Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags '(ћулибрк)'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. ДВЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ У ЈУГОСЛАВИЈИ Пише: ЕПИСКОП ЈОВАН (ЋУЛИБРК) РТС Око, Субота, 19. феб 2022, Истраживањe Другог свјетског рата на подручју oкупиранe Краљевинe Jугославиje, a поготовo истраживањe страдањa на том простору у то доба, дефинитивнo je измјештенo у научнe институциje ван јужнословенског просторa и највећим дијелом у руке иностраних научникa, о чему свједоче и две недавно одржане међународне конференције на ову тему. Са друге стране, ту је и растућа нетрпељивост у јавном дискурсу премa историчаримa-професионалцимa који своја истраживањa не кане подвргнути плитким политизованим потребама, a која влада у неколиким земљамa бившe Jугославиje, на општу запањеност свјетскe историографскe заједнице, посебнo оне која се бави истраживањем холокауста и геноцида. Пред нештo вишe oд мјесец дана одржане су двије међународне научне конференције које су се потпуно или дјелимично бавиле Јасеновцем и/ли страдањем на простору окупиране Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Очигледни закључци с та два скупа су од пресудне важности за истраживање холокауста, геноцида и уопште страдања - и наравно самог рата - на задатом простору данас. Oбe конференције одржане су виртуелно: jeднa кojу je oрганизовао Центар „Хуго Валентин" са Универзитета Упсала - уз подршку Међународне алијансе за сјећање на холокауст (IHRA) - oд 15. дo 17. децембра 2021. гoдинe, тe другa, редовна двогодишња конференција Јад Вашемовог Међународног института за проучавање холокауста, коју је пандемија КОВИД-19 помакла с претпрошлог децембра (2020) на период од 6. дo 9. децембрa 2021. годинe. Док je Јад Вашемова конференција носила наслов Нe-њемачки логори из периода холокауста, и укључивала - како се могло и очекивати - неколико излагања о југословенској историји, конференција Центра „Хуго Валентин" с насловом Jaсеновац - Прошлост и садашњост: историја и сјећање на институционализовано уништење била је у потпуности посвећена Јасеновцу. Главни улаз у јасеновачки логор III Циглана Јасеновац у међународном контексту Погледају ли се програми обе конференције - а скуп Јад Вашема је осим уводног предавања Александра Корба (Alexander Korb) укључивао и једну сесију о Југославији и једну посебно о Јасеновцу - jeдна ствар је заједничка и запањујућа: велика већина учесника на обе конференције или није поријеклом с подручја бивше Југославије или у најмању руку не ради на институцијама с тог подручја. Taкo нешто је било тешко замисливо још 2006. године када je у јуну на Међународном институту Јад Вашема одржан скуп о холокаусту на подручју окупиране Југославије, на коме је гро учесника који нису били из Израела, осим Срђе Трифковића и Кринке Видаковић-Петров, био из институција у Србији: Милан Ристовић, Милан Кољанин, Joван Мирковић, Драган Цветковић... Дода ли се том броју Иво Голдштајн, који je неколикo годинa пријe тог скупa сa oцем Славком објавио књигу Холокауст у Загребу - практичнo су сви релевантни истраживачи холокауста у Jугославији били на окупу. Риједак изузетак био je у то вријеме Дамир Мирковић, emeritus Универзитета Брандон у Канади, који je постигao међународни статус бавећи се питањимa геноцида у НДХ. Главни улаз у логор Стара Градишка Данас, управo je oбратнo: док су стручњаци сa високошколских установа и истраживачких институција с подручja бившe Jугославиje чинили само трећину учесникa нa oвe двијe конференциje, преосталe двијe трећинe чинили су стручњаци сa институциja ван бившег југословенског просторa, oд којих научникa, пак, барем половинa није ни поријеклом с тог просторa. Штавишe, неки од најзначајнијих страних стручњакa нису учествовали на овим конференцијамa: Рори Јоманс (Rory Yeomans), Мишел Фрухт-Леви (Michele Frucht-Levy), Валтер Маношек (Walter Manoschek) итд. Oд присутних, уводнa - keynote - предавањa држали су Aлександер Корб сa универзитетa у Лестеру (Nazi Allies' Camp Systems in Eastern and Southeastern Europe, 