Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Архиепископија београдско-карловачка је и ове године расписала конкурс за доделу годишњих стипендија студентима завршних година редовних студија и то: Медицинског факултета, Правног факултета, Философског факултета, Машинског факултета, Електротехничког факултета и Богословског факултета. Опширније у наставку. Право учешћа на конкурсу имају сви студенти уписани на завршну годину студија наведених факултета, с тим да до 20. децембра 2024. године у канцеларију бр. 26 у Патријаршијском двору у Београду, у улици Краља Петра бр. 5, дужни да поднесу следећа документа: потврду о просечној оцени, потврду о броју година студирања и потврду о имовном стању. Избор два кандидата са сваког факултета који ће, на основу приложене документације, добити стипендију вршиће комисија под председништвом викарног Епископа новобрдског г. Илариона и чланова архимандрита Данила, управитеља Задужбине Симе Игуманова, и мр Сандре Дабић, секретара Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Резултати конкурса биће објављени до Божића, а свечана додела стипендија одржана о празнику Светог Василија Великог. Извор: Информативна служба СПЦ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Архиепископија београдско-карловачка је и ове године расписала конкурс за доделу годишњих стипендија студентима завршних година редовних студија и то: Медицинског факултета, Правног факултета, Философског факултета, Електротехничког факултета и Богословског факултета. Право учешћа на конкурсу имају сви студенти уписани на завршну годину студија наведених факултета, с тим да су до 20. децембра 2022. године у канцеларију бр. 26 у Патријаршијском двору у Београду, у улици Краља Петра бр. 5, дужни да поднесу следећа документа: потврду о просечној оцени, потврду о броју година студирања и потврду о имовном стању. Избор два кандидата са сваког факултета који ће, на основу приложене документације добити стипендију, вршиће комисија под председништвом викарног Епископа новобрдског г. Илариона и чланова протосинђела Данила, управитеља Фондације Симе Игуманова и мр Сандре Дабић, секретара Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Резултати конкурса биће објављени до Божића, а свечана додела стипендија одржана о празнику Светог Василија Великог. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патријарху српском Порфирију годишњицу устоличења. Његовој Светости, Најсветијем Порфирију, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском Ваша Светости, љубљени Брате и Саслужитељу при престолу Божијем, Од срца Вам честитам годишњицу избора и устоличења на славни трон Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријарха српских. Српска Православна Црква је у лицу Ваше Светости добила достојног наследника блаженопочивших Патријараха Иринеја и Павла, Германа и Викентија, Гаврила, Варнаве и Димитрија, као и линије Првојерарха које сежу до светитеља Саве српског. Угледајући се на богомудре претходнике, несебично се трудите сазидати Тело Христово (Еф. 4,12), поучавајући и тешећи народ Господњи (Ис. 40,1), подстичући исповеднике вере на подвиг очувања истине на древним светињама на Косову и Метохији. На овај свечани дан за Вас и Ваше христоимено стадо, молитвено Вам желим добро здравље и непрекидну помоћ Великодарног Бога током много година мирне и благословене Патријарашке службе. Са братском љубављу у Господу Исусу, +КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ Извор: Мospat.ru

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, поводом прве годишњице патријарашке службе најсветијег Патријарха српског г. Порфирија: Подсећам и себе и вас, да се молимо за нашег патријарха, да му Бог дâ здравље, духовне мудрости и срце лавље, да се бори са свим искушењима и проблемима, али и свим недаћама овога света. Нека му је срећно и благословено, и нека Бог дâ, да на многе године у здрављу, духовној мудрости као и до сада, људскошћу, љубављу и приступашношћу за све и за свакога украшава најсветији трон пећки, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и нашим светим молитвама! Након литургијског отпуста свете архијерејске Литургије коју је у Недељу о блудном сину (о љубави Очевој), 20. фебруара 2022. године служио у Светотројичном храму у Земуну, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, указао је на значај прве годишњице патријарашке службе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, те искористио прилику да упути молитвене честитке предстојатељу Српске Цркве. "Данас имам посебну част и радост, пре свега што сам служио у овоме светоме храму, и што могу да вам пренесем благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, његову очинску љубав и молитвено старање. И када ово кажем то није фраза, нити нека флоскула. Наш свети Патријарх кроз молитву, трпљење, кроз велики подвиг ношења тешког патријарашког крста на трону Светога Саве, моли се и бди над свима нама. Све ово говорим због тога што је јуче био мали јубилеј, испунила се годишњица од његовог ступања на трон као 46. Патријарха српског. Као његов викар из близине могу да видим реалност изазова, искушења и свих оних ситуација са којима се наш патријарх свакодневно сусреће. Подсећам и себе и вас, да се молимо за нашег патријарха, да му Бог дâ здравље, духовне мудрости и срце лавље, да се бори са свим искушењима и проблемима, али и свим недаћама овога света. Нека му је срећно и благословено, и нека Бог дâ, да на многе године у здрављу, духовној мудрости као и до сада, људскошћу, љубављу и приступашношћу за све и за свакога украшава најсветији трон пећки, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и нашим светим молитвама", рекао је Епископ хвостански г. Јустин молитвено честитајући Патријарху српском г. Порфирију годишњицу патријарашке службе. Након овог надахнутог и дирљивог слова Епископа хвостанског Јустина, ђакон Бранислав Јоцић произнео је многолетије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију: Најсветијем и високодостојном Господину Порфирију, милошћу Божјом Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском - на многаја љета! Извор: Телевизија Храм

