Православље и либертаријанизам

[Плутон]

Не подразумева никаквог идеалног човека. Обичног сасвим.

 

Не бих рекао. Полазим од себе, чак и у неким свакодневним и готово безначајним стварима сам се много пута окористио туђом слабијом позицијом на моју корист, а штету другог. Да не спомињем ствари које се дешавају у трци за профитом и на шта је (можда) спреман човек или група људи иза којих стоје милијарде да би одржали своју позицију.

 

Имамо тренутно пример људи који финансирају читаву машинерију за порицање климатских промена од чега ће милиони испаштати. Тржиште и конкуренција су се ту показали немоћним, барем до сада.

[Плутон]

Зар не би било боље да се неуспешни млекар бави нечим другим, а да млеко прави обај ко то зна ефикасније да чини?

 

Немачки пољопривредници су добро удружени и чим им нешто није по вољи, не одговара им цена и сл., одмах. масовно протестују и просипају млеко на улицу и тако то.

 

Што је лоше, наравно.

[Juanito]

Али су исто тако неке европске државе интервенцијом учиниле образовање доступним и направиле најбоље системе образовања које човечанство познаје.

Ово је већ претеривање на другу страну. Основне и средње школе у САД су катастрофа. Државне потпуни распад, приватне просто лоше, а скупе до бола. Европско основно и средње образовање јесте много боље од америчког и доступно је свима, али је и даље заковано у 19. веку.

С друге стране, најбољи универзитети на свету су у САД, како државни, тако и приватни, само што су прескупи (и државни и приватни). Европа има пар који уопште могу да се мере са америчким и то углавном у Енглеској и један у Швајцарској. А енглески нису много јефтинији од америчких.

[florenntina]

Имамо тренутно пример људи који финансирају читаву машинерију за порицање климатских промена од чега ће милиони испаштати. Тржиште и конкуренција су се ту показали немоћним, барем до сада.

 

Imamo trenutno i celu masineriju ljudi koji preuvelicavaju do apsurda pricu oko klimatskih promena jer od toga imaju direktne koristi. Sto se tice resenja problema zajednickih dobara, drzava se tu pokazala jos manje sposobnom od trzista, barem po do sada sprovedenim istrazivanjima

[туриста]

 

Организовано друштво - полис, држава, италијански градови државе, или било који облик, су директно одговорни за постојање и разој водовода, путева, железница, инжењерије, математике, физике, философије, па онда за ренесансу и хуманизам, у добром делу и за индустријску револуцију, за Интернете, свемирски програм, мобилне технологије и много тога осталог.

 

 

Али држава није измислила хришћанство, да се дотакнемо мало и теме Осим ако ви не тврдите дугачије. 

[RYLAH]

Верујем у једнога Зеца...    

Таман посла, имам своје мишљење, него сам мало горе прочитао како сад и човек који прича како су се богата друштва обогатила и развил, па тек онда онда отворила, заправо прича нешто друго.

[RYLAH]

Мислим, ако је боље и/или јефтиније од француског, а сва је прилика да ће бити јефтиније макар због трошкова транспорта, свакако ће се продавати, али ако је француско боље или јефтиније чак и упркос транспорту, који је смисао протекцијом вештачки гурати мање успешне домаће немачко млеко?

 

Укупна акумулација вредности на нивоу једне државе. Богатији комшија више пара оставља и код мене у дућану.

 

Протекционизам било које врте не треба огромним економијама, јер то компензују извозом, и можда и стоји да протекционизам штети САД или Немачкој, али док се не развије, свака зема има протекционистичке баријере или је богата и моћнија конкуренција, неретко помогнута од стране сопствене државе поједе.

 

Што у једном идеалном свету можда не значи ништа, ал у овом нашем, где свако мора да се брине о себи јер нико други неће да се брине о њему, итекако значи.

[Juanito]

Укупна акумулација вредности на нивоу једне државе. Богатији комшија више пара оставља и код мене у дућану.

Али не значи да ће комшија пропасти ако га не заштитиш од страних фирми, већ само да се неће бавити неконкурентном делатношћу,него нечим другим. Где пише да земља мора да има све могуће индустрије? Зашто, на пример, Србија мора да прави аутомобиле?

[Justin Waters]

Али не значи да ће комшија пропасти ако га не заштитиш од страних фирми, већ само да се неће бавити неконкурентном делатношћу,него нечим другим. Где пише да земља мора да има све могуће индустрије? Зашто, на пример, Србија мора да прави аутомобиле?

