Претражи Живе Речи Утехе

Да не објашњавам пуно, назив теме говори довољно за себе. Да пређемо са речи на дела и да помогнемо једни другима у конкретним стварима. Имате ли посао или га тражите? Да ли сте остали без посла? Хајде да видимо како можемо да помогнемо једни другима... Ја сам до јуна 2009., након завршених студија. неколико година провела безуспешно покушавајући да нађем стално запослење. Много сам се неправди нагледала, много разочарења доживела... ко зна колико пута пожелела да одем одавде... Знам како се осећа млад човек у таквој ситуацији, разумем колико то може да буде тешко... Зато не бих волела да моје искуство остане само моје, јер верујем да може многима помоћи. Поделите и ви своја искуства, питајте за помоћ, можда баш неко од браће и сестара са форума има неки добар савет, или макар Живу Реч Утехе...

Драги пријатељи и људи добре воље, Ја и моји драги ученици природно-математичког смера Земунске гимназије тражимо могућност рада на територији Београда, како бисмо зарадили новац за предстојећу матурску екскурзију. Као њихов разредни старешина, могу да гарантујем да су ови млади и лепи људи (2001. годиште) пуни позитивне енергије, да су искрени, вредни и паметни. Уколико неко од вас може да нам понуди неки посао, који је за њих адекватан, молим да ме контактира преко приватне поруке.

Са званичне интернет странице Митрополије црногорско-приморске преносимо један веома занимљив и поучан интервју са протопрезвитером Алексисом Пењом Алфаро, из Епархије Буеносајреске и Јужно-централноамеричке Српске Православне Цркве. Прилог Радија Светигора О. Никола: Помаже Бог уважени слушаоци радија Светигоре. Разговор који је пред нама потврђује епитет нашег радија – Васељенски, јер је наш гост Отац (протојереј) Алексис Пења Алфаро, свештеник епархије Буеносајреске и Јужно-централноамеричке Српске Православне Цркве. Алексис Пења Алфаро је рођен у Салвадору, у централној Америци, живи у Бразилу већ 42 године,гдје је отишао да студира, дипломирао је психологију на универзитету. Осим свештеничког позива, отац Алексис је и универзитетски професор, ожењен је и има двоје деце. Отац Алексис је један од најстаријих Православних свештеника у Епархији Јужно-централно Америчкој и учествовао је у крштењу или и сам крстио све данашње свештенике (четворицу њих тачније) који сада тамо служе. Доласком Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија на тле Јужне и Централне Америке, о.Алексис се сусрео са њим и тада је започео,како он каже, тај прелијеп посао Православне мисије и у Централној Америци, оснивањем Православне цркве у Гвајакилу,највећем граду и најважнијој луци у Еквадору. Сада се поново сусрео са Митрополитом и наставио мисију, овог пута у Гватемали, постојбини велике цивилизације Маја, где је велики манастир Свете Тројице прешао у канонску јурисдикцију СПЦ , и мисија напредује, како саговорник каже-у славу Божију, у част Српске Православне цркве и у част Православља, што Митрополит Амфилохије стално истиче. Поред тога о.Алексис је писац, има 7 објављених књига, од којих су неке преведене на енглески. Магистар је социјалне психологије, бави се проблемом алкохолизма и проблемом секти, а такође има докторат из лингвистике. Прошле године Високопреосвећени Митрополит Амфилохије га је одликовао крстом св.Јована Владимира. У уводу смо наше слушаоце упознали са вашом богатом биографијом, у којој смо се увјерили да сте човјек дубоке вјере и великих дарова. Године 1986. сте прихватили Православну вјеру и шпостали сте члан Цркве Православне. Шта је то утицало да постанете православни хришћанин? Отац Алексис: Постоји једна дугачка прича која претходи мом обраћењу у Православну веру. Осамдесетих година, 1982 отприлике, нашла се једна група нас студената, овдје у Ресифеу,у Бразилу, гдје сам завршио психологију, који смо изучавали духовне доктрине, космологију, метафизику, симболизам, можемо рећи езотеричне доктрине. У времену великог модернизма и одушевљавања њиме, нас су интересовале старе духовне традиције, из епохе премодерне (пре-модернизма), и зато смо изучавали помало и таоизам, хиндуизам, будизам, све до ислама и