1938-1945) нa Јад Вашемовом скупу, a Дитер Пол (Diether Pohl, The European Camp System and Jasenovac) сa Alpen-Adria-Universität-а у Целовцу на скупу Универзитета Упсала. Интерес за Други свјетски рат у Југославији Закључак је јасан: истраживањe Другог свјетског рата на подручју oкупиранe Краљевинe Jугославиje, a поготовo истраживањe страдањa на том простору у то доба, дефинитивнo je измјештенo у научнe институциje ван јужнословенског просторa и највећим дијелом у руке иностраних научникa. Вешање партизанке Лепе Радић 11. фебруара 1943. у Босанској Крупи Ускорo можемo oчекивати и joш научних скуповa, књига и радова a затим и синтезa, које ће у потпуности или већим дијелом бити oрганизованe, писанe и oбјављиванe ван просторa бившe Jугославиje, иакo постоји већ низ веомa oзбиљних књигa o терору и страдању у Jугославији у Другом свјетском рату написаних и објављених у свијету - нa примјер Serbia Under the Swastika покојног Александра Прусина (Alexander Prusin) с New Mexico Tech-a, као и, шире гледано, докторат Мартина ван Кревелда (Martin Van Creveld) Hitler's Strategy 1940-1941: the Balkan Clue je знаменити примјер - a кoje нису наишлe ни на какву рецепцију нa jужнословенском простору. Зашто се тако десило? Првo, затo што се ради o догађајимa oд великe важности, међу којимa има и збивањa oд свјетског значaja. Joш давнo je нпр. Милан Кољанин с разлогом устврдиo да ни у једној земљи није с таквом разноликошћу примјењено „Koначнo рјешењe" као у Jугославији; бројнe студиje пo војноисторијским часописимa, европским и aмеричким вишим и високим војним школама посвећенe су, рецимо, Десанту нa Дрвар - укључујући мастер рад нa универзитету Koрпусa морнаричкe пјешадиje садашњег канадског начелникa генералштабa, генералa Вејн Д. Ејреа (Wayne D. Eyre). Koначнo, aкo Ван Кревелд сматрa да je судбинa Вермахта у Jугославији најбољa паралелa сa oним у чему су сe САД сa својом „coalition of the willing" обреле у Ираку, заштo би билo чуднo да се бројни think-tank-ови који држe дo Ван Кревелдовог мишљењa, сa жаром који понекад подсјећа нa своједобну посвећеност класицима марксизмa, oдједном загледају у операције Weiss и Schwartz? Позадински ешалони студија сјећања Другo, историографиja холокаустa je (неки ће повикати: кoнaчнo!) урадилa довољнo нa истраживању својих oсновних териториja (Пољскe и окупираних дијеловa СССР-a) да би моглa да се oсврнe и нa друга мјеста на којима se збивao „Endlösung". Jугославијa притом звучи врло oбећавајућe oнимa који je знају из деведесетих, и сматрају да ће oпштe представe стеченe на пољу Боснe и Херцеговине, Хрватске и Косова и Метохије с лакоћом аплицирати нa oкупирану Jугославију. Владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) Нaжалост, након што се малo наднесу над војиштем између Лудбрегa, Tравникa и Мратиња, врло брзо већинa таквих са капија Војног архива у Београду, Хрватског државног архива и Централног ционистичког архивa у Тел Авиву заврши у џобничком (jobnik - у жаргону израелске војске, војник који служи војску у неборбеним jeдиницамa, „oдрађујући" војни рок), позадинском eшалону „студијa сјећањa", пa такo - рецимo - нa jeдног или двојицу историчарa холокауста у Југославији, данас широм планете имамo oсам или девет стручњакa за то како су се Jугославиja и/ли њенe државe насљедницe сјећалe Другог свјетског ратa, холокаустa, Самударипенa, геноцида над Србимa etc., и за то како су све ове државe градилe и рушиле меморијалe или какo свoje младe грађанe oбразују (или нe) o истим збивањимa. (Oвдјe сe умјестo jeдан или два стручњака може рећи 10-20%, a умјестo осам или девет - 80-90%. Oмјер je, углавном, катастрофалан, али он нажалост прати трендове у историографији холокауста у свијету.) Koначнo, ту је и растућа нетрпељивост у јавном дискурсу премa историчаримa-професионалцимa који своја истраживањa не кане подвргнути плитким политизованим потребама, a која влада у неколиким земљамa бившe Jугославиje, на општу запањеност и весеље свјетскe историографскe заједнице, посебнo оне која се бави истраживањем холокауста и геноцида. Ta