Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'рпц'.
Found 22 results
-
Обраћање Његове светости Патријарха московсковскога и цијеле Русије г. Кирила архипастирима, пастирима, монаштву и свој верној деци Руске православне цркве, а поводом актуелне кризе у Украјини: Ваше Блаженство! Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Часни оци, браћо и сестре! Са дубоким и искреним болом сагледавам патњу људи изазвану текућим догађајима. Као Патријарх све Русије и Предстојатељ Цркве, чија је паства у Русији, Украјини и другим земљама, дубоко саосјећам са свима које је несрећа задесила. Позивам све стране у сукобу да се учини све да се избјегну цивилне жртве. Апелујем на епископе, свештенство, монаштво и мирјане да пружи сву могућу помоћ свим жртвама, укључујући избјеглице, људи који су остали без крова над главом и средстава за живот. Руски и украјински народ имају заједничку вишевјековну историју још од Крштења Русије, од Светог равноапостолног кнеза Владимира. Вјерујем да ће ова Богом дана заједница помоћи да се превазиђу подјеле и противречности које су настале и које су довеле до садашњег сукоба. Позивам сву пуноћу Руске православне цркве да узнесе дубоку, усрдну молитву за брзу обнову мира. Нека свемилостиви Господ, заступништвом Пречисте наше Богородице и свих светих, чува руски, украјински и друге народе, које наша Црква духовно сједињује! +Кирил, патријарх московски и све Русије Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
РПЦ позива да се саставе „правила понашања“ у православном свету Православне цркве ће доносити независне одлуке док не буду израђена заједничка правила понашања за све, рекао је Спутњику председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит Иларион. Након што је у децембру 2021. године Синод Руске православне цркве формирао патријаршијски егзархат у Африци, Александријска патријаршија је изразила „најдубљу жалост“ због те одлуке, док је Синод Цариградске патријаршије саопштио да је егзархат РПЦ у Африци „антиканонско мешање руске цркве у јурисдикцију Александријске патријаршије“ и позвао је на обнављање канонског поретка на афричком континенту. Митрополит Иларион сматра да су изјаве Александријске и Цариградске патријаршије очекиване. Говорећи о могућој реакцији РПЦ, он је истакао да „с обзиром да се нико није обраћао РПЦ, одговор није предвиђен“. „По мом мишљењу, начин размене изјава је прилично бесмислен и неперспективан. Или се треба договорити о правилима понашања на међуправославном нивоу, или ће свака помесна црква бити препуштена сама себи и доносиће самосталне одлуке“, рекао је митрополит. Он сматра да ће православне цркве и убудуће морати да доносе нестандардне одлуке, све док канонски поредак не буде успостављен у православљу у целом свету и све док Цариград буде одбијао дијалог и водио монолог. С тим у вези он је скренуо пажњу на позив архиепископа тиранског Анастасија, који је много година посветио мисији на афричком континенту, да је такав дијалог неопходан на међуправославном нивоу. „Пут ка обнављању јединства и зацељивању рана је повратак на ситуацију пре јесени 2018. године када су се православне цркве консултовале међусобно и када, у складу са канонима, 'први' ништа није радио без сагласности осталих, а остали су под председавањем 'првог међу једнакима' колективно доносили одлуке“, појаснио је представник РПЦ. Патријарх александријски и целе Африке Теодор II признао је 2019. расколничку Православну цркву Украјине. Говорећи о последицама ове одлуке, РПЦ је раније напоменула да оне могу утицати на верујуће сународнике у Африци – на канонској територији Александријске патријаршије. Крајем децембра 2021. Синод Руске православне цркве објавио је одлуку о стварању Патријаршијског егзархата у Африци. РПЦ позива да се саставе „правила понашања“ у православном свету - 13.01.2022, Sputnik Србија RS.SPUTNIKNEWS.COM Православне цркве ће доносити независне одлуке док не буду израђена заједничка правила понашања за све, рекао је Спутњику председник Одељења за спољне црквене...