исламске космологије. У суштини у то време је постојао један проблем, који је у ствари тежак проблем, а то је проблем модернизације јер се он одвојио од природе Божије и Божијег стварања (креације). Међутим, све старе традиције, премодернистичке, имају религиозну визију стварања свијета и зато смо ми који смо били тих година на студијама током неколико година њих изучавали. На крају, ја сам се запитао где се у свему томе налази Хришћанска традиција. Управо због тога, ја сам се ипак вратио Католичкој цркви. Међутим проблем Католичке цркве у Јужној Америци, као и у Европи, је то што више нема духовни континуитет који је имала раније у старијем добу. И 1985 године срио сам једног господина из Португалије који се звао Антонио Карлос Карваљо, који је изучавао тему симболизма и говорио о њему овдје у Бразилу и промислом Божијим, да тако кажем, тај исти господин је био и Православни свештеник и открили смо да он заиста и припада Православној цркви и он је био први који нам је о њој говорио. Тај господин припадао је Португалској Православној цркви. О. Никола: Од када је присутна Православна Црква у Бразилу? Отац Алексис :Православна црква у Бразилу је присутна од краја 19-ог века и током цијелог 20 века била је присутна на југу Бразила и ширила своју мисију. Међутим, ми се никада раније нисмо сусрели са Православном Црквом и у том моменту ми нисмо ништа знали о њој. До тада су углавном Православне цркве у то вријеме биле етничког карактера и ексклузивно упућене само према традиционално православном народу – према Русима, Грцима, Украјинцима, Арапима и због тога су те заједнице биле затворене. Али наша група студената се заинтересовала за Православну цркву и епископ те Португалске Православне цркве нас је позвао да посјетимо Православни манастир у Португалу, 6 мјесеци након нашег упознавања са Православним свештеником Португалцем. То је било 1986 године. Отишла је група од нас деветоро из Ресифеа и Рио де Женеира у Португал, у град Мафру где се налази манастир и где смо остали мјесец дана. И ми смо у Православље, у ствари прешли у Европи, не у Бразилу. Замолили смо епископа да нам пошаље једног Православног свештеника у Бразил како бисмо могли да опстанемо, а владика нам је одговорио да не може поново да осваја и колонизује Бразил. И рекао је да ће да рукоположи двојицу нових свештеника из наше групе који ће касније служити у Бразилу. И рукоположио је оца Пабла (Павла) и оца Алексиса, тј. мене. Ја сам питао епископа како ћемо да идемо у Бразил и будемо свештеници када нимо студирали теологију. Рекао је да је то изузетан случај јер ми нисмо могли да чекамо још четири године да завршимо теологију.Такође нам је рекао да апостоли никада нису студирали теологију и да су долазивши у мисију у неко мјесто само три дана тамо боравили, изабрали би свештенике (рукополагали) и одлазили. На тај начин је, у ствари и почела мисија у Бразилу. И требало је научити много тога од тада и све до данас сам наставио да учим теологију и сазнајем нове ствари, 30 година послије. Године 1995. Португалска Православна црква је прешла у јурисдикцију Пољске Православне цркве и тако смо, у ствари, добили званичну епархију у Бразилу са једним бразилским епископом. Португалски владика, дон Габриел, који је био из Лисабона и који је започео ову мисију, упокојио се 1997. То је, у ствари, први пут да је Бразил имао Православну мисију само са особама из Бразила. Године 2000., Бразилска црква је почела да има проблема, јер је нови митрополит из Лисабона, почео да има неких проблема у оквиру те цркве и због тога је ова наша заједница, овдје у Ресифеу у Бразилу одлучила да изађе из тадашње цркве и одлучили смо да затражимо пријем у Српску Православну цркву. Имали смо неколико монахиња овдје у Бразилу које су већ изашле из те цркве и отишле су у Француску ,где их је епископ Лука (СПЦ прим прев.) примио у своје окриље. И онда је владика Митрофан источноамерички добио информације да имамо проблема овдје у Бразилу и прихватио је да будемо у контакту са њим јер је желио да нам помогне. Годие 2002, званично нас је примила Српска Православна Црква, гдје се налазимо и данас милошћу Божијом. 