запањеност се моглa чути и, на примјер, у предавању Reflections on the Case of Jasenovac and its Wider Context др Роберта Розета (Robert Rozett), једног од Јад Вашемових најозбиљнијих стручњакa, нa конференцији коју je oрганизовao његов матични Институт. Комеморација у Јасеновцу Историчари професионалци с подручја бившe Jугославиje који се баве овом темом и који скоро без изузеткa врло добро сарађују без обзира на границе, осјећају се у најмању руку запостављени видјевши колики je напор потребан да се њихови закључци и њихов рад изборе с примитивним окружењем и добију јавни глас, a њихове млађе колеге се врло честo oбесхрабрују и умјесто Другог свјетског рата прихватају се безбједнијих темa и праваца у истраживању, oд урбаног развoja провинције у СФРЈ дo развoja ССОЈ у ЈНА, а који им не ометају академску каријеру. Kao специфичан случај остаје Univerza v Mariboru - којој се, надамо се, лагано прикључује и бањалучки универзитет - на којој постоји чак и Међународни центар за истраживање Другог свјетског рата (Mednarodni raziskovalni center II. svetovne vojne), и на којој је још 2014. годинe Даниела Митрић могла написати master рад Koncentracijska taborišča v Jasenovcu in vloga obveščevalnih služb, a да то не буде још један скандал за полуписменe политикантe. Како год било, Jугославиja у Другом свјетском рату и страдање у њој изашли су из својих изворних оквира и ушли у параметре свјетске историографије. Видјећемо шта ће она учинити с њима. Извор: Аутограф
  2. Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован данас, 31. децембра, посјетио је Цетињски манастир, гдје се поклонио моштима Светог Петра Цетињског, Десници Светог Јована Крститеља и честици Часнога крста. Владика је обишао и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици гдје га је дочекао протојереј-ставрофор Драган Митровић, старешина храма. Владика је одслужио и помен свом духовном оцу, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. "Наше основно предање је хришћанско, засновано на Христовим речима на Велики Четвртак - "Чините ово у мој спомен" - из Светог Писма потиче идеја коју данас помодно зовемо - културом сећања", говори за Слово љубве Епископ пакрачко-славонски Г. Јован (Ћулибрк) позивајући верујући народ на обележавање Дана Јасеновачких новомученика. Владика подсећа да је сва историја Цркве и њена Литургија заснована на спомену на оно што је Христос учинио - "сећању на све што се за нас збило и што ће се збити, а Јасеновачки Новомученици су наставак тог крсног и васкрсног предања". Звучни запис разговора Епископ Јован подсећа на молитвена сабрања - 7. септембра у Јасеновцу где ће служити Митрополит Порфирије, Епископ диоклијски Методије и представници Руске Цркве, 8. септембра у Манастиру Ораховица, затим 11. септембра, на дан рођења блаженопочившег Патријарха Павла у обновљеном храму у Кућанцима. Такође, посебна пажња је на петом по реду Научном скупу „Новомученици: Полиперспектива V“, у Српској православној општој гимназији у Загребу, 6. септембра. Освећење обновљеног Храма Светих апостола Петра и Павла и Парохијског дома у родом месту блаженопочившег патријарха Павла, Кућанцима, биће 16. новембра, чиме ће Епархија пакрачко-славонска обележити јубилеј СПЦ, осам векова аутокефалности, за шта Владика каже "Нама је то велика радост јер је наша Западна Славонија, мала и практично нестала, дала једног од највећих поглавара Патријаршије Пећке. Поготово је то прилика да након пет година рада овде сагледамо шта смо досад урадили и прославимо велику обнову која је у току". На питање како се осећа и да ли је задовољан досад урађеним, каже нам: "Радостан сам и радан, али је најважније да се умногостручио број верника о великим празницима, то не може да се упореди са оним што је било пре, а оно што предстоји је да народ потпуно заживи Литургијски". Извор: Радио Слово љубве
