дуготрпељивости и милости Божије и призивање изливања гњева Божијег на нас. Псовање као најгори облик празнословља је одраз празноверја и неверја које је узело маха код Срба. Све ово води пропасти како на општем тако и на личном плану.

[Number15648]

http://www.youtube.com/watch?v=VEmV55lZUGo&feature=player_embedded

[Volim_Sina_Bozjeg]

Šta da vam kažem 10 godina nisam psovku ispustio iz usta a sad i pred decom psujem kao da sam životinja.

 

Kako ponovo smoći snage za kontrolu,tih reči koje nisu nimalo bezazlene jer direktno utiču na sagledavanje Ličnosti.?

 

Kako se setiti starog recepta i kako povratiti mir koji će kontrolisati tu vrstu ponašanja.?

 

Ljudima u mojoj okolini a stanujem tu već 9 godina,je bilo jako čudno što sam po tom pitanju postao "normalan" ali posle nekog vremena iako oni psuju postoji velika doza nostalgije za "starim Markom". 

 

Počeću tako da ću se glasno ispravljati za psovku iako "ne bude potrebno" okruženju.

[Фидер]

Сличан проблем и код мене. Много псујем, али то нису само класичне псовке, већ су ми се у свакодневни говор ''увукли'' изрази који јесу или који би могли да се назову псовкама. Одлучио сам да порадим нешто по том питању, тако што ћу да пазим шта изговарам да би у тренутку кад треба да опсујем, псовку заменити са адекватном непсовком. И шта се дешава... уопште ми није лако да нађем такву реч   или је чак ни не нађем, па наставим тако што опсујем да не би правио ''драмске паузе'' у причи...

То је дефинитивно нешто што изискује огромне напоре.

[Милан Б]

Добро је док приметимо да смо опсовали, има наде

[obi-wan]

Šta da vam kažem 10 godina nisam psovku ispustio iz usta a sad i pred decom psujem kao da sam životinja. Kako ponovo smoći snage za kontrolu,tih reči koje nisu nimalo bezazlene jer direktno utiču na sagledavanje Ličnosti.? Kako se setiti starog recepta i kako povratiti mir koji će kontrolisati tu vrstu ponašanja.? Ljudima u mojoj okolini a stanujem tu već 9 godina,je bilo jako čudno što sam po tom pitanju postao "normalan" ali posle nekog vremena iako oni psuju postoji velika doza nostalgije za "starim Markom". Počeću tako da ću se glasno ispravljati za psovku iako "ne bude potrebno" okruženju.

 

U pocetku nas je Roditelj vodio za ruku, sad malo i mi sami da se potrudimo...

[Дијана.]

Brate, ima sekunda ili djelić sekunde između gadne pomisli i reakcije jezika i usta. Pokušaj da je uhvatiš. Pokušaj da ne ide "jezik brže od pameti". Ako ne stižeš, bar kad krene da riga, prekini na pola. Dok ne dođeš do toga da uhvatiš taj momenat između pomisli i izgovora riječi. Mislim da je korisno da kažeš izvini svojima u okolini, tj.svojoj porodici, ne drugima kojima je to smiješno, ali djeca svakako treba da znaju, da psovka, iako se dešava, nije nešto što je prihvatljivo i poželjno.

Ispovijedi psovku, i bilo šta drugo što te muči. Pričesti se, svakako je post sad Nakon psovke, očitaj u sebi neku kratku molitvu, npr. Gospode pomiluj, Bogorodice spasi (jer od nje dolazi svaka čistota), ili Isusovu. Vidjećeš da će 'napadi' prestati

Svako iskušenje je tu da spoznamo svoju nemoć, svoju slabost, da smo daleko od onog što treba da budemo, i da shodno tome zavapimo gore za pomoć. 

Ne zamjeri na pametovanju 8086.gif 

[Volim_Sina_Bozjeg]

или је чак ни не нађем, па наставим тако што опсујем да не би правио ''драмске паузе'' у причи...

 

Tu je bila i sva moja hrabrost, jer ja jesam pravio pauze (bile su smešne drugima) ali ja sam tada istrajao. Ne bi ni sve  ovo pisao da ljudi oko mene nemaju nostalgiju upravo za tom hrabrošću, jer sam im negde opet bio i savest, ako me razumete....

 

Hvala Obi, upravo je tako, ako smo već naučili da hodamo onda i treba da se podignemo i hodamo uspravno na slavu Učitelja i Roditelja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Brate, ima sekunda ili djelić sekunde između gadne pomisli i reakcije jezika i usta. Pokušaj da je uhvatiš. Pokušaj da ne ide "jezik brže od pameti". Ako ne stižeš, bar kad krene da riga, prekini na pola. Dok ne dođeš do toga da uhvatiš taj momenat između pomisli i izgovora riječi. Mislim da je korisno da kažeš izvini svojima u okolini, tj.svojoj porodici, ne drugima kojima je to smiješno, ali djeca svakako treba da znaju, da psovka, iako se dešava, nije nešto što je prihvatljivo i poželjno.

