Претражи Живе Речи Утехе

Извор: Радио Слово љубве

Акатист Светим мученицима Пребиловачким и Доњохерцеговачким служиће се по први пут 27. маја 2022. године у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, у 19 часова, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи јереју Марку Гојачићу, пароху чапљинском. Са благословом Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, акатист је написао песник Вукосав Илић из Крушевца, професор српског језика и књижевности, који је од малена своје духовне и телесне очи усмеравао ка Божјим угодницима, а душу ка дубинама православног богословља. Подсећамо да је прошло седам година од канонизације Пребиловачких новомученика. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на овогодишњем редовном заседању прибројао Мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким и све остале мученике пострадале за веру у Херцеговини у време Другог светског рата, који ће се од сада сви заједно прослављати под називом Свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 6. августа по новом, односно 24. јула по старом календару. Пре 8 деценија, 6. августа 1941. године, у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, локалне усташе су убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца, по документима њих око 600. Мошти пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика 1990. године су извађене из 13 јама и других стратишта и похрањене у крипту спомен цркве у Пребиловцима, коју су 1992. године минирале и сравниле са земљом хрватске снаге. Нови велелепни храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима 8. августа 2015. године освештао је блаженопочивши Патријарх Иринеј, уз саслужење шеснаест архијереја. Извор: Радио "Слово љубве" О. Марко Гојачић

Двојица свештеномученика момишићких, побожно поживјеше и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове; тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. (тропар) Тонски запис телевизијске емисије о цркви Светог Ђорђа и свештеномученицима момишићким (емитована 16. јуна 2010, говори протојереј Јовица Ћетковић, серијал "Живоносни источник" ТВ Елмаг) Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака, деце парохијана већином из братства Поповића, живи су спаљени 1688. године у цркви Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које су претрпеле Османлије тих месеци од брдских племена, нарочито од Куча. Њихове мошти су сакупљене и похрањене под свети престо цркве Светог Георгија под Горицом. Кроз читаво време турског ропства, мошти су почивале у овом храму све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном литијом пренете у обновљени храм Светог Георгија у Момишићима и положене под свети престо. Њихове мошти су пренете 1995. године у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су изнете верном народу на поклоњење и целивање на празник Светих Четрдесеторице мученика севастијских, у народу познатог као Младенци, 2006. године, након што их је митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном кивоту, лево од иконостаса у момишићком храму Светог Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену. У знак сећања на последње свечано обретење њихових моштију, у Митрополији црногорско-приморској се већ неколико година прославља њихов литургијски спомен на празник Севастијских мученика. Димитрије Плећевић: Свети момишићки мученици Свети Момишићки новомученици, двојица свештеника учитеља и четрдесеторо ученика, живели су током седамнаестога века у месту Момишићи, које и данас постоји као предграђе Подгорице. У време тешког страдања српскога рода, при храму момишићком, двојица свештеника, чија су имена Богу позната, основаше школу у којој истини Христовој учаше благочестиву децу својих парохијана (према предању њих четрдесеторо), преносећи им у срца љубав према истинитој вери и своме роду. Након многих пораза од племена Куча, злогласни скадарски Сулејман-паша у једном од осветничких похода заробио је момишићке свештеноучитеље и ђаке и спалио их у школи у којој се они учвршћиваше у вери Христовој. Према живом народном сећању (што потврђују и историјске чињенице) ово мучеништво догодило се 1688. лета Господњег, на дан самог преславног васкрсења Христовог или на неки други велики Господњи празник. Момишићани, будући крепки и постојани у вери, сакупише остатке спаљених свештених моштију мученика и похранише их под свети престо храма Светога Георгија под Горицом. Кроз читаво време турскога ропства, свештене мошти почиваху у споменутом храму, на радост и молитвену утеху православнога народа, све до 1936. године, када са великом чашћу у незапамћеној литији беху пренете у обновљени храм Светога Георгија у Момишићима и положене под свети престо, где се находише све до 1995. године, када бише свечано похрањене у гробницу, са десне стране наоса храма. На небозарној Гори момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше и посташе обиталиште Пресвете Тројице. (кондак) Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују подршци праведној борби за очување светиња и умножења љубави у Црној Гори, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из подгоричког Светогеоргијевског храма, у среду 26. августа 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Служба и акатист Светим новомученицима Момишићким /PDF/ На почетку наше емисије пред моштима Светих новомученика Момишићких биће служен акатист посвећен овим угодницима Божјим који су одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 17. маја 2012. лета Господњег прибројани лику светих. Специјални гост биће протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ подгоричког храма Светих новомученика Момишићких и главни и одговорни уредник васељенског Радија Светигора. Музички део емисије милозвучним славопојем украсиће хоровођа Марија Јовичевић, дипломирана црквена музичка уметница. Модератор емисије је катихета Бранислав Илић Линк за емисију уживо: Повест о момишићким новомученицима Тропар, глас 4. Двојица свештеномученика момишићких, побожно поживјеше и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове; тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. Кондак, глас 8. На небозарној Гори момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше и посташе обиталиште Пресвете Тројице.