 

Ja razumjem da vise novca ostaje u drzavi ukoliko je veca kupovna moc prema domacim nego prema stranim proizvodima. Njemacka ima plodne pasnjake i sve uslove za uzgajanje krava za produkciju mlijeka. Ne vidim razlog da se ne bave proizvodnojom mlijeka, u tom smislu subvencije ne vidim kao propalu politiku, jer na primjeru Njemacke ocigledno daju rezultate. S druge strane tacno je da drzava ne mora da se bavi svakom industrijom. Srbija ne mora imati autoindustriju, ali moze imati recimo razvijen poljoprivredni i vocarski sektor zbog posjedovanja plodnih ravnica i dobrih uslova u zapadnoj Srbiji za vocarstvo.  

[Ronald]

Ja razumjem da vise novca ostaje u drzavi ukoliko je veca kupovna moc prema domacim nego prema stranim proizvodima. Njemacka ima plodne pasnjake i sve uslove za uzgajanje krava za produkciju mlijeka. Ne vidim razlog da se ne bave proizvodnojom mlijeka, u tom smislu subvencije ne vidim kao propalu politiku, jer na primjeru Njemacke ocigledno daju rezultate. S druge strane tacno je da drzava ne mora da se bavi svakom industrijom. Srbija ne mora imati autoindustriju, ali moze imati recimo razvijen poljoprivredni i vocarski sektor zbog posjedovanja plodnih ravnica i dobrih uslova u zapadnoj Srbiji za vocarstvo.  

A koji je trosak tih subvencija, sta je sa opurtinitetnim troskom koji se u pogledu subvencija lako zataska jer ga nije lako oderditi, ko to placa, a politicari to obilato koriste svojim trulim nacionalizmom. Jasno je meni da subvencije u pocetku mogu imati znacaja, na primer u nekim ekoloskim djelatnostima koje se nisu pronasle kao efikasne medju privatnicima, medjutim one su bitne sa druge strane za buducnost covecansta.

[Ronald]

95% posto najboljih ekonomista se slaze da su carine, kvote, akcize i sva ostala ogranicenja slobodne trgovine uvijek steta, a ne korist bez obzira na velicinu zemlje. Svijet se nije razvio zahvaljujuci protekcionuzmu vec uprkos njemu, takvo gledanje na ekonomsku istoriju je pogresno i skola koja se tim bavila pod nazivo Institucionalna ekonomija je odbacena, zamjenila je Nova institucionalna ekonomija ili Ekonomska analiza prava kojoj pripada i nas Stiv Pejovic ima i njegova jedna knjiga pod nazivom Norma i ekonomska efikasnost prevedena  2011. godine.

[Juanito]

95% posto najboljih ekonomista se slaze da su carine, kvote, akcize i sva ostala ogranicenja slobodne trgovine uvijek steta, a ne korist bez obzira na velicinu zemlje.

 

То сам и ја приметио. Чак и интервенционисти, тј. они који сматрају да држава треба да подстиче економију, су против протекционизма и предлажу разне друге начине.

 

По мени је протекционизам данас изгубио смисао због једне просте чињенице - глобализација. Не кажем да не може да учини да једна конкретна индустрија и неки конкретни људи профитирају, али је штетан за све остале на ”заштићеној” територији. Просто ми је невероватно да регулатори скоро никад не узму у обзир све ефекте регулација, него само оне најдиректније.

[Juanito]

јa razumjem da vise novca ostaje u drzavi ukoliko je veca kupovna moc prema domacim nego prema stranim proizvodima.

 

То је тачно само у сценарију у ком без протекционизма остајеш са осиромашеном нацијом у којој више нико ништа не ради, већ само купује стране производе. У стварности, ако страно млеко победи домаће, средства која су трошена на домаће млеко ће се прераспоредити ефикасније на нешто друго. Математички је немогуће да на крају не дође до увоз-извоз равнотеже између два отворена тржишта.

[Ronald]

То сам и ја приметио. Чак и интервенционисти, тј. они који сматрају да држава треба да подстиче економију, су против протекционизма и предлажу разне друге начине.

 

По мени је протекционизам данас изгубио смисао због једне просте чињенице - глобализација. Не кажем да не може да учини да једна конкретна индустрија и неки конкретни људи профитирају, али је штетан за све остале на ”заштићеној” територији. Просто ми је невероватно да регулатори скоро никад не узму у обзир све ефекте регулација, него само оне најдиректније.

To je to, ali problem je kad politicari treba nesto konkretno da urade, jer treba zastiti "narod".

[Плутон]

Imamo trenutno i celu masineriju ljudi koji preuvelicavaju do apsurda pricu oko klimatskih promena jer od toga imaju direktne koristi. Sto se tice resenja problema zajednickih dobara, drzava se tu pokazala jos manje sposobnom od trzista, barem po do sada sprovedenim istrazivanjima

 

Неће да може.