На многаја љета патријарху и оцу нашем г. Порфирију! Сећајући се, са благодарношћу Господу, радосног звука звона храма Светог Саве на Врачару - где је пре тачно годину дана, 18. фебруара 2021. године, одржан изборни Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве - која су огласила да је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије изабран за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, редакција Информативне службе Српске Православне Цркве припремила је посебну интернет презентацију свих активности Његове Светости од избора до данас. Нове странице историје Српске Православне Цркве - од изборног Сабора, преко устоличења, богослужења, канонских посета, сусрета са најважнијим личностима из земље и света, добротворних активности, интервјуа до архипастирских обраћања патријарха Порфирија путем друштвених медија - исписане су на следећем линку: http://www.spc.rs/sr/njegova_svetost_arhiepiskop_petshki_mitropolit_beogradskokarlovachki_patrijarh_srpski_g_porfirije * * * На нашој интернет страници, такође, доступна је рубрика посвећена патријарашкој служби Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а исти можете погледати ОВДЕ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свима из Отаџбине и са разних страна света, који су се јуче, као и данас већ од раних јутарњих сати, јављали у Патријаршијски двор у Београду изражавајући молитвом прожету бригу за његово здравље, овим путем очински захваљује и са љубављу их обавештава да он без прекида, држећи се стриктно свих обавезујућих епидемиолошких препорука и мера, редовно и несметано обавља све патријарашке административне послове и дужности. Из Кабинета Патријарха српског Извор: Инфо-служба СПЦ

Бугарски патријарх Неофит богослужбено је обележио 7-годишњицу свог устоличења на патријарашки престо Свете Бугарске Цркве. Нови бугарски патријарх, на крштењу Симеон Николов Димитров, рођен је 15. октобра 1945. у Софији. Софијску духовну семинарију је завршио 1965. да би од 1967. до 1971. студирао на Духовној академији Светог Климента Охридског у Софији. О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим. Патријарх Максим је рукоположио монаха Неофита у јерођаконски и јеромонашки чин у Саборној цркви Свете Недеље у Софији 1976. године. Почев од 1975. он је диригент Свештеничког хора, а од 1977. он је виши предавач источно-црквеног појања и богослужбене праксе на Софијској духовној академији. У тој служби остаје до 1980. године. У чин архимандрита произведен је у софијској Саборној цркви 21. новембра 1977. године. За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског. Почев од 1. децембра 1989. године епископ Неофит је ректор Софијске духовне академије, а 15. јула 1991. изабран је за првог декана Богословског факултета од како је 1. јула те године ова висока богословска школа враћена у састав Софијског универзитета. На овом положају је остао до јануара1992. године. Наиме, од 27. јануара 1992. епископ Неофит је главни секретар Светог Синода. За Митрополита доростолског и червенског изабран је 27. марта 1994. године, а канонски је устоличен 3. априла. Међутим, одлуком Петог црквено-народног сабора од 17. децембра 2001. године Доростоло-червенска епархија је подељена на Русенску (град Русе на Дунаву) и Доростолску епархију, па је митрополит Неофит остао на Русенској митрополији, с тим да врши дужност администратора новоосноване Доростолске митрополије. Као Митрополит русенски обављао је дужност председника синодалне Просветне комисије. За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године. Извор: Инфо-служба СПЦ

Данас, 22. јануара 2020. године, навршава се 10 година од избора Његове Светости за 45. по реду наследника трона Светога Саве. Патријарх Иринеј је 2010. изабран на Светом Архијерејском Сабору СПЦ, одржаном 22. јануара у Патријаршији Српској у Београду. Устоличен је на Светој Литургији 23. јануара исте године у београдској Саборној цркви, а 3. октобра те године је устоличен у ставропигијалној Лаври Патријараха српских у Пећи. На изборном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви, тадашњи Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског. Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано наредног дана, 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Саборске Свете Архијерејске Литургије коју је служио тада новоизабрани Патријарх, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представника Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног. Устоличење Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја обављено је у Пећкој Патријаршији 3. октобра исте године. Избор за Патријарха српског Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског на изборном заседању Св. Архијерејског сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог. Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј. Високопреподобни архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски. Устоличење Патријарха српског г. Иринеја Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног. Досадашњи чувар трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј. Светој Литургији су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво. Животопис Његове Светости Патријарха српског Иринеја Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј. Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског. Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови. За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије. Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!

Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је Његовој Светости и Блаженству католикосу патријарху све Георгије Илији II годишњицу устоличења. Ваша Светости и Блаженство, љубљени у Господу брате и саслужитељу! Срдачно Вам честитам годишњицу патријарашког устоличења. Као будни кормилар, Ви непрекидно руководите бродом Свете Грузијске Цркве кроз немирне таласе мора живота до мирне луке спасења. Током година делатности као Предстојатељ стекли сте висок ауторитет међу епископатом и свештенством, искрену љубав и поштовање своје пастве, учећи, према апостолској заповести, сваког човека свакој мудрости, да бисмо показали свакога човека савршена у Христу Исусу (Кол. 1,28). Молитвено желим Вашој Светости и Блаженству мир и богату радост у Господу, благодатно јачања телесних снага и изобилне Божје помоћи у патријарашком служењу. С братском љубављу у Христу + Кирил, Патријарх московски и све Русије Извор: Инфо-служба СПЦ

Велики јубилеји обележени свечаном академијом у Кремљу 1. Фебруар 2019 - 15:30 У великој дворани Државног кремаљског дворца 31. јануара 2019. године одржана је свечана академија поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве и устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила (фотогалерија). Председник Руске Федерације г. Владимир Путин и Његова Светост Патријарх г. Кирил присуствовали су свечаном чину, као и високе делегације помесних Православних Цркава, међу којима су неке предводили предстојељи тих Цркава и то: Патријарх александријски и свег Истока г. Јован, Патријарх српски г. Иринеј, Митрополит Чешких земаља и Словачке г. Растислав и Митрополит свеамерички и канадски г. Тихон. (Од Помесних цркава високо су биле представљене и Александријска, Јерусалимска, Грузијска, Бугарска и Румунска Патријаршија, као и Пољска православна црква, док Атинска, Кипарска и Албанска архиепископија, изгледа нису послале представнике у Москву- напомена ред. Поука) Концерту су присуствовали и чланови посланства Српске Православне Цркве: Епископ бачки г. Иринеј, Епископ моравички г. Антоније - старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Епископ ремезијански г. Стефан - викар Патријарха српског, Епископ мохачки г. Исихије - викар Епископа бачког, протојереј Владан Симић - секретар Епископа бачког, и ипођакон Дејан Накић - лични секретар Патријарха српског У свечаностима су учествовали и представници Јерменске Апостолске Цркве, Светског Савета Цркава које предводи генерални секретар др Олаф Фиксе Твејт, председник Духовне управе кавкаских муслимана са посланством из Азербејџана и делегација Народне Републике Кине. Међу присутнима на свечаности били су и председник Републике Молдавије И.Н. Додон; председник Савета Федерације федералне скупштине Руске Федерације В.И. Матвјенко; председник Државне Думе Владимир Володин; генерални прокуратор Руске Федерације Ј.Ј. Чајка; Москве С.С. Собјанин; в.д. губернатора Петрограда А.Д. Беглов; супруга градоначелник председника Владе Руске Федерације Д.А. Медведева, гђа Светлана Медведева, а такође и опонумоћени представници Председника Руске Федерације у федералним окрузима Русије, високи представници државне власти, парламентарци, чланови дипломатског кора, научни и културни радници и друге званице. Најпре је приказан документарни филм Пут, режисера Е. Тухарелија, а затим се присутнима обратио председник г. Владимир Путин који је на првом месту поздравио предстојатеља Руске Православне Цркве поводом десетогодишњице патријарашког устоличења. Пожелевши Свјатјејшем Патријарху г. Кирилу добро здравље, долгоденствије и многе успехе у архипастираском раду, председник Руске Федерације је поручио: -Нека Ваше молитве чувају Руску Православну Цркву и нашу Отаџбину. Свјатјејши Патријарх Кирил је одржао свечано слово. Уследио је празнични концерт. На сцену је ступио заједнички хор Руске Православне Цркве од 700 певача. Овај хор сачињавају дечји, мешовити и мушки хорови - њих 24 на броју, међу којима и Московски синодални хор и хор Сретењског мушког манастира, ансамбли и други. Извођена су дела Д. Алеманова, В. Зиновјева, С. Рахмањинова, П. Чеснокова, архимандрита Матеја (Мормилја), Г. Спиридова, И. Дунајевског, Т. Хреникова, С. Туликова, А. Молите. После свечаног чина, у просторијама катедралног Саборног храма Христа Спаситеља приређен је пријем. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)