У Будимпешти отворена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. На позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2020. године Епископију будимску. Владика Јован је најпре посетио Сентандреју, где га је у Саборном храму дочекао владика Лукијан, а затим у пратњи домаћина, владика Јован је посетио и храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти. У вечерњим часовима истог дана, у организацији Епископије будимске у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти окупљенима је престављена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. Предавањем на тему Јасеновац: поглед из Јерусалима, владика Јован је свечано отворио изложбу. Отварању изложбе, поред многобројних личности из верског и културног живота Будимпеште, присуствовали су и амбасадори Републике Србије г. Иван Тодоров, Босне и Херцеговине гђа Биљана Гутић Бјелица, каоп и изасланик Министарства одбране Републике Србије пуковник Раша Лазовић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Народ их је канонизовао и прије нашега времана. Сјећам се да је и блаженог спомена Патријарх Павле говорио о Босиљки из Пасјана јер му је народ говорио о њој. Постоји толико сведочанстава, и житије које написано свједочи о томе, колико су и Свети Григорије Пећки и Свети Василије Пекар поштовани у народу у вријеме када Црква као јерархија није била у току са тим народним поштовањем. Сад се показује да је народ према њима од Сеобе Чарнојевића, када су пострадали, имао велико и непрекидно поштовање, молио се на њиховим гробовима, и тамо су се чудеса догађала. Овако о Светим новомученицима, новим светитељима са Косова и Метохије, говори Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у емисија Богоугодници РТК2. Свети Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана , мученички су страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промене православну вјеру. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2018. године их је унео у диптих светих, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу КиМ. О овим Божијим угодницима, њиховом животу, предању, светињи, поштовању у народу, чудесима и исцјељењима које су многи добили захваљујући њиховом посредништву, поред Митрополита Амфилохија говоре: јеромонах Јустин – сабрат Цетињског манастира, родом из Пећи, Ранко Бакић из села Љевоша код Пећи, Митра Мијатовић из Пећи, Архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, јереј Јован Цветковић парох осојански и Божидар Ђорђевић из Пасјана. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска

Научни скуп у Загребу о јасеновачким жртвама (ВИДЕО) Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Загреб - научни скупФото: РТРС Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Главни излагач била је Петра Хелт, редовни професор Јерусалимског универзитета, која је изнијела тезу "Савремено схватање мученика у Јудаизму и Хришћанству". " Требало би бити познато шта се у Јасеновцу десило Србима, како би се спријечила њихова патња у будућности", навела је Петра Хелт са универзитета у Јерусалиму. У дискусији су учествовали потомци жртава холокауста, али и потомци оних који су били на страни злочинаца. На крају, закључак је био исти. " Докле год не развијемо, као што су Нијемци развили ту способност аутокритике, ту способнос рефлексије, ми ћемо тапкати у мјесту", рекао је Драго Пилсел, новинар и публициста. Неопходно је открити истину о страдањима Српског народа са ових простора, како се она никад не би поновила, поручено је са данашњег скупа. С тим у вези, овај симпозијум потребно је посматрати у контексту подизања свијести о ономе што се десило у Другом свјетском рату. " Мислим да нам је свима потребно више едукације младих на том плану, то је једна обавеза", навела је Мира Николић. " Страдање Српског народа у Другом свјетском рату није власништво нити Србије, нити Републике Српске, него све и једног Србина на свијету, и ми сви треба да дамо свој допринос", каже Дарко Бањац, посланик у Народној скупштини Републике Српске. Научни скуп организован је у оквиру обиљежавања Светих новомученика Јасеновачких, уз посебан осврт на 75. годишњицу страдања народа са Козаре, који је био највећа жртва Јасеновца. "Козара јесте симбол страдања, али је с друге стране и симбол побједе, и ми не да обиљежавамо само 75 година страдања Козаре, него и 75 година отпора", навео је епископ Пакрачко-славонски Јован. Централна прослава Светих великомученика јасеновачких уприличена је данас Светом архијерејском литургијом у Манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.