 

Немамо, нарочито не машинерију коју има лоби индустрије фосилних горива (осим ако не мислиш да научна јавност преувеличава глобално загревање). Ако си пратила нпр. дешавања на овом самиту у Паризу могла си да видиш колико је тај лоби реалан, за разлику од овог измишљеног лобија који преувеличава климатске промене, да не спомињем тек либертаријанске завере како је то све тајни план влада које субвенционишу нафту да повећају порезе!? Извод из текста Милана Ћирковића о томе (препорука за све који мисле да су климатске промене нешто што ће се олако решити, да не речем тржиштем и конкуренцијом):

 

Салвиати (са ентузијазмом): Јасно је мени због чега Вам ово све делује чудно и зашто оклевате да ми поверујете. Моћни лоби произвођача лифтова (сетите се само тих мрачних корпоративних имена: Давид Пајић Дака, Schindler, Otis, ThyssenKrupp – зар Вам таква имена уливају поверење?) непрекидно ради на томе да људе убеди да се из станова не може изаћи кроз прозор, него да се морају користити њихови производи. То је сасвим природно и логично, пошто они од тога живе, зар не? И не само што живе, већ остварују и дебеле профите! Профите о којима поштен свет, коме је испран мозак пропагандом да ће му се нешто лоше десити ако из стана изађе кроз прозор, може само да сања… О градитељима степеница, још од древних времена, нећу ни да говорим; многи од њих су били зидари, а међу њима неки и слободни зидари, а Вама свакако не морам ништа ту даље да објашњавам.

 

...

 

Завршетак дијалога:

 

Салвиати (попивши чашу воде, нормалним тоном): Ма не, све је у реду. Хтео сам само да Вам демонстрирам сву бесмисленост идеја којима баратају модерни антинаучници, а нарочито онај подскуп који негира реалност глобалног загревања и себе назива „скептицима“ у погледу климатских промена.

 

Још један извод за оне који немају времена за цели текст:

 

Зашто бисмо се бринули баш око најнеповољнијег сценарија климатских промена? Па и то је јако једноставно и здраворазумски кад се погледа без компликованих идеолошких и антинаучних наочара: из потпуно истих разлога као што се, ако се нађемо на броду који тоне, не бринемо претерано о оном сценарију у којем нам се једино изгужва кравата или размаже шминка, већ о другим, знатно неповољнијим могућностима. Онај ко би се у таквим околностима бринуо о кравати или шминци не би био сматран „скептиком“, већ особом којој је неопходна психијатријска помоћ.

 

Најиритантнија је основна теза које се провлачи кроз највећи део „климатски скептичког“ дискурса, а која се поједностављено може представити овако:

 

С обзиром на то да климатолози не знају тачно шта ће се са глобалном климом дешавати у наредних стотинак година, онда њихова упозорења о могућим катаклизмичким последицама климатских промена можемо занемарити.

 

Ко ово прихвата, засигурно прихвата и тврдњу да:

 

С обзиром на то да лекари не знају тачно шта ће се десити са човеком који изађе из свог стана на десетом спрату кроз прозор, онда њихова упозорења о могућим смртним последицама таквог понашања можемо занемарити.

 

У оба случаја чињеница је да постоји више различитих сценарија и модела који зависе од финих детаља процеса (у првом случају разних за моделирање веома сложених геолошких и океанолошких повратних спрега, у другом пошто очигледно није свеједно да ли се несрећни субјект дочека главом, ногом, леђима, итд.). Заједничко за обе тврдње је да у ситуацијама те врсте нема много места „експериментисању“ или „учењу на грешкама“. Исто као што неко може да преживи једно или два излажења кроз прозор са виших спратова, али је перспектива суморна уколико му то постане стална пракса, тако смо ми до сада можда и имали среће са климом на планети и можда можемо имати среће још коју деценију, али уколико се са праксом потпуне климатске неодговорности не престане, перспективе преживљавања су ништавне.

 

И још један:

 

Завера која се имплицира се често приписује фиктивном „угљеничном лобију“ који би наводно требало да обједињује еколошке покрете, владине бирократе, произвођаче нуклеарних реактора, соларних панела и турбина на ветар и тобоже корумпиране научнике из целог света и различитих струка (понекад се у микс по жељи додају и Уједињене нације, НАСА, руски и канадски фармери, Боно Вокс, Гринпис или потпуно неизбежни слободни зидари). Наравно да је таква врста широке завере таман подједнако смислена и вероватна као и тајно  удруживање Schindlera, ThyssenKruppa и Давида Пајића Даке зарад систематског испирања мозга становника вишеспратница. И о тобожњој светској завери присталица глобалног загревања имају дрскости да говоре – иронично – управо људи који су врло често на чак не ни тајним платним списковима врло реалног „фосилног лобија“, односно великих произвођача нафте, угља и природног гаса. Као и обично, напад је и ту најбоља одбрана – а посебно кад су сви рационални аргументи на супротној страни.