-
MOSPAT SR Канал Одељења за спољне црквене односе РПЦ
тема је објавио/ла Родољуб Лазић у Руска Патријаршија
-
Велики јубилеји обележени свечаном академијом у Кремљу 1. Фебруар 2019 - 15:30 У великој дворани Државног кремаљског дворца 31. јануара 2019. године одржана је свечана академија поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве и устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила (фотогалерија). Председник Руске Федерације г. Владимир Путин и Његова Светост Патријарх г. Кирил присуствовали су свечаном чину, као и високе делегације помесних Православних Цркава, међу којима су неке предводили предстојељи тих Цркава и то: Патријарх александријски и свег Истока г. Јован, Патријарх српски г. Иринеј, Митрополит Чешких земаља и Словачке г. Растислав и Митрополит свеамерички и канадски г. Тихон. (Од Помесних цркава високо су биле представљене и Александријска, Јерусалимска, Грузијска, Бугарска и Румунска Патријаршија, као и Пољска православна црква, док Атинска, Кипарска и Албанска архиепископија, изгледа нису послале представнике у Москву- напомена ред. Поука) Концерту су присуствовали и чланови посланства Српске Православне Цркве: Епископ бачки г. Иринеј, Епископ моравички г. Антоније - старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Епископ ремезијански г. Стефан - викар Патријарха српског, Епископ мохачки г. Исихије - викар Епископа бачког, протојереј Владан Симић - секретар Епископа бачког, и ипођакон Дејан Накић - лични секретар Патријарха српског У свечаностима су учествовали и представници Јерменске Апостолске Цркве, Светског Савета Цркава које предводи генерални секретар др Олаф Фиксе Твејт, председник Духовне управе кавкаских муслимана са посланством из Азербејџана и делегација Народне Републике Кине. Међу присутнима на свечаности били су и председник Републике Молдавије И.Н. Додон; председник Савета Федерације федералне скупштине Руске Федерације В.И. Матвјенко; председник Државне Думе Владимир Володин; генерални прокуратор Руске Федерације Ј.Ј. Чајка; Москве С.С. Собјанин; в.д. губернатора Петрограда А.Д. Беглов; супруга градоначелник председника Владе Руске Федерације Д.А. Медведева, гђа Светлана Медведева, а такође и опонумоћени представници Председника Руске Федерације у федералним окрузима Русије, високи представници државне власти, парламентарци, чланови дипломатског кора, научни и културни радници и друге званице. Најпре је приказан документарни филм Пут, режисера Е. Тухарелија, а затим се присутнима обратио председник г. Владимир Путин који је на првом месту поздравио предстојатеља Руске Православне Цркве поводом десетогодишњице патријарашког устоличења. Пожелевши Свјатјејшем Патријарху г. Кирилу добро здравље, долгоденствије и многе успехе у архипастираском раду, председник Руске Федерације је поручио: -Нека Ваше молитве чувају Руску Православну Цркву и нашу Отаџбину. Свјатјејши Патријарх Кирил је одржао свечано слово. Уследио је празнични концерт. На сцену је ступио заједнички хор Руске Православне Цркве од 700 певача. Овај хор сачињавају дечји, мешовити и мушки хорови - њих 24 на броју, међу којима и Московски синодални хор и хор Сретењског мушког манастира, ансамбли и други. Извођена су дела Д. Алеманова, В. Зиновјева, С. Рахмањинова, П. Чеснокова, архимандрита Матеја (Мормилја), Г. Спиридова, И. Дунајевског, Т. Хреникова, С. Туликова, А. Молите. После свечаног чина, у просторијама катедралног Саборног храма Христа Спаситеља приређен је пријем. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
-
- свечаном
- академијом
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
У Цетињском манастиру, гдје се поклонио десници Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, честици Часног Крста и моштима Светог Петра Цетињског служена је свечана доксологија. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је високом госту пожелио добродошлицу на Цетиње. „Није вам први пут, али је ваше присуство увијек велика радост за нас и нашу Митрополију“, казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Аристарх је казао да долази по благослову и преноси поздраве и жеље Патријарха Московског и све Русије г. Кирила. „Да би се умножила вјера, љубав и нада у људским срцима. Није нам први пут да боравимо на Цетињу, будући да смо установили везе између цетињске и кузбанске Митрополије, нарочито међу нашим школама, кузбанској православној семинарији и семинарији града Цетиња. Благодаримо вам, Владико, за то добро сатрудништво и желимо да ваше молитве помажу у свим изазовима који нас сусрећу у свијету, да вјером побиједимо зло свијета. Наше оружје у тој борби је слово Божје и крст Христов“, казао је Митрополит Аристарх. Потом су Митрополити Амфилохије и Аристарх у Митрополији разговарали о животу Цркве и изазовима у савременом свијету. За високог госта и његову пратњу у Богословији Светог Петра Цетињског је приређен свечани ручак. Поздравио га је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Митрополит Аристарх је библиотеци Цетињске Богословије поклонио комплет књига и цетињским богословцима се обратио пастирском поуком. Изведен је и пригодан умјетнички програм у којем су учествовали богослови и архијерејски хор Кемеровске митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- митрополију