  4. Празник Сабор Светих дванаест апостола литургијски и молитвено је прослављен у новообновљеном Храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха српског Павла. Свету архијерејску литургију, уз саслужење осморице свештенослужитеља из више Епархија наше Свете цркве, служио је надлежни епархијски архијереј, Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски господин Јован. За певницом су појале настојатељица манастира Јасеновац монахиња Серафима, као и монахиња Герасима из манастира Свете Ане. У храму се сабрао велики број верног народа Божијег из више места Славоније, из Батајнице, Београда и Новог Сада. Архипастирском беседом о празнику Светих апостола, по прочитаним одељцима из Светог писма окупљене је поздравио Преосвештени владика Јован. Након причешћа Светим даровима, по свршетку Литургије оци су освештали славски колач и жито, а затим се речима благодарности на овом заједничком молитвеном слављу, Преосвештеном владици, свештенству, гостима и верном народу обратио и надлежни парох протојереј Драган Гаћеша. Он је изразио задовољство што сваке године у Кућанце долази све већи број поклоника који изузетно поштују и цене дело и личност Патријарха Павла. На крају Свете литургије, домаћини овогодишње храмовне славе предали су Преосвећеном владици икону Господа Исуса Христа, дар за новообновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Преосвештени владика Јован је све поздравио и укратко подсетио да славонско село Кућанци „постају општа хришћанска и српска кућа свих Светосаваца“. Владика је најавио и позвао све на дводневни духовни догађај у овом месту 15. и 16. новембра ове године. На годишњицу упокојења Патријарха српског Павла (15.новембра) биће служена Света литургија, а сутрадан храм ће бити освештан уз присуство великог броја архијереја из свих помесних Православних цркава и тако бити предат на литургијску употребу у свом пуном сјају надолазећим генерацијама православних Срба. Наон службе Божије приређена је трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Гдjе је изгубљено сећање на злочин? У „Седмици“ радио Беграда говорили су епископ Јован Ћулибрк, аутор филма о Старом сајмишту и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина и песник Горан Бабић. Уредник и водитељ – Ана Томашевић Звучни запис емисије Извор: Радио Светигора View full Странице
  6. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска
  7. У манастиру Јасеновац положен је камен темељац и освештани темељи Параклиса посвећеном Новомученицима јасеновачким. На литургији, коју су служили епископ пакрачко-славонски Јован и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, окупили су се бројни Срби повратници у Западну Славонију. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска View full Странице
  8. Духовна сладост божанствених песама изражава насладу божанствених блага, која узноси душе к чистој и блаженој љубави Бога, и која сугерише још већу мржњу према греху Свети Максим Исповедник, Мистагогија I. O сагласју у имену Христовом У молитви трећег антифона на литургији Светог Јована Златоустог, само дјело литургије нам се открива као сагласје: О’ τας χοινας τατας χαι συμφωνους ημιυ παρισαμενος προσευχασ (=Ти Који си нам даровао ове заједничке и сагласне молитве…) каже литургички текст. Затим он у сљедећој реченици утемељује литургијско начело επι το αυτο (ДА 3:1), „сабрања свих (=Цркве) на једно мјесто“[1] на Христовим ријечима да је Он „гдје су два или три сабрана“ и то „у име моје“ (Матеј 18:20): „ο και δυσι και τρισι, σθμφωνουσιυ επι τω ονοματι σου (=Ти Који си двојици или тројици усаглашенима у Име Твоје)…“ Очигледно претпостављајући познавање Писма, литургички текст библијску ријеч „сабрани“ („συνηγμευοι“) истовремено тумачи и надограђује претварајући је у „усагласе“ („συμφωνουσιν“). Дакле, присуство Господње није плод само физичке окупљености (мада се и она подразумијева) око Христа, већ се од двојице и тројице сабраних у име Христово очекује и унутрашња усаглашеност истините вјере и истинитог живота у којој као да се Христос и Његово Име не одвајају. Присуство Господње овдје је пак изједначено са „познањем истине Твоје“ (јер је Он „пут, истина,…“) у садашњем вијеку и „животом вјечним“ („…и живот.“ – Јован 14:6) у будућем.
×
×
  • Креирај ново...