2000.- те године ја сам отишао у САД, у Питсбург у Пенсилванији да посјетим епископа Митрофана. О. Никола: Како коментаришете оснивање епархије Буеносаиреске и Јужноцентралноамеричке? Отац Алексис: Мислим (изгледа ми) да Митрополит Амфилохије има једну посебну мисију враћања Православне цркве у друге земље Латинске Америке.Он ради заиста један апостолски посао. Први утисак који сам стекао је да ће радећи на овој мисији његово име постати свето јер ради прави апостолски посао у славу Божију. До сада цркве које су постојале у Јужној Америци нису много шириле мисију на том локалном пољу. Због тога ми сада започињемо један нови посао у мисији у Централној Америци. Ја сам иначе рођен у Салвадору, у Централној Америци, и такође благословом Митрополита имамо сада једну нову парохију и у мојој родној земљи.А скоро смо основали и парохију у Гватемали, гдје нам се придружио један нови манастир. Отац Никола: Читајући извјештаје Митрополитове последње посјете епархији, имамо утисак да је та посјета у Гватемали носила неку посебну радост и благослов, можда и због чињенице што је епархија буеносајреска и јужно-централноамеричка постала богатија за још један манастир, за сестринство на челу са монахињом Инес која сабира напуштену дјецу и осим подвига брине се и на пољу мисије православне цркве, нарочито међу младима. Кажите нам нешто о том манастиру. Отац Алексис: Рад и труд мати Инес, која је игуманија овог манастира Свете Тројице у Гватемали је велики и постоји једна занимљивост, а то је да је овај манастир основан 1986. године, управо када је почела и мисија у Бразилу. Радећи на мисију у Салвадору, чуо сам за њу и одлучио да је посјетим, тако да сам ове године отишао у Гватемалу. А у октобру она је затражила пријем у Српску Православну цркву и Митрополит Амфилојхије је примио са много радости. Мати Инес има посао који није везан само за сиротиште које се налази у манастиру, него уопште показује један труд и социјални рад, поготову везан за младе људе. Она има неколико канцеларија у главном граду Гватемале гдје припрема за њихове будуће професије и позиве. Такође је покренула свој онлајн (интернет) Универзитет за младе који немају могућност да дођу и присуствују предавањима на неком од Универзитета у Гватемали. Један од курсева који нуди је такође за лиценцијатуру (диплому) из Светог писма, за младе који желе да науче нешто о Светом писму и за њихово оспособљавање да то касније и примијене у животу. И она ме је позвала да будем директор тог курса, те катедре за Свето писмо на интернету и да јој помогнем да напишемо књиге за тај курс како би смо их поставили на интернет. О. Никола: Када смо већ код приче о младима, шта ви савјетујете младим људима са којима се сусрећете? Отац Алексис: Ја сам објавио једну књигу која је посвећена проблему алкохолизма и дроге. У Бразилу ми имамо много проблема управо са овим пороцима, дроге,алкохолизма, сексуалности који им се намећу путем медија (музике, телевизије итд.).То је, у ствари, и проблем модернизма (модерног света) у свим његовим аспектима. Млади губе смисао живота и живе само тражећи задовољства. Ми из цркве нисмо моралисти који не разумију младе, већ видимо само да постоји проблем у њиховом начину живота. А губитак смисла живота може неку личност довести до лудила. Оно чиме се ја бавим у једној од својих књига „Унутрашњи човјек“ јесте колико дрога утиче на младе да се одвоје од своје сопствене суштине. Срце младог човјека је врло несигурно, подложно турбуленцијама и дрога је, нажалост, један од начина да умире своје срце. Због тога млади доживљавају један дубински губитак смисла живота, оно што би се у философији назвало нихилизам.