- посјетио
- (и још 6 )
-
Високопреосвештени Митрополит кемеровско-прокофјевски Руске православне цркве г. Аристарх посјетио је данас Митрополију црногорско-приморску. У Цетињском манастиру, гдје се поклонио десници Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, честици Часног Крста и моштима Светог Петра Цетињског служена је свечана доксологија. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је високом госту пожелио добродошлицу на Цетиње. „Није вам први пут, али је ваше присуство увијек велика радост за нас и нашу Митрополију“, казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Аристарх је казао да долази по благослову и преноси поздраве и жеље Патријарха Московског и све Русије г. Кирила. „Да би се умножила вјера, љубав и нада у људским срцима. Није нам први пут да боравимо на Цетињу, будући да смо установили везе између цетињске и кузбанске Митрополије, нарочито међу нашим школама, кузбанској православној семинарији и семинарији града Цетиња. Благодаримо вам, Владико, за то добро сатрудништво и желимо да ваше молитве помажу у свим изазовима који нас сусрећу у свијету, да вјером побиједимо зло свијета. Наше оружје у тој борби је слово Божје и крст Христов“, казао је Митрополит Аристарх. Потом су Митрополити Амфилохије и Аристарх у Митрополији разговарали о животу Цркве и изазовима у савременом свијету. За високог госта и његову пратњу у Богословији Светог Петра Цетињског је приређен свечани ручак. Поздравио га је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Митрополит Аристарх је библиотеци Цетињске Богословије поклонио комплет књига и цетињским богословцима се обратио пастирском поуком. Изведен је и пригодан умјетнички програм у којем су учествовали богослови и архијерејски хор Кемеровске митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
- црногорско-приморску
- (фото)
- (и још 6 )
-
РПЦ увела тактилне иконе за слабовиде
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Вести из Православних помесних Цркава
Иконе су рађене у дрвету у техници дубоког рељефа. Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. То су посебне иконе које је могуће додирнути рукама како би се опипао лик светитеља. Израђене су у техници високог рељефа, односно то су резбарене иконе које се могу разумети тактилно, рекао је он. Како је истакао сарадници његове иконописачке радионице иконе су већ доставили храмовима у Подмосковљу, Тверској и Ижевској области. „Храм Бориса и Глеба у граду Раменско у Московској области добиће ових дана нашу 26. по реду икону, светог Луке (Војно Јасењецког), архиепископа Симферопољског и Кримског“, рекао је Зон. Тактилне иконе се налазе и у храмовима Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, као и у подворју лавре, у храму посвећеном јављању Мајке Божије преподобном Сергију Радоњешком на простору дома за глуву и слепу децу. -
Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. Иконе су рађене у дрвету у техници дубоког рељефа. Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. То су посебне иконе које је могуће додирнути рукама како би се опипао лик светитеља. Израђене су у техници високог рељефа, односно то су резбарене иконе које се могу разумети тактилно, рекао је он. Како је истакао сарадници његове иконописачке радионице иконе су већ доставили храмовима у Подмосковљу, Тверској и Ижевској области. „Храм Бориса и Глеба у граду Раменско у Московској области добиће ових дана нашу 26. по реду икону, светог Луке (Војно Јасењецког), архиепископа Симферопољског и Кримског“, рекао је Зон. Тактилне иконе се налазе и у храмовима Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, као и у подворју лавре, у храму посвећеном јављању Мајке Божије преподобном Сергију Радоњешком на простору дома за глуву и слепу децу. View full Странице
-
Председник Руске Федерације В.Б. Путин, данас 1.12.2017. примљен је и топло поздрављен од Свјатејшег патријарха Кирила и чланова Архијерејског Сабора РПЦ. У краћем обраћању, председник је истакао значај патријаршијства у Русији од 1586. године, затим његову обнову у историјски тешком тренутку народа пре 100 година, када је Свети патријарх Тихон поделио судбину бројних страдалих сународника. Председник се захвалио Руској цркви на улози коју има у јачању међуверског и међунационалног склада у Русији и ван ње, подвукавши да је Црква независна од државе, али њене друштвене иницијативе имају непроцењив значај за развој целе заједнице.