Ispovijedi psovku, i bilo šta drugo što te muči. Pričesti se, svakako je post sad Nakon psovke, očitaj u sebi neku kratku molitvu, npr. Gospode pomiluj, Bogorodice spasi (jer od nje dolazi svaka čistota), ili Isusovu. Vidjećeš da će 'napadi' prestati

Svako iskušenje je tu da spoznamo svoju nemoć, svoju slabost, da smo daleko od onog što treba da budemo, i da shodno tome zavapimo gore za pomoć. 

Ne zamjeri na pametovanju 8086.gif 

 

I treba tako da pametujemo tnx na podršci, svako ustajanje od pada je teško ali Milošću kad tad moramo ustati pa bolje što pre, na šta mi i ukazuješ

[Margareta]

A što ti je tema u životinjskom carstvu?

Ja sam primetila da dosta psujem kad sam u okruženju sa ljudima koji psuju. Ono kao kad jedan zeva, svi zevaju. Generalno ne radim stvari koje rade drugi, i uvek pi*am uz vetar, al' eto, ta ružna navika je izgleda ozbiljno zarazna. Godinu dana sam bila u jednoj ambulanti gde smo svi zvučali kao kočijaši,  blago rečeno,psovali smo kad god smo isfrustrirani situacijom a to je često, i na kraju se neko našalio da stavimo teglicu pa kad god neko opsuje, tu stavi neku simboličnu sumu novca.

Ideja je propala jer smo mi uznapredovali slučajevi, pa bismo bankrotirali negde na pola meseca.

Poenta ovoga što pišem jeste da masa ljudi psuje kad su nemoćni da bilo šta urade pa im to dođe kao davanje oduška. Onda ti pređe u naviku, pa onda kao ja, imaš izgrižene obraze i jezik. 

Sa druge strane, uvek me nerviralo to puritanstvo, zbog čega se psovanje smatra toliko ružnim? I nikad mi nije bilo jasno zbog čega se reči koje su ,,nepristojne'' smatraju takvima? Izgleda da se  ljudi i dalje stide svojh delova tela i svojih svakodnevnih, fizioloških funkcija. Ne vidim razlog zbog kog bi neko ,,prestajao da psuje'' osim zbog podređivanja društvenim normama.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I nikad mi nije bilo jasno zbog čega se reči koje su ,,nepristojne'' smatraju takvima? Izgleda da se  ljudi i dalje stide svojh delova tela i svojih svakodnevnih, fizioloških funkcija. Ne vidim razlog zbog kog bi neko ,,prestajao da psuje'' osim zbog podređivanja društvenim normama.

 

Zbog "duha" koji širiš.... Inaće psovka malo hrani i agresiju....Pa u tom smislu....(barem kod mene) 

[Џуманџи]

Kako se setiti starog recepta i kako povratiti mir koji će kontrolisati tu vrstu ponašanja.?

 

Покушала сам са штипањем (да се уштинем сваки пут кад опсујем). Није ишло ("око за око", тј. самокажњавање је погрешна тактика). Сад покушавам да избројим у себи 1 пре него што нешто кажем. Чак је и један довољно времена за ефективно примењивање пословице "испеци, па реци". И, да, покушавам да што мање причам. Иде... некако...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Покушала сам са штипањем (да се уштинем сваки пут кад опсујем). Није ишло ("око за око", тј. самокажњавање је погрешна тактика). Сад покушавам да избројим у себи 1 пре него што нешто кажем. Чак је и један довољно времена за ефективно примењивање пословице "испеци, па реци". И, да, покушавам да што мање причам. Иде... некако...

 

Bravo , bre

[Џуманџи]

Ne vidim razlog zbog kog bi neko ,,prestajao da psuje'' osim zbog podređivanja društvenim normama.

 

Ахахахахаха.

 

dosta psujem kad sam u okruženju sa ljudima koji psuju. Ono kao kad jedan zeva, svi zevaju.

 

Па, ко се, заправо, подређује?

[Тања1]

Не памтим да су родитељи икад опсовали предамном, детињство и тинејџерске године прошле су без псовки, период рата (91-95) с времена на време , период (98-99) без першуна је готово немогуће било замислити домаће чорбе и супе.

 

Брате, опасно је кад се временом накупи у души. Боље опсовати кад дође тај моменат, него петнаест година носити са собом као ово ја и ти, па одједном не знаш због чега и кога псујеш.

 

Генерално, мислим да је ружно када девојке и жене псују, али не замерам ако им је неко подметнуо ногу.