Због тога је јако тешко разговарати са младим људима јер они само желе да се забављају. Ви у Источној Европи такође можете видјети колико има декаденције, али у Источној Европи, Европи где је заступљено Православље, млади ипак живе мирније због тога што постоји дуго већ Православна црква. Када млади људи могу да имају примјер монашког живота, живота у Цркви, они онда имају могућност да науче и изаберу нешто друго. Један од начина је такође и умна молитва (или умно срдачна молитва) која је један од начина да се срце човјека храни. То је нешто што би требало да учимо младе људе и да им на тај начин дамо излаз и добар примјер. Волио бих, ако Црква дозволи, да једног дана представим и вама ову своју књигу „Унутрашњи човјек“ и упознам вас са оним о чему сам писао. Постоји једно поглавље ове књиге које је управо посвећено проблему дроге и младих. О. Никола: Искушења су готово иста на сваком мјесту али и решење тих проблема је један – а то је Христос, као пут истина и живот. Зато се и ми радујемо успјешној мисији наше Цркве у Централној и Јужној Америци, јер са вама постајемо јачи у тој борби. Као што је овај разговор био благослов и обрадовао нас тако би нас обрадовала и Ваша посјета Црној Гори, када Вас можемо очекивати. Отац Алексис: Врло радо, али то не зависи потпуно од мене пошто сам ја Универзитетски професор и имам и свој календар (распоред), па бих морао да у односу на то одвојим своје време. Била би ми велика радост да дођем. Сваки дан сам захвалан Богу што сам у окриљу Српске Православне цркве и желим да поручим српском народу у Србији и Црној Гори, да треба да препознају тај велики дар који су добили од Бога. За нас који смо се обратили у Православну вјеру то је заиста велики благослов од Бога. Много вам хвала, замолио бих за ваше молитве и ја ћу се увијек молити за вас. Разговор водио протопрезвитер Никола Пејовић Превод: Љиљана Поповић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Честа је дилема међу млађим људима, да ли је боље да напусте недовољно плаћени посао и посвете се пољопривредној производњи? Првенствено мислим на људе који раде код приватника за двадесетак хиљада, што је за мања места и солидна плата. Ако су преци живели од те земље, можемо ли и ми омладинци? Исплатив посао или не? И унапред да кажем, слика није ни црна ни бела, често је слична вашем погледу на живот, реалним или нереалним очекивањима. Силом прилика, пратим ситуацију која прати српско воћарство. О осталим гранам пољопривреде нешто касније. Сваке године, пред почетак бербе неког воћа, врши се опипавање пулса произвођачима о цени која је прихватљива за њихово воће. И како кажу произвођачи, опипавање пулса почиње 50-ак дана од почетка бербе. Понуда, потражња, прекривање стања у хладњачама, извозна цена, добра воља или самовоља, устајање на леву ногу или пак десну, све су то фактори који ће се заломити српском сељаку. И тако, српски сељак поред свих мука од којих стрепи до оног тренутка док гајбе са воћем не преда на откупно место, стрепи од воље других људи који би његов производ да купе за што мање пара. Дакле, ни мраз, ни град, суша, поплаве, болести воћака, најезде ваши, инсеката и грабљиваца(пу, пу, лопова) нису главна претња за џеп сељака. Ове године су актуелне малине, чија се цена у односу на прошлу годину и више него преполовила, са неких 250-270 динара, на скромних 100-120 динара по килограму. Не гајим ту воћку, тако да нисам баш упознат са технологијом производње, али виламет и микер као сорте посебног квалитета на нашем подручју су годинама уназад странцима биле изузетно интересантне. И плаћало се. Треба напоменути да те две сорте не успевају свуда, траже планинска подручја, тако да надморска висина игра велику улогу. Са друге стране, полана и полка успевају на мањим висинама, тако да су шансу за њихов узгој видела и равничарска подручја, тако да је и Војводина добила своју малину. Цена полане и полке била је слична(мало нижа) цени виламета и микера претходних година, али квалитет је доста лошији, јер се ради о сортама које нису погодне за замрзавање. И онда је дошла година 2016. када је род подбацио, па извозне квоте виламета и микера нису испуњене, али је неко рачунао(или се прерачунао), да недостатак допуни полком и поланом, замрзне и тако попуни квоте. Шта је добио купац? Добио је лош квалитет за огромну цену, па је извоз успорен. Последица тог прерачунавања је лоша цена ове године, са најавом још лошије за следећу. Странца не варате двапут. Исправна логика. Превари ме једном, срам те било, превари ме још једном, срам ме било. Наставиће се...