- 14 коментара
-
Председник Руске Федерације В.Б. Путин, данас 1.12.2017. примљен је и топло поздрављен од Свјатејшег патријарха Кирила и чланова Архијерејског Сабора РПЦ. У краћем обраћању, председник је истакао значај патријаршијства у Русији од 1586. године, затим његову обнову у историјски тешком тренутку народа пре 100 година, када је Свети патријарх Тихон поделио судбину бројних страдалих сународника. Председник се захвалио Руској цркви на улози коју има у јачању међуверског и међунационалног склада у Русији и ван ње, подвукавши да је Црква независна од државе, али њене друштвене иницијативе имају непроцењив значај за развој целе заједнице. View full Странице
- 14 нових одговора
-
Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака: 1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ 2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ 3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ 4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора 5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака" 6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ" 7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака" 8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ 9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ 10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих 11. Избор нових чланова Општецрквеног суда 12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ 13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ 14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава. Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана. На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ. На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду. У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија. У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве). У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке: - Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо. - Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом. - Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања. - Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве. - Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве.
-
Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака: 1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ 2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ 3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ 4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора 5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака" 6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ" 7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака" 8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ 9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ 10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих 11. Избор нових чланова Општецрквеног суда 12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ 13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ 14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава. Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана. На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ. На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду. У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија. У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве). У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке: - Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо. - Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом. - Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања. - Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве. - Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве. View full Странице
-
-
- храм:
- архијерејски
- (и још 10 )
-
Архијерејски сабор РПЦ неће донети коначну одлуку о посмртним остацима царске породице, изјавио је на брифингу портпарол патријарха Кирила, свештеник Александар Волков. View full Странице
-
- храм:
- архијерејски
- (и још 10 )
-
Другог дана заседања Освећеног Архијерејског Сабора РПЦ, са рефератом о Украјинској православној цркви иступио је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Он је навео да Украјинска православна црква има 53 епархије и 52 активна епархијска архијереја, 33 викарних епископа и 7 архијереја у мировини. Регистрованих има 12069 парахија на којима служи 11312 свештеника и 971 ђакон. На територији Украјине постоји 251 активних манастира у којима се подвизава 1685 монаха и 2727 монахиња. Канонска Украјинска православна црква најкрупнија је религиозна организација у земљи, упркос познатим проблемима с властима, мада се и у том пољу примећују позитивне тенденције у последње време. Због, намерног сејања недоумица, о статусу УПЦ и непрецизности дејствујућег Устава РПЦ, Блажењејши митрополит Онуфрије, замолио је Свети Архијерејски Сабор да се посебна глава Устава Руске православне цркве, посвети Украјинској православној цркви, и да садржи следеће одредбе: 1) Украјинска православна црква располаже независношћу и самосталношћу у својој управи, сагласно Одлуци Архијерејског Сабора РПЦ, октобра 1990. 2) Украјинска православна црква као независна и самостална у свој управи има статус најшире аутономије 3) У свом животу и делатности Украјинска православна црква руководи се Одлуком о УПЦ Архијерејског Сабора 1990, Граматом Патријарха московскога и све Руси из 1990. и Уставом о управи Украјинском православном црквом. Очекује се да Архијерејски Сабор РПЦ прими ове уставне промене.