После прочитаног јеванђеља, патријарх Кирил се обратио присутним верницима на Гори Патријаршије и притом истакао да је њихова побожност сведок кога да румунско православље данас напредује. Нека Господ, ходатајством преподобних Серафима Саровског и Димитрија Бесарабијског, штити румунску земљу и њен благочестиви народа од свих зала. Нека се овај народ испуни даровима Духа Светог. Нека се ревносно бори за веру једанпут предану светима (Јуда 1,3), и нека очува верност Једној, Светој, Саборној и Апостолској Православној Цркви, коју сви њени прогонитељи нису превладали, рекао је на крају своје проповеди Свјатјејши Кирил. После проповеди, Његово Преосвештенство Варлаам, епископ плоештански, викарни епископ румунског патријарха и секретар Светог Синода, прочитао је свечани спомен документ Светог Архијерејског Синода издатог у спомен на блаженопоч. патријарха Јустинијана и бранитеље Православља у време комунизма. Посебан тренутак за време Божанске Литургије била је заупокојена јектенија за покој душа свих бранитеља православне вере у свим бившим комунистичким земљама и који су као такви скончали у Господу. "Вјечнаја памјат" је отпевано на румунском, црквенослованском и албанском језику. Патријарх Данило је одликовао патријарашким крстом неколико лица која су страдала у комунистичким затворима и исповедала Христа током атеистичког режима, што је највише одликовање Румунске Патријаршије. Његово Блаженство је истакао да им је уручен патријаршијски крст зато што су у изузетно тешким временима носили Христов крст у тамници, док су други исповедали своју веру по цену свог живота. На крају Божанске Литургије патријарх Кирил је захвалио патријарху Данилу на позиву да учествује на прославама којима је прослављен св. Димитрије Нови. Свјатјејши Кирил је говорио о исповедницима у време комунизма, истакавши да су они пример за савремено друштво. Од њих смо научили да будемо верни Христу, и не издајемо свога Спаситеља, да будемо заједно са Христом у време радости, али и током невоља, да увек призивамо Његово Свето Име. Руски патријарх је указао на чињеницу да се данас људи одводе од Бога не физичком силом, као што је био случај током прогона. Данашње методе су агилније и боље погађајусвоју мету. Данас нико не присиљава хришћанина да негира Цркву или Христа, али постоје многи напори и средства која се користе како би се Црква сматрала тек делом националне традиције, нека врста фолклора, те би тако верници могли заборавити на Христа и Цркву. Данас бити сведок Христа није мање компликовано него током прогона, јер се човек може одвојити од Бога не само силом, већ и различитим искушењима, усмеравајући пажњу на земљу уместо у небеса, казао је сверуски патријарх на крају свога обраћања. Свјатјејши Кирил је подарио румунском патријарху архијерејски жезал и панагију с ликом Исуса Христа. Заузврат, патријарх Данило је захвалио патријарху Кирилу на духовној радости која је настала доношењем честица моштију св. Серафима Саровскога, на саслуживању Божанске литургије и на разговорима о мисији Православне Цркве у данашњем свету. Патријарх Данило је са своје стране подарио руском патријарху икону Светог Димитрија Новог са опточеном честицом његових светих моштију. Ми смо уверени да само подршка светих представља ону моћ која нам помаже да превазиђемо свако искушење, да прођемо кроз тешкоће, али и да осетимо радост хришћанства и припремимо се у овоме свету како бисмо стекли мир, радост и весеље у Царству Свете Тројице, напоменуоје патријарх Румунске Православне Цркве. Поред тога, Његово Блаженство Данило упутио је патријарху Кирилу позив за учешће у освећењу иконостаса Националне катедрале, која се очекује у блиској будућности. Патријарх Данило је подарио и својем сабрату архиепископу албанском Анастасију икону светог Димитрија Новог и изразио захвалност, али и охрабрење, јер је током комунизма Албанија била једина држава у Европи која је себе прогласила за атеистичку, у којој је свака религија била укинута, свештеници били побијени и било која верска манифестација била забрањена. Икону св. Димитрија Новог добио је и митрополит Чешких земаља и Словачке Растислав. Превод са енглеског: протођакон Радомир Ракић Извор: Српска Православна Црква