Dva portala za online poslove – Elance i oDesk pokazuju da će poslodavci potrošiti 930 miliona dolara u 2014. godini za angažovanje freelance radnika. Ovo je dobra vest za freelancere širom sveta, kojima se mesečna zarada povećala za 50% u toku prethodnih 5 godina. Budući da je u ovom periodu vladala svetska kriza, prognozira se da će se njihova zarada značajno povećati u narednom periodu. Da je moguće biti milioner i zapošljavati druge da rade za tebe, a početi kao freelancer, pokazuje priča Joshue Warrena, web dizajnera iz Dallasa, koji je počeo da radi kao freelancer, a zatim uspeo da izgradi uspešan biznis. U početku je radio za 15 dolara po satu na oDesk portalu za onlajn poslove. Ubrzo nakon što je uradio nekoliko uspešnih poslova, počeo je da zarađuje i do 85 dolara po satu, i tada je već imao više klijenata nego što je mogao da postigne. Odlučio je da osnuje svoju kompaniju u kojoj danas zarađuje preko milion dolara godišnje. Iako priča o freelancerima koji su milioneri može da deluje neverovatno, Warren nije jedini primer za to. IT stručnjak Sanjay Dange iz Indije takođe je koristio platforme kao što su Freelancer.com i oDesk.com kako bi razvio svoju milionsku kompaniju. Od troje ljudi u timu i 18 kvadratnih metara, stigao je do dva poslovna prostora od 200 i 550 kvadratnih metara i više od 100 zaposlenih. Prvi posao je bila izrada sajta po veoma niskoj ceni od 1000 dolara, koji su radili nekoliko meseci. U Srbiji takođe ima primera freelancera koji zarađuju radeći od kuće. Miloš Vujinić, koji se školovao na odseku za grafički dizajn na ITAcademy, najpre je pobedio na konkursu za dizajn logoa na sajtu 99designs.com, poznatoj platformi za onlajn prodaju dizajnerskih rešenja, a zatim je nastavio da radi i zarađuje kao freelancer preko ovog sajta. Pakistanac Muhammad Haris zaradio je milion dolara prodajući WordPress temu Avada. Sa 75.000 prodaja, ovo je trenutno jedna od najprodavanijih tema na sajtu Themeforest, koji služi za prodaju i kupovinu HTML templejta, kao i tema za popularne cms platforme kao što su WordPress, Joomla i Drupal. Procene su da mnogi freelanceri u Srbiji na ovaj način zarađuju i nekoliko prosečnih plata. Cena prosečnog radnog sata srpskih freelancera na Elance.com u 2012. godini bila je skoro 20$. Znači, ako radi osam sati dnevno, freelancer može da zaradi 160 dolara dnevno, što je skoro polovina prosečne plate u Srbiji, pa sami izračunajte. Koliko u Srbiji danas radi freelancera pokazuje impresivan podatak, koji je prošle godine izbacio Elance.com, vodeća svetska platforma za rad preko interneta. Statistike ove platforme govore da smo po kvalitetu i obimu posla među najboljima u svetu. Konkretno, Srbija je u 2012. godini više od 5 miliona dolara zaradila na Elance, i godinu završila kao 12. na svetu i 5. u Evropi, ispred Australije, Nemačke, Španije, Italije, Nemačke, Francuske, Turske i drugih. Svako može raditi kao freelancer Ono što je najveća prednost ovakvih sajtova za onlajn poslove jeste što svako sa praktičnim IT znanjem može da radi i zarađuje na ovaj način. Platforme za freelance posao od kuće najviše koriste IT stručnjaci, kao što su web developeri, grafički i web dizajneri. Potrebno je oko godinu dana obuke da se nauče osnove