Претражи Живе Речи Утехе

Изложба "Свети Новомученици Јасеновачки у светлости Васкрсења" биће приређена у Педагошком музеју у Београду, од 20. априла до 4. маја 2023. године. Са благословом Епископа пакрачко-славонског г. Јована, ова поставка, коју чине радови монахиње Марије (Антић), из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, биће отворена 20. априла у 18 часова. Њено трајање у Педагошком музеју поклапа се са обележавањем Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату који се у Републици Србији обележава 22. априла, у спомен на тај дан 1945. године када је дошло до пробоја дела заточеника система логора смрти "Јасеновац" у тзв. НДХ. Монахиња Марија је, са сестринством и игуманијом Серафимом, низом слика овековечила страдање јасеновачких жртава, а Београђани и гости ће имати прилику да погледају 26 њих (Јасеновачко богојављење, Небеско царство светих новомученика, Бака Љубино сећање, Јутро на логорској жици итд.). Поставка се може погледати у Педагошком музеју (Узун Миркова 14) од уторка до петка од 10 до 18 часова, суботом од 10 до 18, а недељом од 10 до 15 сати. Извор: Радио Слово љубве

У недјељу, 31. августа/13. септембра 2020. године, када Православна Црква прославља Сабор српских светитеља и спомен мученика јасеновачких, у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља, у Јасеновцу, у Епархији славонској, освећен је шрви храм на свету посвећен Светим новомученицима јасеновачким. Повезане вести: Празник Светих новомученика у манастиру Јасеновцу Навечерје празника Светих мученика јасеновачких Чином освећења параклиса (капеле) и Божанственом Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи славонски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, диселдорфски и њемачки Григорије, источноамерички Иринеј, аустријско-швајцарски Андреј, бихаћко-петровачки Сергије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и свештенство из више епархија. Послије јеванђелског читања бесједио је епископ Григорије. Он је говорио о важности памћења, али и опасности злопамћења: -Памћење је крајеугаони камен на коме се заснива наш хришћански идентитет, а то је подједнако памћење онога што је било и онога што тек треба да буде. Памћење не може бити смислено, ако се сјећамо само некога ко је некада постојао и више га нема, а не сјећамо га се као некога ко ће бити. Зато памћење не може бити пунозначно, ако само данас памтимо, а већ сутра ћемо заборавити. Памћење има пуноћу само уколико се укоријени и засади у вјечности у којој нема смрти, бола и жалости, у којој ништа не вене. Зато узносимо имена мученика у службу Божју, јер жарко желимо да се њихов спомен и њихово име заувијек настане у вјечном Божјем памћењу. Њихово и своје постојање ћемо осигурати само ако будемо записани у књизи живота вјечнога. -Друга страна памћења није само заборав већ нешто много злокобније – злопамћење. Памтити значи с љубављу се сјећати пострадалих. Памтити значи сачувати имена мученика од заборава. Памћење значи не дозволити да се злочин икада више негдје понови. А злопамтити, пак, значи гајити мржњу у свом срцу према убицама. Злопамтити значи жељети зло крвницима, на зло узвраћати злом које трује наше душе силније од најљућег отрова. Злопамтити, на концу, значи жудјети за осветом и за туђом смрћу, истакао је владика Григорије. По заамвоној молитви црквеном сабрању обратио се домаћин, епископ Јован, који је поздравио присутне архијереје, госте и сабрани народ. Владика Јован је рекао да су се у Јасеновцу окупили епископи са разних страна земљиног шара да освете цркву, као што су у вријеме када се освештавао храм Гроба Господњега, архијереји са Сабора из Тира бродовима дошли у Јерусалим како би осветили први од храмова Цркве Божје. Говорећи о новоосвећеној капели, Владика је истакао: -Ово је зимска црква, прва у српском народу, прва у Цркви Божјој, прва у Српској Цркви, прво мјесто које је посвећено новомученицима јасеновачким. Након обраћања домаћина освећене су спомен-плоче трговцу Михаилу Благојевићу, предсједнику Црквене општине пакрачке, убијеном у Јасеновцу, и недавно упокојеном историчару Жарку Видовићу, који је преживео заточеништво у јасеновачком логору. Послије отпуста Литургије, вјерници су се окупили на јасеновачком спомен-подручју, гдје је епископ Андреј на једној од хумки савршио чин благосиљања славског жита и колача. Владика Андреј се обратио окупљенима назвавши јасеновачко стратиште својеврсном апокалипсом. Рекао је да је народ који је страдао у Јасеновцу страдао голорук и био у немогућности да се брани. Владика је додао да ти људи нису ишли у смрт, јер су носили некакво зло: -Напротив, носили су у себи вјеру и завјет својих породица и својих предака. Упоредио је незлобивост јасеновачких жртава са незлобивошћу старозавјетних патријараха и праотаца: Авраама, Исаака, Јакова и Јосифа. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У Будимпешти отворена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. На позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2020. године Епископију будимску. Владика Јован је најпре посетио Сентандреју, где га је у Саборном храму дочекао владика Лукијан, а затим у пратњи домаћина, владика Јован је посетио и храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти. У вечерњим часовима истог дана, у организацији Епископије будимске у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти окупљенима је престављена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. Предавањем на тему Јасеновац: поглед из Јерусалима, владика Јован је свечано отворио изложбу. Отварању изложбе, поред многобројних личности из верског и културног живота Будимпеште, присуствовали су и амбасадори Републике Србије г. Иван Тодоров, Босне и Херцеговине гђа Биљана Гутић Бјелица, каоп и изасланик Министарства одбране Републике Србије пуковник Раша Лазовић. Извор: Инфо-служба СПЦ