- 2 коментара
-
- православне
- украјинске
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Извор:http://www.patriarchia.ru/db/text/5074040.html Другог дана заседања Освећеног Архијерејског Сабора РПЦ, са рефератом о Украјинској православној цркви иступио је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Он је навео да Украјинска православна црква има 53 епархије и 52 активна епархијска архијереја, 33 викарних епископа и 7 архијереја у мировини. Регистрованих има 12069 парахија на којима служи 11312 свештеника и 971 ђакон. На територији Украјине постоји 251 активних манастира у којима се подвизава 1685 монаха и 2727 монахиња. Канонска Украјинска православна црква најкрупнија је религиозна организација у земљи, упркос познатим проблемима с властима, мада се и у том пољу примећују позитивне тенденције у последње време. Због, намерног сејања недоумица, о статусу УПЦ и непрецизности дејствујућег Устава РПЦ, Блажењејши митрополит Онуфрије, замолио је Свети Архијерејски Сабор да се посебна глава Устава Руске православне цркве, посвети Украјинској православној цркви, и да садржи следеће одредбе: 1) Украјинска православна црква располаже независношћу и самосталношћу у својој управи, сагласно Одлуци Архијерејског Сабора РПЦ, октобра 1990. 2) Украјинска православна црква као независна и самостална у свој управи има статус најшире аутономије 3) У свом животу и делатности Украјинска православна црква руководи се Одлуком о УПЦ Архијерејског Сабора 1990, Граматом Патријарха московскога и све Руси из 1990. и Уставом о управи Украјинском православном црквом. Очекује се да Архијерејски Сабор РПЦ прими ове уставне промене. View full Странице
- 2 нових одговора
-
- православне
- украјинске
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Службени став РПЦ о документима Критског сабора
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Православних помесних Цркава
На данашњем заседању Архијерејског Сабора РПЦ, митрополит волокаломски Иларион (Алфејев) председник Синодалне библијско-богословске комисије, изнео је закључке о документима Сабора одржаног на Криту јуна прошле године. Указујући да у многим елементима припреме и одржавања Сабора није поштован свеправославни консензус, митрополит је Саборске документе поделио на оне који су раније били усаглашени и оне који су донети на самом Сабору (Посланица и Енциклика). Од раније усаглашених докумената на Сабору на Криту нису претрпеле битне измене документи "О значају поста и његовог придржавања данас" и "О аутономији и условима њеног проглашавања". Ти документи су прихватљиви за Руску цркву. Другу групу докумената чине они који су претрпели садржинске суштинске измене на Криту: "Православна дијаспора", "Однос Православне цркве са осталим хришћанским светом", "Тајна брака и препреке за њега" и "Мисија Православне цркве у савременом свету". У документу о "Православној дијаспори" уведена је забрана аутокефалним црквама да додеју "оне архијерејске титуле које већ постоје". То решење, по Руској православној цркви, захтева додатно разматрање на свеправославном нивоу. Документ "Однос православне цркве са осталим хришћанским светом" унео је највећи немир у православну јавност. Чак ни на самом Криту око њега није постигнуто једномислије: није га потписало 21 од 161 архијереја учесника Сабора, у том броју 17 од 25 архијереја СрпскеПЦ. Најкритикованији су термини "црква" за инославне заједнице, као и "тражење" или "васпостављање" јединства хришћана. Руски предлози у предсаборском конципирању документа нису прихваћени. Документ "Тајна брака и препреке ка њему" претрпео је пуно измена које га суштински мењају. Тако је формулација "Црква не признаје могућим за своје чланове склапање истополних савеза", замењена је са "Црква не признаје својим члановима могућност склапања грађанских бракова, како истополних, тако и оних са супротним полом". Документ "Мисија цркве у савременом свету" оставља утисак да је Оваплоћењем сав људски род већ сабран у Христу, спасен и обожен. Што је изазвало критику у православној средини. "Посланица" и "Енциклика" Критског сабора у целини нису у супротности са социјалним учењем РПЦ, али садрже читав низ нејасних формулација који захтевају даље разматрање на свеправославном нивоу. Због свега тога, Руска црква сматра да је пројектима-докумената Критског сабора потребна даља дорада и усвајање консензусом свих Помесних цркава, како би били и обавезујући за све православне. Овај став Синодске библијско-богословске комисије који је изнео пред Архијерејским Сабором РПЦ митрополит Иларион, највероватније, ће бити озваничен од самог Сабора. -