web programiranja, kako napraviti jednostavan web sajt ili web aplikaciju. Za dizajnere su takođe u ponudi velike mogućnosti. Poznavanje programa za rad sa komjuterskom grafikom kao što su Adobe Photoshop ili Illustrator omogućiće nekome ko ima talenat za dizajn da pravi i prodaje logotipe, banere ili kompletan vizuelni identitet za kompanije koje se nalaze hiljadama kilometara daleko. Lakše je prodati nego naplatiti Mnogim dizajnerima i programerima prave muke, zapravo, počinju kada dođe vreme za naplatu. Da bi novac bio uplaćen na račun korisnika potreban je neki servis koji će u tome posredovati. Potrebno je, pre svega, otvoriti devizni račun, a zatim taj račun povezati sa nekim od ovih posrednika, koji će uzimati proviziju za svaku uplatu koju izvrše. Da bi se račun povezao sa ovim posredničkim servisima, npr. Skrillom, neophodno je da banka izvrši jednu transakciju sa simbolično malo novca. Nakon toga banka dobija kod kojim korisnik računa verifikuje svoj nalog na posredničkom servisu kao što je Skrill, i uplate mogu da teku redovno. Ono što mnogi često zaboravljaju jeste to da su freelanceri u obavezi da sredstva koja dobijaju iz inostranstva prijave i plate porez u državi u kojoj imaju stalno prebivalište. Da li je freelance posao budućnosti? Nakon što je u januaru ove godine u Americi objavljen podatak da svaki treći radno sposobni Amerikanac radi kao freelancer, što je više od 42 miliona ljudi, predsednik Obama se zapitao da li je ovo posao budućnosti? Budući da napredne tehnologije omogućavaju sve lakši rad onlajn, te da ova vrsta posla često zahteva veoma mala ulaganja, da ga svako može raditi kao freelancer, gde god da se nalazi, odgovor na njegovo pitanje je verovatno – da. U budućnosti će uslovi rada postajati sve fleksibilniji, tržište globalno, a freelance poslovi se idealno uklapaju u ovakve uslove. Popularni web sajtovi na kojima se mogu pronaći različiti freelance poslovi Elance.com – vodeća svetska platforma za rad preko interneta, nudi poslove za softverske inženjere, programere aplikacija, veb i grafičke dizajnere, kopirajtere, istraživače tržišta, analitičare podataka, marketing stručnjake za društvene medije i sl. Ima preko 2 miliona korisnika. Freelancer.com – nudi honorarne poslove u oblasti IT-ja, marketinga, novinarstva, prevođenja, konsaltinga. oDesk.com – nudi freelance poslove za dizajniranje sajtova, programiranje, SEO, pravljenje mobilnih aplikacija, pisanje zanimljivog sadržaja i slično. vWorker.com – online portal i virtuelna berza poslova koja omogućava da se povežu poslodavci i oni koji žele da zarade. Dobijanje poslova funkcioniše po sistemu tendera. Themeforest – služi za prodaju i kupovinu HTML templejta, kao i tema za popularne cms platforme kao što su WordPress, Joomla i Drupal, a cene se kreću od 5 dolara do 40 dolara. 99designs.com – sajt koji sadrži veliki broj konkursa u vezi sa dizajnom. Logo dizajn je, po broju konkursa, najviše zastupljen, a postoje još i konkursi za web dizajn, banere, štampani materijal i sve što Contest holderu (držaču konkursa, tj. vašem poslodavcu) padne na pamet. Cene se kreću od 149$ za neke sitnije stvari, pa sve do par hiljada dolara. http://www.b92.net/obrazovanje/vesti.php?yyyy=2014&nav_id=895465