„Била сам на свим местима где су мучени и убијани наши људи. На њима нема никаквог обележја да су ту некада били логори, а осамнаесторо чланова породице моје мајке је скончало у најгорим мукама на тим стратиштима“, каже гошћа која за крај разговора чита потресну причу „Вајкина преткомора“ за коју је добила престижну књижевну награду „Милован Видаковић“. Подсећамо, књига „У Христа обучени“ је изашла из штампе крајем 2016. године са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Разговор са гђом Дајаном водила је Марина Марић. Извор: Радио Источник

Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска

Научни скуп у Загребу о јасеновачким жртвама (ВИДЕО) Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Загреб - научни скупФото: РТРС Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Главни излагач била је Петра Хелт, редовни професор Јерусалимског универзитета, која је изнијела тезу "Савремено схватање мученика у Јудаизму и Хришћанству". " Требало би бити познато шта се у Јасеновцу десило Србима, како би се спријечила њихова патња у будућности", навела је Петра Хелт са универзитета у Јерусалиму. У дискусији су учествовали потомци жртава холокауста, али и потомци оних који су били на страни злочинаца. На крају, закључак је био исти. " Докле год не развијемо, као што су Нијемци развили ту способност аутокритике, ту способнос рефлексије, ми ћемо тапкати у мјесту", рекао је Драго Пилсел, новинар и публициста. Неопходно је открити истину о страдањима Српског народа са ових простора, како се она никад не би поновила, поручено је са данашњег скупа. С тим у вези, овај симпозијум потребно је посматрати у контексту подизања свијести о ономе што се десило у Другом свјетском рату. " Мислим да нам је свима потребно више едукације младих на том плану, то је једна обавеза", навела је Мира Николић. " Страдање Српског народа у Другом свјетском рату није власништво нити Србије, нити Републике Српске, него све и једног Србина на свијету, и ми сви треба да дамо свој допринос", каже Дарко Бањац, посланик у Народној скупштини Републике Српске. Научни скуп организован је у оквиру обиљежавања Светих новомученика Јасеновачких, уз посебан осврт на 75. годишњицу страдања народа са Козаре, који је био највећа жртва Јасеновца. "Козара јесте симбол страдања, али је с друге стране и симбол побједе, и ми не да обиљежавамо само 75 година страдања Козаре, него и 75 година отпора", навео је епископ Пакрачко-славонски Јован. Централна прослава Светих великомученика јасеновачких уприличена је данас Светом архијерејском литургијом у Манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.