На данашњем заседању Архијерејског Сабора РПЦ, митрополит волокаломски Иларион (Алфејев) председник Синодалне библијско-богословске комисије, изнео је закључке о документима Сабора одржаног на Криту јуна прошле године. Указујући да у многим елементима припреме и одржавања Сабора није поштован свеправославни консензус, митрополит је Саборске документе поделио на оне који су раније били усаглашени и оне који су донети на самом Сабору (Посланица и Енциклика). Од раније усаглашених докумената на Сабору на Криту нису претрпеле битне измене документи "О значају поста и његовог придржавања данас" и "О аутономији и условима њеног проглашавања". Ти документи су прихватљиви за Руску цркву. Другу групу докумената чине они који су претрпели садржинске суштинске измене на Криту: "Православна дијаспора", "Однос Православне цркве са осталим хришћанским светом", "Тајна брака и препреке за њега" и "Мисија Православне цркве у савременом свету". У документу о "Православној дијаспори" уведена је забрана аутокефалним црквама да додеју "оне архијерејске титуле које већ постоје". То решење, по Руској православној цркви, захтева додатно разматрање на свеправославном нивоу. Документ "Однос православне цркве са осталим хришћанским светом" унео је највећи немир у православну јавност. Чак ни на самом Криту око њега није постигнуто једномислије: није га потписало 21 од 161 архијереја учесника Сабора, у том броју 17 од 25 архијереја СрпскеПЦ. Најкритикованији су термини "црква" за инославне заједнице, као и "тражење" или "васпостављање" јединства хришћана. Руски предлози у предсаборском конципирању документа нису прихваћени. Документ "Тајна брака и препреке ка њему" претрпео је пуно измена које га суштински мењају. Тако је формулација "Црква не признаје могућим за своје чланове склапање истополних савеза", замењена је са "Црква не признаје својим члановима могућност склапања грађанских бракова, како истополних, тако и оних са супротним полом". Документ "Мисија цркве у савременом свету" оставља утисак да је Оваплоћењем сав људски род већ сабран у Христу, спасен и обожен. Што је изазвало критику у православној средини. "Посланица" и "Енциклика" Критског сабора у целини нису у супротности са социјалним учењем РПЦ, али садрже читав низ нејасних формулација који захтевају даље разматрање на свеправославном нивоу. Због свега тога, Руска црква сматра да је пројектима-докумената Критског сабора потребна даља дорада и усвајање консензусом свих Помесних цркава, како би били и обавезујући за све православне. Овај став Синодске библијско-богословске комисије који је изнео пред Архијерејским Сабором РПЦ митрополит Иларион, највероватније, ће бити озваничен од самог Сабора. View full Странице
-
На данашњем заседању Светог Синода РПЦ, под председништвом патријарха Кирила, а уочи сутрашњег почетка Освештаног Архијерејског Сабора Руске православне цркве, између осталог, саслушан је реферат председника Синодске библијско-богословске комисије, Високопреосвећеног митрополита волоколамског Илариона о изучавању резултата Сабора Предстојатеља и јерараха 10 Помесних цркава одржаном на Криту од 18-26. јуна 2016. године. Реферат је примљен на знање и одлучено је да се Архијерејском Сабору упуте на разматрање закључци Синодске библијско-богословске комисије. Тако можемо да очекујемо да ће највише тело Руске цркве наредних дана (Сабор се одржава од 29.11 - 2.12) донети свој став о рецепцији Критског сабора.
-
- архијерејски
- сабор
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Извор:http://www.patriarchia.ru/db/text/5071605.html На данашњем заседању Светог Синода РПЦ, под председништвом патријарха Кирила, а уочи сутрашњег почетка Освештаног Архијерејског Сабора Руске православне цркве, између осталог, саслушан је реферат председника Синодске библијско-богословске комисије, Високопреосвећеног митрополита волоколамског Илариона о изучавању резултата Сабора Предстојатеља и јерараха 10 Помесних цркава одржаном на Криту од 18-26. јуна 2016. године. Реферат је примљен на знање и одлучено је да се Архијерејском Сабору упуте на разматрање закључци Синодске библијско-богословске комисије. Тако можемо да очекујемо да ће највише тело Руске цркве наредних дана (Сабор се одржава од 29.11 - 2.12) донети свој став о рецепцији Критског сабора. View full Странице
-
- архијерејски
- сабор
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
У поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији извршеног на Помесном сабору 1917-18 и столећа од почетка гоњења Цркве, планиран је читав низ догађаја у Москви везаних за Руску Православну Цркву и Православље у целини. Главни скупови посвећени овим јубилејима, али и са актуелним значењем, биће: - Ванредно заседање Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и - Свеправославно служење на Ваведење 4. децембра у Храму Христа Спаса, а поводом 100. годишњице устоличења Светог патријарха Тихона, у коме ће узети учешће већина Предстојатеља и представници свих Помесних цркава и 377 архијереја (епархијских, викарних и умировљених) Руске православне цркве. 29. новембра 2017. свечано ће бити отворен ванредни Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Сам Сабор ће донети дневни ред, али, како је речено на конференцији за штампу, већ сада се зна да ће општецрквено бити прослављени бројни мученици из Украјине, и да ће Сабор разматрати документа о манастирском и монашком животу и правилима црквеног брака. Разуме се Сабор ће почети опширним рефератом патријарха Кирила у коме ће бити поменуте најважније теме руског и свеправославног духовног значаја, и очекује се да ће их Сабор активно размотрити. У том смислу посебна пажња, биће поклоњена положају и страдању блискоисточних хришћана. Могуће је да ће Сабор, по претходно саслушаном мишљењу Светог Синода, донети и став Руске православне цркве о резултатима Критског сабора. Очекује се да Сабор буде закључен 2. децембра заједнички усвојеном Посланицом верним чедима Руске православне цркве. Посебна конференција за новинаре о резултатима Сабора (Сабор ће бити затворен за јавност, осим отварања) предвиђена је за 3. децембар. Тог дана увече, у здању Московског епархијалног дома у коме је одржан почевши од августа 1917. историјски Помесни сабор, биће одслужено Свеноћно бденије. На дан Ваведења Пресвете Богородице, када је и интронизован Свети патријарх Тихон, у Храму Христа Спаса Поглавари и представници свих Помесних Цркава заједно са свим архијерејима Руске Цркве одслужиће празничну Свету архијерејску литургију. Очекује се учешће већине предстојатеља помесних православних цркава. Тог дана, 4. децембра, увече, биће приређен Свечани концерт у Кремаљском државном дворцу, а 5. и 6. децембра ће се одржати међусобни састанци делегација помесних православних цркава.
-
По материјалима официјелног сајта Руске православне цркве - Московског патријархата У поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији извршеног на Помесном сабору 1917-18 и столећа од почетка гоњења Цркве, планиран је читав низ догађаја у Москви везаних за Руску Православну Цркву и Православље у целини. Главни скупови посвећени овим јубилејима, али и са актуелним значењем, биће: - Ванредно заседање Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и - Свеправославно служење на Ваведење 4. децембра у Храму Христа Спаса, а поводом 100. годишњице устоличења Светог патријарха Тихона, у коме ће узети учешће већина Предстојатеља и представници свих Помесних цркава и 377 архијереја (епархијских, викарних и умировљених) Руске православне цркве. 29. новембра 2017. свечано ће бити отворен ванредни Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Сам Сабор ће донети дневни ред, али, како је речено на конференцији за штампу, већ сада се зна да ће општецрквено бити прослављени бројни мученици из Украјине, и да ће Сабор разматрати документа о манастирском и монашком животу и правилима црквеног брака. Разуме се Сабор ће почети опширним рефератом патријарха Кирила у коме ће бити поменуте најважније теме руског и свеправославног духовног значаја, и очекује се да ће их Сабор активно размотрити. У том смислу посебна пажња, биће поклоњена положају и страдању блискоисточних хришћана. Могуће је да ће Сабор, по претходно саслушаном мишљењу Светог Синода, донети и став Руске православне цркве о резултатима Критског сабора. Очекује се да Сабор буде закључен 2. децембра заједнички усвојеном Посланицом верним чедима Руске православне цркве. Посебна конференција за новинаре о резултатима Сабора (Сабор ће бити затворен за јавност, осим отварања) предвиђена је за 3. децембар. Тог дана увече, у здању Московског епархијалног дома у коме је одржан почевши од августа 1917. историјски Помесни сабор, биће одслужено Свеноћно бденије. На дан Ваведења Пресвете Богородице, када је и интронизован Свети патријарх Тихон, у Храму Христа Спаса Поглавари и представници свих Помесних Цркава заједно са свим архијерејима Руске Цркве одслужиће празничну Свету архијерејску литургију. Очекује се учешће већине предстојатеља помесних православних цркава. Тог дана, 4. децембра, увече, биће приређен Свечани концерт у Кремаљском државном дворцу, а 5. и 6. децембра ће се одржати међусобни састанци делегација помесних православних цркава. View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.